Požarevac

Zatvor u Zabeli ima mali kapacitet, koliko je onih kojima je u mesto

SUDBINA JEDNOG PEČATA

I Požarevac, kao većina sličnih gradova, ima nekoliko penzionerskih udruženja i... PUPS. Da je bilo Bogu na putu ovo poslednje ne bi postojalo. A stvoreno je samo zbog toga kako bi jedna (samo)izabrana grupa ljudi iz ličnih interesa postala i ostala deo aktuelne vlasti i to na svim nivoima, na svim prostorima i u svim vremenima. Dakle, sa jedne strane imamo Udruženje penzionera Grada Požarevca, a sa druge strane PUPS. Neki bi pomislili da PUPS predstavlja samo političko krilo udruženja penzionera, ali to baš i nije tako. Seme razdora je posejano istog trenutka kada je „partija dobrih namera" i osnovana. Vlastoljubivost do gramzivosti je osnovna karakteristika odnosa između PUPS-a i najvećeg udruženja sedih glava u gradu. A gde je vlast tu su i svađa i netrpeljivost, ali i iznuđena obostrano korisna saradnja.

M. Grabež

Priča je počela ne tako davne 2015. godine. Tada je počela i do dana današnjeg se nije završila. I ko zna kada će! Opstanak i dugovečnost joj obezbeđuju sudovi i sudske procedure! U pozadini ovih odnosa leže pare i privilegije koje funkcionere i jedne i druge strane čine... nervoznim. Naći pravu meru u zahtevima i jednih i drugih je više umetnost nego matematika. Nije teško zaključiti da ključ rešenja leži u zadovoljavanju ličnih interesa funkcionera u obe ove grupacije. Drugi interesi ne postoje ili su toliko potisnuti da se ne daju ni naslutiti.

Na čelu one brojnije (Udruženje penzionera Grada Požarevca) koja broji blizu četiri hiljade penzionera je samoizabrani predsednik Milorad Jovanović, dok je na čelu one manje (PUPS) koja ne premašuje cifru od par stotina penzionera (i ne samo njih), takođe, manje-više samoizabrani predsednik Dragan Stanojević - Šumar.

Princip vladanja je isti: sve odluke donose izvršni odbori i to isključivo na predlog predsednika, a skupštine ih po potrebi potvrđuju i to na zahtev, opet koga drugog do predsednika. U suštini, i u udruženju i u partiji odluke donosi petnaestak „izabranih" (po meri predsednika) članova izvršnog odbora. Dovoljno je da samo predsednik izrazi neku želju i stvar će biti završena! Poltrona koji će sve učiniti kako bi zadovoljili želje prvih ljudi ovih skupina ima na pretek!

E pa, baš te 2015. godine, predsednik PUPS-a je poželeo da preuzme i fotelju predsednika udruženja penzionera. Vlast je vlast, pa što je više vlasti to je više uticaja, što je više uticaja to je punija kasa, a što je punija kasa to je više mogućnosti za partijsko napredovanje, lično bogaćenje i trgovinu uticajem.

Doduše, malo se preračunao u očekivanjima jer je potcenio snagu svog protivnika i njegovu spremnost da svim sredstvima brani svoju funkcionersku poziciju ne prezajući ni od kršenja zakonskih i statutarnih normi. Prilika za preotimanje vlasti se ukazala na izborima u maju 2015. godine.

Dogodilo se onako kako je predsednik udruženja i isplanirao. Uz otvoreno kršenje Statuta i Zakona o udruženjima, uspeo je da se oslobodi konkurencije i da sebe postavi na mesto predsednika. Od tog trenutka Udruženje penzionera Grada Požarevca je počelo da radi kao privatna firma samoizabranog predsednika. To, međutim nije moglo da prođe bez odgovora jedne grupe penzionera koji su odlučili da pokrenu sudski postupak kako bi uz pomoć suda obelodanili brojne malverzacije i sprečili dalje zloupotrebe.

Zahtev je bio da se ponište odluke o svim izabranim organima udruženja, jer ni jedan jedini organ nije izabran u skladu sa zakonom i pravnim aktima udruženja. Da nije bilo sudije Darinke Jorgovanović, koja je profesionalno sudila i presudila, i koja je sačuvala čast sudijske profesije, ovaj sudski spor bi se završio u korist onih koji su, dokazano, kršili sve propise i sva akta.

