Dežurna

Kako nas ubija Vučićev ''Krizni štab''

Ubijaju nas po naredbama diktatora

Nastavlja se cirkus Korona u režiji vlasti. Strah od epidemije, stvoren tendecioznim medijskim izveštajima, koristi se ne samo u političke svrhe, već i da bi se opravdalo bacanje destine miliona evra za nepostojeću vakcinu, ali prikrili i slučajevi trgovine organima. Pri svemu tome, novi talas epidemije direktna je posledica toga što je pri prvom talasu "struka" u potpunosti podlegla željama i naređenjima vlastodržaca. Pravi stručnjaci su blagovremeno ukazivali na to da će se upravo ovakav scenari dogoditi.

Milan Malenović

Da nas naši "stručnjaci" vuku za nos u vezi epidemije koronom, pokazuje i sam način kako se upravlja krizom. Takozvani krizni štab je upozorio kako je žarište epidemije Beograd i predložio uvođenje restriktivnih zaštitnih mera. U isto vreme nemački "Robert Koh Institut", najrelevantnije mesto za praćenje razvoja epidemije u Evropi, ukazao je da je žarište na Zapadnom Balkanu takozvana Republika Kosovo.

Po podacima ovog instituta, učestalost (incidentnost) na Kosovu je i do tri puta viša nego u Srbiiji. U trenutku nastanka ovog teksta ona je u Srbiji iznosila u sedmodnevnom proseku 31 novozaraženog dnevno na 100.000 stanovnika, a na Kosovu 90.

Rešenje, zato, nije stavljanje delova Srbije u karantin, već izolacija ove otcepljene srpske pokrajine. Dokle god budemo imali putnički saobraćaj sa takozvanom Republikom Kosovo mi ćemo uvoziti zaražene koji će virus širiti dalje.

Zatvaranje administrativnih prelaza prema Kosovu moglo bi, međutim, da bude iskorišćeno kao razlog zbog koga bi Priština prekinula pregovore sa Beogradom, a to se Aleksandru Vučiću nikako ne isplati, jer on svoj opstanak na vlasti vezuje za podršku velikih sila kojima je obećao priznanje Kosova. Ako nema pregovora, nema ni priznanja, ako nema priznanja nema ni podrške Nemačke i Francuske, a ako nema te podrške nema ni opstanka na vlasti.

Zbog toga je sadašnjem režimu važno da se nastavi putnički saobraćaj između Srbije i takozvanog Kosova, bez obzira na cenu koju će zbog toga platiti običan narod.

Izjave stranih stručnjaka kako je u Srbiju stigao daleko opasniji oblik virusa koji je harao Italijom pokazuje i da je naša "struka" pod potpunim uticajem političara. Naime, još pre nekoliko meseci su svetski virusolozi ukazivali na to da se SARS-CoV-2 virus pojavljuje u nekoliko međusobno veoma sličnih mutacija koje, međutim, imaju izuzetno različita svojstva na ljudima.

Teži oblici oboljenja su registrovani u Zapadnoj Evropi (Italija, Španija, Francuska, Velika Britanija...) dok su oni lakši bili u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Uslovno je granica bila reka Rajna, što se najbolje vidi na slučajevima Belgije i Holandije.

Belgija je na levoj obali Rajne (teži oblik virusa) i u njoj su i učestalost i smrtnost bili daleko veći, uprkos najstrožim merama, nego u Holandiji koja nije uvela skoro ni jednu restriktivnu meru.

Dok smo bili izloženi blažem obliku virusa trebalo je da blagim merama omogućimo prokužavanje naroda i, na taj način, brže sticanje kolektivnog imuniteta. Umesto toga, iz političkih razloga koji nemaju veze sa strukom, građani Srbije su onda bili strpani u kućni pritvor, a sada su izloženi daleko zaraznijem i smrtonosnijem obliku virusa.

Strah od zaraze se, osim u političke svrhe zloupotrebljava i da bi izabrani na vlasti zaradili još para. Ministarstvo zdravlja je pre neki dan objavilo kako je izdvojen novac za avansnu kupovinu dva miliona doza vakcina protiv korone i da narod mora da se strpi i prihvati restriktivne mere do dolaska vakcina. Pitanje je samo: koje to vakcine mi kupujemo. Za sada ne postoji nijedna vakcina protiv korone na svetu koja je odobrena za korišćenje na ljudima.

Postoji nekoliko projekata izrade ove vakcine u različitim državama, ali ni jedan od njih još nije ni blizu realizacije. Savetnik francuske vlade virusolog Arno Fontan čak tvrdi: „Bio bih iznenađem ako efikasnu vakcinu budemo dobili tokom 2021. godine."

Kome mi to uplaćujemo desetine miliona evra ili dolara za vakcinu za koju ni ne znamo da li će upravo taj proizvođač da otkrije? Najverovatnije je taj novac otišao nekom „uvozniku" koji će zatim da ga prebaci na privatne račune vlastodržaca. Za jesen najavljen početak vakcinacije kineskim vakcinama nije obuhvaćen ovim poslom, već jednim drugim.

