Razaranje

Kako je Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dodirnulo dno

“Naša stvar” među arheolozima

Kakva je međusobna veza Cosa Nostre, Naših stvari i dešavanja na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta. Kako je pripremljen teren za protivzakonit izbor Cvjetičanin dr Tatjane za redovnog profesora. Kada je održana elektronska sednica Nastavno naučnog i izbornog veća Fakulteta. Gde je i kada je uopšte bio raspisan konkurs za redovnog profesora. Gde je i kada dr Cvjetičanin održala pristupno predavanje. Kako se trgovalo upražnjenim radnim mestom i platom dr Vere Vasiljević. Ko su članovi komisije za izbor dr Cvjetičanin i kakve su njihove reference. Ko su članovi arheološkog paketa derišta i kakva je njihova međusobna povezanost. Ko je zbog psihičkih problema svojedobno tražio produženje roka za predaju doktorske disertacije.

Stanislav Živkov

Cosa Nostra, odnosno u prevodu sa italijanskog „naša stvar", uobičajeni je naziv za najveću italijansku kriminalnu organizaciju tj Mafiju, ali se u prenosnom značenju naziv „naša stvar" odnosi i na sva moguća nepočinstva kojima se u najužem krugu najupućenijih među upućenima prave kombinacije kako bi se u tajnosti sprovela nekakva nepodopština.

Poslednji u nizu takvih slučajeva dogovaranja arheoloških „naših stvari" zakuvan je negde oko 10. Februara ove godine kada se na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta pronela vest da prof dr Vera Vasiljević, vanredna profesorka arheologije starog Egipta na kraju školske 2019/2020 godine, odnosno oktobra 2020 odlazi u penziju i ne ostavlja nikakvog naslednika koji bi preuzeo njene nastavne kurseve, što nije nikoga ni najmanje iznenadilo ali je zato mnoge iznenadila činjenica da na Fakultet u zvanju redovnog profesora sa 10% radnog vremena dolazi Dr Tatjana Cvjetičanin, smenjena štetočinska direktorka Narodnog muzeja u Beogradu.

Nešto kasnije na konkurs objavljen u Oglasnim novinama Nacionalne službe za zapošljavanje „Poslovi" od 26. februara 2020. godine prijavljen je samo jedan kandidat, dr Tatjana Cvjetićanin, a veliko je pitanje da li je ijedan drugi kandidat uopšte znao za taj oglas, jer da je raspisan konkurs za izbor u nastavno zvanje u štampanim novinama, sigurno bi se javio i neki daleko profesionalniji kandidat, a na ovaj način učinjeno je apsolutno sve kako bi se sprečilo obaveštavanje šire javnosti!

U međuvremenu su se izdešavali pandemija coronavirusa, vanredno stanje pa privid vraćanja u normalu pa opet nalet korone tako da su se stekli idealni uslovi da se ova kapitalna zamisao na miru sprovede a to je učinjeno na sledeći način: sazvane su XIV redovna elektronska sednica izbornog veća i XIV redovna elektronska sednica nastavno naučnog veća Filozofskog fakulteta u Beogradu u četvrtak 2. Jula. 2020 i petak 3. Jula 2020 u trajanju od 24 sata što samo po sebi ne bi bilo ništa nenormalno osim činjenice da su se među materijalima pojavili referat komisije za predlog izbora Cvjetičanin dr Tatjane i tzv sažetak, odnosno popunjen obrazac iz koga bi trebalo sagledati sve činjenice kojima bi trebalo formalno dokazati da Dr Cvjetičanin ispunjava sve zakonon predviđene uslove.

Što se samog glasanja tiče, javna je tajna da čitav taj materijal za nastavno naučno i izborno veće mnogi nisu ni čitali ni glasali ali po tumačenju uprave, ko se nije oglasavao računaće se da je glasao ZA. A da je to neko normalan i pročitao video bi da i u referatu i u sažetku ima jako mnogo muljaže pre svega jer su mnoge stavke ostavljene prazne , a sa druge strane iznete su činjenice koje su pravi pravcijati falsifikati.

