Prokletstvo Kenedijevih (1)

Dinastija u crnini

Istorija legendarne američke porodice Kenedi sadrži fascinantan spisak priča o nesrećnim sudbinama, seksualnom nasilju, visokoj politici, vezama s podzemljem i zataškanim zločinima. „Da li nas prati neko strašno prokletstvo", javno se zapitao Edvard Ted Kenedi Junior. Odgovor se nalazi u tragedijama zbog kojih mediji Kenedijeve nazivaju „porodicom u crnini".

***

Postoji nekoliko teorija o nastavku prokletstva. Jedna od njih seže daleko u prošlost, sve do Tomasa Ficdžeralda, pradede Džona Ficdžeralda Kenedija, najuspešnijeg izdanka te loze.

Prema toj teoriji, Tomas je podstakao pobunu Iraca protiv Engleza. Kad je ustanak ugušen u krvi, rodonačelnik Kenedijevih je prešao na stranu pobednika, izneverio i izdao rođake, prijatelje i saborce. Majke ubijenih irskih pobunjenika tada su, navodno, bacile kletvu na Tomasa i njegovo potomstvo.

Pored te, postoji i priča da je prokletstvo izazvao Džozef Kenedi. Zbog antisemitskih stavova jedan američki rabin je bacio kletvu na njega. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 1938, Kenedi je imenovan za američkog ambasadora u Londonu. Pratio je uspon Adolfa Hitlera. Imao je razumevanja za progon Jevreja u Nemačkoj, tvrdio je da su to sami zaslužili. "Pogledajte šta su napravili Holivudu", govorio je Kenedi, koji je mnogo vremena provodio u društvu nemačkog ambasadora Herberta von Dirksena.

Kenedi je tvrdio da "potpuno razume" nemačku politiku protiv Jevreja, ali nije podržavao način "konačnog rešenja". Smatrao je to greškom, ali ne zato što mu je bilo žao ubistva ili progona nevinih ljudi, već zato što se plašio da bi se talas nasilja okrenuo protiv Hitlera. Umesto toga, Kenedi je napravio program za preseljenje svih Jevreja iz Nemačke u Afriku.

Američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt odbacio je taj plan, ali to nije zaustavilo Kenedija, nastavio je da poziva Ameriku da napravi mirovni sporazum s Nemačkom. Kenedi je dva puta pokušao da ugovori sastanak s Hitlerom, ali Ruzvelt mu nije dozvolio da to realizuje.

Posle nemačke okupacije Poljske, Ruzvelt je prinudio Kenedija da podnese ostavku na mesto ambasadora u Velikoj Britaniji, čime je okončana njegova politička karijera. Zbog Kenedijevog oduševljenja Hitlerom i nacistima, nastala je priča o jevrejskom rabinu koji mu je prokleo porodicu.

Mnogi politički analitičari ne veruju u kletve, već smatraju da su te teorije izmišljene kako bi se mediji stalno bavili porodicom koja je Americi dala jednog predsednika i tri senatora. Što god da je posredi, Kenedijevi i danas privlače pažnju javnosti i utiču na političku scenu Sjedinjenih Država.

Saga o Kenedijevima začeta je 1849. godine, kad je iz Irske u Boston stigao Patrik Kenedi. Nekoliko godina kasnije iz Limerika je stigao i Tomas Ficdžerald. Njihovi unuci, Džozef Patrik Kenedi i Rouz Elizabet Ficdžerald venčali su se 1914. godine. Tada je nastala prva generacija slavne američke porodice.

Kenedijevi su oduvek živeli poput aristokrata. U vreme kad je Džon vodio predsedničku kampanju, porodično bogatstvo procenjivano je na čak 500 miliona dolara. "Nikada nisam osetio Veliku depresiju iz prve ruke, o tome sam samo učio na Harvardu", izjavio je Džon u jednom govoru u kampanji.

Njegov otac Džo obogatio se spekulacijama na Vol Stritu, iako je odlično zarađivao i švercom alkohola u vreme prohibicije. To su potvrdili gangsteri Frenk Kostelo i Majer Lenski. Kenedi je tvrdio da su te glasine plasirali njegovi konkurenti iz biznisa, kako bi mu ukaljali ugled. Ipak, fotografije s njegove proslave godišnjice studiranja na Harvardu pokazuju da se društvo veselilo uz flaše s viskijem. Istog dana kad je ukinuta prohibicija, većina prodavnica u Bostonu i Njujorku dobila je alkohol iz Kenedijevih magacina.

