Pogled iz Moskve

Kako Rusija, Indija i Kina ruše finansijsku osnovu američke hegemonije

Da li je došao kraj epohe dolara?

Ne tako davno, izveštaji o kursevima valuta nalazili su se gotovo u svim vestima, na svim federalnim TV kanalima. Na prvom mestu bio je, naravno, američki dolar. Mnogi Rusi su bez daha pratili šta se dešava sa kursom rublje, u poređenju sa „zelenim" vladarom sveta, novčanicama sa portretima pokojnih američkih predsednika, kako bi shvatili da li treba trčati u menjačnicu ili je bolje još malo sačekati. A zatim, nekako neprimetno za laike, „zelembaći" su se povukli iz unutarruskog života, nestali su ulični „menjači", roba u Rusiji je u potpunosti počela da se prodaje za domaću valutu...

Piše: Valerij Panov

U nedavno objavljenom članku u kineskom časopisu „Global Times", navodi se da vojna operacija Rusije u Ukrajini može da postane katalizator za „sahranu" američke hegemonije i kraj dominacije dolara u svetu. A kineski mediji uvek odražavaju poziciju vlasti. Zaključke i ocene kineskih izdanja treba posmatrati kao zvanične.

Podsećamo, takođe, da je Kina odbila da uvodi sankcije protiv Rusije, nakon početka specijalne operacije u Ukrajini. Peking je uveren da je zabrinutost Moskve u sferi bezbednosti opravdana, a da restrikcije Zapada krše međunarodne norme. Pokušaj SAD da izvrši pritisak na Kinu, kako bi promenila svoj stav u vezi sa krizom u Ukrajini, bio je neuspešan, rekao je u intervjuu za „Global Times" dekan Instituta za međunarodna istraživanja Fudan univerziteta iz Šangaja, Vu Ksinbo. Pored toga, kako piše „Fajnenšel tajms", Kina je spremna na kontrasankcije protiv SAD.

Pritom je dobro poznato da osnovu svetske moći SAD predstavlja njihov finansijski sistem koji je upleten u celu planetu: u međunarodnoj trgovini dolar pokriva 75-80% svih transakcija. U skladu s tim, SAD kao centar tih transakcija profitira od servisiranja svetske robnonovčane razmene. Centralizovani računovodstveni sistem dolarskih operacija Amerikanci su više puta koristili kao oružje političke manipulacije. Može se reći da je finansijski sistem SAD i vezanost drugih valuta za dolar, u suštini, jedan te isti instrument sa visokim političkim rizikom. U šta se Rusija nedavno uverila, kada je 300 milijardi dolara njenih zlatnih rezervi bilo zamrznuto u zapadnim bankama.

Sada u Evropi i u Ukrajini imaju nameru da prisvoje ne samo taj novac, već i inostranu imovinu, kako ruske države, tako i privatnih lica. I ne treba se čuditi. U Rusiji nisu zaboravili da se Zapad obogatio na pljački. Sankcije su ista vrsta međunarodnog razbojništva.

Uvodeći diskriminatorne mere drugim državama, Zapad usporava razvoj ekonomije, namećući narodima svoju robu i profitirajući tako od veštački stvorenih deficita. Tim težim putem prinuđeni su bili da idu Kina, Indija, druge zemlje Azije - „necivilizovane" po verziji „belih ljudi". „Tokom mnogih godina, SAD su uvodile sankcije protiv niza zemalja. Za nastavak trgovine morali su da koriste druge načine, da vrše obračune u drugim valutama. Sadašnje uvođenje sankcija protiv Rusije će samo ubrzati taj proces", konstatovao je jedan od takvih „belih" naučnika sa Univerziteta Pitsburg, Den Kovalik, u razgovoru za „Russia Today". Prema njegovim rečima, dolar kao svetska rezervna valuta postepeno će gubiti svoju vrednost. Dodajmo da je kraj dolara započeo na inicijativu SAD, da ovaj proces dobija na zamahu, i da će na kraju dovesti sve svetske „zelembaće" do logičnog kraja. Ali ako se sada ubrza, onda cie ovaj pokret postati nepovratan, ne u neodređenoj buducinosti, veci u veoma bliskoj buducinosti

Ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji, tokom nedavnog susreta sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovom u Pekingu, rekao je da je situacija u Ukrajini rezultat protivrečnosti evropske bezbednosti koje su se nagomilale tokom godina i rezultat mentaliteta hladnog rata. Lavrov je, sa svoje strane, govorio o nameri Rusije, Kine i njihov istomišljenika da se zajedno kreću ka multipolarnom i pravednom svetskom poretku, shodno rezultatima „ozbiljne etape u istoriji međunarodnih odnosa".

Ranije je prvi čovek ministarstva spoljnih poslova RF govorio o epohalnom trenutku savremene istorije, „zato što on odražava „bitku", u najširem smislu te reči, za to kako će izgledati svetski poredak". Danas je očigledno da je sa gubitkom globalnog uticaja SAD, svet prestao da bude jednopolarni.

Već se pomalja slika sa četiri glavna centra moći: Rusija, Kina, SAD, Indija. Svaki od ovih centara imaće dominantan položaj u svojoj ograničenoj zoni odgovornosti.

Rusija jača odnose sa Kinom u složenim uslovima ekonomskih sankcija zapadnih zemalja. Bez obzira na to, ove dve zemlje aktivno razvijaju saradnju u sferi trgovine, energetike, poljoprivrede, nauke i tehnike. Trgovinski promet između Rusije i Kine, u prva dva meseca 2022. godine porastao je za 38,5%, na 26.431 milijardu dolara, svedoče podaci koje je 7. marta objavila kineska glavna carinska uprava. Kineski izvoz u Rusiju u posmatranom periodu je porastao za 41,5% na godišnjem nivou i dostigao je 12.617 milijardi dolara, dok je izvoz Rusije u Kinu porastao za 35,8% i iznosi 13.813 milijardi dolara.

Energetika predstavlja najveću sferu bilateralne saradnje Rusije i Kine, i ove zemlje nastavljaju da jačaju partnerske odnose, piše „Global Times". Jedan od velikih strateških projekata predstavlja izgradnja Istočnog gasovoda koji ide po dnu reke Jangce. Izvoz energenata uvek je bio važan deo budžetskih prihoda Rusije, a napetost u odnosima sa Ukrajinom smanjila je mogućnost ruskog izvoza energenata u Evropu. U tom kontekstu, Kina predstavlja veliko tržište za ruski gas i naftu. Rusija takođe predstavlja glavni izvor uvoza uglja u Kinu.

Pored toga, Kina i Rusija su aktivirale saradnju u oblasti nuklearne energetike, uključujući nuklearnu elektranu Tijanvan u Lianjungangu, provincija Điangsu, istočna Kina i nuklearnu elektranu Sjudapu, Huludao, provincija Liaoning, severoistočna Kina.

Godine 2021. trgovina energentima između dve zemlje bila je oko jedne trećine ukupne trgovine između Kine i Rusije. Rusija je postala za Kinu drugi po veličini izvor za uvoz nafte, drugi izvor za uvoz uglja i najveći izvor za uvoz električne energije.

Kina, takođe, planira da sarađuje sa Rusijom u sferama poljoprivrede, nauke i tehnike, vazduhoplovno-kosmičke industrije, digitalnih komunikacija i finansija, saopštio je predstavnik Ministarstva trgovine Kine. Kina je postala treća najveća izvozna destinacija za ruske poljoprivredne i prehrambene proizvode, otvaranjem pristupa za mesne prerađevine, žitarice i mahunarke. Godine 2021. trgovinska razmena između dve zemlje, kada je o poljoprivrednim proizvodima reč, uvećala se za 7%. A 4. februara, u okviru Putinove posete Kini, doneti su protokoli koji dozvoljavaju izvoz u Kinu pšenice i ječma sa cele teritorije Rusije, kao i izvoz lucerke. Ogromne isporuke ruskih žitarica u Kinu iz Azovsko-crnomorskog basena mogu početi već 2022-2023. poljoprivredne godine (počinje 1. jula) i mogu iznositi najmanje milion tona.