Tako, recimo, traženu Pozitivnu ocenu pedagoškog rada u studentskim anketama tokom celokupnog prethodnog izbornog perioda Dr Cvjetičanin nema. Iskustvo u pedagoškom radu sa studentima takođe nema. Rezultate u razvoju naučnonastavnog podmlatka nema.

Učešće u komisiji za odbranu tri završna rada na akademskim specijalističkim, odnosno master studijama ima (4 master rada), kao i 3 magistarska rada kao i Mentorstvo ili članstvo u dve komisije za izradu doktorske disertacije1 ko-mentor doktorske disertacije, ali ovde valja podsetiti da je među time i čuveni skandal sa magistarskim i doktorskim radom izvesne Mile Popović Živančević čiji je upravo Cvjetičanin dr Tatjana, zajedno sa njenim ljubavnikom dr Nenadom Tasićem bila jedan od glavnih protagonista.

Naime, čini se da je Mila Popović Živančević u poodmaklim godinama učinila nemoguće: uspela je da magistrira i doktorira za svega dve godine, pri čemu joj za magistarski rad mentor bio Nenad Tasić a dr Cvjetičanin član komisije, a za doktorat je mentor bila dr Tatjana Cvjetičanin, koja uopšte nema nastavno zvanje a član komisije Nenad Tasić, a taj čudesni doktorat iz muzeologije branjen je pred specijalno formiranoj komisijom na Interdisciplinarnim studijama gde su kao člana komisije za muzeologiju doveli doktora geologije, a to je izvedeno, jer na Fakultetu takav doktorat uopšte nije mogao da prođe!

Dalje su u „sažetku"navedene i druge rubrike, recimo odobren i objavljen univerzitetski udžbenik za predmet iz studijskog programa fakulteta, odnosno univerziteta ili naučna monografija (sa ISBN brojem) iz naučne oblasti za koju se bira, u periodu od izbora u prethodno zvanje, zatim odobren i objavljen univerzitetski udžbenik za predmet iz studijskog programa fakulteta, odnosno univerziteta ili naučna monografija (sa ISBN brojem) iz naučne oblasti za koju se bira, u periodu od izbora u prethodno zvanje, zatim jedan rad sa međunarodnog naučnog skupa objavljen u celini kategorije M31 ili M33, zatim jedan rad sa naučnog skupa nacionalnog značaja objavljen u celini kategorije M61 ili M63.

Objavljena jedan rad iz kategorije M20 ili četiri rada iz kategorije M51 u periodu od poslednjeg izbora iz naučne oblasti za koju se bira. (za ponovni izbor vanr. prof); Jedan rad sa međunarodnog naučnog skupa objavljen u celini kategorije M31 ili M33. (za ponovni izbor vanr. prof) ; Jedan rad sa naučnog skupa nacionalnog značaja objavljen u celini kategorije M61 ili M63. (za ponovni izbor vanr. prof); Objavljen jedan rad iz kategorije M21, M22 ili M23 od prvog izbora u zvanje vanrednog profesora iz naučne oblasti za koju se bira koji Dr Cvjetičanin uopšte nema; Objavljen jedan rad iz kategorije M24 od prvog izbora u zvanje vanrednog profesora iz naučne oblasti za koju se bira.

Dodatno ispunjen uslov iz kategorije M21, M22 ili M23 može, jedan za jedan, da zameni uslov iz kategorije M24 ili M51; Objavljenih pet radova iz kategorije M51 u periodu od poslednjeg izbora iz naučne oblasti za koju se bira.

Dodatno ispunjen uslov iz kategorije M24 može, jedan za jedan, da zameni uslov iz kategorije M51. Kada se pogleda sve ovo vidi se da se na čak osam mesta spominje poslednji izbor u zvanje vanrednog profesora a nije bilo teško proveriti na nekoliko odeljenja fakulteta da niko živi, pre svega na Odeljenju za arheologiju pojma nema da je izbor Cvjetičanin dr Tatjane u zvanje vanrednog profesora ikada bio na dnevnom redu, a sama Cvjetičanin dr Tatjana se čak nedavno pred šest osoba izlanula kako kod nje to ide po ubrzanom postupku, što ako se uzme u obzir činjenica da nikada nije bila izabrana u zvanje vanrednog profesora do dana 28.