Stečene milione je prvo uložio u filmsku industriju, a zatim u politiku. Sa 25 godina već je bio predsednik banke, najmlađi u Americi. U poslovanju je koristio sva sredstva. Izmišljao je "nedostatak" deonica, kako bi im povećao cenu prilikom prodaje, a drugima je obarao vrednost, kako bi ih kupio što jeftinije. Postao je jedan od najbogatijih ljudi u Americi i mogao je da utiče na živote miliona ljudi. "Lako je zaraditi novac na tržištu", govorio je.

U biznisu je igrao prljavo, a i na ličnom planu nije bio pošten.

S Glorijom Svenson, svojom najpoznatijom ljubavnicom, Džozef je bio u vezi dve godine. Vodio ju je na putovanje Evropom i to u društvu supruge Rouz. Nije ga smirilo ni rođenje dece. Za njegove vanbračne avanture svi su znali, pa i Rouz, ali ona je verovala da ima zadatak da ćuti i trpi kako bi muža poštedela poniženja.

Između ostalih, Džo Kenedi je 1938. godine imao romansu i s glumicom Marlen Ditrih. Četvrt veka kasnije, 1963, kad je već imala više od 60 godina, Marlen je prihvatila poziv predsednika SAD Džona F. Kenedija da poseti Belu kuću. Noć su proveli u njegovoj spavaćoj sobi. Na odlasku, Dž.F.K. ju je pitao da li je spavala s njegovim ocem. "On se trudio, ali nisam nikad", odgovorila je glumica.

Džon joj je poverovao, rekao je: "Znao sam da stari kurvin sin laže".

Džo je varao i u politici. Na prvim posleratnim izborima, 1946, kad se njegov sin Dž.F.K. kandidovao za Kongres, Džo je umešao prste. Protivkandidat Kenediju bio je Džoe Ruso. Posle poraza na izborima, Ruso je tvdio da je Džozef Kenedi smislio podvalu kojom je namerno podelio njegove birače.

Kenedi Senior je potplatio čoveka koji se takođe zvao Džoe Ruso da se kandiduje, što je zbunilo birače, jer nisu znali koga da zaokruže na glasačkom listiću. Glasine o Kenedijevim spletkama kružile su i u vreme izbora za predsednika. No, s druge strane, postojala je i priča da je stari Kenedi otišao kod protivkandidata Ričarda Niksona i rekao mu: "Dik, ako moj sin ne pobedi, biću uz tebe". Džon F. Kenedi je pobedio i Džozef je ostao uz porodicu.

Džozef Kenedi i njegova supruga Rouz imali su devetero dece, od kojih je čak četvoro tragično stradalo. Na crnoj listi prvi je upisan Džozef Kenedi Junior. Porodica je u njega polagala sve nade. Projektovan da postane predsednik SAD, mlađi Džozef se obrazovao u najboljim školama, a po izbijanju Drugog svetskog rata dobrovoljno se prijavio u vojsku, kako bi mu status ratnog veterana omogućio lakši uspon u politički vrh. Plan je prekinut 1944. godine pogibijom Džozefa Kenedija Juniora. Eksplodirao je avion, kojim je upravljao u tajnoj misiji nad Le Manšom.Telo 29-godišnjeg pilota nikad nije pronađeno.

Četiri godine kasnije poginula je njegova sestra Ketlin. takođe u 29. godini života. Ketlin je stradala u avionskoj nesreći u Francuskoj, na letu od Pariza prema Monte Karlu.

Teška sudbina je zadesila i njihovu sestru Rozmari. Posle višegodišnjih psihičkih problema, na predlog lekara i uz pristanak njenog oca Džozefa Kenedija Seniora, koji nije mogao da podnese njene ispade i promene raspoloženja. Rozmari je podvrgnuta lobotomiji. Operacija nije uspela. Od svoje 24. godine, pa do smrti u 88. godini vegetirala je u bolnici za mentalne poremećaje.

I kad nema vesti o preranoj smrti i ostalim tragedijama dece, unuka i praunuka trojice slavne američke braće - Teda, Roberta i Džona Ficdžeralda - iz potisnutih sećanja ili zapečaćenjih arhiva izvlače se svedočenja o nesrećama za koje javnost nije znala.

