Podsećanje

Scenario za ekonomski slom zemalja u tranziciji (5)

(Ovaj feljton objavljen je u Magazinu Tabloid počev od broja 149 - dakle pre 14 godina. Da su ga balkanski političari pročitali, mogli su nešto i naučiti)

Poruke za budućnost

Sprovođenje ekonomske politike čija platforma predstavlja monetarni program MMF-a i liberalni koncept Svetske trgovinske organizacije za više od deset godina pokazao je u zemljama tranzicije pogoršanje svih makroekonomskih performansa u privredi i zato otvara dodatnu dilemu: Šta posle slepog izvršenja nekritički prihvaćenih preporuka?

Dragomir Sundać

Natalija Nikolovska

Opšti razvoj nauke, tehnike i tehnologije doveo je do toga da se savremena ekonomija sve manje zasniva na prirodnim resursima, a sve više na proizvedenim prednostima, a u savremenim uslovima na monopolu informacija. Glavna komparativna prednost pojedinih nacionalnih ekonomija i multinacionalnih kompanija je tehnologija stvorena intelektom čoveka. Ozbiljno bogatstvo proizilazi sve više iz nivoa savremene tehnologije kojom rukuju neka država ili multinacionalna kompanija.

No, vlade većine država u tranziciji ne znaju kako da grade strategiju proizvodnje zasnovanu na visokim tehnologijama i kako da izbegnu ekonomsku kolonijalnu zavisnost u odnosu na razvijene države sveta. Delovanje zakonitosti oplodnje kapitala radi sprečavanja tendencije pada profitne stope nužno stavlja međunarodne finansijske institucije u ulogu prenosnika neokolonijalizma. Stoga su države tranzicije na putu svog sloma.

U nepostojanju vlastite strategije, zemlje u tranziciji prihvataju razne recepte za svoj izlazak iz krize, a oni ih još više vode u slom. Ekonomski jake nacionalne ekonomije i multinacionalne kompanije u državama u tranziciji pokupovali su manji broj uspešnih kompanija koje će priključiti svom razvoju.

Posledice postojećeg modela tranzicije ukazuju na sledeće pravce. Države u tranziciji desetinama godina izlaziće iz krize. Internacionalizovan je rad malog broja uspešnih kompanija u državama tranzicije. Devastira se prostor zemalja u tranziciji, na primer, Jadranske obale. Stanovništvo je sve siromašnije uz sve izraženije "socijalne crne rupe". Onaj ko ima dobija, a onaj koji nema još mu se uzima. Tako jaz postaje sve veći među državama, kompanijama, ljudima, decom, ženama i muškarcima, religijama, a upravo to se naziva globalizacijom.

U narednim godinama doći će do socijalne eksplozije koja će nakon stihije rušenja stvoriti mir za neki novi poredak: socijalni, ekonomski i verski. Po takvom scenariju završio bi se jedan civilizacijski krug na kome bi nikao novi.

Globalno okruženje i istorijsko iskustvo svake države u tranziciji dva su osnovna elementa koje tranzicijske zemlje treba da slede da bi postale ravnopravni deo svetskog ekonomskog i socijalnog ustava. Ekonomski razvoj nije pitanje ideološke doktrine razvoja. On proizilazi iz pragmatičnih osećaja u ekonomskoj politici pri izboru u složenom međunarodnom okruženju. Blagostanje ljudi mora da bude polazni cilj svake reforme. Izvan takvog cilja reforme gube smisao i opravdanje. Problem političke stabilnosti ne proizilazi iz političkog režima nego iz sposobnosti ekonomskog sistema da pospešuje razvojne procese, punu zaposlenost i visoki životni standard.

