Banat

Partijska država kao „štit" neodgovornih i bahatih srednjobanatskih lidera

KRIMINAL UZ OVAL ZALIVA SE VISKIJEM

Pet opština srednjeg Banata u vlasništvu SNS-a, pedeset legitimnih i legalnih lopova i kriminalaca u foteljama, pet stotina afera i nemilosrdnih pljački opštinskih budžeta, pet hiljada dece koja nisu videla čokoladu pet godina, pedeset hiljada kandidata za narodnu kuhinju iz redova poniženih građana, pet stotina hiljada dinara prosečni mesečni profit iole važnijeg funkcionera...

Zoltan Horvat

Za poslednjih osam godina SNS silovanja vlasti i deranja kože sa leđa sugrađana, Zrenjanin je postao grad kojeg vode Lopovi sa oreolom, VIP stranački presvlakači, uvlakači i najveći neprijatelji suživota. Prošlonedeljno hapšenje trojice ljudi koji se sumnjiče za kriminalne radnje oko nepostojeće fabrike vode, idiotska je igra opstanka u foteljama partijskih blentonja države i sakrivanja pravih krivaca za ovu, i za sve osmogodišnje SNS prevare, pljačke, trgovine uticajem i sklanjanja neba nad srednjim Banatom.

Država, to su AV i još po neki, brani neodbranjivo, direktne vinovnike propasti srednjeg Banata.

Kako to u svojim emisijama do tančina direktno navodi Danijel Radić, novi lider lokalne KTV televizije i pokrajinski poslanik, prvi samoživi autor propasti svega čega se dohvati je, Goran Knežević. Predsednik gradskog odbora SNS-a, ministar privrede i čega sve još i još, stranački „ventilator", koji je, jednostavno, „poludeo" od abnormalne apsolutne vlasti. Danijel je u svojim efektnim elektronskim iznošenjem činjenica, pokazao, zašto je Goran direktno odgovoran za „ulupavanje" srednjeg Banata.

Nepostojeća Fabrika vode je u nadležnosti JKP Vodovoda i kanalizacije, čiji je osnivač grad Zrenjanin. Kabinet ničim izazvanog gradonačelnika Čedomira Janjića, čelnika izvršne vlasti, mesto je gde se osniva, zasniva, kombinuje, trguje ljudima i uticajem...

Kabadahijski, neodmereno, sa dugogodišnjim lupetanjima i večitim neispunjenim obećanjima, nedostojnim ni mesne zajednice. Čedomir, stara stranačka prevrtačka mustra, zna ko mu je direktno nadređeni gazda, Goran Knežević. Da bi u kabinetu bilo šta uradilo, sve na štetu sugrađana, pita se kancelarija SNS-a u Zrenjaninu. A tamo, Goran Knežević, koji je zaista pomislio da su svi Zrenjaninci u službi njegovog veličanstva, i da može da radi, sve što poželi.

Prvo izda naređenja, izvršna, ultimativna. Još 2014. godine, jednostavno mu se nije svidela realizacija ideje da Fabriku vode treba da gradi ozbiljna nemačka firma, Wassertechnik, dokazana kroz mnogobrojna postrojenja izgrađena širom Evrope.

Dakle, još pre šest godina se mogla izgraditi fabrika vode, da ne pominjemo i dvanaest ulupanih godina demokrata i ligaša na vlasti u Zrenjaninu (2000-2012), gde je Goran takođe, „drmao iz sve snage" iz fotelje DS regionalnog gazde.

Ali, zapelo je oko procenata i „ugradnje". Goran, iako je javno obećavao godinama da Zrenjanin mora dobiti vodu, jao-pao je i na ovom ispitu. Nemac, nemaš kintu za mene, da „podmažeš", e pa, ne može.

Danas je februar 2020. godine, u zajebanciju sa odugovlačenjem izgradnje umešala se prošle godine i vlada Republike Srbije i premijer Brnabić.

Nakon što je angažovana privatna firma Zillio vlasnika Obradovića, koja nikada i nigde nije izgradila ni jednu jedinu fabriku vode, njoj je čak i pozajmljeno 67 miliona dinara, da ubrza radove i, najzad, pusti zdravu pijaću vodu.

Zillio je ove pare trošio i potrošio na tekuće poslovanje i... opet ništa. Fabrike vode, nema. Goran javno ćuti, više ne sme ni na ulicu, boji se da bi mogao fasovati ozbiljne batine od armije ogorčenih sugrađana...Ali, u kancelarijama SNS-a, u omiljenom društvu Neše Karapandže, Darka Bađoka i preostalih političkih invalida, bolida, viskija i vinjaka, i dalje, gazi sve redom.

