Kontranapad

Predstojeći vanredni parlamentarni izbori, kao i izbori u najmasovnijoj sportskoj organizaciji, Fudbalskom savezu Srbije - farsa demokratije

Marginalci trče počasni krug

Ako se država koju oličava jedan čovek poigrava sa institucijom izbora, zašto to ne bi imali pravo i ostali činioci zajednice u kojoj živimo? Umesto da izbori budu najviši čin demokratije u jednom društvu, oni su postali sredstvo manipulacije vladara.

Miroslav Vislavski

Nedavna odluka Aleksandra Vučića o vanrednim parlamentarnim izborima u vreme i uslovima potpune kontrole svih institucija u državi sa bezmalo dvotrećinskom većinom u Parlamentu, očigledan je primer poigravanja vlasti sa institucijom izbora. Na ovakav zaključak nas navodi njegovo ponašanje već nakon održanih vanrednih izbora 2014. Vrlo brzo posle njih je počeo da unosi dilemu o potrebi rekonstrukcije Vlade. Takva mogućnost je polako prerastala u novu nepoznanicu kojom su se zamajavali građani Srbije. Sve to pokazuje da srpski vladari novog doba nemaju veze sa gradnjom sistema primerenog čoveku, kao i njihovu nemoć ili obrnuto, servilnost prema onima koji upravljaju ovim prostorima. Vučić izigrava važnog političara na međunarodnom planu i lidera u regionu, dok trčkara od nemila do nedraga po belom svetu udarajući glavom o zid svojih mentora.

Da li je to primereno normalnom i odgovornom državniku? Naravno da nije. Međutim, predsednik Vlade ove nesretne zemlje da bi skrenuo misli naroda od gladnih stomaka i besperspektivnosti života pod njegovom vladavinom, bezmalo godinu dana je brbljao o vanrednim izborima: Te ih neće biti jer za to ne postoje potrebe, te biće ih o čemu će nas obavestiti za trinaest dana, ili će ih možda biti, a možda neće... Kao što svakodnevno zamara naciju kojekakvim glupostima, tako je i u ovom primeru podsetio na nedozrelog roditelja koji nudi svoje maleno dete na noši: „...oće kaki, neće kaki, ajde kaki..."

Šta je pozadina pomeranja rokova za izbore u Fudbalskom savezu Srbije

Pošto je postalo normalno da aktuelni političari ne poštuju ustav, zakone, pravila, norme, po najmanje svoju javno izgovorenu reč, nije nikakvo iznenađenje što je u fudbalskoj organizaciji Odbor za hitna pitanja odlučio da pomeri rokove za izborne aktivnosti koje su otpočele početkom novembra prošle godine. Izbori u fudbalskoj Srbiji su traženi u dužem periodu borbe nejake opozicije protiv Tomislava Karadžića i njegove vladajuće infrastrukture. Kada je Karadžić popustio, procenjujući kao iskusan lisac da mu nije mudro previše da se opire Vučićevoj volji i neskrivenoj nameri da ga likvidira, raspisao je izbore koji bi trebali da se okončaju održavanjem Izborne sednice Skupštine u aprilu 2016. Takva dinamika je sadržana u Odluci o rokovima za sprovođenje izbora u FS Srbiji koju je doneo Odbor za hitna pitanja. Međutim, prvih dana februara, isti organ saopštava „Na današnjoj sednici, a na osnovu sugestija regionalnih saveza da se produže rokovi da bi bilo više vremena za kvalitetan izborni postupak, doneta je Odluka o izmeni Odluke o rokovima za sprovođenje izbora u FSS. Ovom odlukom izbori u teritorijalnim fudbalskim savezima pomereni su za period 11. - 30. april 2016. godine, dok će se konstitutivna - Izborna Skupština FSS održati u krajem maja, početkom juna 2016. godine"