Američka kompozitorka Karli Simons nedavno je objavila memoare u kojima je opisala i svoje prijateljstvo sa Džeki Kenedi, koju je upoznala tek 1983. godine, ali zbližila se s njom kao s "majkom koju nikad nije imala".

„Džeki je 1959, rodila Arabelu. Dete je umrlo na porođaju. Džeki je bila sama i očajna, a Dž.F.K. se provodio s ljubavnicom na jahti. Isto se dogodilo i 1963. godine, kad je zbog problema s plućima umirao njihov sin Patrik. Džeki je patila, Džon je uživao s devojkama. Da li je to izazvalo neko prokletstvo", upitala se Simons.

Isto pitanje je sebi nekoliko decenija postavljao Edvard Ted Kenedi. Izgubljen i preplašen, u televizijskom intervjuu je pokajnički govorio o sletanju automobilom s mosta na ostrvu Čapakvidik u Masačusetsu.

Ted Kenedi se provodio na imanju na ostrvu Čapakvidik. Posle jedne žurke, pred ponoć, dok se vraćao u Boston, sleteo je s drvenog mosta. Dok je auto tonuo, Kenedi je uspeo da se izvuče, ali ne i njegova saputnica Meri Džo Kopečni. Kad je izašao na obalu, Kenedi je prošetao do najbližeg motela, iznajmio sobu i zaspao. Ujutru su ribari primetili auto na dnu reke. Pozvali su policiju. Istraga je utvrdila da se nesrećna devojka dva sata borila za život, zarobljena u potonulom automobilu. Da je Kenedi pozvao pomoć, njegova ljubavnica ne bi umrla. Protiv Teda Kenedija nije podignuta optužnica, sudija mu je oprostio bekstvo jer je procenio da se uspaničio.

Iako je izbegao optužnicu, ta tregedija mu je uništila političku karijeru. Neko vreme se držao dalje od javnosti, da bi, tek posle 20 godina, pokušao da se vrati na veliku scenu. Klan Kenedijevih je još imao uticaj u Demokratskoj stranci, pa se Ted nominovao za predsedničkog kandidata. Kampanja, u senci pokojne Meri Džo Kopečni, nije mogla da se završi uspešno. Dan pre konačnih unutarstranačkih izbora, Kenedi je objavio da se povlači i pobedu prepušta Džimiju Karteru.

Tragično je završio i Tedov brat, najpoznatiji Kenedi, predsednik Sjedinjenih Država Džon Ficdžerald. U svojoj 44. godini, Dž.F.K. je postao najmlađi predsednik i prvi katolik u Beloj kući. Njegov život i brak s prelepom Žaklinom ličili su na bajku.

Na predsedničkoj inauguraciji 20. januara 1961. Džon F. Kenedi je izjavio možda najčešće citirane reči jednog političara: "Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, pitajte se šta vi možete da učinite za svoju zemlju".

Bajka je trajala do 22. novembra 1963. godine. Ubistvo u Dalasu obeležilo je američku političku scenu 20. veka. Džon F. Kenedi je tada posetio Dalas u okviru kampanje za predsedničke izbore 1964. S njim u automobilu su bili njegova supruga Džeki, teksaški guverner Džon Konali i njegova supruga Neli, kao i dva agenta bezbednosne službe. Bezbroj puta je emitovan snimak na kome se vidi kako metak pogađa predsednika Amerike.

Ranjen je i guverner Konali, a šokriana Džeki Kenedi je pokušala da iskoči iz automobila u pokretu.

Sat vremena posle atentata uhapšen je Li Harvi Osvald. Bivši marinac je osumnjičen za ubistvo predsednika. Pre atentata, Osvald je primećen na šestom spratu zgrade Teksaškog skladišta školskih knjiga. Njegov opis objavljen je na lokalnom radiju. Nekoliko blokova dalje od mesta zločina, Osvalda je prepoznao jedan policajac. Pokušao je da ga zaustavi, ali Osvald je izvadio pištolj i ubio ga sa četiri metka. Sakrio se u obližnjem bioskopu, ali nije platio kartu, pa je šalterski radnik pozvao policiju.

Osvald je tvrdio da nije kriv, ali nije dobio priliku da se brani na sudu. Dok ga je policija sprovodila u okružni zatvor, ubio ga je Džek Rubi, vlasnik lokalnog noćnog kluba.

