Razaranje

Kako su u Etnografskom muzeju počele da se odigravaju scene iz Glembajevih i Gospođe Ministarke

Ko ukaže na lopove, kriv je, lopovi nisu

Kako i zbog čega je oživela Krležina Barunica Kasteli, ko je i zbog čega pokušao da stupi u kontakt sa ovim novinarem, kako je učinjen pokušaj podmićivanja kartama za Noć Muzeja. Kako se i kod koga manifestovao klinički sindrom Gospođe Ministarke, ko je sve pretio pozivanjem na svoje rođake i pajtaše tj. ministre kulture. Ko je rekao da ne želi da se bavi štetom koja je napravljena Muzeju. Gde je završio milion i po izmužen od ministarstva 2010 godine Kakva su sve nova nepočinstva otkrivena u 2017 godini, ko će ličnom imovinom odgovarati za mućke NVO Mnemosyne i šta je bilo sa kontrolom mućki pre 2017

Stanislav Živkov

Nakon izlaska poslednjih članaka u rubrici "Razaranje" izgledalo je kao da su oživele scene iz nekoliko važnih književnih dela, pa je tako naprasno oživela Barunica Kasteli iz Krležinih "Gembajevih" koja je naokolo vikala "Čitav grad telefonira lijevo i desno, pa to je užasno to je nevjerojatno, ja ću poludjeti pa to je grozno"...

A tih što su zbog telefoniranja "poludjeli" očito je bilo više nego dosta! Pa je tako jedan intelektualni trut po svaku cenu pokušavao da stupi u kontakt sa ovim autorom ne bi li mu poboljšao tekstove pri čemu je samo potpisao mejl koji je sastavila Mirjana Menković, a uoči same noći muzeja 18. maja pristigao je poziv sa nepoznatog broja a tema poziva je bio pokušaj podmićivanja i to nutkanjem VIP ulaznice za Noć Muzeja i obavezan poziv na kaficu, što pre ne bi li se tako saznalo šta će u narednim brojevima MagazinaTabloida izaći.

A po starom običaju pokazalo se da se iz dana u dan otkrivaju nove brljotine i trapave muljaže na štetu budžeta i građana Srbije a najstrašnije što se pokazalo da izgleda postoji svojevrsno prokletstvo direktorske fotelje u Etnografskom muzeju !

tome najbolje govore poslednji događaji u tom muzeju u kome se odigravala prava dramska svečanost na kojoj se čula vika direktorke Tijane Čolak-Antić Popović (etnologiju studirala svega 13 godina od 1981-1994 sa prosekom 7,51) koja je iz glasa vikala "Ovo je moj Muzej", i "Ministar je moj rodjak", i pretila ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, Biljani Nojković, uzbunjivaču Etnografskog muzeja u Beogradu, koja je privremenom merom od strane Višeg suda u Beogradu, vraćena na posao. Biljana se pitala, da li je Tijana Čolak-Antić tog dana progutala pogrešnu tableticu, ili je ministar u međuvremenu keširao Muzej, ili se jednostavno realizuje poznata izreka "Čega se pametan stidi, time se budala ponosi."

Iste propratne kliničke manifestacije Gospođe Ministarke izazvane useljavanjem u direktorsku kancelariju na drugom spratu imali su i prethodni tzv. direktori, pa je tako Mirjana Menković histerično pretila: "Sada je moja prijateljica Aleksandra Fulgosi pomoćnik ministra i postaviće mene za direktora, pa ćete onda svi da vidite svog boga šenićete vi meni svi ovde, majku vam vašu...".

Takodje, Miroslav Tasić je pre toga baritonom pretio: "Moj drugar Bratislav Petković je sada ministar i postaviće mene za državnog sekretara", što se i desilo, nakon čega se Tasić, koji inače nema vozačku dozvolu, pored svih privilegija i ogromne plate otimao za parking mesto Ministarstva kulture, koje je zauzimao njegov sin jer stanuju u zgradi pored.

