Nismo mi od juče

Otvoreno pismo ministru Ivanu Tasovcu

Zašto vam ne radi sat?

Dragan Mraović

(pesnik i književni prevodilac)

Pošto smo mi, koji smo dobili nacionalno priznanje, a ne kao što podrugljivo tvrdite neke „penzije", takvi da je po vama bilo bolje „da biramo nacionalna priznanja na tomboli" obeležiću vam pitanja brojevima da biste lakše odigrali tu vašu tombolu.

Zašto menjate naziv Zakona o kulturi u Zakon o javnom interesu u kulturi, kao da je javni interes širi pojam od kulture, a naročito kada se zna da granice javnog interesa određuje vlast, a ne sveukupna javnost, i time vraćate isti naziv koji je on imao u vreme Slobodana Miloševića?

Zašto u vašem predlogu Zakona o javnom interesu u kulturi u čl.5, tačka 11, svrstavate u kulturu „ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja (mjuzikl, cirkus, pantomima, ulična umetnost i t.sl.)"? Ako je ta vrsta zabave ono što podrazumevate pod kulturom, kada ćete dodati „Parove" i „Farmu"?

Zašto ukidate nacionalne ustanove pred koje stavljate pokvarene satove? Da li direktor, recimo Narodnog muzeja, mora da kleči pred vama da bi postavio neku predstavu na scenu ili ministar treba da bude dužan po zakonu da mu to omogući? Da ne želite malo previše vlasti, ministre?

Da li to znači da će ubuduće Narodni muzej ili Narodno pozorište da dolaze kod vas da mole za crkavicu čekajući u redu sa cirkusantima i uličnim žonglerima, jer nećete više morati da ih finansirate prioritetno, kao po važećem Zakonu o kulturi?

Da li mislite da ste ovlašćeni da autokratski suspendujete Zakon o kulturi koji je na snazi ili ste dužni da sprovodite zakon? Zašto kršite zakon?

Pošto sam saglasan sa vama jedino u tome da treba poboljšati kriterijume, da li znate da je to vaš posao i zašto ste ministar, ako ste nesposobni da predložite nove kriterijume, odnosno da obavljate taj posao?

Rekoste „znači, sa jedne strane umetnost, a sa druge strane imate zaštitu". Obaveštavam vas da umetnici danas nemaju nikakvu zaštitu i pitam vas zašto ih bar vi ne štitite, iako vam je to dužnost? Zašto se ne ugledate na vašeg kolegu ministra Vanju Udovičića?

Slažem se da „nema dileme da je pobedio Đoković", ali šta mislite da li je pobedio i neko od nas, recimo Uroš Đurić sa svojim priznanjima u inostranstvu, ili ja sa preko 80 knjiga objavljenih u inostranstvu i kapitalnim delima prevedenim kod nas, recimo Dante, Bokačo, Galilej, Leopardi, Faso, Sartori...

Ja nemam dileme da to može lako da se vrednuje, pa vas pitam zašto ste ministar kulture, ako ne znate da vrednujete rad umetnika? I zašto na tu temu ignorišete mišljenja istaknutih umetnika kao što su Voja Brajović, Goran Marković ili pomenuti Đurić, odnosno da li je vaša dužnost, kao ministra kulture da poštujete umetnike?

Zašto govorite neistine u vezi nacionalnih priznanja? Zašto niste rekli javnosti da su sva umetnička udruženja protiv vašeg predloga Zakona i da ste se oglušili na sve njihove pismene predloge koji su vam upućeni i na sve primedbe na javnim raspravama? Zašto ne znate da je u toku potpisivanje peticije da se vrate (nisu nikada ni ukinuta, već vi ne poštujete zakon) koju je za nekoliko dana potpisalo preko hiljadu umetnika, a vi kažete „setite se koliko je do sada bilo peticija upravo za ukidanje nacionalnog priznanja". Eto, ne mogu da se setim nijedne takve peticije, pa vas molim da mi navedete koje peticije, kada i sa koliko potpisa?

Možete li mi reći na osnovu kojih „klanovsko-burazerskih odnosa u našoj kulturi" sam ja dobio nacionalno priznanje i da li je i vaš otac, naš ugledni glumac, dobio svojevremeno to priznanje po osnovu tih odnosa? Ko je njemu, a ko meni bio burazer i u kojim smo klanovima nas dvojica bili? Na kojoj toboli biste vi dobili akademika Vladimira Veličkovića da ga nagradite? I zašto i ne kažete javnosti da nije reč o socijalnoj pomoći, već da ta nagrada ima svoje jasno umetničko obrazloženje dato prilikom njenog ustanovljavanja, a da postoje i kriterijumi koje neko nije poštovao, a naročito Vlada Republike Srbije koja je, mimo nadležne komisije, ubacivala estradu u kulturu?

Svojevremeno ste nadahnuto izjavili: „Na Bajlonijevoj pijaci prodaju se krompir i paradajz, a ne sabrana dela Kanta i Hegela, zato što krompir i paradajz ima ko da kupi..." Rekoste i da prodaja nemačke idealističke filozofije ide nešto slabije „pogotovo u vreme tropskih vrućina". Pošto tako shvatate kulturu, molim vas da mi kažete pošto je kilo vaše svirke na klaviru na nekoj pijaci?

Ako sve u kulturi mora biti „profitabilno", odnosno samoopstajuće, ili nestati, da li ste se zapitali čemu onda služi Ministarstvo kulture i treba li ga prodati na Bajloniju ili ukinuti? I mogu li sabrana dela Šekspira biti profitabilna u Srbiji ili nam nisu ni potrebna?

Da li vam je iko rekao da Ministarstvo kulture odavno nema strategiju kulturne politike, da deluje nasumice, a da od vašeg dolaska na njegovo čelo ima za cilj divlju neoliberalizaciju kulture u okviru koje se sistematski uništava sve što je tradicionalno i nacionalno, a podmeće se cirkuska zabava kao srpska kultura? Da li treba da se složim sa pozorišnim rediteljem Ljubišom Ristićem kada kaže: „Tasovac je jedan od duhovitih poteza današnjih vlasti"? Ili biste mogli i da se uozbiljite?

I, na kraju, zašto oni vaši satovi ne rade tačno ili uopšte ne rade? Zar ne vidite, i bez njih, da vam je vreme isteklo?