Iz mog ugla

IMENOVANI

Živan Haravan

U Magazinu Tabloid br.365 napisao sam kolumnu pod naslovom: PREVARA ZVANA - DEMOKRATIJA. Započeo sam je dalekovidim i mudrim Sokratovim opisom demokratije: "...Mladi će hteti biti uvažavani kao stari, žene će hteti biti kao muškarci, stranci će hteti prava starosedelaca. A, demokratija će im to dati. Lopovi i prevaranti će hteti važne državne funkcije. A, demokratija će im to dati. A, kada lopovi i prevaranti konačno dobiju vlast, jer kriminalci i zločinci teže za moći, nastaće gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije."

Citirao sam i lucidnu i nadasve tačnu Gadafijevu definiciju demokratije: "Demokratija je vladavina u ime otsutnih."

No, danas, kada se "demokratija" zapatila širom Sveta, ljudi na izborima biraju svog vladara, sastav parlamenta i uvek iznova i iznova očekuju obećano bolje sutra koje se redovno ostvaruje kao - malo sutra. Ako izabrani vladar može svoj legitimitet i legalitet da temelji na slobodno(?) izraženoj volji građana, na takav temelj ne mogu da se oslone i pozovu oni pojedinci koje vladar, po sopsvenoj volji i sopstvenim kriterijumima, bio ili nebio ovlašćen, imenuje i postavlja na važne i enormno plaćene ili državne funkcije ili na "radna mesta" na kojima, kao "rade", a zgrću ogroman novac.

Takvi, svoj legitimitet zasnivaju na (ne)legitimnom pravu vladara da ih imenuje, a faktično oni su nelegitimni, od naroda neizabrani, vlasnici raznih "rudnika" para i privilegija. Primera radi: zvanično, direktora RTS-a ne imenuje predsednik Vučić, a da li iko misli da na tom mestu može biti "demokratski izabran i postavljen" bilo ko ko nije dobio Vučićev blagoslov.

Predsednik Vučić voli da, povremeno, citira razne filozofe navodeći njihova imena, a da nikada ne pomene političkog filozofa Nikoloa Makijavelija. Ne pominje ga, ali pri imenovanju svojih podanika na važna i ekstra plaćena "radna mesta", primenjuje čist makijavelizam. Imenuje poltrone, neostvarene i alave individue, pojedince bez skrupula..., a sve njih nastoji da drži u šaci za ovo ili za ono.

Svi oni, u suštini, zavide i mrze svog vladara i prodali bi ga za šaku dolara samo ako bi im novi vladar ponudio neko novo, zgodno "radno mesto".

Iz galerije tako opisanih likova odabrao sam samo tri primerka koji reprezentuju njihovu beznačajnost, sa jedne strane, i njihovu raspojasanost, bezobrazluk, pohlepu..., sa druge strane. Pa, da počnem od najdrastičnijeg primera prodaje-izdaje svog vladara za šaku "značajnosti" i koju kintu.

NEBOJŠA KRSTIĆ

Ovaj "vernik" demokratije i časti bio je, svojevremeno, kao član muzičke grupe "Idoli" u kojoj je "svirao" udaraljke(?), u dubokoj senci vođe grupe, izvanrednog muzičkog stvaraoca i nadasve predivnog čoveka - Vlade Divljana.

Završio je medicinu, ostao neostvareni lekar i utopio se u svet anonimusa. A, onda, da li na nekoj žurci, sedeljci, partiju ili ko zna kako i gde već, ostavio je snažan utisak na Borisa Tadića. I kada je Tadić postao predsednik Republike Srbije imenovao je Nebojšu Krstića, ni manje ni više, nego, za svog Savetnika zaduženog za odnose sa javnošću!

Znači, preko noći, ovaj dobija svoj kabinet, luksuzan službeni auto sa ličnim šoferom, visoku platu, postaje medijski gazda i javna, važna faca. E, kada je dobio tako "težak" posao za tako "male pare" trebalo je iskoristiti svojih pet minuta i muljanjem napuniti džakove parama ( vidi: sajt Pištaljka.rs od 09.07.2018).

