Iz beležnice

Beograd, februar 2016.

Tanjug na otpadu tranzicije

Đavo je, ipak, došao po svoje. Tanjug, od kraja ovog meseca, zvanično se najavljuje, više neće imati kome da piše. Ni da javlja. Javno mnjenje Srbije pustilo ga je niz vodu. Uz puni angažman svih petooktobarskih vlasti , na zahtev soršoidnih glasila i agecija. Uključujući i „naprednjake", u tom otužnom ispuNjavanju uslova približavanja EU, kada su se, i zakonom, 2014. odrekli nacionalne agencije. Umesto informisanja, poturili su TV i tabloidne performanse. Zaronili Srbiju u informativnu kaljugu. Srbija je, dakle, na najavu gašenja svoje državne agencije, „nikom ponikla". I ne oglašava se.

Dragan Milosavljević

Najava armagedona suverenosti

Jednoga dana, ne tako dalekog, postaće suvišne i nacionalne frekvencije, RTS,Politika, Radio Beograd, odavno ćutljiva Akademija nauka, a na kraju i ekumenska SPC. Imaćemo, pored srpskog, još dva zvanična jezika - engleski i arapski. Biva u Africi takvih država, koje nikada nisu ni prestale da budu kolonije. A Srbija, vezanih očiju i zapušenih ušiju, korača u taj status. Kao leming na stazi EU kurjaka i vučića im.

Ako se prognoze i najave ispune, agencija koja je, kao i časni oficiri i vojnici 1999. (od)branila, ako ne celinu teritorije, a ono časno ime većinski slobodarske Srbije, biće skinuta sa „veštačkog disanja".

Jeste da Tanjug nije bio meta NATO raketa 1999,kada je pogođen i „tomahavcima" ućutkan RTS, već samo neprijateljske medijske propagande. Ali, ova novinska agencija, solidne reputacije čak i među vodećim u svetu, deceniju i po kasnije uspešno je torpedovana od EU. Zahtevom Brisela da je se država Srbija odrekne, tako što će prestati da je finansira.

A klinička smrt, uz medijsku, sledi posle druge neuspele prodaje, objavljene ovih dana. Cena za agenciju, koja je nekada imala 450 novinara i pedeset dopisništava u svetu, te pokrivala stalnim izveštačima svaki veći grad u SFRJ, bila je tričavih 380.000 evra, koliko, recimo, košta apartman nekog osrednjeg partijskog kadra SNS. Kakva (o)tužna simbolika na 15 godina od „revolucionarnog" oktobra, kada je Tanjug prvi put u svojoj istoriji stao.

Tačno u ponoć, 5. na 6. oktobar, bio sam svedok tog iznuđenog sramnog čina, tada već kao njegov bivši novinar. U potpunom mraku, sa skamenjenim novinarima pored svojih radnih stolova. A onda je Tanjug, sledećeg jutra, dobio instrukcije da je dana 5. oktobra „provalila" pod kupolu parlamenta i pokuljala „istinska demokratija". Na bageru. Nikako državni udar.

A heroj ovog čina, bagerista Džo, koji je „otvorio" vrata potpaljene skupštine (sa sve glasačkim listićima) pa potom i besramne pljačke Srbije od strane plaćenika Soroša i CIA, simbolično označujući početak predaje suverenosti i teritorija Srbije i njenog duhovnog blaga - šta je sa njim?Danas je on, saznaje se iz medija, emigrant u potrazi za hlebom. Negde je izmešten u Evropu zajedno sa afričkim migrantima. A i Srbija je tek na korak od statusa crnog kontinenta, žrtve kolonijalne okupacijei silovanja od strane besprizornih atlantista.

Uništenje brendova kolektivne svesti

I upravo zbog brisanja tragova gorde, borbene i slobodarske prošlosti Srbije, provladin Kurir, da li možda za račun bivšeg šefa CIA Petreusa (skrivenog u senci), a budućeg neprikosnovenog gazde svih srpskih medija, kupuje Politiku i Novosti od nemačkog VAC-a.

Od Boda Hombaha, medijskog siledžije na Balkanu, kome je svojevremeno kum Đinđić, kumovski, za bagatelu, preneo, kao gazdi, praktično na poklon dao, najbolji medijski brend Srbije.Sada Hombah napada Tadića da je pokvario njegov dalji procvat za račun srpskih tajkuna koji vuku konce i u najuglednijim novinama.

A ustvari se VAC (mušterija BMD), nemački pedantno i poslušno, povlači pred širenjem američke države Bondstil (CIA) na ceo Balkan. Taj cunami će zbrisati julovske, a i sve ostale srpske tajkune, sa medijski i ekonomski, faktički, već spržene zemlje.

