Na nišanu

Šta se očekuje od istorijskog susreta predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina

Kako uspokojiti ludaka

Već četvrt veka Srbija je eksperiment država. Služi za eksperimente raznih vrsta. Kako se uništava ekonomija jedne uspešne države, kako se reciklira istorija tog naroda, kako se uništava moralni osnov življenja, kako se jedan paćenički narod, koji je surovo bombardovan, zaprašen i ozračen, proglašava genocidnim, prvi put u istoriji (srećom veto Vitalija Ćurkina u Savetu bezbednosti UN nas je spasio te grozne optužbe, koja bi nas pratila kroz istoriju, a koju je plaćao Aleksandar Vučić, parama iz budžeta). Besplatni eksperimenti na srpskim pacijentima, na životinjama, na srpskim oranicima, sve se to nekažnjeno vrši nad Srbijom skoro četvrt veka. Vučić nasilno pokušava da prizna nezavisnost Kosmeta, da amnestira ratne zločince koji su na čelu prištinske vlade. Hoće li nakon susreta predsednika Trampa i Putina i njemu brzo doći kraj?

Milovan Brkić

Nikola Vlahović

Ovih dana, sve oči građana Srbije uperene su prema Helsinkiju, gradu u kojem će se 16. jula sresti dvojica lidera sveta - američki predsednik Donald Tramp i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Pre nego što predsednici Tramp i Putin ozvaniče dogovore, izvidnica - ministri spoljnih poslova gospoda Majk Pompeo i Sergej Lavrov, operacionalizuju dogovore, koji će, svakako, odrediti sudbinu Evrope, a verovatno i sveta, za duži period. Mesec dana ranije u Helsinkuju su dogovore postigli načelnici General-štaba Sjedinjenih Država i načelnik General-štaba Ruske federacije sa saradnicima, a prošle godine je tadašnji direktor CIA ugostio direktora ruske Federalne spoljne obaveštajne službe Sergeja Nariškina, kojem je, inače, zabranjen ulazak na teritoriju SAD-a, rezolucijom koju je usvojio Kongres! Zašto su velika očekivanja građana Srbije, pa i svih u državama Zapadnog Balkana od susreta dvojice lidera sveta?

Bler i njegovi saveti

U kakvom je stanju Srbija, pred dogovore predsednika Trampa i Putina?

Novinar londonskog Independenta, Robert Fisk, objavio je ovih dana tekst pod naslovom „...Srbija i Kosovo u borbi za članstvo u EU - Ko je dobio rat?" u kome između ostalog piše: "...U četvrtak ujutro, bivši premijer Velike Britanije i jedan od glavnih inicijatora bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, Toni Bler, uslikan je u jednom prestižnom beogradskom hotelu dok ispija kafu i ceđenu pomorandžu..." Fisk u tekstu kaže kako bivši premijer Velike Britanije u Beogradu nije došao samo da popije kafu i podseća: „...Pre tri godine, Toni Bler preuzeo je savetodavnu ulogu Vučićeve vlade u Beogradu putem agencije Blair Associates. I tu je opet sada - a sada mislim - pije sok od narandže u kafiću jednog od najboljih hotela u Beogradu! Da, zaista, ko je pobedio u ratu?"

Na ovo pitanje, možda će dati odgovor i osoba o kojoj Srbija još uvek ne zna ništa, a koju je Trampova vlada odredila da u što skorijem roku "stavi pod kontrolu" Vučićeve i Tačijeve "samostalne pregovaračke akcije" kako se ne bi desilo priznanje nečega što ni pet zemalja Evropske unije ne priznaje ali i veći deo članica Ujedinjenih nacija. Reč je, naime, o Angelini Ajnhorst, činovnici iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) koja se nalazi na čelu Odseka za zapadnu Evropu, zapadni Balkan i Tursku u ovoj instituciji. Ajnhorst je Holanđanka koja u Uniji radi više od 20 godina. Tačnije, 1996. godine dolazi u Evropsku komisiju u Brisel, gde je obavljala različite poslove.

