I to je Srbija

Pravosuđe Srbije je u rukama Vučićeve mafije i satire ljude

Opljačkani u zatvor, pljačkašica u Skupštinu Srbije

Hapšenjem i pritvaranjem Ilije Devića, vlast je ušla u poslednju fazu pljačkaškog pohoda na njegovo preduzeće ATP Vojvodina. Politički vrh je odlučio da 18. juna bude proglašen bankrot te firme, pa je sud raspisao poternicu, po kojoj ga je policija uhapsila 7. juna i smestila ga iza rešetaka, da ne uzbunjuje javnost. Dević je odmah počeo štrajk glađu i žeđu. Iako je teško bolestan, on odbija pomoć lekara, što može da izazove kobne posledice i olakša posao kriminalcima koji već 13 godina pokušavaju da mu otmu imovinu.

Arpad Nađ

Afera, teška 150 miliona evra, koren vuče iz 2004. godine, kad je Dević na javnoj aukciji kupio ATP Vojvodina. Investicioni plan je ispunjen već tokom prve godine, kad je kupljeno tridesetak novih autobusa, zaposleno još 200 radnika i dobijeno zastupništvo „Mercedesa" i „Setre".

U 2006. godini, ATP Vojvodina i Grad Novi Sad, na čijem čelu se tada nalazila Maja Gojković, sklopili su ugovor o izgradnji međunarodne autobuske stanice. Na osnovu donetih rešenja, na zemljištu tog preduzeća napravljena je najsavremenija stanica, „Mercedesov" servis i drugi prateći objekti. Investicija vredna 30 miliona evra obezbeđena je iz kredita za koje je Dević garantovao ličnom imovinom, svojim preduzećima „Mankop" i „Mankop agrar". Kad je sve završeno, nova autobuska stanica je svečano otvorena, ali Grad nije ispunio ugovorom definisanu obavezu da preusmeri saobraćaj. Bez očekivanog obima posla, pod pritiskom kreditnih rata, ATP Vojvodina je otpustila više od 500 radnika, Devićeva imovina je konfiskovana, a preduzeće je na kraju gurnuto u stečaj.

Ilija Dević je pokušao sve što je mogao kako bi zaštitio svoj posao. Još 2006. je pokrenuo seriju protesta, kojima je zahtevao da Grad ispuni ugovorom preuzete obaveze. Višem sudu u Novom Sadu podneo je tužbu kojom je tražio odštetu od 56 miliona evra, a kasnije je zbog nepoštovanja ugovora Republičkom javnom tužilaštvu podneo krivične prijave protiv bivše gradonačelnice Maje Gojković i nekoliko njenih saradnika, saučesnika u toj prevari.

Sve mu je bilo uzalud. U gradskoj vlasti su se smenjivali radikali, demokrate i naprednjaci, ali niko nije hteo ili mogao da nađe izlaz iz privatizacionog skandala. Sporni ugovor je i danas na snazi, ali stanica ne radi, sudska rešenja, koja su doneta u međuvremenu, Grad ne izvršava, a Ilija Dević je izložen progonu akutelnih političkih moćnika.

pozadini slučaja Aleksandar Vučić je upoznat još u proleće 2008, kad mu se Dević obratio za pomoć.

Dević je sve u pravu, ima čistu dokumentaciju, ali to mu neće pomoći. Na njegovu autobusku stanicu su oko bacili mnogo krupniji igrači, protiv kojih on nema nikakve šanse - zaključio je Vučić.

U medijima su se već tada pojavile spekulacije da su za autobusku stanicu u Novom Sadu zainteresovani pojedinci s „prljavim kapitalom", koji imaju snažnu političku podršku. Njima je odgovaralo da ATP Vojvodina ode u stečaj, pa da je kupe po što nižoj ceni. Da je u tome bilo istine, potvrdio je i sam Igor Mirović, bivši direktor Zavoda za izgradnju grada Novog Sada, koji je rekao da su „neke firme koje nisu dobile taj posao pripadale Darku Šariću".