Brojke su ubedljive, ali ovde je ključna okolnost to što Kina već zauzima prvo mesto među trgovinskim partnerima Rusije. Zapad, uvodeći sankcije protiv Rusije, nije razmišljao o tome da će isključenje iz SWIFT sistema naneti udar svima koji trguju sa Rusijom. Obične međubankarske komunikacije pretvorile su se u instrument zapadne spoljne politike, što su morali da primete u džinovskim azijskim zemljama. Takođe, tamo su primetili da MMF i druge američke strukture sa lakoćom sada izdvajaju milijarde dolara za kredite Ukrajini, a da njihovi zahtevi ostaju bez odgovora.

Drugi važan momenat je taj što su svi azijski giganti aktivni uvoznici energenata koji poskupljuju zbog antiruskih sankcija. Tako na primer Indija uvozi 88% nafte, i ako cena ostane veća od 70 dolara za barel tokom nekoliko meseci, rupija će doživeti kolaps, vladi će ponestati novca, inflacija će da skoči i zemlja će morati da počne da brine o krizi platnog bilansa. Upravo zato je zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Indije, Arindam Bagči, izjavio da Indija razmatra sve varijante isporuka nafte, pa i iz Rusije. Tako je on odgovorio na pitanje o tome da li se Nju Delhi zaista sprema da kupi 15 miliona barela ruske nafte po sniženoj ceni.

Ruska nafta sa popustom - to je ono što je Indiji upravo sada potrebno. Kako je preneo „The Times of India", trgovci sada plaćaju u evrima preko nemačkih banaka, razrađujući varijantu prelaska celokupne trgovine naftom za rupije.

Bez obzira na rastući pritisak SAD, najnaseljenije zemlje sveta - Indija i Kina, odbijaju da osude Rusiju i učestvuju u vojnim sankcijama. U Delhiju je 25. marta u poseti bio kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji. To je prva poseta posle dve godine, otkako je granični sukob zamrznuo odnose između zemalja. Šta je bio razlog za otopljavanje odnosa i zašto je, otvarajući vrata Kini, Indija zatvorila vrata za delegaciju iz Britanije?

Glavna tema susreta bilo je regulisanje pograničnog konflikta i očigledno da je to samo početak dalje koordinacije politike Pekinga i Nju Delhija na Evroazijskom kontinentu. A sa početkom vojne operacije u Ukrajini, Indija i Kina su se našle na istoj strani „barikade" zbog pritska SAD i odustajanja od plaćanja u dolarima za resurse. Na kraju pomenutog susreta Peking je uveravao da Kina ne teži unipolarnoj Aziji i da uvažava tradicionalnu ulogu Indije u regionu. U kineskim medijima i na TV govore o potrebi razvijanja odnosa sa Indijom, što je samo do pre mesec dana izgledalo nezamislivo.

Kina i Indija su takođe zabrinute zbog toga što jednostrane sankcije utiču na svetsku ekonomiju. A pokušaji Zapada da izoluje Rusiju smatraju pretnjom za regionalni i globalni poredak. Ambasador Rusije u Indiji, Denis Alipov, izjavio je da će saradnja Rusije, Indije i Kine imati važnu ulogu u razvoju multipolarnog sveta. I Rusija, i Indija, i Kina, predstavljaju najveće države na Evroazijskom prostoru i „drugi put osim međusobne saradnje jednostavno ne postoji".

Po mišljenju Alipova, ovaj format odražava objektivnu situaciju koja se razvija u svetu u oblasti geopolitike, to jest jačanje multipolarnog sveta. Alipov je takođe istakao da u Indiji shvataju ciljeve specijalne operacije Rusije na teritoriji Ukrajine, kao i situaciju koja je dovela do njenog početka, uključujući pitanje bezbednosti u Evropi. Upravo zato, prema rečima diplomate, Indija zauzima prilično uravnotežen položaj u odnosu na ovu situaciju.