Međutim, to je priča za sebe, to je priča sa mnogo aktera, priča koja na najbolji način pokazuje kakvo je naše srpsko pravosuđe. Nakon skoro dve godine suđenja presuda je konačno izrečena i to u korist, tužilaca, tj. pomenute grupe penzionera. Poništene su odluke o svim izabranim organima. Reklo bi se sa drugačije nije ni moglo da bude jer je brojnim dokazima i izjavama svedoka nedvosmisleno utvrđeno kršenje zakona i opštih akata udruženja, ali ne lezi vraže, Apelacioni sud u Kragujevcu je poništio presudu i predmet vratio Osnovnom sudu na ponovno odlučivanje.

Obrazloženje za poništavanje izrečene poništavanje izrečene presude je bilo besmisleno, nelogično i neshvatljivo. Ovakav neočekivani preokret se dogodio zahvaljujući Branku Stojakoviću, sekretaru Fudbalskog saveza Regiona Zapadna Srbija čije je sedište u ovom gradu, koji je iskoristio prijateljstvo sa pojedinim sudijama Apelacionog suda koji su ujedno bili i članovi raznih komisija ovog fudbalskog saveza, da im ispostavi zahtev u čijoj osnovi je bio da se pomenuta presuda mora poništiti i da se na kraju mora i preinačiti.

Na sreću, javno hvalisanje ovog fudbalskog funkcionera je pomoglo tužiocima da prikupe sve potrebne dokaze, kao i izjave nekoliko svedoka koji su bili prisutni kada je pomenutom gospodinu jezik bio brži od pameti i kada je, likujući, objasnio da je uradio to što je uradio.

Na ponovljenom suđenju tužioci su bili još ubedljiviji, a sudija Darinka Jorgovanović je svojim autoritetom, svojim stavovima, odlukama i načinom na koji je vodila spor, pokazala kako treba da se brani čast, ugled i dostojanstvo sudijske profesije.

Nakon ponovljenog suđenja sud je doneo Presudu br. P 37 735/2017 kojom je ponovo i još ubedljivije utvrdio iste činjenice i doneo iste odluke, odnosno, doneo je presudu koja je u svim elementima bila ista kao i prva.

Tužioci su se, poučeni lošim iskustvom sa bratsko-kumovskim vezama u pravosuđu Srbije, našli u nebranom grožđu. Tek kada je tuženi izjavio žalbu i na ovu presudu, tužioci su, koristeći sredstva koja su im bila na raspolaganju, skrenuli pažnju pravosudnim institucijama na nedozvoljeno ponašanje pojedinih sudija koji su sebi dali za pravo da po sopstvenom ćefu ili po ćefu nekih fudbalskih funkcionera, menjaju presude i ispunjavaju nečije zahteve.

Spas su tražili u Ministarstvu pravde koje su obavestili o nečasnim radnjama pojedinih sudija u Apelacionom sudu u Kragujevcu. U tom smislu su obećali da će svakom članu Vrhovnog kasacionog suda ponaosob, kao i svakom članu Vrhovnog saveta sudstva, ali i ministarki, poslati fotokopiju celokupnog predmeta zajedno sa izjavama svedoka „zavere". Ovo je pretnja koja bi diskreditovala i kompromitovala sud. Da bi se to sprečilo moralo je da se zameni sudsko veće. To je i urađeno. Na ovaj način je pravda zadovoljena i presuda je konačno potvrđena. Žalosno je, ali se mora reći: da bi se u Srbiji sudilo po zakonu mora da se traži veza!

Posledice koje su se osetile nakon ove presude pogodile su Udruženje penzionera Grada Požarevca koje je ostalo bez ijednog jedinog organa. Pravni status udruženja je bio takav da se mirne duše mogao pokrenuti postupak prinudne likvidacije, što bi bilo u skladu sa statutom i sa Zakonom o udruženjima. Naravno, najbolje rešenje je bilo da se zakaže vanredna sednica skupštine udruženja, da se raspišu vanredni izbori i da se u skladu sa statutom izvrši izbor organa udruženja. E, to je prilika koju je, najzad, dočekao predsednik PUPS-a.

Istine radi valja napomenuti da su tužioci, među kojima je bio i predsednik „partije časnih namera" (PUPS-a) Dragan Stanojević Šumar, bili ti koji su pokušali da pozovu Miodraga Jovanovića na dogovor kako bi se situacija prevazišla i kako bi se u skladu sa zakonom i statutom održali izbori i izabralo novo rukovodstvo. Naravno bezuspešno, jer takav scenario nije odgovarao Miloradu Jovanoviću koji u tom trenutku nije ispunjavao uslov za kandidaturu, ali i zbog činjenice da ga u mesnoj organizaciji u čijoj bi evidenciji trebalo da se vodi niko nije hteo da predloži za ovu funkciju.