Nakon tuče sa vozačem Ministarstva kulture, vraćen je u Etnografski muzej kao direktor da bi u jednom momentu policija ulazila u Muzej na jedna vrata dok je Tasić bežao na druga! Potpuno je jasno da Ministarstvo tako postavlja direktore, po sistemu ko će koga ako neće svoj svoga, što Vlada Republike Srbije uzima za glavni kriterijum. S obzirom na to da je ministar kulture Vladan Vukosavljević telegramom bio obavešten čim je stupio na dužnost ministra da se u Etnografskom muzeju odigrava nezapamćena pljačka u organizaciji Aleksandre Fulgosi i Mirjane Menković, zbog čega nije našao za shodno da nešto tim povodom učini, postavlja se pitanje, koliko bi skandala trebalo da bude, koliko je proneverenog novca i učinjene štete trebalo da se desi da bi ovaj ministar dao ostavku.A pošto od ostavke nema ništa, očito je da još nije pronevereno I straćkano dovoljno!

Ministru očito ni najmanje nije zasmetala činjenica da su sa funkcijom direktora muzeja, otpočele i brutalne pljačke koje i dalje traju. Mirjana Menković je dovela odmah celu bulumentu, koja je nezadrživo pljačkala dok se Menkovićevoj nije ruka polomila i dok je policija nije uhapsila, izvodeći je iz samog Muzeja.

Nakon hapšenja Mirjane Menković, ministar kulture Vladan Vukosavljević je za novog v.d. direktora postavio osobu iz svoje familije. Naime, Maja Čolak Antić, Tijanina baba tetka je druga žena ministrovog oca. Ministar je tu iz prvog braka. Tako je Tijana Čolak Antić Popović koja sa svojim organizacionim sposobnostima uspeva da organizuje "ringe ringe raja" dospela do mesta direktora.

Pre toga se nije mnogo mešala u rad Mirjane Menković, već je okamenjena čekala momenat da načini pokret kad čuje glas svog nesuđenog rođaka Vladana Vukosavljevića, ali ne sama!

Pošto su Tijana Čolak Antić Popović i Vesna Bižić Omčikus poput gargojli na katedrali Notr Dam 4 godine čečale skamenjene i čekale da se požar ugasi da bi pokazale svoje krvožedne sposobnosti, Omčiguska i Antić Popovićka naprasno su oživele odmah nakon odlaska policije, nastavljajući tamo gde je Mirjana Menković stala sa svojim radom.

Uglavnom, odmah nakon hapšenja Menkovićke, Tijana Čolak-Antić Popović zajedno sa Vesnom Bižic Omčikus, nastavile su istom metodologijom rada što uopšte ne čudi jer je Bižić Omčikus imala najboljeg mogućeg učitelja u vidu muža joj Marka Omčikusa za vreme čijeg direktorovanja u Republičkom Zavodu za urnisanje spomenika kulture je nenamensko trošenje novca bilo zaštitni znak pa su tako pronađeni brojni kafanski računi za svakodnevne ručkove Marka Omčikusa žene mu Vesne Bižić Omčikus i dece, ustanovljeno je korišćenje službenih vozila za odlazak na odmor, kupovina HTZ opreme , odnosno oblačenje cele porodice na račun Zavoda baš kao i plaćanje svih režijskih troškova za stan Omčikusovih u Braće Jugovića 23!

Inače, Vesna Bižić Omčikus, muzejski savetnik u poslednjih dvadesetak godina, započela je svoju karijeru najpre kod svog oca koji ju je prijavio kao kućnu pomoćnicu da ne bi dangubila pre udaje. Pored ovoga što ni Roman Polanski ne bi smislio, bila je šalteruša u PIO fondu punih petnaest godina. Na kraju uspeva da se dočepa mesta kustosa u Etnografskom muzeju ali svojim neradom i lažima nije uspela da očara Komisiju koja je proveravala novinske članke kojima je javnosti ukazivao Sindikat "Etnografski muzej" "Nezavisnost", a ne stručni rad zaposlenih koji svojim nestručnošću uništavaju kulturno nasleđe.