U vreme dok je bio predsednik sretao sam Tadića, nekoliko puta, na savsko-dunavskom keju kako, "sišavši u narod," u crnom odelu na plus oko 30 stepeni celzijusa, poput uneređenog ćurana, šeta u pratnji 5-6 "kobri" kao od brega odvaljenih. Da li je to praktikovao po savetu svog Savetnika za odnose sa javnošću ili je to bila Tadićeva originalna glupost?

Kada je Tadić izgubio mesto predsednika države bilo je ljudski očekivati da će Krstić, u znak poštovanja i solidarnosti prema čoveku koji ga je itekako zadužio, ostati sa njim i uz njega u zajedničkom porazu. Ne! Krstić je, od juče i danas najistaknutiji bot Aleksandra Vučića, bez trunke stida i časti!

ANA BRNABIĆ

Kada bi se birao najljigaviji poltron za vreme svih naših vladara od 1990 godine do danas, po mojoj proceni, to bi bio-bila naša(?) premijerka Ana Brnabić. Prosto je neprijatno gledati je i slušati je dok na raznim mestima i raznim povodima brani politiku koju, kao, ona vodi, ili dok odgovara na nenaručena pitanja novinara. Toliko bahatosti, amaterizma, osionosti, cinizma, loše glume i ostalih bedastoća, do sada nije viđeno, a sve u cilju da se dodvori čoveku kome, ruku na srce, STVARNO mnogo duguje. Zato, treba je razumeti, ali ne i opravdati. Treba je razumeti jer je, uz Vučićev "blagoslov", imenovana za premijera, oženila se i ostvarila kao otac. Ne može se opravdati, jer, bilo ko, bez makar minimuma dostojanstva i samopoštovanja, sa stanovišta socijalne antropologije, prestaje da bude ličnost i postaje osoba - individua. Na takve osobe može da računa svaki novi vladar, jer, one su uvek spremne na prodaju za koju mrvicu vlasti i privilegija.

ZORAN BABIĆ

Vec duži niz godina Zoran Babić pljucka na sirotinju iz svoje "jedrilice" kojom je, svojevremeno, uz radikalnu vuču Srpske radikalne stranke i pod Šešeljevom kontrolom, uzleteo sa neke poljane u Vrnjačkoj Banji. U svom uživanju on, je zaboravio da ta vrsta "vazduplohova" može da leti samo dok ima povoljan vetar, a ako naiđe na nenadanu oluju može i da stmoglavo završi svoj let. A, oluja je bilo na pretek i samo zahvaljujući svom, veštom, kontroloru letenja Aleksandru Vučiću, koji je kontrolu leta preuzeo od Šešelja, i dalje se održava u letu i svom bonvivanskom životu. Dokle, bre?! Čime je to on zadužio Srbiju?

Babić, taj umišljeni "lepotan", više je nego drzak i raspojasani đilkoš! Pošto je javnost obavestio da je, na opšte narodno veselje, tretmanom mezoterapije podmladio lice(?!), letovao je na Brionima?!?! Zbog toga se, pred milionskim auditorijumom, predsednik Vučić izvikao na njega i javnost je mislila da je ona Babićeva jedrilica počela da se strmoglavljuje. A, to je bio samo - skeč!

Potom, postoje ozbiljne indicije da je Babićev službeni (koja, bre, njegova služba!) automobil, bezglavom brzinom UBIO ŽENU na naplatnoj rampi, a da je za volanom bio, upravo, on.

Pošto ga je zbog smrti žene zaboleo jedan organ (srce), podneo je ostavku na mesto direktora Koridora, a za "kaznu", do današnjeg dana, nije više direktor nego je v.d. direktor!? Da ponovim pitanja: Dokle, bre?! Čime je on to zadužio Srbiju?

Da je trunke pravde i morala Babićeva jedrilica bi se strmoglavila i kada je na videlo izašao onaj video-klip u kome se vidi kako Babić, u nekoj praznoj kafani, sedi za stolom, onako, raspojasan, na njemu jedan od njegovih, ko zna koliko, skupocenih sakoa koji mu, uzgred, stoje kao piletu sise, značajno, u inat sirotinji, puši skupi tompus, dok, samo za njega, "na uvce" peva mu problematični Aca Lukas.

Tom slikom Babić se javno legitimisao kao najobičniji džiber i lezilebović.

I još jednom: Dokle, bre?! Čime je to on zadužio Srbiju?