Maja 2020 kojime su datirani i referat o izboru u zvanje i sažetak iz koga potiču svi gorenavedeni citati, proizilazi da su članovi komisije tog dana potpisali očigledan falsifikat kako bi se stvorio privid retroaktivnog izbora Cvjetičanin dr Tatjane u zvanje vanrednog profesora samo kako bi se elektronskim glasanjem progurao izbor u zvanje redovnog profesora koji je ona prema podacima iz sažetka navodno stekla još pre 2018. godine pošto se u rubrici objavljeni radovi iz kategorije M21, M22 M23 nakon prvog izbora u zvanje vanrednog profesora navodi rad iz 2018. Godine!

A zna se da na Filozofskom Fakultetu u Beogradu nikada nije bila birana u zvanje vanrednog profesora kako god. Možda je negde držala neko predavanje jer se recimo ex i sadašnji i bivši direktori arheološkog instituta Miško Korać, Slaviša Perić, kao i još neki iz Instituta predstavljaju kao profesori ali sve to nema nikakve veze sa Filozofskim Fakultetom, odnosno ko zna ko im je dao ta zvanja, možda Univerzitet u Prištini, možda Megatrend pitaj boga!

Ipak najbolji biser u celoj nameštaljki je svakako konspirativno održano pristupno predavanje Cvjetičanin dr Tatjane koje je održano dana 27. maja 2020. godine sa početkom u 12 časova, kada je dr Cvjetićanin održala pristupno predavanje sa temom „Javna arheologija: arheologija odgovorna javnosti", putem video linka na adresi https://omega.ffzg.hr/course/view.php?id=3502, koje su članovi komisije po svim parametrima jednoglasno ocenili najvišim ocenama.

Normalno bi bilo da neki kandidat održi pristupno predavanje pred studentima i članovima komisije, normalno je da se zbog pandemije održi online predavanje ali nije normalno da se predavanje održi sa web sajta Filozofskog fakulteta u Zagrebu. t

Takođe nije normalno da osim članova komisije na samom Odeljenju za arheologiju niko pojma nema o tome, niti su obavešteni studenti jer se na web strani Odeljenja za arheologiju među brojnim obaveštenjima od početka pa sve do 27 maja uopšte ne nalazi ikakvo obaveštenje o predstojećem pristupnom predavanju Cvjetičanin dr Tatjane a i da je postavljeno neko obaveštenje, pristup linku na sajtu zagrebačkog fakulteta je praktično nemoguć pošto se tamo traži pravljenje profila i logovanje! Postavlja se pitanje zašto bi pristupno predavanje bilo na serveru zagrebačkog Filozofskog Fakulteta?

Odgovor je prost: da bi što manje ljudi za to uopšte znalo, jer bože moj, ovo je ipak Naša Stvar!!! Inače na Odeljenju za arheologiju sačinjena je zaista eminentna komisija koja je sročila referat i sažetak za izbor Cvjetičanin dr Tatjane u zvanje redovnog profesora u sledećem sastavu prof dr Staša Babić, upravnik odeljenja za arheologiju prof dr Duško Mihailović i izvesni Predrag Novaković sa Filozofskog fakulteta u Ljubljani pri čemu je dotični Novaković stalni saradnik tzv „Stašavestre" odnosno već spomenute Staše Babić i Aleksandra Palavestre a ovo dvoje stalno trpaju Novakovića u sve svoje komisije kao spoljnog člana koji potpisuje sve šta njima treba! Već smo spomenuli da se za celu nameštaljku prvi put čulo još 10. Februara, a mnogi na Odeljenju za arheologiju nisu verovali u to šta čuju!

Ona je tek zimus prvi put spomenuta u vezi dolaska na odeljenje a nikada niko nije spominjao izbor u zvanje vanrednog profesora a i sada dolazi sa svega 10% radnog vremena na konto odlaska Vere Vasiljević u penziju, pri čemu je 90% radnog vremena uzeo upravnik Odeljenja Duško Mihailović i to podelio 2 x 45% na neke svoje dve koje je takođe dovukao na Odeljenje.