Reaktiviranje mehanizma rasta mora se dogoditi u okviru globalnih finansijskih institucionalnih odnosa. Stoga nije suština boriti se protiv globalizacije, dolaska multinacionalnih kompanija u vlastitu nacionalnu ekonomiju, protestovati protiv programa MMF-a, aktivnosti svetske banke ili WTO-a, već je suština u borbi za što bolju vlastitu poziciju nacionalne ekonomije u tom složenom sistemu odnosa u kojima niko nikog ne štedi. U tom smislu vrlo je važno da se s međunarodnim finansijskim institucijama reši rigidni sistem deviznog kursa i u ekonomsku politiku zemlje uključe ostali relevantni elementi razvoja u cilju revitalizacije izvoza, investicija i zaposlenosti. Očigledno je da se mora izgraditi novi model tranzicije da bi se izbegla apokaliptična sudbina država u tranziciji.

Tranzicija se dogodila na taj način što su temeljni pojmovi kao privatizacija, liberalizacija i stabilizacija postali puka forma bez pravog sadržaja, te su sasvim izgubili kontakt sa nužnim pretpostavkama za opstanak i razvoj čoveka.

U tranzicijske reforme države tranzicije ušle su sa problemima kao i dostignućima: srećan ambijent u kome je čovek bio epicentar kulturnog modela implementiranog visokim ekonomskim, socijalnim, obrazovnim standardima. Međutim, reformski pravac multidimenzionalnog oplemenjivanja ljudske egzistencije nije se nastavio. Metamorfoza se dogodila onog trenutka kada je čovek zamenjen dogmom: devizni kurs koji se štiti po cenu zatvaranja svih domaćih kapaciteta i poreski sistem koji se usavršava da bi se iscedio i poslednji novčić od privrede i građana.

"Makaze" su proradile otpuštanjem nezaposlenih prvog i drugog ešalona. Dogmatsko razumevanje ekonomskih reformi zatupilo je kritičku oštricu, a izoštrilo ideološku dioptriju koja normativne teze proglašava za realno stanje društva.

Razlika između reformskih proklamacija i realnog života proizvodi duhovni sastojak koji se manifestuje preko duboke moralne krize koja se sve više širi i zahvata socijalni entitet bivših socijalističkih društava. Njihov ekonomski, socijalni i moralni krah dobija sasvim jasne konture. U takvoj situaciji treba posedovati višak evropskih ideala, a manjak ljudskosti i pameti da se današnji scenario transformacije ne nazove pravim imenom - civilizacijska retardacija.

Sprovođenje ekonomske politike, čija platforma predstavlja monetarni program MMF-a i liberalni koncept Svetske trgovinske organizacije, koja nam više od deset godina pokazuje siguran put pogoršanja makroekonomskih odlika sistema i otvara dodatnu dilemu: Šta posle slepog izvršavanja nekritički prihvaćenih preporuka? Jesmo li uopšte svesni da će biti sasvim nepristojno da se uđe u evropsko društvo i pregovara kada će nam odgovori na pitanja unapred biti poznati. S takvim nivoom nezaposlenosti, socijalnih slučajeva, korupcije, kriminalaca i sličnim primerima u ekonomskoj sferi logičnije bi bilo da potražimo afričko, azijsko ili islamsko, a ne evropsko društvo. Svakako, u ovom primeru se ta društva ne potcenjuju, nego se gleda samo njihov nivo ekonomskog razvoja.

Konačno pravo ekonomsko, političko, pa i moralno pitanje jeste: Da li je pogrešna ekonomska politika kriminalnog akta? Ne, ali ona ima daleko teže i štetnije posledice nego bilo koji kriminalni akt. Pogrešna makroekonomska politika uzurpira pravo na život i smrt, izriče presude građanima da mogu biti ovozemaljski stradalnici radi počasnog mesta u svetskom raju.

U suštini, građani se sve više muče s fikcijom da zbog neumoljivih zakona tranzicije oni postaju suvišni na svom vekovnom ognjištu.

Tamo gde je njihova istorija bila ispunjena rešavanjem složenih problema, oni danas doživljavaju "civilizacijski odstrel" na oltaru tranzicijskih promena. Tako se političko nesnalaženje i neukost manifestuju kao vulgarizacija teze ka tržišnoj transformaciji društva.