Britanski politički analitičar Džerom Gejd, prilikom jedne od njenih ranijih poseta Beogradu (i razgovora sa Vučićem bez prisustva medija i bilo kakvih saopštenja), napisao je da je "...Ajnhorst najverovatnij američki čovek, te je tokom njenog rada za UN u Njujorku tamo napravila savez sa određenim vladinim službama SAD..."

Ulaz SAD u pregovaračke poslove sa albanskim separatistima, Vučiću nikako ne odgovara, pa žuri da obavi što više štetočinskih poslova...Daleko od javnosti, kao što je to i do sada radio, Vučić ovih dana pregovara sa nekadašnjim vođama separatista na Kosovu i Metohiji, a sada i "zvaničnicima" vlade samoproglašenog Kosova, o opštoj amnestiji ratnih zločinaca, kako bi bio ukinut Sud za ratne zločine takozvane OVK.

Deo međunarodne diplomatske zajednice je bio šokiran ovim saznanjem, jer se sve već mesecima dešava mimo zvaničnih pregovaračkih tokova. Po svemu sudeći, za ove pregovore je od početka znala ruska obaveštajna zajednica, koja je, ipak, preko medija pod kontrolom ministra spoljnih poslova samoproglašenog Kosova, Bedžeta Pacolija, samo deo istine o tome dostavila albanskoj javnosti na znanje.

Prema svedočenju jednog od prisutnih državnih službenika Srbije tokom trajanja ovog Vučićevog konspirativnog posla, pregovori o amnestiji ratnih zločinaca OVK, počeli su još prošle godine u Kosovskoj Mitrovici (u južnom, albanskom delu), gde su Vučićevi "pregovarači" bili dvojica poznatih prestupnika sa debelim kriminalnim dosijeima (u jednom od natpisa u albanskoj štampi, pominje se i Milan Radoičić, za koga vlada Ramuša Haradinaja ima oko pedeset dokumenata, koji ga i dalje, pred pred zakonom u Srbiji terete za teška krivična dela). No, Radoičić je među dobro obaveštenim Albancima poznat i kao "blizak poslovni saradnik Ramuša Haradinaja", što mu je, očito, dalo legitimitet kod Vuča da vrši tajne pregovore u njegovo ime. Pregovori o amenstiji su skoro završeni (o tome zvanično nema ni reči) ali je Vučiću teško da ih srpskoj javnosti objasni (uprkos tome, što je predviđeno da amnestija važi i za teške zločine koji su napravili pojedini pripadnici srpskih vojnih, policijskih i parapolicijskih snaga).

Naime, Srbija, kao pravna naslednica nekadašnje Jugoslavije, koja je potpisala 1970. godine međunarodnu Konvenciju o nezastarevanju ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, ovakvim sporazumom bi direktno kršila domaće zakonodavstvo koje je implementiralo odredbe pomenute Konvencije. I prekršila međunarodno pravo koje je u ovom slučaju obavezujuće i starije od jednog, ovakvog akta, čak i kad bi on i bio legalan.

Ovde je reč o tom "kompromisu" i "odbrani interesa Srbije" o kome Vučić "u šiframa" priča sluđenoj srpskoj javnosti. Da se masovnim ubicama oproste zločini i proterivanje 220 hiljada Srba sa Kosova i Metohije.

Početkom ove godine, tačnije, 5. februara 2018., takođe tajno, daleko od očiju javnosti, održani su pregovori Srbije, Grčke i Bugarske o problemu takozvane Velike Albanije, koja je skoro sprovedena u delo. I Grci i Bugari dali su vrlo dramatično upozorenje srpskim predstavnicima šta će se dešavati ne bude li zajedničkog stava po tom pitanju.

Sastanak je organizovala jedna grčka obaveštajna služba uz saglasnost Nikosa Kocijasa, ministra spoljnih poslova Grčke i bugarskog premijera Bojka Borisova. Prema svedočenju jednog od učesnika sastanka (sa grčke strane), upućena je poruka Aleksandru Vučiću da bi njegov "otvoren stav" prema albanskom premijeru Ediju Rami mogao imati dalekosežne štetne posledice, ne samo po Srbiju (ovde je bilo reči i o projektima poput autoputa Niš-Priština-Drač ali i o "uvozu" islamskih migranata na Balkan).