Očito je u pitanju dil Duška Mihailovića i „stašavestre" koji se načelno ogleda u dogovoru da kada neko sledeći sa Odeljenja za arheologiju ili iz arheološke zbirke ode u penziju, svi sa nepotpunim radnim vremenom će se namiriti do punog radnog vremena podelom radnog vremena i plate narednog penzionera!

Pokazalo se da je to vrlo rasprostranjena shema a Staša Babić i Aleksandar Palavestra sada drže banku na Odeljenju i u Zbirci gde su masovno doveli svoje poslušnike i slugeranje, pri čemu se Duško Mihailović gde god može ubacuje kao upravnik Odeljenja i on po toj liniji dovodi svoje.

To je sve toliko uzelo maha da je gotovo nemoguće pohvatati ko, šta, gde, kada, kako, kome i zašto radi, jer su duboko isprepletane sve moguće kumovske, krevetske, kućne i ostale veze tako da sada nastavu drže i doktoranti koji se kasnije regrutuju na odeljenje!

Očito je da je mnogo ranije napravljen masterplan po kome Vera Vasiljević nikoga nije dovela na svoju katedru koja sada nakon njenog odlaska u penziju ostaje prazna, dakle arheologija starog egipta nula a sve to jer su ona i Staša Babić kućne prijateljice, zapravo sve je to ista ekipa.

Posebna priča su nekadašnji projekti ministarstva gde su se kao rukovodioci smenjivali Staša Babić i Aleksandar Palavestra a kao saradnice bile su angažovane Cvjetičanin dr Tatjana i Vera Vasiljević. Njihov čovek je inače i Marko Janković sadašnji upravnik zbirke. Njega je dovela „stašavestra" pa sada sluša i radi sve šta mu se kaže a bio je voditelj administrativnog dela istih tih projekata da se Staša Babić i Palavestra ne bi zamarali bakćući se sa administracijom a i on sada predaje na fakultetu!

Rasprostranjena shema sa trgovinom delovima radnog vremena nije nova stvar ali je doskora najistaknutiji slučaj bio slučaj izvesne prof dr Vesne Dimitrijević koja je radila kao vanredni prof na Rudarsko Geološkom fakultetu sa 2/3 radnog vremena a sa 1/3 na Filozofskom fakultetu pa kada je na Rudarsko Geološkom izabrana za redovnog profesora dovučena je na Filozofski fakultet sa punim radnim vremenom.

Odmah po prelasku na Filozofski fakultet najpre 2008 godine je bila upravnik odeljenja za arheologiju, a u periodu od 2009-2012 Dekan Filozofskog fakulteta, a sada Dušku Mihailoviću prebrojava košćice prikupljene prčkanjem po njegovim pećinama i svima je lepo jer dobro funkcioniše ista shema a sve ovo je zapravo zakuvao pokojni Dragoslav Srejović, koji je, osim što je protežirao pojedine lažne doktorante koji su doktorirali prečicom bez odbranjenog magistarskog rada, na Odeljenje dovukao upravo Duška Mihailovića iz fiktivnog Centra za arheoologiju a ovaj mu se revanširao tako što je napisao pola arheološkog leksikona koji zato ništa ne valja a uz to je radio sve šta je Srejoviću trebalo!

A i Vesna Dimitrijević takođe dovlači svoje jer je i ona je u dilu sa Duškom Mihailovićem a još predaje bizarni predmet Arheologija životne sredine koji je doslovce deo istorijske geologije što sa arheologijom nema nikakvih dodirnih tačaka a pride rukovodi Laboratorijom za bioarheologiju koja je slučajno osnovana 2008. godine,, dakle odmah po njenom prelasku na Filozofski fakultet!

Inače na sednici Odeljenja, Staša Babić je to obrazložila da je "potreba" fakulteta baš za Cvjetičanin dr Tatjanom baš zato jer dotična ima najviše iskustva u radu sa javnošću što je čista laž jer je Narodni muzej čitavo vreme njenog direktorovanja imao PR službu zaduženu za kontakte sa javnošću, ali stvari stoje drugačije ako se uzme u obzir činjenica da je Cvjetičanin dr Tatjana već 13 godina zvezda padalica jednog od najmonumentalnijih kulturoloških skandala.

