Feljton

Iz knjige Džon Dž. Loftusa: "Nacistička tajna Amerike" (7)

Američko muslimansko bratstvo

Knjiga nekadašnjeg višeg tužioca Džona Dž. Loftusa "Nacistička tajna Amerike", u kojoj on opisuje kako je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država onemogućavalo rad Kongresa, blokadom kongresne istrage u vezi sa slavnim američkim porodicama koje su finansirale Hitlera, Staljina i arapske teroriste, uvodi čitaoca u najstrožije čuvane tajne vlade u Vašingtonu. Reč je o necenzurisanoj verziji prvobitne knjige, "Beloruska tajna", čiji je originalni rukopis cenzurisala vlada SAD. Magazin Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje najinteresantnije delove iz ovog vanserijskog publicističkog dela

Džon Dž. Loftus

Tokom šezdesetih godina dvadesetog veka došlo je i do promene stava američke javnosti prema inostranoj politici i tajnim akcijama. Rat u Vijetnamu, koji je doveo Hladni rat do logičnog kraja, procenjen je kao preskup, kako u krvi, tako i u novcu. Tajne akcije su bile diskreditovane neuspehom ekspedicije u Zaliv svinja pod pokroviteljstvom CIA, pokušajima atentata na Fidela Kastra, i zbacivanjem izabrane vlade Salvadora Aljendea u Čileu. Nije bilo vreme da se otkriju neprijatne pojedinosti o prokrijumčarenim nacističkim kolaboracionistima. Birokratije svoju sramotu kriju u dosijeima.

Tako se sa zataškavanjem nastavilo još mnogo pošto je postojala bilo kakva legitimna potreba za njim. Veterani OPC-a su se nadali da će dokumenti o greškama u prošlosti ostati netaknuti u trezorima raznih obaveštajnih agencija. Kada su odlazili u penziju, nosili su sa sobom kriptonime neophodne za otključavanje tih tajni.

Naravno, bilo je onih za koje zataškavanje nije imalo kraja. Tokom šezdesetih, vojna obaveštajna služba je zaključila da je neophodno da slaže Imigracionu službu u nekoliko slučajeva kada su od nje zatražene informacije koje je imala u svojim dosijeima, kako bi sakrila svoje učešće u operaciji krijumčarenja. Unutar CIA, nekoliko ljudi iz OPC-a koji su još bili lojalni svojim nacističkim štićenicima osujećivali su kongresne i zahteve OSI-ja za informacijama 1979. godine.

Špijunska organizacija za "opštu delatnost"

U dosijee CIA ubačeni su opravdavajući dokumenti, a optužujući dosijei SS-a ponovo su uklonjeni iz Državnog arhiva. FBI je odbio da dostavi OSI-ju kompletne dosijee o svojim beloruskim doušnicima, poput Antona Adamoviča iz Radija sloboda. Dostavljani su samo veoma cenzurisani rezimei u kojima se nije potpuno videla nacistička prošlost ljudi pod istragom. Možda se proces pročišćavanja dokumentacije nastavio i zbog birokratske inercije. Ne znajući zbog čega to rade - kao japanski vojnici koji su pružali otpor na pacifičkim ostrvima još dugo posle kraja II svetskog rat - službenici SOD-a su nastavili da brišu sve informacije iz dosijea koje su se odnosile na obaveštajne operativce povezane s Viznerovim OPC-om.

Ali za zataškavanje se ne može kriviti samo obaveštajna zajednica iz doba Hladnog rata. Kongresmeni zaduženi za nadzor nad obaveštajnim programima iz tog vremena svakako dele odgovornost zato što nisu uspeli da obave dužnost koja im je bila dodeljena. Još 1956. godine, senator Leveret Saltonstal iz Masačusetsa, član jedne komisije za nadzor nad CIA, izjavio je: "...Nije posredi oklevanje zvaničnika CIA da razgovaraju s nama. Umesto toga, u pitanju je naše oklevanje, da se tako izrazim, u traganju za informacijama i saznanjima o pitanjima koja ja lično, kao član Kongresa i građanin, radije ne bih da znam, osim ukoliko sam uveren da sam odgovoran da pribavim ta saznanja zato što bi od njih mogli da zavise životi američkih građana."