Za interaktivnu izložbu "Veliki rat-mali čovek" čiji je autor, između ostalih, bila Vesna Bižić Omčikus, Komisija je tražila pismenu izjavu zbog zloupotrebe muzejskih predmeta u kojoj je autorka pokušavala da slaže da predmeti nisu oštećeni o čemu nije ni bilo reči, već je bilo reči o tome da su predmeti zloupotrebljeni. Tako je autorka objasnila Komisiji da su to predmeti predviđeni za đubre, pokušavajući da se izvuče i da su to derutne stolice na kojima su sedeli svatovi. Ukoliko su stolice kako autorka kaže "derutne" onda je valjda jasno da nije trebala da na njima sedi sa svojom gabaritnom i isto tako derutnom guzicom. Nije uspela da slaže Komisiju jer je ista uvidela da su predmeti uredno upisani u knjigu ulaza.

Podsećanja radi, i Tijana Čolak Antić Popović svojevremeno je takođe uhvaćena u tzv korisnim malverzacijama o čemu je Tabloid ranije pisao u tekstu "Zajam daje sultanija majka" gde je bilo reči o Tijaninim pljačkaškim sposobnostima i finansijskim kombinacijama sa preduzetnićkom radnjom. Ovde ćemo samo podsetiti na njeno nedelo. Organizovala je pljačku 1,5 miliona budžetskih sredstava jos 2010. godine, dobijenih od Ministarstva kulture i informisanja javivši se na konkurs na koji republičke institucije nemaju pravo da učestvuju, imajući u vidu da se finansiraju iz budžeta.

Za ta sredstva je konkurisala sa projektom izrada web sajta za decu . Cilj projekta bio je upoznavanje dece u Srbiji i rasejanju sa kulturnom, prirodnom i umetnickom bastinom Muzeja u Srbiji, ne bi li se dao doprinos stvaranju kulturnih sadrzaja namenjenih deci i mladima, doprinos saradnji i umrezavanju sa istorodnim i raznorodnim ustanovama kulture i obrazovanja.

Deca su preko ovog sajta trebala da budu obavestena o programima koji se organizuju u muzejima na taj nacin sto bi ih na web sajtu, muzejskom on line web igricom iz koje su se trebala upoznati sa sadrzajem muzeja, kako bi bila podstaknuta da posete muzej uzivo i vide predmete koje su susretali u virtualnoj igri. Web sajt je predvidjao postavljanje informacija o radionicama, izlozbama decjih radova, rezultate takmicenja i uspehe dece u zemlji i inostranstvu, decje kampove... a odrzavanje sajta bilo bi finansirano sredstvima dobijenim reklamiranjem proizvoda za decu.

Projekat je podrazumevao vise faza, jer se pod odrzivoscu projekta spominje i mogucnost primene na druge muzeje. Planirano je da se sredstva za odrzavanje portala nalaze i putem partnerstva sa drugim muzejima i kulturnim ustanovama. Tako bi deca avanturu zapocetu u virtuelnom okruzenju u Etnografskom muzeju mogla da nastave u virtuelnom okruzenju Muzeja Nikole Tesle.

Ova revolucionarna Tijanina ideja se sa svim parama nikada nije realizovala i svega se nikada nista nije dogodilo. Ostalo je u imaginarijumu, a novac koji je trebao biti uplacen sada pokojnoj preduzetničkoj radnji "Fly me to the moon"inače likvidiranoj 2014, nije zavrsio kao sto je predvidjeno, vec je pozajmljen ni krivoj ni dužnoj štampariji Čigoji kako bi se izbeglo vraćanje u Budžet a sve je to aminovala tadašnja direktorka Vilma Niškanović.