Robertu Frensisu Kenediju telefonom je javljeno da je ubijen njegov brat Džon. Izašao je ispred kuće u Hikori Hilu i zagrlio svoju decu, pokušavajući da savlada bol. U šoku, spuštenih ramena i skamenjenog lica bio je i na aerodromu kad je sleteo avion u kome je bilo Džonovo telo. U dugom, sporom mimohodu od Bele kuće do katedrale, Robert se nije odvajao od udovice svog brata.

Ketlin, najstarija Robertova ćerka, kasnije je pričala kako ih je on tešio rečima da "Kenedijeve nikakvi problemi nikad neće savladati, ima nas više nego njih".

Međutim, tragični problemi su nastavili da odnose Kenedijeve. Politička karijera Roberta Bobija Kenedija razvijala se u Džonovoj senci. Nije imao harizmu starijeg brata, ali bez problema je 1965. pobedio na izborima za Senat. Tri godine kasnije odlučio je da se bori za demokratsku nominaciju za predsednika Amerike. Činilo se da se Kenedijevi vraćaju u Belu kuću. Zbog imena, ali i zasluga, većina glasača Demokratske stranke ga je podržala. Međutim, istog dana kad je potvrđeno da će biti kandidat za predsednika SAD-a, na njega je u Los Anđelesu izvršen atentat.

U godinama koje su sledile, stradala su i njihova deca. Robertov sin Džozef je 1973. izazvao saobraćajnu nesreću. Njegova devojka Pamela Keli tom prilikom ostala je trajno paralizovana.Teške povrede je zadobio i Džozefov mlađi brat Dejvid. Posle nesreće, prvo se navukao na analgetike, a potom i na heroin. Od predoziranja je umro 1984. godine u Palm Biču.

Treći Robertov sin, Majkl, poginuo je 1997. na skijanju u Aspenu. Izgubio je ravnotežu, pao i udario glavom u drvo.

Nesreća je pratila i ostale potomke tri slavna brata. Tedovom sinu Edvardu Junioru 1973. je amputirana desna noga zbog tumora. U avionskom udesu 16. jula 1999. godine poginuo je Džon F. Kenedi Junior, sin pokojnog američkog predsednika, najslavnijeg izdanka dinastije.

Kobne noći, Mali Džon je sa suprugom Karolin i njenom sestrom Loren krenuo iz okruga Eseks za Nju Džerzi. Zbog gužve u saobraćaju, kasnili su na aerodrom. Iako nije bio iskusan pilot, imao je samo dva sata samostalnog leta, Kenedi je odlučio da ne čeka jutro. Mali avion je imao suviše komplikovane uređaje, pa ih je Kenedi ignorisao. Nije se držao osvetljene obale, već je pokušao da skrati put preko tamnog okeana. U nekom trenutku izgubio je orijentaciju i avion se srušio u more. Niko nije preživeo.

Smrću „američkog princa" okončana su nadanja da će porodica Kenedi opet iznedriti moćnog i voljenog predsednika.

Džon Ficdžerald Kenedi je našao svoje mesto u američkoj istoriji, ali mnogi analitičari ističu političko nasleđe koje je iza sebe ostavio njegov brat Edvard Ted. Zbog smrti svoje ljubavnice nikad nije uspeo ni da se kandiduje za predsednika Amerika, ali ostao je upamćen kao pasionirani liberal, zaslužan za ukidanje aparthejda u Južnoj Africi, a tvrdilo se i da je doneo mir Severnoj Irskoj, pokrenuo raspad SSSR-a i ukinuo diskriminaciju Afroamerikanaca u SAD.

Početkom osamdesetih prošlog veka otputovao je u Južnu Afriku i protestovao pred zatvorom u kojem je robijao Nelson Mendela. U Kongresu je predložio zakon protiv aparthejda i sankcije protiv južnoafričkog rasističkog režima, što je uticalo na tadašnjeg predsednika Ronalda Regana, koji je izvršio veliki zaokret u republikanskoj konzervativnoj politici. Taj Kenedi nije uspeo da vlada Belom kućom, ali u nju je, kako kažu, uneo duh svoje mitske porodice.