Pitao sam dva bivša člana OPC-a i dva penzionisana službenika CIA je li tačno da niko nikada nije rekao Kongresu za nacističku vezu niti za pojedinosti o Viznerovom tajnom ratu. Odgovorili su mi da su saznali za naciste samo od kontakata u sopstvenim pojedinačnim operacijama u inostranstvu, a niko od njih nikada nije saznao da su nacisti u Americi.

Sumnjali su da su Vizner ili Dals informisali Kongres, ali većinom su izgledali prilično sigurni u to da Kongres nikada nije ni pitao, pošto su se njegovi članovi retko zanimali za „operativne detalje."

Ako su Niksonu i Rokefeleru uopšte dati izveštaji o nacistima, to je obavljeno privatno, a ne kroz redovne kanale. Jedan veoma visoki zvaničnik nedavno se prisetio da je Č. D. Džekson iz Ajzenhauerovog osoblja u Beloj kući bio izbačen iz Komiteta dvadesetorice zato što se zalagao za psihološko ratovanje pre nego za popularnije paravojne i političke akcione programe, koje su njegovi naslednici, Nikson i Rokfeler, s oduševljenjem odobravali.

Naširoko smo razgovarali o tradicionalnim metodima bezbednosne rascepkanosti, koja sprečava sve osim šačice funkcionera da imaju kompletnu sliku jedne obaveštajne operacije. Pitao sam je li moguće da je isti takav sistem delimičnih informacija sprečio Viznerove suparnike da otkriju u potpunosti koliko je bio opsežan njegov program regrutovanja nacista dok je on bio u Stejt departmentu, pa čak i pošto je napustio položaj DDP-a. Da, odgovorili su oni, bilo je to moguće.

Vizneru je bilo potrebno samo nekoliko operativaca u odeljenjima za vize raznih konzulata kako bi doveo u Ameriku koga god poželi. Pošto je jednom uspostavljen taj podzemni put, mogao je da nastavi da funkcioniše čak i pošto se OPC stopio sa CIA, a ni Kongres ni predsednik to ne bi znali.

Prvobitna svrha ove knjige bila je da se prikupe nepobitni dokazi za to da je Ministarstvo pravde organizovalo opstrukciju rada Kongresa u vezi sa konkretnim slučajevima Kušela, Jasijuka, Stankijeviča i Lebeda.

U svakom od ovih slučajeva, Ministarstvo pravde je znalo istinu, i lagalo je. Mnogi učesnici, poput Alana Rajana i Ričarda Salivena, još su živi, i trebalo bi da budu primorani da svedoče pred nezavisnim tužiocem o svojim ulogama u čuvanju počinilaca Holokausta daleko od očiju njihovih žrtava.

Još ima vremena da preživeli i njihovi potomci podnesu građanske tužbe po presedanu Filartega protiv onih koji su proganjali njihove porodice u Istočnoj Evropi.

Pošto sam odustao od karijere i rizikovao bezbednost svoje porodice kako bih svedočio pred Kongresom, ne gajim više nikakvu nadu da se može učiniti bilo šta. Ipak, Kongres i američki narod moraju ovo da znaju: otključavanje beloruske tajne nije kraj zavere. To je tek početak. Situacija se nije poboljšala u proteklih četvrt veka. I dalje je tu nedostatak kontrole, nasleđe sveukupnog nemara koji omogućuje obaveštajnoj zajednici da radi ono što sama hoće. Kada je Bil Kejsi zatražio od Olivera Norta da osnuje privatnu špijunsku organizaciju „opšte delatnosti" kako bi trgovala s Iranom da bi došla do novca za pomoć Kontrašima, Nort je upućen na ovlašćenje OPC-a NSC 5412 bez odobrenja Kongresa. Nort je naveo 5412 u svojim beleškama kao opravdanje za svoje sveobuhvatno kršenje zabrane Kongresa da se finansiraju Kontraši. Viznerovo i Dalsovo nasleđe nas još proganja.

Bez pristanka ili saznanja današnjih članova Kongresa, obaveštajne agencije su prokrijumčarile savremenu bandu „ratnih zločinaca" u Sjedinjene Države. Lider te iranske obaveštajne grupe, šef SAVAK-a Mogadam, došao je na vlast pre tri decenije zahvaljujući OPC-u i navodno je pobio 200.000 nevinih iranskih civila. Uprkos punom saznanju o njegovim navodnim zverstvima, Mogadam je dobio utočište u Sjedinjenim Državama zahvaljujući Ministarstvu pravde predsednika Kartera. Iako je javljeno da je Mogadam pogubljen u Iranu pre nego što je stigao da pobegne u Ameriku, sada se čini da njegovi sledbenici iz SAVAK-a ulaze u znatnom broju u ovu zemlju.

