Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid
Milan Glamočanin
Srpski zatvori su produžena ruka pravosudne mafije. U njima se žrtve pravosudne mafije muče, maltretiraju, pa i likvidiarju. Sve po potrebi, po narudžbini. Mnogi sužnjevi umiru sporo, u mukama, bez lekova, dok se zatvoske vlasti naslađuju
tome svedoče mnogi slučajevi, sa kojima je upoznata redakcija Magazina Tabloid.
A iz zatvora se može i ''pobeći'', može se lepo provesti neko vreme od izrečene kazne, uz sve povlastice i privilegije, uz uslovni otpust, a na preporuku upravnika, ili mafije iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Ili da dobiju pomilovanje od predsednika Republike Srbije, ako neko sa velikim kontom stoji iza njih.
Pre dve nedelje su iz Niša ''pobegla'' trojica zatvorenika, uz saradnju sa zatvorskim službenicima. A trojica zatvorenika su ostavile kosti u zdanju niškog zatvora.
Slučaj Dragutina Vidosavljevića, koji je osuđen na 10 godina zatvora, zbog ubistva supruge, na mah, opisuje mračnu stranu pravosudne mafije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Upravnici zatvora u Nišu, Požarevcu, Novoj Skeli su bivši policajci!A zatvorima bi trebalo da upravljaju kvalifikovani i srtučni ljudi.
Gospodin Dragutin Vidosavljević je rođen 1953. godine. Bio je advokat u Leskovcu. Pošten i ugledan čovek, advokat Odbora za zaštitu ljudskih prava.
Svih osam godina, a preostalo mu je da izdrži manje od dve godine, on se nalazi u zatvorenom delu zatvora, bez mogućnosti da izađe u polotvoreni deo.
Vidosavljević je star, teško pokretan, teško bolestan.
Neko je odlučio da ga u zatvoru ubije. U to je umešan i upravmnik zatvora Dejan Panić, njegova svita i verovatno i Aleksandra Stepanović, načelnica Odeljenja u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, koja je prvi pendrek srpskih zatvora i zaštitnica terora nad zatvorenicima.
Gospodin Vidosavljević je uputio pismo ministru unutrašnjih poslova Srbije, nesrećnom Nebojiši Stefanoviću, očkujući da policija reši ponašanje svojih visokopozicioniranih službenika, koji su odlučili da smaknu gospodina Vidosavljevića.
''Gospodine ministre,
Po odredbi čl.102 st.11 tačka 9 Zakona o policiji, policijski službenik ima pravo da vrši bezbedonosne provere, u drugim slučajevima utvrđenim posebnim zakonom „ Policijski službenik nema pravo da vrši bezbedonosnu proveru".
Po navedenim propisima čl.142 st.8 i čl.102 st.4 t.9 Zakona o policiji Kazneno popravni zavodi i okružni zatvori nisu ovlašćeni da policiji podnose zahteve za bezbednosnu proveru, prikupljanjem i obradom podataka o ličnosti osuđenog lica koje izdržavaju kaznu zatvora „radi procene rizika da li osuđeno lice koje izdržava kaznu zatvora može predstavljati opasnost za zajednicu u slučaju bekstva ili izlaska iz zatvora" , niti policija i policijski službenik ima pravo da u toj situaciji i po takvim zahtevima za bezbednosnu proveru, koji nisu podneti u skladu sa posebnim zakonima - postupa.
Povredom navedenih propisa podneo je Kazneno popravni zavod u Nišu dana 17.11.2017.godine i 31.05.2018. godine pod brojem 313/16, a koje su zloupotrebom službenog položaja, kada im to nije bilo dozvoljeno Zakonom o policiji, ZIKS-om i Pravilnikom o tretmanu kao posebnim zakonima, potpisali upravnik zavoda Dejan Panić, načelnik službe za tretman Ljubiša Tajić i rukovodilac tretmana Rodoljub Janković, policijski službenici policijske uprave u Leskovcu, Savić Ivan, Krstić Aleksandar, Stojković Dragan uz sadejstvo načelnika policijske uprave Tomislava Ilića, nezakonito su izvršili ove bezbednosne provere, radi „procene rizika da li mogu predstavljati opasnost za zajednicu u slučaju bekstva ili izlaska iz zatvora".
Nakon izvršenja prve nezakonite bezbednosne provere, navedeni visokopozicionirani policijski službenici Policijske uprave u Leskovcu sačinili su „izveštaj za mene kao osuđeno lice" br.235-105501/17 od 25.11.2017.godine, u koji kao službenu ispravu zloupotrebom službenog položaja su kao službena lica policije u vršenju službe za mene uneli neistinite podatke, koji su u direktnoj suprotnosti sa podacima iz presude po osnovu koje izdržavam kaznu zatvora i sa relevantnim i istinitim podacima u mom dosijeu u zavodu, i ako ima moju presudu i bili su svesni da u službenu ispravu unose neistinite podatke, pa su je overili svojim potpisima.