Kako Vučić nije odgovorio na ovo upozorenje, Grci su u Solunu 24. februara okupili predstavnike bugarskih i srpskih organizacija i pojedinaca, spremih da pod imenom Pravoslavni savez učine šta mogu pred činjenicom da se preko Vučićevog režima sprema stvaranje moderne forme takozvene Velike Albanije, ali i masovna kolonizacija ovog dela Balkana od strane islamskih migranata sa Bliskog Istoka. I predsednik Kipra, Nikos Anastasijades, poslao je Vučiću hitnu poruku još 10. maja ove godine čim je čuo da se ovaj sprema za priznanje Kosova kao nezavisne albanske države. U poruci doslovno piše: "...Prijatelju predsedniče, možete se osloniti na našu snažnu podršku teritorijalnom integritetu Srbije. Republika Kipar ne priznaje jednostrano proglašeno Kosovo sve dok je na snazi Rezolucija (1244)..." Ali, ništa nije pomoglo, Vučić ima druge uzore i drugačije planove..

Bez saveznika

Da li Vučić ima saveznike? Najpre, Ruska Federacija je dosledna u insistiranju da se poštuje Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 o Kosmetu, a često stavlja veto kada je reč o južnoj srpskoj pokrajini, kada ono traži članstvo u Ujedinjenim nacijama i njenim organizacijama, kao i u drugim svetskim i evropskim organizacijama. Ruska Federacija je dosledna u poštovanju suvereniteta Srbije.

Kada je počeo predsedničku kampanju Donald Tramp je obećao biračima da će Amerikance vratiti hrišćanskim vrednostima, da će povući vojsku iz mnogih krajeva sveta, jer SAD neće više biti pretnja malim i siromašnim državama, da će Amerika da pomogne onima, koje je porobila, da se oslobode diktature i osete slobodu, a svojim građanima povratiti pravo na američki san.

Savetnik predsednika Trampa je sada Džon Bolton, čovek koji se javno protivio, kao Bušov savetnik, priznanju nezavisnosti Kosova, nazivajući to pogrešnom odlukom. Ministar spoljnih poslova je g. Majk Pompeo, bivši kongresmen, koji se protivio administraciji Baraka Obame o forsiranju islamskog radikalnog fundamentalizma.

Očigledno je da centri moći - oružane snage i bezbednosna zajednica, kao i većina Amerikanaca, podržava ovakvu politiku predsednika Trampa.

Firer Merkelova

Balkan je administracija Huseina Baraka Obame prepustila, po nalogu Džordža Soroša, kao protektorat Nemačkoj, odnosno njenoj kancelarki Angeli Merkel.

Posle Drugog svetskog rata Nemačka je ograničena u vojno-odbrambenoj sposobnosti, ali je kancelarka Merkel iskoristila podršku administracije Baraka Obame da porobi jugoistočnu Evropu, na najsuroviji način. Opljačkane su Grčka, Bugarska, Rumunija, kao i sve zemlje nastale raspadom Jugoslavije, osim Slovenije. Merkelova je uvukla u dužničko ropstvo Italiju, Španiju, Portugaliju. Evropska unija je stenjala pod teretom surove politike Merkelove.

Danas je, nakon promene administracije u Vašingtonu, Merkelova pred padom, a veruje se i hapšenjem za surove zločine, za pljačkanje i podmićivanje, za prikrivanje ubistava.

Jedan od miljenika gospođe Merkel je i Aleksandar Vučić, svakako najopasniji kriminalac na čelu jedne države. Njeni momci su još i Edi Rama, premijer Albanije i Hašim Tači. Kao verni đak Angele Merkel, Vučić i dalje čvrsto promoviše njenu politiku satiranja Srbije kao države. Merkelova rešenje migrantske krize traži u Srbiji, da ona udomi pridošlice, da im dozvoli državljanstvo da oni potom legalno ulaze i u Nemačku.

