Kako Vučićev kartel pljačka i JP Telekom Srbija

Preduzeće javno, interesi privatni

„Telekom Srbija" ove godine neće isplatiti dividende za oko četiri miliona građana Srbije koji imaju njegove akcije. Razlog za ovo je prezaduženost kompanije do koje je došlo zbog nepotrebnih i skoro avanturističkih investicija u preduzeća koja su kupovana samo da bi se zadovoljili nečiji privatni interesi. Ovakvo poslovanje traje već pet godina i svi su izgledi da će se nastaviti do potpunog uništenja domaćeg operatora fiksne i mobilne telefonije.

Igor Milanović

Iako su građani Republike Srbije jedini vlasnici „Telekoma" ad, ova kompanija se ponaša kao da je privatno vlasništvo pojedinaca sa državnog vrha. Tako je već godinama, jer „Telekom" raspolaže značajnim gotovinskim prilivom na mesečnoj osnovi, a gde je keš u opticaju uvek su u blizini i nečiji privatni interesi.

Zvanično, Republika Srbija ima 58,1 odsto akcija ove kompanije, još 20 odsto je u rukama samog „Telekoma", dok je ostalih skoro 22 odsto u rukama građana i zaposlenih. S obzirom da se republički budžet popunjava iz poreza i doprinosa svih građana Srbije, to znači da su i one akcije koje su formalno u državnim rukama u vlasništvu građana, ali to kao da nikoga ne obavezuje.

Prvi put u poslednjih nekoliko godina „Telekom" neće isplatiti dividende svojim akcionarima, čuje se u dobro obaveštenim krugovima. Skupština akcionara na kojoj će biti doneta odluka da se dobit zadrži kao finansijska rezerva zakazana je za kraj juna. Kako se nezvanično saznaje, razlog za ovaj potez je prezaduženost nastala usled značajnih akvizicija sprovedenih prošle godine.

Koliko se zna, „Telekom" je 2018. kupio tri preduzeća: „Kopernikus Technology" za 195 miliona evra,"Radijus Vektor" za 108 miliona evra i „AVcom" za 12,5 miliona evra. Sve zajedno je plaćeno 315,5 miliona evra.

Kako je nezvanično poznato iz konsolidovanog finansijskog izveštaja „Telekoma" za 2018. godinu (zvanični izveštaj u trenutku nastajanja ovog članka još nije bio objavljen na portalu Agencije za privredne registre) pomenuti novac je stigao iz kredita, odnosno - tri kupljena preduzeća nisu plaćena gotovinom kojom „Telekom" raspolaže.

Da je neisplaćivanje dividende uslovljeno nečim drugim, a ne nedostatkom sredstava vidi se i po tome što je, primera radi, 2006. ova kompanija kupila 65 odsto akcija „Telekoma Srpske" za čak 646 miliona evra, što je više nego dvostruko u odnosu na svotu plaćenu 2018. za tri preduzeća. Uprkos tome, „Telekom" je i za tu, a i za naredne godine isplaćivao dividendu i to čak veću od one koja je plaćana pre kupovine „Telekoma Srpske".

Poslednja veća kupovina pre „Kopernikusa" obavljena je 2014. kada je za 9,7 miliona evra kupljeno 55 odsto tadašnje „Dunav Banke" (danas „MTS Banka"). Ova banka je osnovana 28. decembra 1990. godine kao „Kosovsko-metohijska Banka" ad sa sedištem u Zvečanu. U oktobru 2010. ona je preimenovana u „Dunav Banku", jer je „Dunav Osiguranje" otkupilo kontrolni paket akcija.

Četiri godine kasnije, da bi se pokrile malverzacije u pomenutom osiguravajućem društvu koje je do tada bilo partijski feud Socijalističke partije Srbije, „Telekom" otkupljuje banku za 1.546.008.000 dinara i naredne godine je preimenuje u „MTS Banku".

Oduvek je „Telekom" bio žrtva političkih ambicija vlastodržaca, kao i njihove pohlepe. „Telekom Srpske" je višestruko preplaćen, ali je morao da bude kupljen iz političkih razloga. Isto je i sa tadašnjom „Dunav Bankom" koja je, posle enormnih gubitaka, tek 2017. zabeležila skromni plus u poslovanju.

S obzirom da je daleko jača „Telenor Banka" loše prošla na srpskom tržištu, verovatnoća da će i „MTS Banka" u dogledno vreme otići u stečaj je poprilično visoka. Možda je to razlog zbog koga će prošlogodišnje dividende završiti kao neraspoređena dobit, kako bi se imalo dovoljno sredstava da se preživi brodolom banke koja je krajem 2017. (poslovno najuspešnije godine u svom postojanju) imala samo pet filijala, 12 ekspozitura i pet šaltera.

Dokaz da je „Kopernikus", kao i ostala dva preduzeća, plaćen iz kredita (koji će godinama biti otplaćivan) vidi se i iz činjenice kako u konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2018. stoji da je ukupno zaduženje „Telekoma" iznosilo 66,3 milijarde dinara, odnosno skoro dvostruko više od stanja sa kraja 2017. godine, dok taj višak gotovo u potpunosti pokriva cenu plaćenu za tri kupljene kompanije.