Da budemo fer, neke optužbe protiv SAVAK-a su, čini se, bile falsifikovane ili preuveličane. Slično se dogodilo s MEK-om, grupom pobunjenika koja je po zahtevu Iranaca stavljena na spisak terorista. EU, a sada i SAD, uklanjaju grupu MEK sa spiska zabranjenih.

Finansijeri Al Kaidinog "zlatnog lanca"

Činjenica je da američki obaveštajci nisu sposobni da razlikuju prijatelja od neprijatelja, a Ministarstvo pravde izgleda ili nesposobno ili ravnodušno prema zabranama Kongresa što se useljenja tiče.

Najskoriji primer je žmurenje Ministarstva pravde pred masovnim useljavanjem Muslimanskog bratstva tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. Pripadnici ove arapske nacističke organizacije očigledno su nepodobni za sticanje državljanstva, pošto se otvoreno zalažu za zamenu američke vlade i Ustava rasističkim i ekstremističkim kultom Al-Salafijah al-Džihadijah.

Svaka civilizovana zapadna država, i sve arapske zemlje, zabranjuju Muslimansko bratstvo kao terorističku grupu. Američko Ministarstvo pravde i Stejt department i dalje štite Muslimansko bratstvo, poslednji preživeli ostatak prvobitnih arapskih nacističkih obaveštajnih mreža.

Ovo zataškavanje arapskog nacističkog bratstva došlo je do te tačke da je Izvršni ogranak falsifikovao informacije za kongresnu Komisiju koja je istraživala 11. septembar kako bi zaštitio sopstvene doušnike koji su pomogli u napadima na Kule bliznakinje.

Na primer, profesor Sami Al Arijan, član Muslimanskog bratstva, i suosnivač terorističke grupe Palestinski džihad, odrastao je u Kuvajtu gde je njegova porodica bila bliska s jednim od starijih lidera Muslimanskog bratstva. On je bio stric Halida Šeika Muhameda, jednog od glavnih planera napada od 11. septembra. Upravo je Al Arijanov zet, Mason al Nadžar, taj koji je predavao Halidu Šeiku Muhamedu na maloj katedri za inženjering Koledža za poljoprivredu i tehnologiju u Severnoj Karolini. Među predmetima koje je Halid Šeik Muhamed tamo i drugde pohađao bila je i građevinska struktura zgrada, te energane u avio-industriji, upravo ono što je bilo neophodno za planiranje napada na Kule bliznakinje.

Drugi Al Arijanovi poslovni saradnici bili su članovi palestinskog klana koji pruža najveći deo logističke i finansijske podrške terorističkim grupama koje operišu u Sjedinjenim Državama. Kada je Al Arijan došao do nastavničkog posla na Univerzitetu Južne Floride, njegov zet ga je sledio, zajedno s jednim prijateljem iz klana. Nadžar i njegov prijatelj iz klana su imali gotovo uzastopne brojeve socijalnog osiguranja iz iste kancelarije u Severnoj Karolini i došli su na Floridu jedan za drugim.

Al Arijan lično i još jedan pripadnik klana osnovali su na Floridi „banku" koja se zove identično kao banka iz UAE, finansijer obuke terorista od 11. septembra u letačkim školama na Floridi i u drugim državama. Očigledno, Al Arijan i klan su otvorili banku „Al Baraka" samo da bi omogućili teroristima od 11. septembra da naplate svoje čekove na Floridi. Nije nimalo slučajno to što je banka Muslimanskog bratstva na Floridi zatvorena nekoliko nedelja posle 11. septembra.

Uz Al Arijanovu podršku, i finansijsku pomoć Saudijaca, Al Arijanov klan je kupio niz prodavnica kola na zapadu Floride. Jedna od njih nalazila se na zemlji u vlasništvu Al Arijana. Ukradena luksuzna kola iz čitavih SAD usmeravana su kroz mrežu klana do Dubaija, gde su preprodavana dvostruko ili trostruko skuplje u automobilskoj mreži koju je vodio jedan od finansijera Al Kaidinog „zlatnog lanca." Starija vozila su korišćena kao auto-bombe za ubijanje američkih vojnika u Iraku. Dva automobila-bombe povezana su preko mreže klana sa njihovim identifikacioni (VIN) brojevima.