U vezi sa zapadnim sankcijama protiv RF Moskva i Nju Delhi razmatraju mogućnost prelaska na plaćanje u rubljama i rupijama u međusobnoj trgovini, objavio je 31. marta časopis „Economic Times".

„Indija je predložila niz transakcionih sistema od kojih će jedan izabrati Rusija. Planirano je da takav sistem bude instaliran u sedištu Rezervne banke Indije (RBI, indijska centralna banka) i ruske VEB banke (Državna korporacija za razvoj Rusije, VEB). On će početi sa radom za nedelju dana", citira izdanje TASS. Ovaj časopis takođe piše da indijsko rukovodstvo može da dozvoli Rusiji da podigne kredit na unutrašnjem tržištu Indije. Za to može da se iskoristi ruski račun u RBI, koji postoji još od vremena raspada bivšeg SSSR-a. Sa svoje strane, Rusija će pomoći Indiji da smanji pritisak na svoju ekonomiju zbog visokih cena energenata. Kako je ranije izjavljivao indijski ministar trgovine i industrije Pijuš Gojal, indijska vlada formira novu trgovinsku politiku u odnosu prema Rusiji.

Rusija razvija strateško partnerstvo sa Indijom zasnovano na prijateljstvu i međusobnom poštovanju, zemlje nastavljaju projekte u oblasti energetike, nauke, svemirskih istraživanja i faramacije, izjavio je nedavno Sergej Lavrov na pregovorima u Nju Delhiju sa svojim indijskim kolegom Subramanjamom Džaišankarom. Tokom susreta dva ministra, kao i na pres-konferenciji nakon njega, govorilo se i o prelasku na plaćanje u nacionalnim valutama.

Lavrov je primetio da će tendencija prelaska na plaćanje u nacionalnim valutama između dve zemlje jačati i da će Moskva obezbeđivati Nju Delhiju svu robu koju želi da kupi. „Centralna banka Rusije razvila je svoj nacionalni sistem transakcija. Indija takođe ima svoj sistem, RuPay. Postaje očigledno da sve više transakcija može da se obavi pomoću tih sistema, zaobilazeći dolar i druge valute koje su se pokazale potpuno nepouzdane", istakao je Lavrov.

Ministar spoljnih poslova Rusije je takođe izjavio da je tokom svoje nedavne turneje po Kini i Indiji, razmtrao sa ministrima spoljnih poslova ovih zemalja perspektive aktivnijeg korišćenja formata Rusija-Indija-Kina (RIK). Prijateljstvo sa ovim zemljama čini nemogućom ekonomsku izolaciju Rusije. Prema podacima za 2020. godinu, obračuni u nacionalnim valutama između Rusije i Kine već su dostigli 25%. Za manje od sedam godina ovaj broj je porastao skoro deset puta.

Kako ističu eksperti, plansko odbacivanje dolara omogućava Moskvi i Pekingu da povećaju trgovinsku razmenu, učine operacije jeftnijim i da minimiziraju sankcioni rizik od strane SAD. Specijalisti ne isključuju mogućnost da u najbližoj budućnosti udeo plaćanja u rubljama i juanima između dve države može da dostgne 50%.

Jedinstven platni sistem između Ruske Federacije i Narodne Republike Kine može početi već u proleće ove godine. Ministar za integraciju i makroekonomiju Evroazijske ekonomske komisije Sergej Glajzev je rekao da kao osnovu žele da iskoriste kineski juan. To će omogućiti da se u međusobnom plaćanju napravi otklon od dolara i evra. Interesantno je da Sirija takođe proučava pitanje prelaska na plaćanje sa Rusijom u nacionalnim valutama. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro je izjavio da zemlje BRIKS-a grade novi finansijski sistem kako bi zaobišle dolar. Iran želi da trguje sa Rusijom u nacionalnim valutama dve zemlje - rubljama i rijalima, o tome već postoje dogovori izjavio je nedavno zamenik guvernera Centralne banke Irana za međunarodne poslove, Mohsen Karimi.