Pošto su virusolozi i epidemiolozi u svetu jedinstveni u zaključku kako efikasna vakcina nikako ne može da se pojavi u slobodnoj upotrebi pre leta sledeće godine, onda ova kineska vakcina neće biti odobrena za široku upotrebu, već za testiranje na ljudima. Takve vakcine se ne kupuju, čak šta više od proizvođača se dobijaju pare za dobrovoljno učeštvovanje u testiranju, jer neželjena dejstva mogu da budu i opasnija od same bolesti koju bi cepivo trebalo da spreči.

Jedan nedavni članak u dnevnoj štampi izazvao je zbunjenost i opravdani strah u javnosti. U njemu se iznosi kako su u aprilu mesecu rađene odbukcije na pacijentima koji su u roku od 24 sata po prijemu umrli od Covid-19. Kako se u tom članku tvrdi, svi oni su bili mladi i zdravi, a njihovi pojedini organi na autopsiji navodno nisu mogli da budu prepoznati koliko su bili uništeni. Osim toga, tvrdi se i kako takve obdukcije smeju da se rade samo na Kliničkom cenru Srbije pod posebnim merama zaštite, jer inače Svetska zdravstvena organizacija iste zabranjuje iz bezbednsnih razloga.

Izveštaj je, navodno, bio završen u maju, ali se do danas držao u tajnosti. Već ovo pobuđuje pažnju, jer se takvi nalazi odmah objavljuju u nekom od svetskih stručnih časopisa i dostavljaju SZO. Posebno zato što se radi o nalazima sa samog početka epidemije u svetu. Ništa slično nismo uspeli da pronađemo u stručnoj literaturi.

Po dosadašnjim saznanjima stručnjaka iz celog sveta Covid može da dovede do promena na krvnim sudovima, ali ne i do onakvih promena na organima, kao što sada naši tvrde.

Postoji jedna nova i izuzetno retka bolest koja se pojavljuje u vezi sa zarazom korona virusom, a to je Multisystem Inflammatory Syndrome in Children (MISC - Sindrom multi sistemske upale kod dece) koja je registrovana kod mlađih od 21 godine koji su imali i korona virus. Međutim, ni kod nje se ne javlja raspadanje unutrašnjih organa, kako to tvrdi ovdašnji dnevni list Kurir.

Osim toga, čak i da se radi o težem, do sada neotkrivenom obliku ovog sindroma, broj pacijenata je u celom svetu tako mali, da bi 17 slučajeva u jednom mesecu iz malene Srbije izazvao pažnju svih svetskih stručnjaka.

Sve bi, dakle, moglo da se pripiše bujnoj mašti novinara koji na ovaj način žele da izazovu paniku i spreče dalje demonstracije, da u celu aferu nije upleten jedan naš eminentni stručnjak, kardiohirurg dr Miljko Ristić, koji se u listu predstavio kao sagovornik. On nije učestvovao u obdukcijama, ali je, navodno, upoznat sa njihovim rezultatima. Postavlja se i pitanje zašto se niko od navodnih obducenata nije oglasio? Dr Ristić je u ovom slučaju najverovatnije zloupotrebljen kao široj javnosti poznati stručnjak kome su nalazi podmetnuti.

Najvažnije pitanje ovde bi glasilo: zašto je bolest prestala da se javlja posle tih prvih 17 slučajeva? Odgovor je jednostavan: njih nikada nije ni bilo.

Cela priča je izmišljena, ali ne samo zato da bi se mladi odvratili od daljih protestaa, već i da bi se prikrila trgovina organima. Organi obolelih od Covid 19 nemaju nikakvu tržišnu vrednost, ali su naše vlasti iskoristile paniku u vezi ove zaraze kako bi rodbini mladih ljudi koji su umrli iznenada po prijemu u bolnicu objasnile da se radi o jednom izuzetno retkom obliku bolesti.

Pacijenti su umrli ko zna iz kog razloga (možda su i ubijani da bi im se oduzeli organi), a važno je podvući kako su svi oni bili mladi i potpuno zdravi pre nego što su doneti u bolnicu. Ukratko: idealni donori. Simtomatično je da su jedine navodne obdukcije rađene na KCS, a ne na VMA koja ima daleko bolje uslove za to. Bitna razlika je u tome što je Klinički centar pod direktnom kontrolom Zlatibora Lončara, a VMA nije.

Netačna je i informacija da SZO strogo zabranjuje obdukcije nad umrlima od Covida. Na protiv, ona ovakve zahvate ohradruje, kako bi se došlo do saznanja kako bolest napreduje, ali pod izuzetno strogim zeaštitnim merama. Konačno, rade se autopsije i nad umrlima od daleko opasnijih zaraznih bolesti (kao što je na primer, ebola).

Tako na sajtu Svetske zdravstvene organizacije postoji i izveštaj patologa iz Hamburga koji su vršili obdukciju nad svim umrlim od korone u ovom gradu. Izveštaji o prvih 80 objavljeni su 4. juna (dakle mesec dana po navodnim našim nalazima) i ne potvrđuju ni jedan slučaj raspada organa kod umrlih.

Da smo mi mesec dana ranije imali neke zaključke, sigurno da bismo ih prosledili SZO i izazvali senzaciju u svetskoj stručnoj javnosti. Problem je samo u tome što bi svetski stručnjaci lako uočili nameštaljku, jer za razliku od prosečnog čitaoca petparačkih novina u Srbiji, raspolažu velikim znanjem i iskustvom.