Bes Sjedinjenih Država Vučić je izazvao ukidanjem viza Iranu, kome je Vašington uveo sankcije. Tako Iranska obaveštajna služba s lakoćom, preko Beograda, ulazi u Evropu i Sjedinjene Države.

Srpski diktator se na ovaj način sveti Trampovoj administraciji zbog blokade njegovih računa u Rijadu, kao i blokade računa šeika iz Ujedinjenih arapskih emirata. Njegov životni san - projekat "Beograd na vodi'' je u zastoju. Nedostaju mu novci, a on svoj dinar ne može da potroši, makar majci kupovao lek. S druge strane, Vučić je natrljao nos ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kojeg njegova Velika propaganda laži često istura kao svemoćnog zaštitnika Aleksandra Vučića (ne Srbije, nego Vučića!).

Vučić se, bespovodno, u Istanbulu sastao sa Erdoganom i ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, na otvaranju gasovoda, koji, inače, ne prolazi kroz Srbiju, a ni Ukrajinu. Erdogan je hteo da pokaže i Rusima i Amerikancima da on ''daleko puca", do granica bivšeg Otomanskog carstva. Prošle nedelje, ukrajinski predsednik se, bez ikakve najave, našao u Beogradu, odakle je poslao najcrnje uvrede Kremlju, a Vučić mu je bio uz skute, nakon što je primio pet miliona evra od Porošenka.

Bes Kremlja zbog Vučićevih svinjarija sada se i javno iskazuje. Bolesnog i šizofrenog Vučića to ne zanima. Njemu je važno da se svakog dana satima pojavljuje pred kamerama i da po tri puta drži konferencije za štampu.

Kada je narodni poslanik sa Kosmeta u Skupštini Srbije Slaviša Ristić uputio pismo u kojem moli predsednika Putina da Srbe zaštiti od Vučićeve mafije, najuticajniji mediji su to pismo u celosti preneli, a Vučićeva Velika propaganda laži je optužila poslanika Ristića da poziva na ubistvo Vučića. (Toliko puta je Vučić označava kao meta, a nijednog ispaljenog metka). Tek intervencijom iz Moskve gospodin Ristić je ostavljen na miru.

Zašto Vučić, po diktatu Merkelove hoće da samoinicijativno prizna nezavisnost Kosmeta.

Odgovor je odavno poznat, jer se na sastanu sa Tačijem održanim u Parizu u martu, dogovorio da dobije još 300 miliona evra. Dve trećine će uložiti u dovršetak projekta ''Beograd na vodi'', sto miliona če uzeti u kešu i pokušati da pobegne.

Vučić je svojim stranačkim "glavosečama" dao zadatak da krenu odmah u odstranjivanje "...svih koji ne rade u interesu stranke", a na spisku su mu i pojedini visoki stranački i državni funkcioneri. U takođe tajnom (jer on obožava konspiraciju) nalogu nosiocima "svilenog gajtana", piše: "...Ne treba imati milosti prema ljudima koji rade protivno interesu stranke i postignutim dogovorima..." Ovde je reč o "reviziji", tačnije aktiviranju sličnog naloga iz decembra meseca prošle godine, kad mu taj posao nije uspeo, jer pojedini ljudi iz vrha Srpske napredne stranke imaju "bagaž" prljavog veša i za njega. Među njima je i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji čuva njegove najmračnije lične tajne, ali, drži u rukama i neke Vučiću važne poslove. To dovoljno govori o njegovoj moći i nemoći i o besmislu njegovih priča "o kukolju" u stranci.

Vazduhoplovstvu susednih zemalja naređeno je da prizemlje avion u kojem bi Vučić sa ocem Anđelkom, bratom Andrejom i sinom Danilom pokušao da pobegao iz zemlje. U tom smislu i srpsko vazduhoplovstvo je dobilo nalog da prizemlji helihopter, ako Vučić pokuša bekstvo u Republiku Srpsku. Ili da ga obore! Vojska se ubrzano distanicara od Vučića. Mada se on, iz razgovora sa Erdoganom, nada da će kod sultana dobiti azil, koji je već tvrdo obećan Hašimu Tačiju.