Biće to kada Srbiju nagaze, kao prethodnica pune NATO okupacije, milioni izbeglica koje, kao živi štit, ispred sebe goni Amerika prema Evropi. Ta pretnja oduzimanjem Politike i Novosti je kao da neko namah oduzima oba vesla Vučiću u njegovom nejakom političkom čunu, oko koga su se skolali i sukobili talasi angloameričko-nemačkog sukoba. A on treba da dovesla do Moksve i Putina.

Mi taj podmukli rat vidimo, zasad, samo kao kolone emigranata iz Turske, a sa Bliskog istoka i severa Afrike. Kao teško prepoznatljivu predhodnicu Drang nach Berlin Ujka Sama. Pa dalje na Moskvu, kada izbegle dezertere budu obukli u uniforme NATO.

Gospođa Sonja Liht se, kao dušebrižnica „popravljanja demografske strukture Evrope", u ime NVO sektora, koji će se lukrativno bogatiti na ovoj seobi naroda, gostujući na Al Džaziri, zalaže za milione dobrodošlih.

I dok o pozadini ovog gostoprimstva deportovanim žrtvama bombarderske demokratije NATO u evropske radne logore, a potom i u ulogu „topovskog mesa", nema ko da piše ni analizira, u medijima je najavljeno da će, podelom akcija starim i sadašnjim tanjugovcima (zgrada ne pripada agenciji i ta prelepa palata na Obilićevom vencu je već bezecovana), na isteku oktobra,biti označen kraj državne novinske agencije. One koja je najpozvanija da zastupa nacionalni, a ne samo vladin interes. A oni su u Srbiji odavno u potpunom raskoraku. Zato i strada agencija.

Tanjug je osnovan na temeljima i znanju pozajmljenim od Pres biroa Avale koji je pripadao monarhiji. Zgrada Tanjuga bila je, pre rata, banka udruženih zadrugara monarhije, pa nemačka ratna komanda, pa Udba. Bogata biografija koja zaslužuje krimi roman. Još ako otvore kockarnicu…

Inforamativni protektorat

Likvidacijom državne novinske agencije, mnogo pre nego promenom vlasnika dva „najuglednija" srpska lista, koje odavno čas uprežu (uz pomoć ambasadora i eksperata službe), čas isprežu, naizmenično, opozicija koja dolazi na vlast, i vlast koja „puna k'o brod" odlazi u opoziciju, biće potvrđen status informativnog protektorata u Srbiji.

Sve skladu sa spoljnom i unutrašnjom politikom. To je vidno posle obznane britanskog ministra Hemonda,a posle susreta sa premijerom, da će kosovsko-metohijski manastiri, posredstvom Uneska, u koji će se uskoro učlaniti Tačijeva država, „biti sigurni u albanskim rukama".

Puštena je u javnost, ali ne preko Tanjuga na izdisaju, najava da će poglavlje 35, ono koje Vučić, kao trijumf svoje briselske politike, najavljuje do kraja godine, biti statusno uslovljeno konačnim i formalnim ausvajsom Tačiju za prijem njegove terorističke „države" u OUN. To najavljuje i ministar Dačić, kao da i sam, sa Fracuskom, nije prethodno učestvovao u sramnoj raboti proglašenja Uneska kao sigurnog utočišta kosovsko-metohijske riznice.

Sve to, bez ikakvog vidljivog otpora medija, javnosti ali i opozicije. Oni u redu pred šalterom za isplate, u ulozi dvorske lude, aminujusve redom glasnim ćutanjem, kao pristanak na potpuno potčinjavanje obrascu informativne kretenizacije i totalnog dezinformisanja ove nesretne zemlje.

Potvrđuje se i ozakonjuje pravo bilo koje garniture, koju dovede Zapad - od 5. oktobra na ovamo, akteri se smenjuju, ali ne i osnovna strategija - da dokrajče i rasture Srbiju. Ta lobotomija, koja se još zove „promena svesti", to je posao koji Zapad sprovodi, više nego uspešno, preko medija koje je, od ove vlasti, (pre)uzeo pod svoje u procesu privatizacije. Novo je to da ih ovih dana oduzima i svom eksponentu, premijeru.

Da li je to neki nagoveštaj novih kombinacija, ili samo pritisak da se ubrza predaja Kosova i Metohije i ulazak Srbije u NATO, pre nego što se požar iz Afrike prenese na Balkan? Teren na kome Amerika, još jedino u Srbiji, Crnoj Gori i delimično BiH, dobija utakmice sa Rusima. Ali, koliko dugo još?

U svakom slučaju, ono što je Tanjug branio i odbranio tokom agresije, ta herojska tri meseca medijskog otpora zapadnoj spin mašini, a to je - pravo Srbije da ne prihvata diktate i ucene ni pod bombama, posle Briselskog sporazuma i faktičkog priključenja agresoru, NATO, definitivno postaje mrtvo slovo na papiru.