Savez političara i mafijaša bio je, a i danas je, jači ne samo od srpskih zakona, nego i od evropskih ultimatuma. Kad je shvatio da u srpskim sudovima neće naći pravdu, Ilija Dević se za pomoć obratio evropskim institucijama. Evropski parlament je doneo Rezoluciju kojom je od Srbije zahtevano da hitno reši 24 sporne privatizacije. Na toj listi, među prvih pet, našao se i slučaj ATP Vojvodina, koji je ocenjen kao „model visoke korupcije" koji je „specifičan jer je jedino tu oštećen investitor".

Uslovi iz Brisela ostali su u Briselu. U Beogradu je nastavljeno po starom. Samo nakratko pojavila se nada da će sudska vlast nadjačati političku.

Sredinom maja 2012. novosadski Privredni sud doneo je odluku da Grad Novi Sad s oko 14 miliona evra obešteti ATP Vojvodina i da plati dva miliona dinara na ime troškova parničnog postupka. Tek godinu dana kasnije isti sud je doneo rešenje kojim se nalaže skidanje 1,7 milijardi dinara s računa Novog Sada.

Mirović, tada već na funkciji potpredsednika Srpske napredne stranke, izjavio je da je ta presuda „dala ocenu zakonitosti potpisanom ugovoru" i da se „sudska odluka o isplati obeštećenja ATP Vojvodina mora poštovati".

S druge strane, naprednjački gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, kako bi gradski budžet sačuvao od prinudne naplate, podneo je zahtev za reviziju presude. Reagovalo je Republičko javno tužilaštvo i odložilo prinudno izvršenje naplate po tužbi ATP Vojvodina. Ipak, Grad je platio kaznu od oko četiri miliona evra.

Presuda, koja nikada nije u potpunosti izvršena, dala je lažnu nadu da je Srbija pravna država. Opozicione stranke i pojedinci uzalud su zahtevali da sud utvrdi odgovornost, pre svih, Maje Gojković. U strahu da joj se sprema odlazak u zatvor i plenidba imovine, Gojkovićka je počela da rasprodaje slike, nakit i ostale vrednosti koje je godinama skupljala.

S računa je skidala pare i sklanjala ih na bezbedna mesta, daleko od istražnih organa. Stranačkim kolegama i prijateljima objašnjavala je da stvari prodaje kako bi došla do gotovine koja joj je potrebna da bi plaćala lečenje svog teško obolelog brata Dragana.

Međutim, Vučić je stao u njenu zaštitu. Potrebni su mu kompromitovani saradnici, s njima može da manipuliše, oni su mu mnogo bitniji od pravde, poštovanja zakona i kažnjavanja počinilaca krivičnih dela. Umesto na optuženičkoj klupi, Gojkovićka je, voljom Vučića, završila u fotelji predsednika Narodne skupštine. Umesto nje, vlast je u pritvor stavila njenu žrtvu, Iliju Devića.

Prvog radnog dana 2014. godine, Miljko Radisavljević,tadašnji tužilac za organizovani kriminal, doneo je naredbu o sprovođenju istrage protiv Devića zbog sumnje da je u postupku privatizacije ATP Vojvodina ostvario protivpravnu korist u iznosu od preko 240 miliona dinara.

Mesec dana kasnije Dević je uhapšen pod sumnjom da je izvršio krivično delo poreske utaje i zloupotrebe položaja službenog lica. Određen mu je pritvor do trideset dana. Poslednjeg dana 2018. godine, Dević je pravosnažno oslobođen optužbi za utaju poreza.

Da bi sve isterao na čistac, kao žaba zmiji, Dević se nekoliko puta zavničnim dopisima obraćao za pomoć Aleksandru Vučiću.