Naravno, odmah po useljenju u direktorsku kancelariju na drugom spratu, Čolak Antić Popovićka se ekspresno uključila u višedecenijski muzejski projekat muljaža i to praktično odmah nakon odlaska Policije iz Muzeja, kada je usledio prvu pokret u najnovijoj partiji šaha pri čemu se partija igrala u trošenje tuđih para. Tako je najpre izjavila kako ne znamo koliko je Etnografski muzej oštećen. I, ne želimo time da se bavimo ! Iako muzej ima i profesionalnog fotografa i fotolaboratoriju Muzej je sa firmom "VR Photo team" zakljucio Ugovor 19.12.2017. bez sprovedenog postupka javne nabavke male vrednosti za usluge u ukupnom iznostu od 1.726.000,00 za usluge obrade fotografija i pripreme za stampu i za izradu silueta, postera, panoa, mat folija, legendi, sto nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o budzetskom sistemu. Muzej nije obezbedio konkurenciju, vec se firme kojima se uplacuje budzetski novac biraju po nepotistickoj liniji. Sa smenom direktora dolazi i do smene rođaka, pa su tako polako odlazili rođaci Branka Jokića i dolazili novi rođaci.

Na mestu sekretara Muzeja primljena je izvesna Dragana Milošević koja svojim neradom i neznanjem i pored pravosudnog ispita minira i onemogućava rad celog Muzeja. Na nepostojećem radnom mestu primljena je Bojana Glavina. Vesna Bižić Omčikus je zauzela poziciju načelnika uništene Manakove kuće, mada sa istom nije imala nikakve veze prethodnih 40 godina.

Ubrzano su se gargojle rasporedjivale i zauzimale svoja radna mesta "nakon ugašenog požara" i pored toga sto je Vesna Bižić Omciguz prethodno vikala: "Kuku, sta nam uradi Biljana, da nam Policija i ostale inspekcije toliko vršljaju"?

Biljana je neosporno uzbunjivač, iz razloga što je u cilju gašenja požara pozvala sledece institucije sistema: sve sindikate, Budžetsku inspekciju Ministarstva finansija, Ministarstvo kulture koje nije regovalo, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Agenciju za borbu protiv korupcije, Ombusmana, Kabinet premijera, Građevinsku inspekciju, Beokom, Direkciju za gradjevinsko zemljište, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Kabinet predsednika, Više javno tužilastvo, Viši sud u Beogradu i u Tužilastvu za organizovani kriminal podnela Krivičnu prijavu kojoj se Tijana Čolak Antić Popović sa stupanjem na dužnost direktora pridružila. Ali ne čista srca, vec laži radi.

Kako Tijana sama kaže, emocije je ne interesuju, već je interesuje samo razum. Kod nje razum i osećanja "šljakaju" zasebno. Zbog toga se u Muzeju ne može uspostaviti sistem kontrole i upravljanja na adekvatan i funkcionalan nacin, kao ni poslovni procesi.

Krivičnoj prijavi se Tijana Čolak Antić pridružila, kako sama kaže, da ne bi ispala saučesnik. Da ona jeste saučesnik, zajedno sa svojim rođakom, moze se sagledati u izveštaju Državne revizorske institucije. Nakon hapšenja Mirjane Menković, Tijana Čolak Antić upucuje svom rođaku korigovani zahtev za dodatna redovna sredstva za finansiranje izlozbe "Putevi ženskog nasleđa", i to na samom kraju godine sto nije praksa, a odmah nakon imenovanja Tijane za vd direktora.

Ovo bi trebalo da je izložba Menkoviceve, koja se nije realizovala zato sto je Tužilaštvo za organizovani kriminal izdalo Rešenje o zabrani prilaska Muzeju. Nije teško pogoditi gde je sav novac zavrsio. I u još jednom stvari Tijana je samo nastavila tamo gde je Menkovićka zaustavljena, a u konkretnom slučaju radi se o mućkama sa fotografijama muzejskih predmeta.

Iako je u Entografskom muzeju kao fotograf već 25 godina zaposlena izvesna Ivanka Masniković Antić koja verovatno zbog histerije konzervatora i preparatora koji traže da im se po bezbroj puta fotografišu sve moguće faze međufaze, i podfaze nekog konzervatorskog posla a uz to i sve moguće muzejske manifestacije, naprosto ne stiže da se bavi svojim osnovnim poslom , onda je lepo smišljeno da Muzej sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), Beograd zaključi Ugovor o poslovnoj saradnji broj 4/37 od 15.03.2017. godine.