A načelnik policije je falsifikovan policijski izvešaj, na propratni akt br.235-105501/17 od 04.12.2017.godine koji je overio svojim potpisom i otiskom pečata Ministarstva unutrašnjih poslova - kao istinit dostavio KPZ u Nišu u koji je primljen dana 08.12.2017.godine i zaveden pod br.235-12561/2017-01/1.'' piše u pritužbi gospodin Vidosavljević.
U čemu je problem? Ukratko ćemo navesti.
Da bi Vidosavljevića ostavili unutar zidina zatvora, upravnik od leksovačke policije zahteva da ga obavesti da li će '' sredina negativno regaovati ako on dodje na vikend, kao i da li ima gde da boravi''.
E, tu upravnik računa na kolege iz policijske mafije.
On u pismu tvrde da Vidosavljević ne uživa nikakav ugled, da sin ne želi da komunicira sa njim, a i da bi mogao biti napadnut od lica iz sredine koja ga poznaje''
Ovaj sramni i lažni izveštaj overio je pečatom Policijske uprave Leskovac načelnik Odeljenja policije.
Istina je drugačija. Vidosavljevićev sin Luka pismeno obaveštava i upravnika zatvora i načelnika policije da je on u dobrim odnosima sa ocem, da će ga rado primiti i pomoći onoliko koliko je potrebno. Vidosavljević je odrastao u Vlasotincu i njegovi školski drugovi su uglavnom na groblju, mrtvi su, a oni živi bi se obradovali njegovom dolasku.
Zna to i upravnik, Dejan Panić, koji je na vrhu mafijaške grupe u KPZ NIŠ, ali on želi da Vidosavljević umre u zatvoru. Zato on i traži bezbednosne provere, za koje nema pravo.
A njega pokriva u Beogradu, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Aleksandra Stepanović, čiji suprug Aleksandar Stepanović je sudija Vrhvnog kasacionog suda i predsednik Višeg suda u Beogradu, kao najistureniji član pravosudne mafije.
Osudjeni Dragutin Vidosavljević u pismu nesrećnom ministru
''Da su zatvorske vlasti i policija u mom slučaju postupale nezakonito, i zloupotrebom službenog položaja, da su bezbednosne provere od 17.11.2017.godine i 31.05.2018.godine zatvorske vlasti nezakonito tražene od policije u Leskovcu, koja ih je nezakonito vršila, izvesno će te utvrditi uvidom u rešenja Upravnika KPZ u Nišu br.07-17-119/2019-06/2 od 23.09.2019.godine i br.07-17-153/2019-06/2 od 12.12.2019.godine, donetim na osnovu izveštaja načelnika službe za tretman Ljubiše Tasića, u kojima on priznaje da se bezbednosne provere „radi procene rizika da li mogu predstavljati opasnost za zajednicu u slučaju bekstva ili izlaska iz zatvora, od policije tražene na osnovu preporuke Zaštitnika građana br.13-1-165718 od 30.11.2018.godine, koja uopšte nije postojala u vreme kada su bezbednosne provere tražene i vršene , a ne na osnovu ZIKS-a i Pravilnika o tretmanu, što mi je potvrdila i sadašnji rukovodilac tretmana Milena Hranisavljević u odgovoru na podnesak br.24-8-11828/2019-02/1-1, dok mi je Zaštitnik građana aktom br.36294 od 04.12.2019.godine, potvrdio da on ne poseduje preporuku kojom nalaže kazneno popravnim zavodima „da za procenu rizika da li osuđeno lice na izdržavanju kazne zatvora može predstavljati opasnost za zajednicu u slučaju bekstva ili izlaska iz zatvora , traže bezbednosnu proveru policije, niti je ovlastio policiju da se nezakonito meša u izradu, realizaciju i izmenu programa postupanja prema osuđenim licima dok su na izdržavanju kazne.
To mi daje osnova za sumnju da tajno u saradnji sa zatvorskim vlastima nezakonito pripremaju novo zverstvo sa ciljem da onemogući moj izlazak u poluotvoreno odeljenje, zloupotrebom vlasti i kršenjem zakona što biste vi morali da utvrdite.
Osnove za ovakvu sumnju daju mi činjenice:
Da je poznati leskovački ''žestoki momak'' Milan Cvetković dana 13.10. 2011.godine preko uprave okružnog zatvora u Leskovcu zavedeno pod br. 364, a ekspedovano dana 17.10. 2011. godine Ministarstvu pravde, iz straha da ne bi bio ubijen, što je odbio naređenje leskovačke policije za ubistvo advokata, poslao priznanje u kome navodi da su ga pripadnici leskovačke policije vrbovali da me ubije, pošto su me bez presude, kao advokata Odbora za ljudska prava u Leskovcu - proglasili za državnog neprijatelja, pa sad koriste moj status zatvorenika da završe započeti posao, jer znaju da za ubijanje zatvorenika od strane vlasti, nezvaničnim izvršenjem smrtne kazne , na neformalan način - niko ne odgovara niti se takvi slučajevi istražuju u srpskim zatvorima. ( Napomena, Milan Cvetković je nakon pisma i priznanja likvidiran od strane policije).