Ako je Srbija neformalno kapitulirala još 5. oktobra 2000, u puču koji je finansirao strani faktor, logično je da tom protektoratu nije potrebna nacionalna agencija. Tako je, u svom mandatu, mislila i delala i ova vlada. Mada to uvijeno formuliše.

Plutanje medijskih olupina

Naređeno je, dakle, Srbiji da obustavi finansiranje svoje novinske agencije. Zadato je, potom, i učinjeno. Pogodak pravo u krmu i kompas preostalog „informativnog Titanika" iz bivše Jugoslavije. Tanjug sada bespomoćno pluta na pučini tranzicije.Talasi ga nose kao nepotrebnu medijsku olupinu, svima na smetnji.

Belodano je jasno, i preko ovog sramnog ustupka Vućičeve vlade, da nikada stvarno nije prekinuta agresija NATO i njegovih vojnih i političkih satelita na Srbiju. Setimo se samo nedavne diplomatsko-medijske „oluje" oko Srebrenice.

Ovaj okljaštreni Tanjug je sve to ispratio i progutao - zašto ne, ako to čine i Politika i Novosti - mada je i kolegijumu agencije valjda jasno da je pušten niz vodu od svog neizabranog medijskog generalisumusa. Očekuje, kao i ostali, suicidalna uputstva od njegovih savetnika, 90 spin majstora iz škole Bler - Kembel.

Ta agresija, čija je žrtva i Tanjug, danas se odvija bez upotrebe tomahavka (do daljnjeg), a najokrutnije - kroz bagatelnu privatizaciju srpskog „porodičnog srebra", velikih sistema u koje spada i nacionalna medijska mreža, na čelu sa Tanjugom.

Obavljena je, konačno, i ta sprdnja sa privatizacijom Tanjuga, stavljenog na tezgu za tričavih par stotina hiljada evra.A potom, istom metodologijom, idu obezvređenja, kao dar „prijateljima" SNS-a: Telekom, pa Aerodrom Nikola Tesla, i redom. Sve što je na spisku okupatora. Nešto za uništenje, više za zaplenu. Tanjug, dakle, dokrajčuju. U punoj tišini. Zar ne…?

Ustvari, pokazalo se, poigravanjem sa sudbinom Tanjuga, Politike i Novosti, da su svi „preobražaji" uređivačke politike, od „patriotske" do globalističke, lažirani mečevi kvazi-demokrata i kvazi-velikosrba. Sve ove presvučene komunjare, „nova elita", izašle su iz šminkernica službi, sa ausvajsom ekskluzivnog prava, datog spolja, za lukrativno bavljenje politikom.

I svi se i sada složno bore, mada je voda u Titaniku došla do komandnog mosta, da se, zarad njihovih proždrljivih buđelara, potpuno demontira država Srbija, a za Srbe, kao buduće goste u svojoj državi, naći će se, valjda, nekakve tundre i pustare.

U takvoj politici, i novinarstvu koje je prati i veliča, za jednu koliko-toliko odgovornu medijsku kuću, državnu novinsku agenciju, kakav, je uprkos svemu, ostao Tanjug, mesta nema. Jer, nema, pre svega,države, a onda ni politike, koju bi državna agencija zastupala.

Sreda 5 februara Beograd 2020.

Epitaf : Tanjug ubijaju zar ne ?!

Ponekad se tekstovi, kai i ovaj oTanjugu, napišu sami od sebe. Nošeni lošim predosećanjem, zapravo željom da se njegovo proročantsvo nikada ne desi. I nije, kao ni u ovom slučaju, to puka „teorija zavere" iz 2006. Upravo je ta definitivna sudbina Tanjuga oličenje prakse u kojoj je redovno glavni saučesnik onih koji bi da nas trajno izbrišu iz istorije i postojanja na ovim prostorima, domaća kompradorska elita. Oličena u obe garniture koje se smenjuju na istim poslu od dvehiljadite do danas.

Nema sumnje da će „privatnici", koji će prema zvaničnom saopštenju, a prema nalogu koji je izdala EU, za male pare kupiti dva preostala informativna srpska brenda, Tanjug i Politiku, biti umešani u vladajuću lakrdiju jednopartijskog pluralizma. I to kao ključni arbitri „neporecive istine". Što je, navodno, za dobro naroda. A o čemu odlučuje samo On, to jest njegovi mentori.

Ako je Tanjug bio informativni nosač aviona faraona Broza pa,Trojanski konj od 1980 do 1992, koji je uporno gazio srpski nacionalni interes, sve dok se nije uzdigao i bio istinska agencija u odbrni od oružane i informativne agresije 1999, pa opet bio rasadnik demokratskog žutila do 2012, a onda je u preostaloj fazi postao napredni „razarač" u aramadi čiji je jedini kompas bio lični interes Vožda. Sada je, konačno ,taj poslednji mastodont, koji zakasenlo deli sudbinu Jugoslavije, na putu "rezanje".