Tragom vesti

Kako sin slavnog Radovana Samardžića opisuje narod svoj

Pljuni na istoriju naroda svog

Kakvi su nam fakulteti, pa i oni državni, naša je omladina zlatna, jer se bori za slobodu, iako joj predaju i profesori koji ne kriju svoje oduševljenje logorima. Ali, samo logorima u koji bi se slali Srbi, a ne i pripadnici ostalih naroda. Jedan od takvih je i redovni profesor na Filozofskom fakultetu Nikola Samardžić koji kao istoričar nalazi reči opravdanja i za Jasenovac.

M. Hadžić

Nikola Samardžić je redovni profesor opšte istorije Novog veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sin je daleko poznatijeg profesora Radovana Samardžića od koga se distancirao poslednjih godina, posebno od njegovog rada na Memorandumu SANU.

Nekada mu je baš to porodično poreklo služilo da se probije u javnosti. Početkom devedesetih je pisao za kragujevačke „Poglede" i tada je glasio za srpskog ultranacionalistu. Tako je u novembru 1992. u tom časopisu pisao o opasnosti koja nam preti od „poludivljih Azijata i Afrikanaca". Smatrao je da su u građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji Srbi u pravu što brane svoje vekovne teritorije i nije imao reči hvale za ostale narode na ovim prostorima. Nosio je pristojna i obična odela.

Zatim se nešto u njegovom mentalnom sklopu promenilo. Danas se oblači skupo u ekskluzivnim buticima, nosi upadljive firmirane ručne satove koji vrede celo jedno bogatstvo. I njegov se vokabular drastično promenio. Umesto Azijata i Afrikanaca sada su njegova meta Srbi koje naziva „biološkim otpadom" („Peščanik" 14. septembar 2007.).

Iako je kao kolumnista dnevnog lisata „Danas" redovno prisutan u javnosti o njemu se malo priča. Ne bi ni sada bio posebno zanimljiv da ga 2. jula u medijima, javno nije prozvao kolega vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Miloš Ković, tražeći da se izjasni da li jeste ili nije podržao neoustaške stavove na jednoj društvenoj mreži. Ovom pozivu su se ubrzo pridružili Jovan Ličina, bivši predsednik Studentskog parlamenta BU, i Milan Popović, student prorektor BU.

Na „Tviteru" se, naime, 30. juna pojavila jedna objava u kojoj se Srbi i Srbija okrivljuju za sva zla nastala ne samo tokom ratova devedesetih, već od pamtiveka. Na kraju objave stoji kako je „Jasenovac bio odgovor". Ispod posta se pojavio lajk sa profila Nikole Samardžića na kome je i njegova fotogragija. Da bi otklonio svaku sumnju da li se radi eventualno o lažnom profilu Ković je zatražio javno izjašnjenje na koje do danas nije dobio odgovor.

Uopšte ne bi čudilo da je ovo zaista pravi Nikola Samardžić koji je i ranije pokazivao neskrivene simpatije prema totalitarnim režimima i to upravo u Hrvatskoj.

Tako je ovaj profesor koji treba da vaspitava buduće generacije naših akademskih građana 21. novembra 2019. na svom Tviter nalogu napisao „Mora nova četrdesetosma". Upitan gde da se pronađe Goli Otok, budući da Srbija nema izlaz na more, odgovorio je: „U Hrvatskoj. Doduše, šleperi na Batrovcima osam sati".

Profesor bi političke neistomišljenike kamionima, kao stoku, prebacivao u Hrvatsku u neki za njih pripremljeni logor.

Posle kratkog izleta u nacionalističke vode, kada je obilno zloupotrebljavao svoje poreklo od profesora Radovana Samardžića, procenio je da mu je bolje da se priključi nekoj umerenijoj opciji ako namerava da započne karijeru na Filozofskom fakultetu koji nema sluha, ni afiniteta prema patriotski nastrojenim naučnicima.

Zahvaljujući nespornom autoritetu svog oca uspeo je 1990. godine, pošto je magistrirao, da postane asistent-pripravnik, dve godine kasnije je već asistent, a 1995, iste godine kada je doktorirao, postaje docent. Iste te godine prelazi u umerenu Demokratsku stranku u kojoj se nije posebno isticao političkim radom.