2; Što mi je dana 21.12.2019.godine oko 14 sati i 27 minuta u TV Sali na drugom krilu „B" paviljona, nadzornik Kazneno popravnog zavoda u Nišu Jovanović Miodrag - kako mi se predstavio, u agresivnom nastupu pri izjavi nekontrolisanog besa, što se vidi na snimku, sigurnosnih kamera koje zatvorske vlasti kriju da bi sprečile krivičnu i drugu odgovornost svog službenika, u jednom trenutku uputio ozbiljne pretnje rečima:"ti si još dve godine ovde, može svašta da ti se desi, na koji način je nesvesno otkrio postojanje zločinačkog plana policije i zatvorskih vlasti - da ne izađem živ iz zatvora.
3; Što policija u Leskovcu po mojim zahtevima iz podnesaka od dana 09.08.2019.godine koji sam poslao preko uprave KPZ u Nišu na potvrdu zavoda br.1, i od dana 27.05.2019.godine koju sam policiji poslao preko uprave KPZ u Nišu na potvrdu br.1, nije htela da iz falsifikovanih policijskih izveštaja br.235-105501/17 od 25.11.2017.godine i br.205-44604/2018 od 12.07.2018.godine, sačinjenih na osnovu bezbedonosnih provera koje je nezakonito vršila - zloupotrebom vlasti, ispravi i izbriše neistinite podatke o meni koje je u njih unela , niti je htela da KPZ u Nišu kao primaoca obavesti o ispravci i brisanju podataka u skladu sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i da zavod obavesti da po nepostojećoj preporuci zaštitnika građana, a protivno čl.102 st.4 t.9 i čl.142 st.8 Zakona o policiji, čl.20, čl.44, čl.74 i čl.75 ZIKS-a, čl.96 st.1 t.4, čl.32, čl.33, i čl.34 Pravilnika o tretmanu, kao posebnih zakona, a sada i po čl.13 i čl.19 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, policija nema pravo da učestvuje u izradi, realizaciji, preispitivanju i izmeni programa postupanja prema meni „procenom rizika da li mogu predstavljati opasnost za zajednicu u slučaju bekstva ili izlaska iz zatvora", radi mog smeštaja u poluotvoreno odeljenje zavoda.
Kako su to po mom nezvaničnom saznanju uradile policije u Raški, Novom Pazaru i Kraljevu i da obavesti KPZ u Nišu da iz tih razloga navedene nezakonite bezbedonosne provere, ne koristi uopšte protiv mene. A mogla je da je htela, što ukazuje na zlu nameru policije u Leskovcu, da zloupotrebom vlasti, ne dozvoli da živ izađem iz zatvora. To je bruka za policiju, koja zahteva smene i hapšenja, jer poništava sve vaše napore da od policije učinite respektabilan segment društva, koja zaslužuje poverenje građana.
4; Što se sve ovo dešava pod pokroviteljstvom vaše unutrašnje kontrole, koja ili nema sluha ili prikriva ovakva zverstva policije. A koliko sam razumeo značajnu funkciju u toj unutrašnjoj kontroli ima policijski službenik Dragan Popović.
5; Što osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu po mojim krivičnim prijavama podnetim protiv policijskih službenika policije u Leskovcu koji su zloupotrebom vlasti učestvovali u sačinjavanju nezakonitih falsifikovanih izveštaja o meni i dostavili. Ali ih KPZ u Nišu, nije htelo da sprovede brzu i nepristrasnu istragu zbog krivičnih dela , falsifikovanje isprava, u kontekstu negovanja već uspostavljene kulture nekažnjivosti policijskih službenika u Srbiji na šta je Vama i gospodinu Rebiću i Vladi republike Srbije na sastanku i u izveštaju koji je Vladi dostavljen u junu mesecu 2018.godine, ukazao Evropski komitet za sprečavanje mučenja osuđenih lica ( i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja.
A , meni je naknadno postalo jasno kada sam saznao da je glavna tužiteljica u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu, - policijska snajka, udata za ispektora te policije.
Pored policijske snajke u tužilaštvu i neefikasne unutrašnje policijske kontrole, koja prikriva kriminal u policiji, a u odsustvu nezavisnog tela za pritužbe na rad policijskih službenika, na šta je ukazao i evropski komitet protiv mučenja. Policijski službenici mogu nekažnjeno da učestvuju u mom zlostavljanju i mučenju od strane zatvorskih vlasti, u cilju tihog ubijanja advokata u srpskom zatvoru.