U suštini, od sada pa nadalje sledi istinski dramski zaplet na prostorima država tranzicije. Trka ka dnu je otvoren proces koji nema granica u smislu sve većeg ekonomskog, socijalnog i humanitarnog propadanja.

Možemo taj proces prihvatiti kao istorijsku nužnost, kao neki vid elementarne nepogode i tako onda možemo prestati da ronimo suze nad našom sudbinom. Zemljotres ili poplava ne impliciraju gnev. Konstatuje se stanje, čitaju se novine i produžava se mirno sa ručkom. Ne možemo se pobuniti protiv zakonitosti kapitala i njegove tendencije za rastom profita. Zakonitosti možemo spoznati i prihvatiti, ali ne možemo izmeniti.

Pa ipak, čovekova priroda se buni: da li je sve tako, ta istorijska nužnost, jesmo li mi "grančice u oluji", u nepromenjivim svetskim procesima. Ako je to tako, neumoljiva priroda kapitalodnosa samleće nas u bezličnu masu koja će mu služiti za cementiranje na poziciji kolonijalne periferije. Ipak, traži se odgovor u "sivoj materiji", može li biti drugačije?

Konačno, koliko slušamo, a koliko razumemo i argumentovano razgovaramo boreći se za interese države?

Savremena slika složene stvarnosti ipak ostavlja mogućnosti za drugačiji odgovor. Mogućnost da nam budućnost bude ispunjena sakupljanjem gnjilih plodova nije rešenje za male države u tranziciji.

Tako političko i intelektualno osvešćivanje postaje čin moralne odgovornosti prema sudbini svog naroda. U složenim okolnostima međunarodnog okruženja mobilizacija subjektivnih, kreativnih snaga postaje deo životne mudrosti.

Na kraju, kraljevi vam nikada ništa ne daju, ono što hoćemo od njih moramo sami da uzmemo!

ANTRFILE 1:

Prelazak

Kako najuspešnije izvesti prelazak bivših centralističko-planskih sistema ka tržišnoj ekonomiji? Pitanje je bilo da li to učiniti uz radikalno brzu transformaciju ili putem postepenog prilagođavanja ekonomskih sistema država tranzicije. Američki ekonomista je pri tom povezao izbor metodologije tranzicije s mogućnošću da reformski napor lako završi "bezizlaznom" privrednom političkom krizom. Sve to Džon Vilijams sa Vašingtonskog instituta za međunarodnu ekonomiju izneo je u svojoj knjizi "Ekonomsko otvaranje Istočne Evrope".

GLOSA 1:

Magazin Tabloid u nekoliko nastavka objavljuje delove knjige "Scenario za ekonomski slom zemalja u tranziciji" čiji su autori prof. dr sc. Dragomir Sundać i prof. dr sc. Natalija Nikolovska. Ova knjiga na utemeljen naučni način, laganim i popularnim stilom, upozorava na jedan od glavnih problema zemalja u tranziciji.

GLOSA 2:

Razlika između reformskih proklamacija i realnog života proizvodi duhovni sastojak koji se manifestuje preko duboke moralne krize koja se sve više širi i zahvata socijalni entitet bivših socijalističkih društava. Njihov ekonomski, socijalni i moralni krah dobija sasvim jasne konture. U takvoj situaciji treba posedovati višak evropskih ideala, a manjak ljudskosti i pameti da se današnji scenario transformacije ne nazove pravim imenom - civilizacijska retardacija.

GLOSA 3:

Tranzicija se dogodila na taj način što su temeljni pojmovi kao što su privatizacija, liberalizacija i stabilizacija postali puka forma bez pravog sadržaja, te su sasvim izgubili kontakt sa nužnim pretpostavkama za opstanak i razvoj čoveka.

GLOSA 4:

"Makaze" su proradile otpuštanjem nezaposlenih prvog i drugog ešalona. Dogmatsko razumevanje ekonomskih reformi zatupilo je kritičku oštricu, a izoštrilo ideološku dioptriju koja normativne teze proglašava za realno stanje društva.

(kraj)