Veterani

Zašto je olako obećana bolja budućnost postala važnija od današnjice u kojoj živimo

Pusti snovi i gorka istina

Povodom poslednjeg protesta ratnih veterana, predsednik Pokreta veterana Srbije, Željko Vasiljević, osvrnuo se u svom autorskom tekstu na okolnost da je nepravedno očekivati od nekadašnjih heroja i stradalnika iz ratova devedesetih godina, da sruše Vučićev režim, napominjući da naši građani trpe ugnjetavanje i maltretiranje kao verovatno malo naroda na svetu. Vasiljević kaže da se u današnje vreme, u Srbiji, prag trpljenja značajno podigao "...i ovaj ponosni narod je postao narod bez volje, bez želje da se pobuni protiv bilo čega i upao je u stanje koje se može nazvati "psihologija logora". U taj decenijama praktikovani "projekat", upali su, na žalost, i ratni veterani, ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih boraca ali i najveći deo naših građana koji sebe smatraju rodoljubima.

Željko Vasiljević

Vidovdan je jedan od najemotivnijih srpskih praznika, uvek uoči Vidovdana raste osećaj rodoljublja, osećaj spremnosti da se žrtvuje za narod i otadžbinu i taj osećaj dovodi do akcija dokazivanja takvog stanja. Ništa se ni ove godine tu nije promenilo i veliki broj organizacija i pojedinaca je pokušao da iskoristi takve emocije i da svojim akcijama iskažu neslaganje sa odnosom države i društva prema njima ili prema nekim više ili manje važnim događajima. Značaj Vidovdana za nas ratnike prethodnih ratova je i u tome što se na taj dan sećamo i odajemo počast svim našim saborcima koji su poginuli u odbrani naroda i otadžbine.

Između ostalih i organizatori protesta ratnih vojnih invalida, članova porodica poginulih boraca i ratnih veterana su pritisnuti teškim problemima i potpunim ignorisanjem od strane državnih institucija kao i očiglednim izostankom želje za rešavanjem nagomilanih problema, odlučili da iskoriste simboliku Vidovdana za ukazivanje celom društvu na te probleme i neophodnost njihovog rešavanja. Mnoge druge organizacije koje su za taj dan zakazale proteste su imale takođe želju da iskoriste pojačan emotivni naboj i pojačano osećanje rodoljublja za iskazivanje svojih stavova i ostvarivanje ciljeva koji su vrlo često u neskladu sa mogućnostima organizatora.

Ciljevi protesta veteranskih organizacija su bili jasno definisani u šest tačaka i svi su imali isključivo socijalni karakter oslobođen bilo kakvog politikanstva.

Sam način našeg organizovanje i sastava članstva isključuje bilo kakvo političko delovanje jer u našem članstvu ima simpatizera svih stranaka i svih lidera i to isključuje svrstavanje uz bilo koju stranku. Za 26 godina delovanja nikada nisu iznošeni zahtevi koji su bili inspirisani drugim motivima osim boljeg položaja naših članova ali i svih pripadnika populacije bez obzira kojoj organizaciji pripadaju. Tako je i ovaj protest bio isključivo organizovan u cilju ispravljanja nepravde prema nama i iznalaženja mogućnosti da se spreči dalje urušuvanje naših prava, a takva tendencija se pokazala, kao i iznalaženje mogućnosti i pronalaženje malo dobre volje da se taj položaj bar za nijansu popravi. Žao nam je što su neki, naročito izvan ove populacije očekivali da ćemo mi sada biti u prvim redovima borbe za rušenje Vučića i njegovog režima.

Žao nam je što su neki očekivali da će nas nekoliko stotina krenuti u ofanzivu i u prvim borbenim redovima, kao u prethodnim ratovima, ginuti za ostvarivanje njihovih ciljeva dok će oni sedeti u sobama ispred televizora i gledati kako neko drugi vodi njihove ratove i bitke.