Predmet Ugovora je fotografisanje 1.666 muzejskih predmeta, prema potrebama i zahtevu Muzeja. Fotografisanje će izvršiti fizičko lice - izvršilac i saradnik fotograf kojeg će izvršilac da angažuje.

Ugovorena je cena usluge u iznosu od 3,00 EUR po jednom fotografisanom muzejskom predmetu u dinarskoj protivvrednosti i plaćanje po dostavljanju izveštaja o obavljenom poslu (član 2). ULUPUDS je dostavio Izveštaj iz marta 2017. godine o fotografisanju 443 predmeta. U 2017. godini je izvršeno plaćanje u iznosu od 200 hiljada dinara po računu broj 61/17 od 31.03.2017. godine za fotografisanje 443 predmeta (autorski honorar 170 hiljada dinara, zakonske obaveze 19 hiljada dinara, provizija 9 hiljada dinara, PDV 2 hiljade dinara).

Srednji kurs na dan 31.03.2017. godine iznosio je 123,97 din/EUR iz čega proizilazi cena fotografisanja 443 predmeta u iznosu od 165 hiljada dinara umesto obračunatih 170 hiljada dinara.ali to nije sve jer jeTijana ubrzo sa sa „VR Photo team", iz Beograda zaključila Ugovor broj 4/166 od 19.12.2017. godine za fotografisanje 74 muzejska predmeta.

Vrednost ugovora iznosi 233 hiljade dinara. Plaćanje je izvršeno 21.12.2017. godine, po računu broj 43/17 od 21.12.2017. godine (evidentirano na kontu 424221 - Usluge kulture) nakon čega se opravdano postavlja pitanje za šta Masnikovićka onda prima platu, baš kao i neki konzervatori Etnografskog muzeja od kojih je jedan, na pitanje šta uopšte radi u Muzeju, javno rekao: ja kradem, pod svakim direktorom ja kradem!

Osim toga, Muzej je izvršio plaćanje za pravne usluge u ukupnom iznosu od 898 hiljada dinara bez pravnog osnova, iako poslove pravobranilaštva za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Državno pravobranilaštvo i iako Muzej ima sistematizovano radno mesto „Sekretar Muzeja", što nije u skladu sa članom 2. stav 2. Zakona o pravobranilaštvu i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu i naravno nikom ništa baš kao i u sledećem slučaju: Muzej je sa „Hidro-tehna" d.o.o, Novi Sad, zaključio Ugovor o izvođenju radova broj 4/148 od 29.11.2017. godine.

Predmet Ugovora su hidroizolaterski radovi u Muzeju prema ponudi broj 58 od 26.05.2017. godine. Vrednost radova iznosi 418 hiljada dinara bez PDV-a. Članom 5. Ugovora određeno je plaćanje po završetku posla, najkasnije pet dana od dana ispostavljanja fakture. Članom 7. Ugovora utvrđene su obaveze izvođača radova, između ostalih, da uredno vodi gradilišnu dokumentaciju - građevinski dnevnik i građevinsku knjigu koja mora biti potpisana od strane Nadzornog organa.

Garantni rok na izvedene radove je 10 godina Prema objašnjenju Muzeja, pregledom dokumentacije u Muzeju nisu pronađene prikupljene ponude pre zaključenja Ugovora (objašnjenje od 24.09.2018. godine).

