Pogled iz Moskve

Ankara je pritvorila „francuske špijune", a Grčka je najavila spremnost za rat sa Turskom

Intenziviraju se svađe u NATO

Nedavno su turske novine Daily Sabah objavile da su turske vlasti pritvorile četiri osobe zbog sumnje na špijunažu u korist Francuske. Prema podacima ovih novina, osumnjičeni su „skupljali informacije o unutrašnjem radu konzervativnih organizacija, religioznih grupa i turskih državnih organa po pitanjima religije, kao i o njihovim saradnicima".

Piše: Vladimir Mališev

Kako izveštavaju, pritvorene osobe su koristile lažna dokumenta, koja navodno pripadaju agentima turske nacionalne obaveštajne službe. Jednog od osumnjičenih, Metina Ozdemira, vrbovali su pripadnici francuske vojske dok je službovao u Avganistanu. Po povratku u Francusku, Ozdemir je počeo da radi u generalnom konzulatu Francuske u Istanbulu, a nakon nekog vremena, 2013. godine, sreo se sa čovekom koji je „u bliskoj vezi" sa centralom spoljne bezbednosti Francuske, odnosno francuskom obaveštajnom službom. Ozdemir je priznao da je skupio i predao francuskim vlastima informacije o 120 ljudi, uključujući i imame.

Sudar fregata

Tekst o „francuskim špijunima" nije prvi takav incident između Francuske i Turske, koje su članice NATO saveza. Nedavno je došlo do još jednog ozbiljnog incidenta. Naime, turska fregata u vodama oko Libije odbila je da dopusti pregled tereta od strane francuske fregate, koja učestvuje u NATO operaciji Sea Guardian (Morski čuvar).

Izbegavajući pregled, turski brod je uzeo na nišan francuski vojni brod, uz pomoć radarskog sistema za navođenje raketa. To je izazvalo skandal, a u francuskom ministarstvu odbrane su takvo ponašanje turske strane ocenili kao „posebno neprijateljsko i agresivno".

„Prilikom susreta saveznika Alijanse došlo je do incidenta u Sredozemnom moru, blizu libijske obale. Vojne vlasti moraju da ispitaju i razjasne ovaj slučaj", izjavio je Jens Stoltenberg na video-konferenciji ministara odbrane Alijanse. Francuska već od ranije sumnja da Turska doprema oružje Vladi nacionalnog jedinstva Libije.

„Smrt NATO mozga?"

U vreme zajedničke pres-konferencije sa predsednikom Tunisa Kaisom Saidom, francuski predsednik Emanuel Makron okrivio je Tursku da vodi „opasnu igru u Libiji". Francuski lider je istakao da delovanje Turske u Libiji protivreči obavezama preuzetim na međunarodnoj konferenciji u Berlinu.

„Podsećam vas na moje izjave s kraja prošle godine o smrti NATO mozga", rekao je on. „Smatram da nedavni incident to jasno pokazuje." Prema njegovom mišljenju, Turska linija nespojiva je sa njenim statusom zemlje članice NATO. Makron je tu situaciju nazvao „nedopustivom".

Odnosi između Pariza i Istanbula u posednje vreme su se ozbiljno zakomplikovali, i to iz dva razloga. Prvo, Francuska, zajedno sa Italijom, Grčkom i nizom drugih evropskih zemalja, istupa protiv pokušaja Turske da izvrši istraživačko bušenje u teritorijalnim vodama Kipra. U tom regionu otkrivene su velike rezerve nafte i gasa i Ankara želi da učestvuje u podeli ovog ogromnog energetskog „kolača". Pritom, svoje „pravo" Turci opravdavaju postojanjem Republike Severni Kipar u kojoj živi turska manjina, a koju niko osim Ankare nije priznao. Ali, sa takvom pozicijom ne slažu se ni EU, ni SAD, koje su već pozvale Ankaru da se uzdrži od sličnih aktivnosti.

Drugo, Francuska nije zadovoljna delovanjem Turske u Libiji, gde je ona već oformila vojnu bazu i podržavu jednu od strana u građanskom ratu koji se tamo i dalje vodi - Vladu nacionalnog jedinstva. Osim toga, Turska je nedavno sa Vladom nacionalnog jedinstva potpisala sporazum o podeli Sredozemnog mora, ne osvrćući se na druge zemlje regiona i narušavanje međunarodnog pomorskog prava. To je izazvalo negodovanje i Francuza, i niza drugih zemalja.

„Neka probaju!"

Krajem juna došlo je zaoštravanja odnosa Turske sa drugom zemljom - partnerom u NATO - Grčkom. I ponovo je jabuka razdora - pokušaj Turske da započne bušenja u Sredozemnom moru.

Grčki ministar odbrane Nikos Panajotopulos je u intervjuu grčkoj TV Star rekao da je za zaštitu svojih suverenih prava negova zemlja spremna na sve, pa i na vojna dejstva protiv Turske u slučaju provokacija.

„Spremamo se za svaku situaciju. Naravno, to uključuje i vojno učešće. Mi to ne želimo, ali želimo da stavimo do znanja da ćemo učiniti sve za zaštitu naših suverenih prava koliko god je to moguće", rekao je ministar.

„Prisustvo turskih brodova za bušenje u grčkim vodama predstavlja narušavanje našeg nacionalnog suvereniteta i mi to nećemo dozvoliti", izjavio je Nikos Panajotopulos. Turska se, dodao je, „ponaša kao regionalni problem, kao spletkaroš i huligan; na taj način se ne vode pregovori".