Još kao član DS-a 2003. postaje vanredni profesor na Filozofskom fakultetum, a 2005. zajedno sa Čedom Jovanovićem i drugima osniva Liberalno demokratsku partiju. Priča se da se na ovaj korak odlučio kada nije dobio podršku svoje partije da bude postavljen za ambasadora Srbije u Španiji. Tada dolazi do porpunog preobražaja Nikole Samardžića od srpskog nacionaliste, preko umerenog srpskog patriote do autošoviniste za koga su Srbi krivi za sve u istoriji.

Kako bi se preporučio svojim novim mentorima javno pljuje po Srbima i Srbiji. U „Peščaniku" septembra 2007. Srbe naziva „biološkim otpadom" koji preti da „zagadi Evropu".

U sarajevskom listu „Dani" 18. januara 2008. traži „denacifikaciju" i „promenu kulturnog koda" Srbije optužujući je da je u ratovima devedesetih genocid bio njena zvanična politika. U međuvremenu se odvojo i od LDP-a i sa malom grupom profesora osnovao neki novi politički pokret koji se zove „Glas", a koji se, iako potpuno marginalan, pojavljuje u poznatim autošovinističkim medijima kao što je „Novi Magazin".

Na istom tom Filozofskom fakultetu u Beogradu pokojni Đorđe Janković je dugo vremena bio vanredni profesor arheologije. Nikada nije uspeo da postane redovni profesor uprkos svojim radovima poznatim u celom svetu. Pred kraj života je čak ostao i vez vanredne profesure, faktički bez posla. Za razliku od Nikole Samardžića on svoj obraz nije dao pod kiriju. Nije tvrdio, već na osnovu iskopanih artefakata dokazivao kako su Sloveni, odnosno Srbi, starosedeoci Balkana.

Da to nije radio, već da je svoj narod blatio i slao u logore, sigurno bi ga kolege sa Filozofskog fakulteta izabrale za redovnog profesora.

Jedan fakultet, a dva tako različita aršina.

Koliko je Vučićev kartel obesmislio život i rad u Srbiji

Pomijar gazda Bane radi za naprednjake

„Banbus" je samo najrečitiji primer kako se zarad profita na kocku stavljaju životi građana, Autobusi su neispravni sa izlizanim gumama, nefunkcionalnim kočnicama i neispravnim servo volanima. Samo zahvaljujući prisebnosti vozača do sada su izbegnute teške saobraćajne nesreće, ali umesto da ih nagradi vlasnik im za izmišljene prekršaje zakida na plati. Inspekcije sve ovo znaju, ali ćute.

Milanović

Branislav Kovačević je vlasnik transportnog preduzeća „Banbus" iz Obrenovca i još po nečega. Samog sebe predstravlja kao gazda Baneta i traži da ga i drugi tako oslovljavaju.

Za potrebe prevoza mitingaša Srpskoj naprednoj stranci ustupa svoje autobuse kad treba i besplatno. Jednom je tako dao 19 autobusa za stranačke potrebe, a za uzvrat mu vlast gleda kroz prste kada god je to moguće.

Autobusi koje koristi su mahom neispravni i nepodobni za putnički saobraćaj, jer se zbog štednje slabo održavaju. Bivši zaposleni u „Banbusu" Dragan Velimirović priča kako je jednom prilikom dobio da vozi autobus sa neispravnom gumom. Kada se pobunio, rekli su mu u garaži da je sve u redu, samo da vozi pažljivije. Vozio je samo 40 kilometara na sat, tako da je uspeo da obuzda autobus kada mu je u vožnji pukla guma.

Kada se i kupuju nove gume, to su najjeftinije i najnekvalitetnije kineske koje proklizavaju i leti na kiši. Situacija nije mnogo bolja ni kod drugih privatnika, tvrde vozači. Štedi se na svemu: na opremi, na servisima, ali i na platama. Zbog toga su životi putnika i ostalih učesnika saobraćaja ugroženi.