Plaćanje u iznosu od 501 hiljade dinara sa PDV-om, izvršeno je 19.12.2017. godine, po računu broj 78 od 18.12.2017. godine upravo nakon postavljenja Tijane Čolak Antić Popović ! Pri tome

Nisu dostavljeni na uvid dokazi da su radovi zaista izvršeni, niti da je vršen stručni nadzor. Naravno tu je i fantomski slučaj navodnih usluga pripreme za štampu, dizajna, štampe i montaže u iznosu od 174 hiljade dinara od „Interrupt", Pančevo, banera u iznosu od 9 hiljada dinara od SZR „Produkcija 64", Valjevo kao i mućke koje je ustanovio DRI pa se pored ostalog u izveštaju DRI navodi kako Muzej nije obezbedio konkurenciju (prikupljanjem ponuda) prilikom nabavki ugostiteljskih usluga (323 hiljada dinara), hotelskih usluga (322 hiljade dinara) i usluga tehničke obrade materijala za festival etnografskog filma (196 hiljada dinara), što nije u skladu sa članom 39. stav 2. i 3. Zakona o javnim nabavkama i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.

Ipak možda apsolutni hit je već višecenijski slučaj nastao sa davanjem u podzakup dela prostorija Udruženju dramskih umetnika srbije gde najpre pokrenut sudski spor radi iseljenja da bi Tijana Čolak Antić povukla tužbu protiv tuženog Udruženja dramskih umetnika Srbije, radi iseljenja (rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu 45. P. br. 4506/17 od 25.01.2018. godine) što je sve kao posledicu imalo nemogućnost isporuke dela naručene opreme od firme Metal Sistemi Plus d o o pošto nije ispražnjen deo prostora namenjenog za opremanje jer ga bespravno koristi Udruženje dramskih umetnika Srbije zbog čega je „Metal Sistemi Plus" d.o.o, Beograd, pristao da opremu zadrži u svom magacinu dok se ne stvore uslovi za preuzimanje (objašnjenje Muzeja broj 502/1 od 23.10.2018. godine).

Inače ustanovljeno je kako je muzej izvršio dva avansna plaćanja „Metal Sistemi Plus" d.o.o, Beograd, u ukupnom iznosu od 1.432 hiljade dinara, bez pravnog osnova, jer Ugovorom o isporuci dobara broj 1/121 od 21.09.2017. godine nije preuzeo obavezu za avansno plaćanje, već da vrši plaćanje najkasnije u roku od 45 dana od dana prijema računa dobavljača sa specifikacijom isporučenih i montiranih dobara, što nije u skladu sa članom 58. stav 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu.

Prema otpremnici broj 756/2017 od 07.11.2017. godine, otpremnici broj 813/2017 od 27.11.2017. godine, otpremnici broj 821/2017 od 29.11.2017. godine i računu-otpremnici broj (97) 68-00980 od 11.12.2017. godine, isporučen je manji deo opreme u iznosu od 951 hiljade dinara (nije isporučena oprema u vrednosti od 1.432 hiljade dinara). Nakon ustanovljenih pljački i nepravilnosti od strane svih institucija sistema koje je Biljana pozvala da ugase požar u Etnografskom muzeju, u čemu je uspela zahvaljujući Kabinetu predsednika i Policiji, prica je dobila sledeci epilog: Biljana Nojkovic je po dobijanju privremene mere provela na svom radnom mestu godinu i po dana, a onda su sudije Prvog osnovnog suda i Apelacionog suda odlučile da Biljana ne može da nastavi rad u muzeju.

A u isto to vreme Mirjana Menković nakon hapšenja nije suspendovana. Nije udaljena s posla ni nakon šest meseci zabrane prilaska Muzeju, niti kad je podignuta optužnica, jer je ministar, zajedno sa svojom rođakom, rešio da je zaštiti, iako su slagali da se pridružuju krivičnoj prijavi.

Sve u svemu Menkovićka prima celu platu, i jos se buni što joj Muzej ne uplaćuje prevoz. Međutim ima tu jedna stvar o kojoj svi ćute a to je činjenica da je njena privatna NVO "Mnemosyne" ugašena na zahtev Agencije za borbu protiv korupcije a Mirjanica i Branko Jokić su u naredne tri godine solidarno odgovorni za obaveze udruženja tokom naredne tri godine a na žalost pred sudom će biti odgovorna samo za muljaže iz 2017 pošto one ranije niko nije kontrolisao!!!!