Kako dogovor nije postignut, a udruženje osim mesnih odbora nije imalo ni jedan jedini organ, moralo se pronaći rešenje, odnosno morali su da se zakažu novi izbori. U tom smislu su oba ova vlastoljubiva gospodina pripremila izbore u grupacijama koje su kontrolisali i koje su im davale podršku. Izbori u udruženju su postali privatni, što je uticalo na to da se penzioneri podelili na dve grupe, na jednu koja je „podržavala" Dragana Stanojevića Šumara i na drugu koja je „podržavala" Milorada Jovanovića.

Ovaj prvi je organizovao izbore po mesnim organizacijama na kojima su izabrani novi delegati za skupštinu udruženja. Ovo je bilo neophodno budući da je sud utvrdio da skupština nije bila legitimna ni regularna, i da delegati koji su je činili nisu bili izabrani u skladu sa statutom udruženja. Ovaj drugi to nije uradio, ali je pozvao dvadesetsedam samoizabranih „delegata" (niko ih nije izabrao) koji su predstavljali tzv. skupštinu. Poslednje nedelje u decembru mesecu 2018. godine obe ove „izborne skupštine" su organizovale vanredne sednice na kojima su izabrani organi udruženja. Šumar je sa svojom grupom poltrona ovu sednicu organizovao 25. decembra, a Milorad Jovanović sa svojom 28. decembra, dakle nakon tri dana. Ovde se mora napomenuti da su oba „kandidata" izabrana na funkciju predsednika i to jednoglasno! Uostalom to je i bio cilj organizovanja ovakvih, nazovi, izbora.

Da bi se sve to ozvaničilo moralo je da se sve verifikuje u APR-u, odnosno trebalo je da se izvrši registracija zakonskog zastupnika udruženja, koji je po statutu udruženja ujedno i predsednik. Međutim, postavilo se pitanje na koji način to uraditi. Dragan Stanojević Šumar je naišao na veliki problem. Naime, pečat udruženja kojim je trebalo da se overe donete odluke bio je kod Milorada Jovanovića. Rešenje je pronašao u činjenici da se otisak pečata na papiru razlikovao od opisa otiska pečata u statutu, pa umesto da se tekst u statutu prilagodi sadržaju i izgledu pečata, on je izradio nov pečat čiji je izgled prilagodio njegovom opisu datom u statutu udruženja.

Dakle, činjenica je da nijedan dokument, bio on predsednički, carski, kraljevski, sudski ili službeni, ne može da bude verodostojan bez pečata. Pečat je do dana današnjeg ostao alatka za potvrđivanje verodostojnosti sadržaja. Da je nešto verodostojno potvrđuje se pečatom i potpisom onoga koji je za potpisivanje nadležan.

Gospodar pečata je, u neku ruku, i gospodar situacije, ali i gospodar ljudima. O važnosti i značaju pečata govore brojne zloupotrebe, falsifikovanja, krađe i prevare. Najbolji primer za zloupotrebu pečata predstavlja navedeni primer.

Pošto je uspeo da sebe upiše kao zakonskog zastupnika Dragan Stanojević Šumar je i zvanično postao predsednik udruženja penzionera, ali ne zadugo.

Nakon tri dana i Milorad Jovanović je APR-u podneo zahtev kako bi se on upisao kao zakonski zastupnik u Registar, ali je neočekivano bio odbijen uz obrazloženje da dokumenta koja je priložio nisu overena odgovarajućim pečatom. To ga nije omelo da bezobzirno kršeći sva pravila svoju nameru sprovede u delo. Fotelju nije hteo da ustupi ni po koju cenu. Dakle, šta je mogao da uradi i šta je uradio? Imao je tri mogućnosti i to: da izradi novi pečat (što je krivično delo), da falsifikuje dokumenta falsifikujući otisak pečata (što je takođe krivično delo), da ukrade pečat (što je opet krivično delo) ili da se pogodi sa „vlasnikom" pečata kako bi do njega došao (što takođe nije u skladu ni sa zakonom ni sa moralom).

Ne zna se na koji je način došao do pečata, ali se zna da je uspeo da sebi obezbedi mesto predsednika udruženja penzionera i da kabadahijski zagospodari ovim udruženjem. Udruženje je konačno počelo da funkcioniše kao privatna firma Milorada Jovanovića.

U međuvremenu je nekoliko penzionera ponovo pokrenulo sudski postupak za poništaj izabranih organa udruženja penzionera, za koji se ne zna kada će da bude okončan. Ostaje samo da se sa žaljenjem konstatuje da će ovaj spor koji može da se završi za manje od sat vremena trajati više od tri godine. Zahvaljujući našem pravosuđu.