Grčki ministar je ovo izjavio govoreći na TV kanalu Alfa, kao odgovor na komentare ministra spoljnih poslova Turske Mevluta Čavušoglua. „Neka probaju", rekao je Čavušoglu u intervjuu za nemački Zidojče cajtung, kada su ga pitali na koji način će Turska odgovoriti na pokušaje Grčke da spreči njihovo istraživačko bušenje naftnih ležišta. „Niko ne sme da zaustavi naše brodove za bušenje... Ako oni žele eskalaciju, mi ćemo odgovoriti."

Konfrontacija Grčke i Anakare ima davnašnje, istorijske korene. Grčka je 400 godina bila pod Otomanskim carstvom i oslobodila se zahvaljujući pobedama Rusije nad Turskom tek u 19. veku. Stare svađe su buknule novom snagom 1974, kada je Ankara anektirala severni deo Kipra. Od tada, Grčka stalno krivi Ankaru za narušavanje svog vazdušnog prostora i granica svojih teritorijalnih voda.

U poslednje vreme odnosi su se posebno zaoštrili u vezi sa pretenzijama Ankare na nedavno otkrivene izvore nafte u Sredozemnom moru, blizu grčkih ostrva i Kipra.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis nedavno je poslao rukovodstvu EU pismo u vezi sa „turskim provokacijama". Grčka je izjavila da bi moguća eskalacija sa turske stran>e mogla da dovede ne samo do grčko-turske krize, već i do evropsko-turske krize.

Libijski čvor

Ulje na vatru konfrontacije koja se rasplamsava dodala je izjava turskog predsednika Erdogana na zajedničkoj pres-konferenciji sa predsednikom Vlade nacionalnog jedinstva Libije Fajezom Saradžem u Ankari o tome da Turska i Vlada nacionalnog jedinstva Libije nameravaju da sprovedu istraživanje i razvoj naftnih i gasnih izvorišta u Sredozemnom moru.

Zbog akcija Turske u Libiji nezadovoljne su i druge evropske zemlje. Posebno Italija, još jedna članica NATO, koja još od vremena kada je ova zemlja bila njena kolonija, ima u Libiji svoje interese. Mnogo godina upravo je Libija bila glavni snabdevač Italije naftom. Kako pišu grčke novine Katimerini, ministri spoljnih poslova sedam evropskih država - Kipra, Francuske, Italije, Malte, Portugalije, Španije i same Grčke, tzv. grupa MED7 (zemlje Mediteranskog basena), izdale su zajedničko saopštenje u kojem izražavaju podršku Atini u njenoj konfrontaciji sa Ankarom.

Za to vreme, Turska nastavlja da blokira sve pokušaje da se postigne dogovor između EU i NATO o prisustvu brodova Alijanse u regionu i pružanju pomoći u vojno-pomorskoj operaciji EU „Irini", čiji je cilj kontrola sprovođenja embarga Saveta bezbednosti UN na dopremanje oružja u Libiju.

Ne samo da Ankara sistematski i savršeno otvoreno narušava ovaj embargo, dostavljajući oružje i najamnike, između ostalog i džihadiste iz Sirije, kao podršku Saradžovoj vladi, koji je zauzvrat Turcima ponudio političku i vojnu podršku za neograničeni pristup velikim rezervama nafte u Libiji.

Ministarstvo spoljnih poslova Francuske je već osudilo Tursku zbog dopremanja oružja u Libiju. Tursko ministarstvo spoljnih poslova je sa svoje strane izjavilo da Francuska u Libiji podržava „ratnog zločnica" Halifu Haftara. Turska je iskreno ogorčena zbog kritika na račun Libije, koja je početkom 20. veka bila deo Otomanskog carstva i koju su joj vojnim putem oduzeli Italijani, koji pak žele da je ponovo stave pod svoju kontrolu.

Ekonomski interes

Jasno je da iza zveckanja oružjem i oštrih izjava političara pre svega stoje prozaični ekonomski interesi. Italija, oličena u italijanskoj korporaciji ENI, orijentisana je na ranije zaključene dogovore sa Vladom nacionalnog jedinstva Libije i Saradžem. Francuska je ulog stavila na Haftara, jer se on složio da u novoj Libiji obezbedi interese francuske korporacije Total. Haftara podržava i zemlja koja sve čini u inat Ankari, i koja se brine da će Turci da joj oduzmu sopstvene energetske resurse u Egejskom moru, još jedna članica NATO - Grčka.

Svoju poziciju u ovoj svađi članica Severnoatlantskog pakta ima i njihov patron u Alijansi - SAD, koje žele da kazne Ankaru zbog tvrdoglavog stava povodom kupovine ruskih S-400, odnosno zbog toga što nije odustala od kupovine kako je Vašington zahtevao.

SAD takođe osuđuju libijsko-turski dogovor o eksploataciji nafte koji je izazvao gnev Pariza i Atine, a koji je Ankara zaključila sa Saradžem i insistiraju na pregovorima među konkurentima za mesto na vlasti u, zahvaljujući američkim intrigama razrušenoj, Libiji.

Nastanak ozbiljnog sukoba ipak teško da je moguć jer ga, bez obzira na svoje drsko ponašanje, sama Turska ne želi. Pre svega, Ankara osim vojne kampanje u Libiji vodi još dve, u Siriji i Iraku, a istovremeno se posvađala sa najbogatijim arapskim zemljama - Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom. Osim toga, turski lider Redžep Taip Erdogan ima ozbiljne probleme u samoj Turskoj, u kojoj jačaju opozicione snage. Ipak, uvlačenje u ozbiljnije sporove u Sredozemnom moru NATO saveznika, pa još i onog koji poseduje nuklearno oružje, Francuske, ne sluti ništa dobro za Alijansu.