Šta se krije iza nove odluke Odbora za hitna pitanja? Sigurno je da razlozi iz saopštenja nisu iskreni niti istiniti, te da se radi o manipulacijama poput onih kojima nas izlažu političke stranke. Bez obzira na komplikovanu proceduru izbora u fudbalskoj organizaciji Srbije, složenost i obim posla koje realizuju entuzijasti, a ne profesionalni izborni štabovi političkih stranaka, bilo je dovoljno vremena za "kvalitetan izborni postupak" po prethodno utvrđenoj dinamici planiranih radnji. Ovim manevrom je trebalo učiniti usklađivanje sa rokovima vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Nije slučajnost što Odluka o pomeranju rokova za održavanje konstitutivne izborne sednice Skupštine FSS predviđa juni 2016. Ona je doneta nakon ozvaničenja da će se održati vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, najverovatnije u maju mesecu. Na taj način, današnji kontrolori političke situacije u zemlji obezbeđuju potreban tajming da nakon očekivane sopstvene pobede na tim izborima, osiguraju i dolazak na fudbalski presto Vučićevog prijateljaSlaviše Kokeze, a sa njime i naprednjačke infrastrukture u fudbalskoj hijerarhiji. Porazno je što se pod kamuflažom demokratske tirade već poodavno živi sa svešću da je novi predsednik FSS zapravo, Vođin ađutant Kokeza. Neće biti lako Vučiću i Kokezi pored Karadžića.

Poznajući Tomislava Karadžića kao veoma iskusnog i još uvek preambicioznog, istovremeno kao lukavog ili mudrog, u svakom slučaju prekaljenog fudbalskog despota, ovo pomeranje rokova ne mora da bude u korist računice svemoćnih naprednjačkih glavoseča. Kokezin dolazak na vrh fudbalske piramide, podrazumeva prevlast, do ovih vremena potisnutih Zvezdinih kadrova. Kako se u državi Srbiji sve meri po Vučiću koji je zagriženi Zvezdaš, nesporan je epilog u novouspostavljanom odnosu snaga u Fudbalskom savezu Srbije. Zato će biti zanimljiv razvoj događaja u kreaciji i diktatu kadrovske politike Odbora za hitna pitanja u izbornoj proceduri. Ovaj operativni organ čine predsednik i potpredsednici FSS. To znači da su u sastavu Odbora Tomislav Karadžić, Ivan Ćurković, Savo Milošević, inače sva trojica pedigrirani Partizanovci.

Uz njih je Goran Milanović, predsednik FK Jagodina i dugogodišnji Karadžićev saborac. U vreme gradnje Karadžićevog životnog dela, kako se često govori pri pominjanju Nacionalne kuće fudbala, bio mu je najodaniji saradnik nalazeći se na dužnosti predsednika Skupštine preduzeća koje se bavilo izgradnjom ovog, za srpski fudbal kapitalnog objekta.

Peti član Odbora je Željko Kojić, do pre godinu dana pomoćnik ministra policije i načelnik sektora za finansije MUP koji je podneo ostavke na te dužnosti. Ove dužnosti je obavljao u vreme Ivice Dačića kao Ministra unutrašnjih poslova, koji je deklarisani Partizanovac. Sa ovakvom konstalacijom kadrova u očigledno vrlo uticajnom organu, teško je poverovati da će Karadžić olako dozvoliti prevlast Zvezdašima, bez obzira na despota Vučića i njegove podmukle poteze. Zato mu pomeranje rokova u izbornim aktivnostima idu na ruku i zbog odgovora kakav će odnos snaga uslediti na srpskoj političkoj sceni.

Oslabljena fudbalska opozicija oslikava svoje političke uzore

Što se tiče snaga unutar fudbalske organizacije, reklo bi se da su one poljuljane nakon razlaza Slaviše Kokeze i dr Zvezdana Terzića koji su zajedno oličavali maticu oko koje su se okupljali oponenti Karadžićevoj vladavini. Kokezin odlazak iz uprave Crvene zvezde ga je "oslobodio" uspeha koje su crveno beli u međuvremenu ostvarili na takmičarskom planu u domaćem prvenstvu, kao i na planu konsolidacije tima i unapređenja igre pod vođstvom Miodraga Božovića "Grofa". Parlelno sa tim, razvijen je proces trgovine mladim i supertalentovanim igračima Zvezde, što se odražava na finansijski konto, čime se daju dobri signali ka rešavanju krize nelikvidnosti i velikih dugova iz prethodnog perioda.

Ovakve vibracije pogodovale su učvršćivanju pozicije Dr Zvezdana Terzića. On je zaboravio da je u ostavci, s obzirom da mu je prepolovljena Uprava izglasala poverenje i podelila sa njime sumnjivi sopstveni legitimitet. Bitni činioci Zvezdine kadrovske politike, "Delije" sa severa su zadovoljni dominacijom njihove ekipe u takmičenju umirili svoje strasti i bar za sada odustali od izbora i promena u rukovodstvu kluba.