Upornost Vučića da potpiše priznanje Kosova prerasta u životinjski napad.

Premijerka Ana Brnabić je lezbejka koju je Vučić oktroisao na ovo mesto iz dva razloga. Prvi je da dobije podršku pederske zajednice, kojoj je i on pripadao, dok se nije smrtno razboleo, a drugi je, jer je ona državljanka Hrvatske, a po nacionalnosti je Hrvatica, da pokaže kako je on čovek mira, da to što je pretio granicama Hrvatskoj nije bila ozbiljna pretnja.

Prošle nedelje ona Ana Brnabić pobedonosno je uskliknulo-a kako će njena vlada jednoglasno podržati svaku odluku koju potpiše Aleksandar Vučić! U toj Vladi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić svaki dan nam saopštava koliko zemalja je povuklo priznanje nezvisnosti Kosova, a Brnabićeva će da ga se odrekne!

Da li bi se moglo zamisliti da homoseksualac Srbin na čelu Vlade Hrvatske izjavljuje da će priznati nezavisnost Istre! Gey-u Vučiću ništa nije sveto. Opasni ludaci sa Balkana

Preuzimajući odgovornost oko uređenja sveta, predsednici Tramp i Putin na Balkanu imaju protiv sebe opasne ludake i mafijaše, koji raspolažu ogromnim novcem, koji mogu da poremete novčane tokove, investicije, pospeše korupciju i kriminalizuju druge države.

Kako pregovarači gledaju na problem Kosmeta. Na čelu kosovskometohijskih institucija nalaze se ratni zločinci, ubice i narkomafijaši, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, koji su pred suđenjem za najteže ratne zločine. Da li je uvreda ako dvojica narkomafijaša i zločinaca, Vučić i Tači, postignu sporazum o međusobnmom priznanju, a da to nije učinila većina zemalja sveta?

Da li takav sporazum, postignut pred očima demokratskog sveta, predstavlja uvredu, i da li je on legitiman i održiv?

Kosovo je samoproglašena država, bez održanog referenduma njenih građana. Iza njega je stajala opasna kriminalna banda iz Bele kuće, koju je predvodio tadašnji predsednik Bil Klinton i državna sekretarka Medlin Olbajt i general Vesli Klark, komadant NATO alijanse. Njima su podignuti spomenici, postali su vlasnici javnih preduzeća koja su izgrađena kreditima koje još otplaćuje Srbija. Čak je i Obamin potpredsednik Džo Bajden plaćen 23 miliona dolara, a njegovom umrlom sinu Bo Bajdenu dato je ime autoputa.

Da li u novim okolnostima administracija predsednika Trampa može da sledi ovakvu politiku demokratskih administracija iz Bele kuće? Da im da legitimitet.

Upućeni tvrde da je već postignut dogovor o ''čišćenju Zapadnog Balkana" od političkog smrada. Stvaranjem slobodnih država zaustavila bi se Turska u svojim geopolitičkim snovima o Otomanskoj imperiji. Migranti bi shvatili da je poduhvat Angele Merkel pročitan i da nesreća koju je ona nanela i onako staroj Evropi, ostaje nenadoknadiva.

Vučić je odvojen od arapskih šeika, počela je njegova unutrašnja izolacija. Većina ministara i stranačkih funkcionera zna da je Vučićev kraj blizu, da je bolest u ekspanziji, da mu se nadograđuje nedeljno kosa, da svakodnevno ide na terapije, da njegovo uverenje da će moći da pobegne u Tursku, ili u Urugvaj, ostaje samo pusta želja.

Kakva bi to nezavisna zemlja Kosovo bila, kada bi joj suverenitet doneo ratni zločinci i narkomafijaši Tači i Haradinaj? Kako im onda suditi, kako priznati takvu državu koju su stvorili ratni zločinci i narkomafijaši i ubice?

Očekivanja od susreta dvojice predsednika su velika. Građani Srbije očekuju da prestane zapišavanje ove eksperiment države.