Sugrađani bi ga, da samo promoli nos na ulicu, pitali, šta je sa nerasvetljenim uhodanim mućkama sa nekretninama, šta je sa nestalim milionima evra za navodno prodata zrenjaninska odmarališta, zašto navodi da su te iste milione ukrali iz automobila u Mađarskoj kojim su prevozili keš, zašto je obrukao Zrenjanin i aferom Aflatoksin, gde je javno popio iz čaše mleka 20 puta zagađeniji sadržaj, zašto je na sva zvona dovodio SPS-a investitore, koji su redom završavali u zatvorima, zašto...do sutra bi trajalo nabrajanje teškog i neoprostivog, uperenog protiv svih građana Zrenjanina.

Dok sam ja živ, grmi AV, ne dam Gorana. Pa, i nemoj, vodi ga kući, igrajte se masonerije, nemojte tako bezočno varati sopstveni narod, navode iz zrenjaninske opozicione DJB. Ali, u ovoj državi postoje nadležni za ovakve „pacijente", policija, sud, tužilaštvo...Praksa kaže, ne postoje, odnosno ne rade svoj posao.

Bilo kakav kriminal koji se iz aviona vidi, „legitimno i legalno" je, prećutno pokriven...ko sme da ne veruje na reč ovim i ovakvim ljudima, koji bi se zakleli da bi uspeli da sačine SNS glavni odbor i na pustoj planeti Mars.

Zla kob i pustoš kao znak raspoznavanja, Lopovski je Oreol funkcionera u Zrenjaninu. Gorane, ponudite ostavku bar na jednu od sijaset funkcija, pitaju ga neki, na šta, odgovara, ne pada mi na pamet, okanite se gnusnih podmetačina večitim funkcionerima, nemate pojma kako ja savršeno obavljam svoje dužnosti i obaveze.

Njegov nesrećni stranački sabrat, takođe preletač i po, Čedomir Janjić, da je Boga i pravde u Zrenjaninu, davno bi podneo ostavku, i pobegao glavom bez obzira. Toliko lupetanja, neodmerenih izjava, lažnih obećanja kojima se pokrivaju iste, šta iste, identične prošlogodišnje lagarije od obećanja, nema ni u Andersenovim bajkama.

Evo, biće malo sutra fabrike vode, reče Čedo, osta' živ, al', osta' i u fotelji. Kojim mislima se rukovodi ovaj čovek koji je u Gradsku Kuću doveo sve svoje, s koca i konopca pajtose iz regionalne kancelarije AMD Petar, to je misterija svakodnevnog sladostrasnog, neodgovornog foteljaškog orgazma.

Kako da ponudi ostavku, kada ga svakog bogovetnog dana u 07,05 časova čekaju za stolom prve radne obaveze, ovali i italijanska vina iz restorana Renesansa, u 09,30 radni doručak u Matijevićevom hotelu Vojvodina, u 13 časova radni gurmanluk u restoranima sakrivenima od očiju javnosti...

U međuvremenu, u obraćanju javnosti, pred mikrofonima i kamerama, učestalo barata sa 3,4, najviše 5 prostoproširenih rečenica...Grad Zrenjanin je osnivač JKP Vodovod i kanalizacija, i izbor rukovodilaca i ovlašćenih lica, Čedomir smatra sopstvenom nadležnošću, čak privilegijom da odlučuje o sudbinama nedoraslih bilo čemu i bilo kakvom zadatku.

Neće valjda odbornička većina, k'o šaka jada, da kadrira i raspoređuje ljude. Eno, samo u odeljenju finansija gadske uprave, kojim rukovodi njegov provereni pajtos Vukić, ima preko 50 zaposlenih. Šta oni rade, kako oni stanu u 30 kvadrata, to je misterija i Šerloka Holmsa.

Novac svih građana u gradskoj kasi je u sigurnim rukama, na šta se nadovezao pitanjem Danijel Radić, kako je uspeo da „spuca" 400 miliona dinara za uvođenje nove gradske rasvete, odnosno, da li je moguće da sijalice od tridesetak evra imaju naduvane cene od po 630 evra?

Stepen strogo kontrolisane mržnje prema neistomišljenicima je u Čeda ogroman, pa ne čudi njegovo tiho režanje u KTV mikrofon. Čovek nije navikao da čuje konkretna neugodna pitanja, na koja je, do sada, uvek izbegavao odgovor.

Počev od 1992. godine i lista Naša borba, kada je krenula lična medijska borba protiv naopakog crveno-crnog višestranačja (SPS-JUL, SRS...SNS), potpisnik ovih redova nije verovao da ovi i ovakvi ljudi, bez ikakve griže savesti, i dalje, nekažnjeno, rade ono što „najbolje" rade. Zaštićeni partijskom državom u strankama na vlasti, besomučno lažu i mažu sopstvene građane, uz otvoren lov na gradsku kasu.

Izvor njihovog političkog iživljavanja, blag izraz, je u prostačkom egoizmu poput oslađene navike: svakodnevna žudnja, da drugi, potčinjeni i uniženi, rade za njih.

Glosa

Za poslednjih osam godina SNS silovanja vlasti i deranja kože sa leđa sugrađana, Zrenjanin je postao grad kojeg vode Lopovi sa oreolom, VIP stranački presvlakači, uvlakači i najveći neprijatelji suživota