I nikada do kraja razjašnjenog koruptivnog poduhvata koji je zamalo državu koštao 75 miliona eura a verovatno bi zbog toga po Babićki Cvjetičanin dr Tatjana bila najidealnije kadrovsko rešenje za bizarni predmet Arheologija i javnost za koji je na sajtu fakulteta navedeno da predaju manje više svi saradnici odeljenja za arhoelogiju a najviše je zapravo predavala izvesna Jasna Zečević Vuković koja je takođe veoma dugo kao doktorantkinja Nenada Tasića, zapravo mnogo pre nego što je postala docent umesto njega držala predavanja!

A i sam predmet Arheologija i javnost koji bi kao trebala da predaje Cvjetičanin dr Tatjana je najobičnije prodavanje magle i muda za bubrege pošto se u okviru predmeta ispituju kompleksni međusobni odnosi između arheologije i javnosti, društvena uloga arheologije; pojava pseudoarheologije; pojam arheološke i kulturne baštine; prezentacija i popularizacija nasleđa; uloga medija u prezentaciji nasleđa i formiranju slike o arheologiji i arheolozima; podizanje svesti o značaju arheološke baštine; arheologija i turizam; zakonska regulativa; istorija zaštite arheološkog nasleđa u našoj zemlji pri čemu sve navedeno međusobno ima veze jedno sa drugime kao dupe i milihbrot, baš kao i navodni cilj izučavanja kursa:

Razumevanje značaja i uloge koje arheologija treba da ima izvan akademske zajednice; kritičko razmišljanje o njenom mestu u savremenom društvu i društvenoj odgovornosti arheologa; planiranje različitih vidova prezentacije arheologije u javnosti.

Ukratko rečeno: sve to je najobičnija nebuloza, koju je kao i sve druge budalaštine na Odeljenju izmišljala upravo Staša Babić, po vokaciji neiživljena levičarka i feministkinja, inače član političkog saveta Pokreta slobodnih građana, koja političku propaganda vrši i na samom fakultetu vrbujući i kolege i studente za članstvo u PSG mada je političko delovanje zabranjeno na univerzitetu, pa stoga ni najmanje ne čudi njeno nastojanje da se na odeljenje za arheologiju progura osoba debelo umešanu u privredni i ostali kriminal.

I koja je svojim činjenjem i nečinjenjem oštetila državu za više miliona eura počevši od mućki sa dva propala projekta za rekonstrukciju zgrade Narodnog muzeja, nameštanja poslića firmi kuma svog muža Kunstransu sa za sada nepoznatom štetom, plaćanjem službenih puteva u SAD predsednici Upravnog Odbora Muzeja Irini Subotić koja je u Ameriku o trošku Muzeja putovala sa sve svojim mužićem akademikom ANUS-a Gojkom Subotićem, višegodišnje arčenje para na gastronomske bahanalije u birtiji Little Bay....

Doduše sve ovo ni najmanje ne čudi zapravo stanje na Odeljenju za arheologiju u najmanju ruku podseća na narodnu izreku „ko će kome ako ne svoj svome" pa stoga problemi nastaju kao rezultat raznih stvari, recimo veza između bliskih rođaka , kumova, prijatelja itd, pa je tako zajednički imenitelj za Stašu Babić i Vesnu Dimitrijević činjenica da se radi o drugoj i prvoj ženi pokojnog velikog i poštenog arheologa Miodraga Tomovića. A takvih stvari, odnosno nepotizma i familijarnosti na Odeljenju ima itekako mnogo!

Naime reč je o svojevrsnom brat packu,odnosno u prevodu sa engleskog (brat = derište) pravom pravcijatom arheološkom paketu eminentnih derišta Filozofskog fakulteta u sledećem sastavu: pošto je recimo Staša Babić kćerka Dragana Babića, novinara poznatijeg kao svojevremenog ljubavnika glumice Liv Ulman.