Vučićevu mafiju na vlast u Srbiji ustoličila je vašingtonska elita. Na novoj amdinistraciji i onima iz Bele kuće leži odgovornost da štićenike prethodnih administracija privedu pravdi. Taj proces je započet u Tirani, a hiljade stranica dokumenta svedoče o sprezi Rame, Tačija i Vučića i njihovih kartela u trgovini narkoticima, oružjem, belim robljem, akciznom robom, pranjem novca, švercom migranata i islamskih boraca za Evropu i Ameriku.

Nakon sedam godina Vučićevog užasnog nasilja, Srbija je skoro upokojena. Srbijom se, sa jedne strane, šire lanci polovne odeće i obuće, širi se i front gladnih, a u nekim delovima nema ni elementarnih uslova za biološko preživljavanje. Sa druge strane, mala, ali ne i homogena grupa prebogatih i drskih, pomognuta režimom Aleksandra Vučića, čini sve da astronomskim cenama, komunalnim nasiljem, banditskim odnosom državne birokratije i svim drugim sredstvima, podstaknu glad, bolesti, smrt i iseljavanje.

U tome su ozbiljno uspeli jer je za poslednjih sedam godina Vučićeve vladavine Srbija postala manja za 315.000 ljudi (smrt od teških bolesti, prirodna smrt, "bela kuga", samoubistva, trajna iseljavanja...), pa je čak i zvanična statistika priznala: Srbija je pala ispod sedam miliona stanovnika, a njeno biračko telo smanjeno je za skoro milion glasača (dakle, i poreskih obveznika) za poslednjih 15 godina.

U sve težim uslovima života, kad je socijalna drama za najmanje četiri miliona ljudi u Srbiji svakodnevnica, Vučić hoće da menja Ustav, uz koji ide i Ustavni zakon, usvojen 2006. godine. Naime, taj akt ima četiri člana o pravosuđu, koja on takođe namerava da promeni ali se ne zna ni način sprovođenja tih odredbi, niti se zna ko je član radne grupe niti ko piše amandmane! Istovremeno, on drsko, vulgarno, cinično, uličarski i primitivno, onako kako to radi od 2012. godine kad je preuzeo svu vlast, ovih dana izjavljuje: „...Najviše se smejem najvećim budalama koje kažu da je Vučić nekom nešto obećao kada je došao na vlast. Svaki lekar može da ustanovi to ludilo..."

Srbija je danas najsiromašnija zemlja Evrope, njena "crna rupa", mesto na kome se svakodnevno odigrava režimsko zapišavanje institucija sistema, građanskih i ljudskih prava, sprdanje sa zakonom i pravosuđem, ponižavanje zdravog razuma, teror nad duhom nacije i njenom kulturom...

U Vučićevoj Srbiji je, takođe početkom jula, na mesto direktora Centra beogradskih festivala (BEMUS, FEST...) imenovan "proizvođač" novokomponovane muzike, takozvani "hitmejker" Svetlane Cece Ražnjatović, izvesni Damir Handanović

Sa druge strane svi mediji koji se usude da javno progovore, na nišanu su vlasti. Svako poštovanje zaslužuje gospođa Dana Radić, vlasnica najstarije privatne televizije KTV, koja je odbila da prihvati, nakon upućeni joj pretnji, da potpiše ugovor sa gradskom Vladom o prijemu donacije, jer je kao i prošlogodišnji, bio lažan. Ona je na nišan vlasti stavljena zbog kultnih emisija u kojoj gostuju i oni koji otvoreno kritikuju vlast.

Koliko je nesnosan život na Kosmetu, kako Srba tako i Albanaca, koji su porobljeni od svoje bande, svedoči i slučaj Dragana Nikolića, bivšeg predsednika srpske opštine Parteš, koji je bio izabran sa Liste Srpska. Dragan Nikolić je ovih dana zatražio azil u Luxemburgu, kako prenose prištinski mediji, a tu informaciju je potvrdio i gospodin Nikolić, u razgovoru za istraživačima Magazina Tabloid, navodeći da mu je život, kao i mnogim Srbima i Albancima ,ugrožen od kriminalizovane vlasti iz Prištine i Beograda.