Prošlog leta je saobraćajna policija na vanredni tehnički pregled poslala „Banbusove" autobuse koji su došli da decu voze na ekskurziju. Tri su isključena zbog neispravnosti. Klima uređaji postoje u autobusima, ali su neispravni. Leti, na velikim vrućinama vozači popiju i po četiri litra vode u smeni, da ne bi dehidrirali.

Redovna je pojava da autobusima tokom vožnje otpadnu poklopci sa motora, ili da zakažu kočnice. Na gradskoj liniji E 1 na kojoj voze autobusi gazda Baneta, na kontrolnim tablama su skoro sva svetla upaljena. U garaži kažu da je to tako i da nešto sa elektronikom nije u redu, a ne sa vozilima. Velimirović, nasuprot, tvrdi da mu se jedan autobus ugasio u toku vožnje i da više sam nije mogao da ga pokrene, već su morali da dođu iz servisa.

Da bi povećao prihode Kovačević autobuse, osim za prevoz putnika koristi i za transport robe. Jednom prilikom je crnogorska policija iz saobraćaja isključila autobus u kome je prtlljag bio naguran u kabinu sa putnicima, jer je u gepeku bilo nekoliko kubika drvne građe.

Crnogorski cariinici ovo preduzeće zovu „Pomijeekspres", jer su u više navrata u prtljažniku pronalazili burad puna pomija koje gazda Bane iz svog hotela u Crnoj Gori vozi na farmu svinja koja je u okviru garaža u Obrenovcu. Meso od tih svinja se zatim vozi u Crnu Goru za ishranu gostiju u pomenutom hotelu.

Tokom vanrednog stanja, gazda Bane je od zaposlenih tražio da potpišu izjavu kako koriste godišnji odmor. Onaj ko je, kao Velimirović, to odbio dobio je momentalni otkaz, iako je to bilo zabranjeno tokom vanrednog stanja. Čak šta više, tim radnicima nisu uručena rešenja o prestanku radnog odnosa, pa postoji osnovana sumnja da firma i za njih naplaćuje minimalac koji država daje za zaposlene koji su usled policijskog časa morali da obustave rad.

Kovačević je i izvan Srbije poznat kao neredovni platiša. Prošlog leta je u Grčkoj, u odmaralištu koje je zakupio, zbog neplaćenog računa bila isključena struja. Dug je iznosio oko 6.500 evra. Naši turisti su se organizovali i ponovo priključili na divlje, ali je sledećeg dana došla policija i sve ponovo isključila. Kovačeviću nije preostalo ništa drugo nego da plati račun. Naši nesrećni turisti su četiri dana proveli bez struje i vode.

Drugačije je bilo sa đubretom. Pošto gazda Bane nije hteo da plati odvoženje smeća iz hotela koji je zakupio ono se nagomilalo i počelo užasno da smrdi. Na kraju su sami Grci o svom trošku uklonili otpad iz straha da se ne proširi neka zaraza.

Sve ovo je poznato našim vlastima koje ne čine ništa da se situacija popravi i da se obezbedi bezbedan prevoz putnika, jer je Branislav Kovačević miljenik Srpske napredne stranke čije reklamne materijale drži na svojoj točionici goriva,, a nije retkost i da se nađu na sedištima autobusa.

Ministarstvo rada je dužno da po svakoj prijavi postupi najkasnije dve nedelje od njenog prijema. Velimirović i još neki zaposleni su nepravilnosti koje su dožiiveli u „Banbusu" prijavili još pre mesec dana, ali nadležna inspektorka Milka Macič ni do danas nije ništa preduzela. U međuvremenu je, kako saznajemo, jedan vozač, rođen 1972. godine, umro od posledica srčanog udara, koji je dobio od nerviranja kada mu je gazda Bane, zbog nekog navodnog prekršaja discipline, oduzeo skoro pola plate.

Ovo je redovna pojava, tvrde zaposleni koji kažu da se ne sećaju kada su primili celu platu. Uvek se nađe neki razlog da im se deo oduzme, ali se to ne prijavljuje, već se knjiži kao da su dobili sve pare.