Ted Kenedi je predvodio grupu senatora prilikom usvajanja Zakona o građanskim pravima i Zakona o glasačkom pravu, kojim je 1965. ukinuta diskriminacija. Kenedi je imao istaknutu ulogu u pregovorima o kontroli naoružanja, koje su vodile administracije Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova, posle kojih je promenjena geopolitička slika sveta i okončan Hladni rat.

Mirovni proces u Severnoj Irskoj predstavlja poslednju veliku pobedu klana Kenedi. Navodno, Ted Kenedi je nagovorio Bila Klintona da izda vizu Geriju Adamsu, lideru Šin Fena. Upravo to se smatra ključnim trenutkom u pregovaračkom procesu, koji je 1998. okončan sporazumom i prekidom nasilja.

Ipak, dve snažne i transparentne akcije Teda Kednija nisu uspele. Bio je jedan od najžešćih protivnika rata u Iraku, ali nije mogao da ga spreči. Više od četiri decenije ulagao je napore da se u Americi primene strandardi univerzalne zdravstvene zaštite. Na tom talasu prvu izbornu pobedu je odneo Barak Obama, zbog čega je smatran nezvaničnim naslednikom političkih ideja Kenedija. Obama je izneverio glasače, posrnuo je i san Teda Kenedija o zdravstvenoj zaštiti za sve građane SAD verovatno nikada neće biti ostvaren.

Život Teda Kenedija je bio ispunjen krvavim skandalima, seksualnim aferama i tragedijama. Iako je imao stvarnu političku moć, nikada nije mogao da računa na auru svoje braće. Amerikanci su više simpatija imali i prema Malom Džonu, poginulom sinu Dž.F.K, koji je bio beznačajni plejboj bez političkih ambicija.

U njojorškoj areni Medison Skver Garden, dok se pred demokratama odrekao nominacije za predsedničkog kandidata, Ted Kenedi je izjavio: „Pre nekoliko sati ova kampanja je za mene okončana. No, svima, koji bi trebalo da budu naša briga, poručujem da se posao nastavlja, ciljevi su isti, nada još živi, a san nikad neće umreti." Tri decenije kasnije, već bolestan i onemoćao, Ted Kenedi je iste reči ponovio na Demokratskoj konvenciji u Denveru.

Lekari su mu zabranili da govori jer je dva meseca ranije operisao tumor na mozgu, ali on je u avgustu 2008. okupljenim demokratama poručio: „Došao sam večeras ovamo da promenimo Ameriku, da obnovimo njenu budućnost, da se uzdignemo do naših najboljih ideala i da izaberemo Baraka Obamu za predsednika Sjedinjenih Država". Od tada, vesti o Kenedijima mnogo češće se pojavljuju u crnoj hronici, nego u političkoj rubrici.

Ted Kenedi je umro 2009. godine. Vilijem Kenedi Smit, sin Džin Kenedi Smit, jedinog preživelog deteta Džozefa i Rouz Kenedi, nekoliko puta je optuživan za silovanje i druga krivična dela, ali nikad mu nije suđeno. Meri Ričardson Kenedi, druga supruga Roberta Kenedija, 2012. godine izvršila je samoubistvo vešanjem. Poslednja u tom crnom nizu je Soirsi Kenedi Hil, 22-godišnja unuka pokojnog Roberta F. Kenedija. koja se prošle godine predozirala. Nesrećna devojka se predozirala lekovima i narkoticima na porodičnom imanju u Hajanis Portu u Masačusetsu. „Srca su nam slomljena zbog gubitka naše voljene Soirsi. Njen život je bio ispunjen nadom, obećanjima i ljubavlju. Svet je danas manje lepo mesto", navodi se u saopštenju porodice Kenedi.

Njujork Tajms i Boston Glob preneli su izjave njene bake Etel i drugih članova porodice, koji su opisivali kako je Soirsi bila izuzetno talntovana, humana osoba. Volontirala je u Meksiku na izgradnji škola, angažovala se u borbi za ljudska prava i u feminističkim pokretima.

Međutim, još u studentskim danima patila je od depresije. Soirsi je bila jedino dete Pola Mičela Hila i Kortni Kenedi Hil, koja je bila peto od jedanaestoro dece Etel i Roberta Kenedija.Njena smrt je opet aktuelizovala temu o prokletstvu Kenedijevih.

(U sledećem broju: Seksualni skandali ukletih plejboja)