Nakon hapšenja Zorana Šćepanovića u okviru akcije MUP pod nazivom "Rezač", sigurno je da će i njegovo učešće u opozicionom bloku biti marginalizovano. Teško da će se predsednik Zajednice Superligaša, u novim životnim okolnostima žešće upuštati u fudbalske podele i borbu za vlast. Njegov prioritet za sebe, pred porodicom, FK Vojvodina i celokupnom javnošću, svakako će biti da dokaže svoju nevinost pred optužbama da je počinio krivično delo u vreme pre jedne decenije. Uz ove činjenice koje ilustruju potencijale pretendenata na poziciju u FSS, protekle izborne radnje pokazuju da ni Draganu Simoviću Gajbi, predsedniku FS Vojvodina nije zagarantovano poverenje u novom mandatu. Dogodi li se takav epilog, ni ovaj "istaknuti" član lobija protiv Karadžića neće predstavljati snagu. Ovi trendovi pokazuju da i u fudbalskoj Srbiji kao i na političkoj sceni, opozicija statira "pored aut linije", da u ovom trenutku ne predstavlja preveliku prepreku vladajućim strukturama.

Bez obzira na prognoze o pobedi naprednjaka i njihovih koalicionih partnera, ovi izbori će pokazati kako se kreće Vučićeva popularnost u biračkom telu, a sa njome i intenzitet njegovog uticaja. Da li je i dalje apsolutan ili je u opadanju.

Bude li započeo proces njegovog slabljenja, što je za očekivati zbog brojnih prevara i zaokreta počinjenih u odbrani nacionalnih interesa, a sa time i otrežnjenje naroda, može se dogoditi da i u fudbalu padnu akcije favorizovanom Slaviši Kokezi. Inače, sam Kokeza bez zaleđine Aleksandra Vučića nije dorastao Tomislavu Karadžiću i njegovim pratiocima. Nipočemu. Po fudbalskom iskustvu i perfidnim marifetlucima visokog nivoa - pogotovo. Možda jeste jači po metodama suprotstavljanja zakonima, o čemu je svojevremeno optuživan i od samog Tomislava Karadžića, ali to ipak nije presudno. Zbog svega toga, ne treba precenjivati Vučićevu moć koja garantuje prohodnost njegovim satrapima ka fudbalskom prestolu, ali ni podcenjivati večitog Tomislava Karadžića u takvoj konkurenciji. Zato, izbori koji nam slede u državi, ali i u fudbalu slute nove udare i gubitak za sve građane, ali i fudbalsku organizaciju.

Kome je potreban Odbor za hitna pitanja

Nakon što je Skupština FSS polovinom jula 2015 raspisala izbore u Fudbalskom savezu Srbije, vidljivo je da su izborne radnje sprovođene u Odboru za hitna pitanja. Zašto je to tako i zašto aktivnosti nisu poverene Izvršnom odboru kao izvršnom organu Skupštine, niko ne pita. Statutarni razlog da se Izvršni odbor sastaje jednom u tri meseca, a da izbori traže operativno delovanje i rad, nije održiv. Jednostavno zbog toga što njemu niko ne uskraćuje mogućnost sastajanja po potrebi. Izvršni odbor broji dvadeset jednog člana, a Odbor za hitna pitanja pet članova. Izbori se održavaju svake četvrte godine. Pošto je reč o najdemokratskijem činu, bilo bi logično da se i aktivnost u sprovođenju izbora demokratizuje. Nije dobro da oni budu stvar volje jedne ličnosti koja ima saglasje ostale četvorice članova.

Pitanje je zašto je u FSS statutarno instaliran Odbor za hitna pitanja. U teritorijalnom smislu, Srbija je država u kojoj se za nekoliko sati iz najudaljenijih mesta stiže do prestonice. Sa druge strane, nema tih pitanja za koja se moraju donositi odluke u par sati, ako nije reč o elementarnim ili vojnim katastrofama. Zato sve ono što je Statutom dato kao nadležnost rada Odbora, a podudarno je sa nadležnostima Izvršnog odbora, treba vratiti izvršnom organu u interesu demokratizacije rada u FSS. Odredba koja predviđa da su odluke Odbora za hitna pitanja podložne retnoaktivnoj verifikaciji na sednici Izvršnog odbora je deplasirana. Jednostavno zbog toga što mnoge odluke Odbora idu odmah u realizaciju, a naknadno verifikovanje je gola formalnost koja relativizira odgovornost Izvršnog odbora. Uz sve ovo, evidentno je da Statut ne definiše pitanje odgovornosti Odbora za hitna pitanja. On nikome ne polaže račune za svoj rad. To je veliki prostor za manipulaciju celine organizacije.