U ovim ljudima, herojima prethodnih decenija koje su svi zaboravili i kojih su se svi odrekli nema više volje ni snage da vode bitke iz kojih će uvek drugi izvući korist a njima uvek ostati rane, bol i patnja.

Nekoliko stotina heroja, koji su pokazali herojstvo i u miru, herojstvo da se i u ovim vremenima bore za sebe, svoje pravo na život i pravo na budućnost su trebali da budu inspiracija i pokretačka snaga celom društvu da promeni ono čime je nezadovoljno i za šta misli da ga drži u ovom jadnom stanju ali se i ovaj put pokazalo da je srpski narod, na našu veliku žalost potpuna demotivisan, dezorjentisan, obeshrabren i bez spremnosti da se bori za bilo koji cilj.

U opravdavanju takve apatije se koriste brojni izgovori, nećemo sa tim organizatorima, nećemo po tom scenariju, nećemo protiv ovih, nećemo za one ali u suštini radi se o apsolutnoj bezvoljnosti i nespremnosti da se iskaže bilo kakvo nezadovoljstvo sa stanjem u kojem se nalazimo jer se nadamo da će se metak zaglaviti upravo sada i očekujemo da neko drugi reši naše probleme. Ta nada je uzaludna i naše kolektivno stanje će nas dovesti do opšte propasti države i društva što je mnogima cilj. Na žalost mnogi koji vrše najodgovornije državne funkcije čine sve da ovaj narod ostane u takvom stanju, da se preda i prihvati takvo stanje kao svršenu stvar. Zašto to rade nije velika tajna ali je velika nepoznanica kada će se i da li će se narod probuditi iz tog sna i da li će sprečiti propast države za koju su milioni naših predaka dali svoje živote.

Odmah želimo da istaknemo i da među nama nema više mnogo heroja i onih koji su spremni da se bore bez obzira na ciljeve te borbe. Zabrinjava i odnos predsednika naših lokalnih organizacija koji su zbog ličnih interesa ili možda lokalnih interesa prihvatili ucene da ne učestvuju na ovom protestu. Jadno zvuče opravdanja onih koji nisu pozvali članstvo na protest i nisu ih obavestili o ciljevima protesta. Kukavičluk je zavladao i među nama koji bi trebali da budemo lice hrabrosti i spremnosti za borbu.

Znamo da su većinu naših predsednika lokalni funkcioneri ucenili davanjem ili uskraćivanjem sredstava za rad organizacija ali u prethodnim vremenima takvi pritisci su retko uspevali da spreče dobru organizaciju protesta, šta se dešava i zašto su ti pritisci danas tako delotvorni, pitanje je za duboku analizu. Šta god bili uzroci posledice su katastrofalne, ne na rezultate protesta jer je protest u potpunosti uspeo, nego na budućnost ovog društva i ove države. Takvo stanje prate i procenjuju najveći naši neprijatelji i na osnovu našeg psihološkog stanja donose strategiju za borbu i ostvarivanje sopstvenih ciljeva a oni su nam poznati vekovima.

Na žalost vrh ove vlasti želi takvu sliku i takvo stanje, želi i čini sve na jačanju takvog stanja da bi ostvarila zacrtane ciljeve nametnute od strane onih koji su ih doveli na vlast a danas ih podržavaju bez obzira na potpuno neprihvatljiv način vladanja koji se suprostavlja svim principima vladavine u savremenim državama. Baš ih briga što u Srbiji ne funkcioniše sudstvo, ljudska prava, što je kriminal i korupcija u svim sferama društva što je u privrednim tokovima gotovo robovlasnički odnos prema radnicima, važno je da vlast ispunjava njihove zahteve i omogućava im ostvarivanje njihovih ciljeva.

Posledica ovakvog delovanja će biti gubitak nacionalnih interesa i ciljeva i za to će oni koji ih budu izgubili na kraju okriviti ovaj narod jer nije spreman za borbu i nije spreman za žrtvovanje ničega od svojih sitnointeresnih beneficija. Mnogi naši građani su upali u zamku osećaja da im je i korica hleba privilegija jer ima mnogo onih koji ni tu koricu nemaju. Mnogo je onih koji samo za obećanje o boljoj budućnosti prestaju da se bore za današnjicu!

