Do koske

Odlazeći balkanski diktator je i opasni reketaš

Čerupa i tajkune

Srpske tajkune reketirala je svaka vlast, ali nijedna ovako brutalno i podlo kao Vučićeva. Mnogi krupni biznismeni i ranije su bili izloženi pritiscima kroz montirane istrage i sudske postupke, no sad su na udaru i njihove porodice. Takvom progonu je izložen Milan Beko, od koga se traži 20 miliona evra da mu sin Marko ne bi bio uhapšen i osuđen na 40 godina robije zbog ubistva.

Mersiha Hadžić

Aleksandar Vučić je u reketiranje Milana Beka uključio policiju, pravosuđe i medije. Preti mu hapšenjem sina Marka, koji je osumnjičen za ubistvo Ljubomira Markovića Kiće, jednog od vođa navijača Partizana. Policija i tužilaštvo su završili istragu, ostalo je još samo da Marko Beko bude uhapšen i doveden na optuženičku klupu.

Vođa navijačke grupe „Alkatraz" ubijen je 1. novembra prošle godine u Beogradu. Bezbednosne kamere na sportskom balonu u Ulici Grčića Milenka zabeležile su trenutak kad ubica u svetloj jakni s kapuljačom prilazi Markoviću i puca mu u potiljak. Prema izjavama svedoka, ubica je potom seo u crni BMW X5 šabačkih registarskih oznaka i odvezao se prema Ustaničkoj ulici. Policija je na mestu zločina pronašla neispaljeni metak. Režimski mediji su objavili informacije iz istrage koje ističu da je na metku pronađen DNK ubice.

- Motiv za ubistvo Markovića direktnom izvršiocu nije njegova materijalna korist. On je prihvatio da obavi ovaj surovi posao kako bi se dokazao u navijačkom miljeu i popeo se na mesto više u hijerarhiji. Napadnuti Marković i osumnjičeni su se lično znali sa stadiona. Kića ga je prepoznao, znao je šta se sprema i ko može da stoji iza napada, zato je i počeo da beži i nije pokušao da se odbrani i potegne pištolj, iako je i on bio naoružan - navodi se u jednom od tekstova o tom slučaju, objavljenom u Kuriru.

Da ne bi bilo nedoumice ko je osumnjičen za ubistvo, u naslovu je istaknuto: „Sin uticajnog tajkuna ubio vođu Alkatraza?"

Marko Beko je lociran u Atini. Za njim je izdata poternica, a srpsko Ministarstvo pravde je uputilo zahtev da bude uhapšen i izručen. Grčka policija je mlađeg Beka uhapsila pre nekoliko nedelja, ali ubrzo je pušten na slobodu s objašnjenjem da nije bilo dovoljno dokaza.

- Osumnjičenom se stavlja na teret da je direktni izvršilac ubistva. Ovo je krajnje neuobičajen postupak da lice za kojim je raspisana međunarodna poternica, pogotovo za najteže krivično delo, bude pušteno na slobodu - rekao je za Kurir „izvor iz istrage".

Izvori bolje upućeni u Vučićev način reketiranja znaju da u ovom slučaju nema ništa neuobičajeno. Po Vučićevom nalogu, Ministarstvo pravde grčkim vlastima nije prosledilo sve dokaze iz istrage. Cilj te akcije nije bio da Grci zaista uhapse i izruče Marka Beka, nego da se njegovom ocu Milanu pošalje poruka da se zna gde se nalazi i da može biti uhapšen i prosleđen Srbiji na suđenje, a potom i na robiju. To će se i desiti ako Milan Beko ne pristane da plati reket.

Pregovori su u toku. Od Beka se, pored 20 miliona evra, traži i da se odrekne Luke Beograd.

Početkom ove godine Specijalni sud je doneo presudu kojom su bivši ministar privrede Predrag Bubalo i ostali okrivljeni oslobođeni odgovornosti za sumnjivu privatizaciju Luke Beograd.

Ipak, taj slučaj još nije rešen i neće biti dok zemljište uz Savu ne pređe u vlasništvo nekog od Vučića.

Milan Beko je svestan opasnosti u kojoj se nalazi. Rasprodao je delove svoje imperije, odrekao se mnogih unosnih poslova i pokazao spremnost da plati koliko god treba, ali pod uslovom da dobije garancije kako će se na tome okončati progon njega i njegovog sina. Beko zna ko vuče konce. To dokazuje i njegov komentar presude, kojom je Aleksandar Zdravković osuđen na 10 godina robije zbog atentata na Beka u novembru 2014.

„Istraga, optužnica i presuda pokazuju da pravosuđe nije slobodno", rekao je Beko. Inače, i ta presuda je izrečena na osnovu krunskog dokaza - metka s DNK atentatora, baš kao što se sad tvrdi u istrazi protiv Bekovog sina.

Pravosuđe je u vlasti Bekovog bivšeg prijatelja i saradnika Aleksandra Vučića. Pre desetak godina, kad je naslutio da je Vučić projektovan za dolazak na vlast, Beko ga je uzeo pod svoje. Vodio ga je na svoje imanje u Toskanu, razmenjivali su skupa vina i špijunske informacije o zajedničkim političkim i poslovnim protivnicima.

Bez političke zaštite, sa značajno smanjenim finansijskim mogućnostima, Beko je lak plen za ucene. Može da se nada samo da će Vučić pasti s vlasti pre nego što mu uhapsi i osudi sina i otme svu preostalu imovinu.

Vučić opet steže omču i oko Miroslava Miškovića, vlasnika Holdinga Delta. U prvom naletu, kad je tek došao na vlast, Vučić je montirao sudski postupak protiv Miroslava i njegovog sina Marka Miškovića.