Vama je problem ATP Vojvodina, uveren sam, dobro poznat, a to ste potvrdili rečima, gostujući u emisiji „Ćirilica" kod Milomira Marića 26. marta 2012. Kad Vam je Marić rekao da je „jedan čovek napravio najlepšu i najmoderniju autobusku stanicu u Novom Sadu i da ona još uvek nije proradila, a da je taj čovek bio pred samoubistvom", Vi ste odgovorili: „Oni su ga uništili, oni su ga uništili, reč je o Iliji Deviću i oni su ga uništili. Lično sam pokušao da pomognem čoveku, pozivao razne ljude i nisam uspeo. Nisam uspeo zato što niko nije hteo da čuje, zato što su to bili nečiji veliki interesi u pitanju. Dević je imao sve papire, uložio je veliki novac." I ne samo tada. Uverio sam se u to prilikom razgovora koje sam sa Vama obavio u tri navrata. Tada ste mi naglasili da mi ne možete pomoći sve dok Pajtić bez ikakvih ograničenja gospodari Vojvodinom kao ličnim feudom. Tada mi je to zvučalo primamljivo jer je bilo apsolutno tačno.

Međutim, okolnosti su sada promenjene i ne vidim kako taj vladalac Vojvodinom može bilo kako uticati na rešavnja problema ATP Vojvodina. Nikada nisam nameravao, niti nameravam da odustanem od borbe za pravdu i pravičnost, pa neću ni u ovom slučaju jer on je moj ceo život. Ako nema rešenja moja država, ja ću zasigurno zaštitu svojih prava tražiti u Evropskom savetu, Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu, Strazburu, bilo gde, ali će biti mnogo skuplje i bolnije po državu Srbiju - naveo je Deviću u pismu 28. aprila 2014.

Na Devićev vapaj, Vučić je odgovorio ćutanjem. Tako je postupio i 2017, kad mu je vlasnik ATP Vojvodina u novom pismu ukazao na politički progon kome je izložen.

Umesto da se krivični postupak usmeri ka licima iz državnih struktura koje su prouzrokovale štetu Gradu Novom Sadu, njegovim poreskim obveznicima, zapolenima i meni kao vlasniku i investitoru, došlo je do klasične zamene teza. Mene pokušavaju da kriminalizuju ne bi li u tome pronašli opravdanje za propuste institucija i gradskih struktura - naveo je Dević sve što Vučić zna, pošto je upravo on autor zločinačke sprege politike, policije, pravosuđa i kriminala.

Dević je pokušao i da se nagodi s državom, da smanji štetu i sebi i građanima Novog Sada. Predlozi su odbijeni. Propala je i namera banaka-poverilaca, da rasprodaju imovinu ATP Vojvodine. Konačnu, iako još nezvaničnu, presudu doneo je Aleksandar Vučić. Budžet Novog Sada je oštećen, preduzeće pušteno u stečaj, Dević je uništen, a Maja Gojković za sve ove godine nije dobila priliku da se na sudu suoči s optužbama. Ostalo je još samo da se definitivno ućutka Ilija Dević, kako ne bi mogao da podnosi tužbe i da se, s druge strane, brani od raznih optužbi.

U postupku koji se vodi protiv njega, Dević se do prošlog oktobra uredno odazivao na svaki sudski poziv. Prvi put je izostao s ročišta, zakazanog za 31. maj ove godine. Iako je njegov advokat predao sudu lekarsku dokumentaciju, koja dokazuje da Dević zbog bolesti nije mogao da se odazove, sudija Slavica Nikolić je potpisala nalog za potragu. Policija je maestralno sprovela potragu i u rekordnom roku našla Devića u njegovoj kući, u krevetu, pod terapijom. Sudija Nikolić je odbila svaki kontakt s Devićevim advokatima i članovima porodice, kako ne bi morala da, suočena s dokazima, povuče odluku i omogući da mu se ukine pritvor. Pošto je Dević odmah počeo štrajk glađu i žeđu, očigledna je namera da mu se zdravlje dodatno naruši, pa i da živ ne izađe iz zatvora.

Devićeva eliminacija omogućila bi lakšu otimačinu autobuske stanice i prikrivanje tragova koji vuku prema Maji Gojković i Aleksandru Vučiću.