Na osnovu ovih procena i saznanja o srpskom narodu i srpskom rukovodstvu se i prave strategija i planovi za ostvarivanje ciljeva koji su isplanirani još pre tridesetak godina. Tako i kada se radi o najvažnijem nacionalnom interesu Kosovu i Metohiji svi planovi i vreme njihovog sprovođenja se poklapaju sa opštim raspoloženjem društva i njihovom procenom o spremnosti srpskog naroda da se suprotstavi tim planovima. Razlozi za ubrzano rešavanje ovog problema a za nas pitanja opstanka Srbije i srpskog roda se nalaze u nespremnosti da se u ovom trenutku veći broj građana Srbije suprotstavi nekim radikalnim metodama, sve do oružane pobune protiv akcije uništavanja države. Na tu kartu igra i naše rukovodstvo predvođeno Vučićem i zato svaki dan sve više ubija ovaj narod i njegovu želju za opstankom i njegovu spremnost da se suprotstavi idejama, planovima i njihovom realizacijom u odvajanju Kosova i Metohije. Osiromašenje ovog naroda je deo plana da se ceo narod bori za koricu hleba a da za druge probleme nema snage ni volje.

Mnogi će reći da Srbija opstaje kao država i bez Kosova i Metohije i to je najveća zabluda i prevara ovog naroda. Svaka država je kao kuća a granice države su spoljni zidovi i krov te kuće. Zamislite sada situaciju da vam skinu jednu stranu krova i ostave vam da živite u takvoj ruini a ne kući. Neko vreme će to ići, život će biti težak ali će se živeti a za par godina sledi samo jedan mogući rasplet a to je da će se kuća srušiti od vlage i propadanja a ni jedan ukućanin neće hteti da u njoj živi. Svi će se truditi da iz nje pobegnu glavom bez obzira. Najsposobniji i najvredniji će prvi da napuste tu kuću i tu porodicu a bez takvih koji mogu da vuku napred i da unapređuju situaciju propast je neminovna i porodice koja živi u njoj a i celog društva. Zar je malo naroda koji su ne ceneći dovoljno svoju kuću i državu nestali i niko ih se više ne seća a mnoge od njih ni istorija ne spominje. Zar takva sudbina čeka Srbiju i srpski narod? Ako se nastavi ovim putem i na ovaj način upravlja državom takav kraj je neizbežan.

Srpski rodoljubi ne dozvolite da usahne poslednja nada opstanka ovog naroda i njegove države jer ako nada u bolje sutra nestane samo je jedan korak do propasti.

Draga deco, naši naslednici, žao nam je što vam ostavljamo ovakvu ruinu od kuće odnosno države i imate puno pravo da nas osuđujete što smo vekove borbe naših predaka proćerdali jer smo verovali svakakvim lažima i pogubnim idejama jer smo bili nedostojni i nesposobni da očuvamo ono što su brojne generacije pre nas u krvi stvorili i ostavili nam na čuvanje.

Oprostite nam što smo dozvolili da najgori među nama zauzmu vodeće pozicije, što smo dozvolili da nas najgluplji vode u budućnost i što smo dozvolili da nam nametnu tuđe vrednosti i moral kao bolji od našeg.

Najponiznije i na kolenima vas molimo za oprost ali vas i zaklinjemo da budete pametniji od nas i da svoje cenite, svoje vrline, svoje vrednosti, svoju pamet i da među sobom izaberete najbolje, najpametnije, one koji najviše vole i poštuju ovakvu Srbiju jer ćete samo tada stvoriti zemlju u kojoj ćete želeti da živite i radite a tako ćete i nama vašim nesrećni precima omogućiti oprost grehova proisteklih iz slabosti i verovanja u superiornost tuđeg i stranog.