„Proces veka" Vučiću je doneo pobedu na izborima 2014, a vremenom je optužnica svedena samo na utaju poreza, da bi početkom prošle godine stariji Mišković bio osuđen na dve i po godine zatvora, a mlađi na godinu dana kućnog zatvora s nanogicom.

Za sedmomesečni pritvor, oduzimanje putnih isprava i gubitak u poslovanju, Mišković se neće osvetiti Vučiću, nego Srbiji, koja će iz budžeta morati da mu isplati odštetu od oko 80 miliona evra, koliko zahteva tužbom u Strazburu. Pokušavajući da izbegne sukob s Vučićem, Mišković retke medijske nastupe koristi za pohvale na račun čoveka koji ga je strpao u pritvot. Uzalud se trudi. Dok ima novca, Vučić će da ga cedi.

Pripreme za aktuelnu izbornu kampanju Vučić je počeo pritiscima na Miškovića. Tokom skupštinske rasprave o predlogu zakona o poreklu imovine i ekstraporezu, poslanici Srpske napredne stranke su se, pored Dragana Đilasa, ostrvili na Miškovića. Iako Mišković nema javnu funkciju, pa ne dolazi pod udar tog zakona, naprednjaci su ga zasuli istim optužbama kao i 2013. godine.

Neki od naprednjaka, poput Aleksandre Tomić, neiskusni i neobavešteni optužili su Miškovića i za malverzacije prilikom izgradnje naselja Belvil. Kriminalizovali su taj projekat, iako u jednoj od zgrada Belvila odvojene stanove imaju Aleksandar Vučić i njegova zvanična supruga Tamara Đukanović.

Mišković je primirje s Vučićem platio, između ostalog, i tim stanovima. Sad će morati opet da finansijski pomogne kampanju SNS-a ako ne želi da se progon iz skupštinskih klupa preseli na naslovne strane naprednjačkih biltena, a zatim opet u Sepcijalni sud.

U stalnom stanju talačke krize nalazi se većina tajkuna. Dragan Đilas je morao da plati otkupninu i da po mizernoj ceni proda marketinšku agenciju Dajrekt Medija, kako bi tržište preuzeo Vučić.

No, uradio je to na vreme, bez otpora, pa nije doživeo sudbinu Beka i Miškovića, na njega niko nije pucao i nije mu određivan pritvor. Zasad je to tako, ali nikad se ne zna šta može da padne Vučiću na pamet ako mu Đilas ugrozi vlast.

Slično je prošao medijski tajkun Željko Mitrović. Iako je uvek bio uz svaku vlast, pa je tako od početka podržavao SNS, Mitrović je postao Vučićev talac usled tragičnog spleta okolnosti. Misteriozna smrt njegove ljubavnice Ivane Bodružić, a potom i saobraćana nesreća u kojoj je njegov sin Aleksandar ubio maloletnu Andreu Bojanić olakšali su Vučiću posao oko preuzimanja Pinka. Fiktivno vlasništvo nad ružičastom televizijom zadržao je Mitrović, ali kompletno poslovanje, uključujući i uređivanje programa, vodi Andrej Vučić.

Dragoslav Kosmajac je reketiran prema običajima iz sportskog ribolova. Uhvaćen je, slikan i vraćen u vodu. Vučić ga je optužio za sva zla ovog sveta, naredio hapšenje i suđenje, da bi ga na kraju oslobodio svih grehova. U znak zahvalnosti, Kosmajac je pre nekoliko dana objavio da je „sve oprostio Vučiću, neće podneti tužbu za nadoknadu štete zbog nezakonitog pritvaranja i povrede ugleda i časti".

Slobodu su kupili Bogoljub Karić, Mihalj Kertes, Miroslav Bogićević i mnogi drugi tajkuni. Njihova mesta u vrhu krupnog biznisa zauzeli su Vučićevi kumovi, rođaci i saradnici. Tajkunsku kastu danas reprezentuju Nikola Petrović, Nenad Kovač, Goran Veselinović, Zvonko Veselinović i Slaviša Kokeza. U maloj bari, oni su sada najjači krokodili.

Vučić je najopasniji reketaš u regionu, to se vidi iz načina na koji tajkuni u susednim državama pružaju otpor vlastima. Kad je režim u Crnoj Gori udario na svog vodećeg tajkuna Duška Kneževića i njegovu Atlas grupu, on je uzvratio agresivno, svom snagom. Iz Londona, gde se sklonio, najavio je tužbe protiv Mila Đukanovića i njegovih saradnika i otvoreno je podržao opozicione stranke, a najavio je da će se i sam uključiti u političku borbu.

U Hrvatskoj je Ivica Todorić prinuđen da vlasništvo nad Agrokorom ustupi ruskim poveriocima SBER i VTB bankama. Todorić je za otimačinu optužio premijera Andreja Plenkovića i osnovao politički pokret s kojim će učestvovati na sledećim parlamentarnim izborima.

U Bosni i Hercegovini je nešto drugačija situacija, tamo se vodeći tajkuni ne plaše političara. Oni su političari i to vladajući. U Sarajevu najveći uticaj ima Fahrudin Radončić, a u Banjaluci, i ne samo u njoj, Milorad Dodik.

U Srbiji, sve je u vlasništvu Aleksandra Vučića. On određuje ko sme da se bavi kojim poslom, koliku proviziju mora da plati, ali i kakva kazna ga čeka ako se suprotstavi.

U takvim okolnostima, nije čudno što svi tajkuni jedva čekaju trenutak za osvetu. Kad počne svođenje konačnog računa, posle Vučićevog pada s vlasti, moraće dobro da se otvori, da isplati otkupninu.