Briljantni privatni detektiv po imenu Bil Vorner iz Sarasote, na Floridi, smislio je izuzetno inovativni metod praćenja pripadnika terorističke mreže klana. Zatražio je od mene spisak svih Al Arijanovih prijatelja i kontakata u klanu. Vorner je onda svakome od njih poslao reklamu sa priloženom pripejd telefonskom karticom. Fora je bila u tome da isprobaju uslugu međunarodnih poziva naše nove telefonske kompanije besplatno u trajanju od devedeset dana, a onda da odluče hoće li postati stalni pretplatnici.

Jedan od kretena iz klana zaista je i upotrebio našu karticu za pozive. Jednim potezom postali smo telefonska služba Muslimanskog bratstva. Kao telefonska kompanija, na zakoniti način smo kupili telefonske račune svih onih koje je naša mušterija zvala, navodno kako bismo zavrbovali nove korisnike. Upotrebili smo te telefonske račune kako bismo identifikovali prekomorske kontakte klana, a onda sam ja telefonske podatke unakrsno proverio sa terorističkim napadima Hamasa, PIDŽ-a i Al Kaide, koji su svi filijale Muslimanskog bratstva.

Rezultati su bili neverovatni. Imali smo podatke o pozivima ćelije Al Kaide u Seuti gde su ovi planirali obustavljeni napad na brodove koji su isplovljavali sa Gibraltara. Ustanovili smo da kad god neki član klana u Kaliforniji pozove broj mobilnog telefona u logoru za izbeglice u Jordanu, istog dana dođe do terorističkog napada na Izrael.

Gospodin Vorner i ja smo sačnili mapu terorističkih logističkih ćelija u Americi na teritoriji cele zemlje, sa sve njihovim telefonskim kontaktima u inostranstvu. Nismo imali poverenja u FBI Ministarstva pravde, pa smo našu mapu mobilnih telefona predstavili vojnoj obaveštajnoj službi NORTHCOM.

NORTHCOM je sve naše telefonske brojeve proverio u svojoj terorističkoj bazi podataka. „Sve je sinulo kao lampioni na Božićnoj jelci!", uskliknuo je agent. Ljudi iz NORTHCOM-a su znali da teroristi iz inostranstva zovu brojeve američkih telefona, ali nisu imali pojma sa kim kontaktiraju, niti zbog čega zovu. Naša mala telefonska kompanija je američkim obaveštajcima donela gotovo potpunu mapu svake terorističke ćelije u SAD i inostranstvu koja se obratila Muslimanskom bratstvu za pomoć.

Iako smo bili protiv toga, NORTHCOM je morao da zatraži od FBI-ja ovlašćenja overena u sudu za prisluškivanje telefona i kompjuterskih terminala tih pomagača terorista. Tipično, FBI je preuredio naloge tako da je izgledalo kao da je on obavio istragu. Ni Bil Vorner ni ja nikada nismo dobili ni peni od obećane nagrade od milion dolara. I kao što smo i strahovali, neko iz FBI-ja je sve dojavio teroristima. Svi su prestali da koriste mobilne telefone i kartice za pozive koje smo pratili. Svi su istovremeno zaćutali.

Još gore, FBI je okončao sve istrage drugih državnih agencija o klanu sa Floride baš kao što je okončao i Operaciju Zelena potraga, pokušaj Imigracione službe da isprati terorističko finansiranje Al Arijana od Saudijaca.

Tamna noć korporativne korupcije

Saudijski „Međunarodni institut za islamska istraživanja" (IIIR) zabranjen je kao poznati izvor finansiranja terorizma širom sveta, ali kao i Muslimansko bratstvo, on uživa čudan imunitet kod Ministarstva pravde Sjedinjenih Država.

Agenti iz američke Tajne službe i Carine izneli su mi slične priče o tome kako FBI ometa postupke zbog pranja novca za teroriste u Tampi, na Floridi. To je otišlo dotle da je privatni detektiv Bil Vorner počeo u štampi otvoreno da „raskrinkava" terorističke internet sajtove koje su Ministarstvo pravde i FBI jednostavno ignorisali. Ali mi smo šest kritičnih meseci imali otvoreni prozor u svetski terorizam, i napravili smo mapu njihovih ćelija.