Da je situacija zaista ozbiljna u pogledu finansija našeg operatora fiksne telefonije štedelo bi se i na drugim mestima, a ne samo kada su u pitanju dividende.

U godini u kojoj će akcionari po prvi put ostati uskraćeni „Telekom" planira otpuštanje ukupno 1.800 radnika. i to njih 1.000 u prvoj polovini godine, a ostalih 800 od jeseni. Za svaku godinu staža svako od onih koji se odluče na odlazak dobiće po neverovatnih 900 evra, ali je ukupna suma koju jedan radnik može da dobije limitirana na 30.000 evra. Plan poslovodstva nije da se smanji broj radnika, već da se podmladi prosek, tvrde upućeni.

Zbog toga se pretpostavlja da će svaki od radnika koji odluči da po ovom programu prekine radni odnos u „Telekomu" dobiti po 30.000 evra (računa se da će svakome od njih u proseku ostati tri i po godine do penzije), što će kompaniju ukupno koštati 54 miliona evra do kraja ove godine.

Visok dug ne bi bio neki problem (pogotovo jer je „Telekom" ranije i više investirao u jednoj godini, kao što se videlo) da su prihodi kao što su nekad bili. Od kako je ovo preduzeće postalo svojevrsna „kasica prasica" iz koje članovi klana Aleksandra Vučića uzimaju koliko im treba, prihodovna strana je sve lošija, jer se investira u poslove koji slabo donose dobit.

Tako je, primera radi, po još nezvaničnim podacima, „Telekom" prošle godine zabeležio rast prihoda od 0,6 odsto na 88,8 milijardi dinara, dok je istovremeno poslovna dobit pala za 27,2 odsto na 8,9 milijardi dinara.

Na konsolidovanom nivou, računajući i preduzeća u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, prihod je porastao 1,2 odsto na 125,5 milijardi dinara, dok je neto dobit smanjena za 26,3 odsto na 10,9 milijardi dinara. Konsolidovani neto dug kompanije na kraju prošle godine porastao je 89,4 odsto na 91 milijardu dinara.

Ovim tempom će kompaniji trebati devet godina da od ostvarene dobiti otplati nagomilane dugove.

Da bi "Telekom" mogao da kupuje preduzeća koja mu ne trebaju (bar ne pod uslovima pod kojima ih je kupio), a koja pripadaju ili zaslužnim naprednjačkim kadrovima, ili ih je već očerupao neki od koalicionih partnera, ceo budžet mora da trpi i to kako republički, tako isto i lokalni nivo.

Za poslednjih 12 meseci ova kompanija je učestvovala na 411 tendera koje je raspisao neki od nivoa vlast i pobedila na čak njih 356. Očigledno je većina javnih konkursa bila nameštena. Samo na ovaj način je "Telekom" iz budžeta zaradio 8.654.005.737,10 dinara, što je skoro identično visini poslovne dobiti ostvarne u istom periodu.

Nije potrebno mnogo istraživati da bi se shvatilo kako je država kroz lukreativne poslove i preko nameštenih tendera pomogla "Telekomu" da finansira prošlogodišnje akvizicije.

Najveći uspeh je zapažen na tenderima Ministarstva finansija - Uprave Carina, na kojima je ova kompanija ostvarila sedam pobeda od isto toliko dostavljenih ponuda. "Telekom Srbija" je kod ovog naručioca dobijao tendere za nabavku usluga fiksne telefonije, back up podataka, usluga simetričnog internet pristupa za realizaciju rezervnih linkova ka udaljenim lokacijama, telehousing usluga...

Kod čak 13 naručilaca „Telekom Srbija" je u poslednjih dvanaest meseci ostvarila maksimalan rezultat sa po tri zabeležene pobede od isto toliko dostavljenih ponuda. U pitanju su sledeći naručioci: "Urbanizam", Novi Sad; "Toplifikacija", Požarevac; opština Kovačica; Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti; Ministarstvo zdravlja; Klinički centar Vojvodine; Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA; Gradski centar za socijalni rad, Beograd; javno preduzeće "Ada Ciganlija", Beograd; grad Sombor, Klinički centar Srbije; dom zdravlja „Dr Draga Ljočić" Šabac i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Kao što se vidi, stoprocentni učinak je "Telekom" imao isključivo kod pravnih lica koja se finansiraju iz budžeta.

A:

Uzimaju i šakom i kapom

Generalni direktor "Telekoma Srbija" je Predrag Ćulibrk. koji može kompaniju samostalno da zastupa. Osim njega ima još direktora koji su ograničeni supotpisom: Nataša Miškov Omorac, Dragoljub Arsić, Biljana Đorđević i Slaviša Bećarović.

Članovi Nadzornog odbora su: Milan Božić, Sonja Vlajnić, Miroslav Joksimović, Slavoljub Kandić, Pavle Milić, Đorđe Mazinjanin i Ninoslav Prodanović.