Nenad Tasić je sin pokojnog akademika Nikole Tasića, ex direktora Narodnog Muzeja u Beogradu i Balkanološkog instituta SANU koji je sve svoje brojne ljubavnice uspešno pozapošljavao po muzejima I drugim ustanovama, Miroslav Vujović ima čak dvostruki pedigre, kao sin istoričara umetnosti Branka Vujovića, ex dekana Univerziteta umetnosti, i Gordane Marjanović Vujović, ex kustosa Narodnog Muzeja u Beogradu,

Uz sve to Nenad Tasić je dugogodišnji ljubavnik Cvjetičanin dr Tatjane . Tu je godinama mlatila praznu slamu i Dubravka Ujes, inače kćerka teatrologa Alojza Ujesa, Pokojni Aleksandar Popović, sin proslavljenog arheologa, pokojnog Vladislava Popovića, profesora Filozofskog fakulteta, inače sestrić eksdirektora Vizantološkog instituta Božidara Ferjančića, radio je kao upravnik odeljenja za klasične nauke; Duško Mihajlović sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta napravio je svojevrsnu porodičnu manufakturu, jer je njegova žena Bojana Mihajlović iz Narodnog muzeja sa sve svojih najmanje 120 kg radila doktorat ni manje ni više nego kod svog muža, a tog doktorata nešto nema u COBISSU.

Naravno tu je i bio i etnolog Ivan Kovačević, sin arheologa Jovana Kovačevića, koji je veoma uspešno urnisao odeljenje za etnologiju i usput prodao očevu biblioteku sa sve pozajmljenim knjigama koje su kasnije skupljane na gomilu i vraćane vlasnicima.

Stoga ni najmanje ne čude i druga nepočinstva recimo skandal sa nesuđenim nebuloznim doktoratom Stanka Trifunovića Naseljavanje Barbarikuma na tlu Bačke i zapadnog (srpskog) Banata u vreme između III i V veka koji je zarpavo iznuđeni pokušaj Trifunovića da po svaku cenu doktorira, a u toj njegovoj nameri svesrdno su se angažovali i pojedini članovi komisije za odbranu doktorske teze, koja je očigledno formirana samo kako bi Trifunović po svaku cenu nekako smandrljao doktorat u sastavu Staša Babić, profesorka klasične arheologije i specijalista za arheologiju Grčke, Nenad Tasić, specijalista za praistorijsku arheologiju, koji nikakve veze nemaju sa problematikom kasne antike i ranog srednjeg veka.

Baš kao i Trifunovićev mentor za izradu doktorata, izvesni Miroslav - Miki Vujović poznatiji kao Vujke, takođe profesor antičke arheologije, koji je mentor Trifunoviću postao nakon smrti prethodnog mentora.

Naravno, tu je i slučaj pokojnog Živka Mikića, profesora fizičke antropologije na Filozofskom fakultetu, čiji je sin Ilija studirao arheologiju i nije bio u stanju da položi ispit kod prof. dr Mihaila Milinkovića, tako da je formirana komisija specijalno za ovaj slučaj, oko čega se svojevremeno takođe podigla poveća prašina u javnosti.

Naravno izlazilo se nekima uveliko u susret pa je tako Nenad Tasić postao docent još 1998. godine, iako u trenutku sticanja višeg nastavnog zvanja uopšte nije ima obavezan uslov za napredovanje objavljenu monografiju! A takođe je nije imao ni 2005 kada je postao vanredni profesor!

Pitanje je šta uopšte dobijaju studenti kao protivvrednost za paprene doktorske studije, gde je samo školarina 400.000 dinara godišnje O samom kvalitetu nastave najbolje svedoči činjenica da samu nastavu često drži ko stigne, odnosno svi osim profesora!

Na žalost, sve se više čini da je zahvaljujući urušavanju struke nivo studija dosegao najniži nivo! A urušavanje struke je direktan rezultat negativne kadrovske selekcije. A negativna kadrovska selekcija je proizišla iz nepotizma i familijarnosti.

Uglavnom sve ovo podseća na onu poslovicu "jebe lud zbunjenog" što delom potvrđuje i činjenica da je Staša Babić svojevremeno pismeno tražila pomeranje roka za predaju svog doktorata zbog psihičkih problema!