Naša mapa Muslimanskog bratstva može biti jedan od tajnih razloga zbog kojih posle 11. septembra nije bilo nijednog uspešnog terorističkog napada u Sjedinjenim Državama. Za godinu dana posle 11. septembra, više nijedan terorista na svetu nije mogao da zove Muslimansko bratstvo u Americi kako bi mu ono pomoglo da nađe kola, dokumenta, stan ili finansiranje, a da američki obaveštajci to nisu slušali. Imali smo u rukama ključ terorističkih komunikacionih mreža.

Ali iste stare falinke obaveštajne zajednice - nepovezanost, rascepkanost i nedostatak centralnog indeksa - koje su sprečavale lov na nacističke ratne zločince, i dalje ometa lov na drugu generaciju arapskih nacista Muslimanskog bratstva. Zapravo, stvari su od 11. septembra možda krenule i po zlu, umesto da se poboljšaju. Ministarstvo pravde i Stejt department i dalje se iz petnih žila trude da prikriju i zaštite Muslimansko bratstvo kao „umerenu" mrežu sunitskih Arapa koju možemo koristiti kao posrednika u ratu protiv iranskih Šita. To je apsurdno koliko i nemoralno.

Saudijski finansijeri koji stoje iza Muslimanskog bratstva imaju mnogo veza sa Republikanskom strankom. Grupa Karlajl je mesto na kom se porodice Buš i Bin Laden sastaju zbog zajedničkih investicija. Klijenti Karlajla su podsticali investicije Enrona u Kaspijski basen i prikrili sramotne Enronove krajnje nezakonite pregovore s Talibanima o trans-avganistanskom naftovodu.

I dan-danas, dokumenti potpredsednika Dika Čejnija u vezi s Enronom i talibanima strogo su poverljivi. Izgleda da niko u Ministarstvu pravde nije voljan da krivično goni bilo koga iz Bušove administracije zbog bilo čega. Iste one naftne kompanije koje su zarađivale od Trećeg Rajha i nikada nisu bile optužene, sada obezbeđuju vitalna sredstva za arapski terorizam.

Kako mi je rekao jedan bivši direktor CIA, arapski terorizam će trajati dok god budemo uvozili arapsku naftu.

Grupa nas, u privatnoj kompaniji po imenu Likvid lajt, priprema neku vrstu šoka za Arape. Pronašli smo način da proizvodimo Sveti gral alternativne energije, solarnu ćeliju od indijum-galijum-nitrida (InGaN). Ne samo što ta solarna ćelija InGaN koristi 100% sunčevog frekventnog opsega (za razliku od 20% u postojećim solarnim ćelijama), već se može proizvoditi toliko jeftino da jedna solarna ćelija InGaN proizvodi struju po ceni od dva centa po kilovat-satu u odnosu na 10-15 centi po KWH iz termoelektrane koja radi na ugalj!

Nije uputno predviđati budućnost bilo koje nove tehnologije, ali sa tako niskim troškovima, svakako je moguće da će za jednu deceniju solarni crepovi moći većinu kuća u Americi da oslobode zavisnosti od naftne energije. Nije nemoguće predvideti da će proizvodi od InGaN-a omogućiti vlasnicima kuća da napajaju svoje električne automobile gotovo besplatno dok prodaju višak energije mreži za industrijsku upotrebu. Ako dođe makar do desetine predviđenog uspeha naše korporacije Likvid lajt, niski proizvodni troškovi svega što se izradi od indijum-galijuma preobraziće američku industriju elektronike i energije, a arapske finansijere terorizma oterati u bankrot.

Sviđalo se to Ministarstvu pravde i Stejt departmentu ili ne, njihovi arapski prijatelji i bogate američke pristalice možda više neće moći da kupuju političku zaštitu i uticaj u veoma bliskoj budućnosti. Duga i tamna noć korporativne korupcije Ministarstva pravde možda se bliži kraju.

(Kraj)

Glosa

Američko Ministarstvo pravde i Stejt department i dalje štite Muslimansko bratstvo, poslednji preživeli ostatak prvobitnih arapskih nacističkih obaveštajnih mreža.

Glosa

Saudijski „Međunarodni institut za islamska istraživanja" (IIIR) zabranjen je kao poznati izvor finansiranja terorizma širom sveta, ali kao i Muslimansko bratstvo, on uživa čudan imunitet kod Ministarstva pravde Sjedinjenih Država