Zbog iznetog u cilju zaštite mog života od neposrednog ugrožavanja i zaštite od svirepog i nečovečnog postupanja prema meni zajedničkim delovanjem zatvorskih vlasti, jer imam osnova za sumnju da sam žrtva šireg udruženog, zločinačkog projekta, koje realizuju zatvorske vlasti u Republici Srbiji koje predstavljaju v.d.direktora Dejan Carević i njegova zamenica Aleksandra Stepanović i srpska policija ogrezla u kriminalu i korupciji čiji ste vi ministar, zloupotrebom vlasti, sa ciljem da iz srpskog zatvora ne izađem živ, a da pre toga budem od njih dodatno nezakonito kažnjen i ponižavan, mučenjem i svirepim i nečovečnim postupanjem zbog mog rada kao advokata Odbora za ljudska prava u Leskovcu na pružanju pomoći žrtvama policijske torture i na pružanju pomoći žrtvama zatvorske torture u KPZ u Nišu u predmetu evropskog suda za ljudska prava u Strazburu Habimi i drugih protiv Srbije br.19072/08, kaoi zbog korišćenja prava na pritužbu iz čl.564 stava i čl.62 Pravilnika o kućnom redu kazneno popravnog zavoda i okružnih zatvora i da se u odnosu na mene u srpskom zatvoru priprema izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz čl.114 st.2 krivičnog zakonika, podnosim ovu pritužbu vama, sa zahtevom da kao ministar policije'' - navodi se u pismu upućenom ministru Stefanoviću.
Nije samo niški zatvor uveo praksu da ubija osuđena lica uskraćivanjem teško bolesnim licima medicinsku negu i lekove. Dragosavljević čeka lek po mesec dana, a ćivotno je ugroežen. To sve čini upravnik zatvora Dejan Panić. I da ga pritisklaju iz Beograda da tako postupa, on bi, da ima ljudskosti, slao lažne izveštaje, a bolesnim osudjenicima bi davao lekove.
Nevini se krvavo provode
U srpskim zatvorima trune neklolikodesetina nevino osuđenih, koji uzalud pokušavajuda dokažu nevinost.
U civilizovanim demokratskim državama postoje oformljena tužilaštva i istražni timovi, koji proveravaju pritužbe osuđenih da su nevino osuđeni. U međuvrmenu je utvrđena, kao veoma pouzdana DNK analiza, koja isključuje ili dokazuje krivicu onog čiji se tragovi krvi na žrtvi.
U SAD-u i drugim zapadnim zemljama, recimo, od kada se pojavila i usvojena DNK-a analiza, stotine osuđenih, nakon DNK-a analize, oslobođeni su, jer je analiza pokazala da nisu imali kontakt sa žrtvama, da je nisu silovali, ili ubili.
U Srbji toga nema. Jednom osuđen, zauvek osuđen. Nepravda ne može da zastari, ali u Srbiji ona caruje, a nema mesta za pravdu.
Ministrima policije i pravde mnogi osuđenici pišu i iznose dokaze da nisu krivi za dela za koja su osuđeni, da im je to policija, poimenično navodeći policijske službenike podmetnula dokaze, jer su plaćeni od mafije.
Nažlost, nijedan ministar, ni pravde ni policije, nije poslao podnosiocu nikakav odgovor. Nadamo se da će i njih dvoje pisati iz zatora molbe, optužujući za svoja zlodela onog koji ih je na te položaje postavio - Aleksandra Vučića.
2
Nasilje ministra Sline
Ministar policije, lažni doktor nauka Nebojša Stefanović, doneo je ršenje 21. februara kojim je petorici pripadnika niškog odreda Žandarmerije prestao radni odnos.
Oni su optuženi da su pre šest godina, na Paradi ponosa, koju su obezbedjivali, navodno pretukli Andreja Vučića i njegovog pobratima Predraga Malog .
Nakon šest godina Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio presudu kojom su oni, zbog ovog događaja, osuđeni na uslovne kazne.
Suprotno zakonu o policiji, ministar Stefanović je doneo rešenje o prestanku radnog odnosa. Zakonom je ta mogućnost predviđena, ako su osuđeni na zatvorske kazne duže od šest meseci. Žandarmi suosuđeni na uslovne kazne, u potpuno režiranom postuku, jer se na snimcima sa tih događaja vidi da su pripadnici njihovog obezbeđenja prvo nasrnuli na žandarme.
Ne postoji u svetu ministar policije koji je sličan srpskom ministru, lažnom doktoru, prevaranu, lopovu i Vučićevom dupeuvlakaču.
Hoće li Stefanović i krivično odgovarati zbog nezakonitih otkaza petorici žandarma?