I još jedan detalj karakterističan za sadašnje evroazijske tendencije. Ministar finansija Pakistana Šaukat Tarin je izjavio za „Fajnenšel tajms" da je Pakistanu potreban gasovod „Pakistanski tok" za isporuke gasa sa juga na sever. „On će postati veoma važan za najmanje dve-tri godine. To je najbolja varijanta danas i dogovor (sa Rusijom) napravljen je još pre događaja u Ukrajini", rekao je ministar. Gasovod će biti dugačak 1100 km, imaće snagu od 12 do 16 milijardi kubnih metara godišnje. Udeo ruskih kompanija u projektu biće 26%. Prošle godine, Čeljabinska valjaonica cevi već je počela da proizvodi cevi za ovaj gasovod. Pakistan takođe računa na uvoz ruskog oružja i njegovo održavanje. U odnosima Rusije i Pakistana međusobno plaćanje u nacionalnim valutama takođe je prisutno.

Važno je razumeti da se danas ekonomski i politički centar sveta dinamično premešta iz severnoatlantskog u indopacifički region. I konačno, „istočni vektor" razvoja, o kojem se tako dugo govorilo u Rusiji, počinje da dobija realne oblike.

A sve je počelo još u sovjetska vremena. Veoma popularna tokom 1950-ih i 1960-ih bila je pesma kompozitora Vano Muradelija „Moskva-Peking". Ceo SSSR je pevao: „Moskva-Peking, Moskva-Peking, narodi idu napred, za svetao rad, za trajni mir, pod zastavom slobode". Danas ove reči, izgleda, ponovo dobijaju realan sadržaj. Uzgred, tada su sovjetske prodavnice bile pune kineske robe široke potrošnje, ali dobrog kvaliteta. Takođe, novi život dobija popularni slogan iz 1950-1980-ih godina: „Indijci i Rusi - braća!" Tako da nije isključeno da ćemo na dolare i evre, u bliskoj budućnosti, potpuno zaboraviti.

drugi tekst

Pokušaj Zapada da uruši finansijski sistem Rusije vraća mu se kao bumerang

„SAD će sankcijama izbaciti sebe iz svetske ekonomije"

Za pogoršanje ekonomske situacije, u SAD i evropskim zemljama uobičajeno okrivljavaju sankcijama pritisnutu Rusiju, ali je sve više razumnih ljudi u celom svetu koji počinju da shvatraju da je kontraefekat pritiska na Rusiju izazvan istim onim principima slobodne tržišne ekonomije koje globalisti nameću celom svetu.

Piše: Jurij Aleksejev

Ljudi koji su navikli da izvlače profit iz svega, hteli su da „pljuju" po interesima svojih država. Bilo je potrebno samo da se zapadni lideri izjasne da odbijaju uvoz energenata iz Rusije, pa da berzanski spekulanti istog trenutka vrtoglavo podignu cene gasa i nafte, od čega su zadrhtali i sami podstrekači ekonomskog rata protiv Rusije.

Problemi američke ekonomije toliko su se zaoštrili da čak ni svemoguća štamparska mašina nije pomogla da se stanje popravi. Zemlje Bliskog istoka na koje je računao Džo Bajden odbile su da ulivaju naftu na američko tržište. Bela kuća je morala da pribegne krajnjoj meri - da posegne u svoje naftne rezerve i da na to pozove i svoje saveznike. Ali čak i ako SAD, zajedno sa drugim državama koje se nalaze pod pritiskom globalista, izbace na tržište značajan deo neprikosnovenih rezervi, to teško da će sniziti cene energenata. Strateške naftne rezerve SAD danas se nalaze na prilično niskom nivou. Amerikanci moraju ozbiljno da se zamisle o tome kako će da dopune svoje rezerve ako spale sve preostale mostove prema Rusiji, a bliskoistočne zemlje ne zaključe sa njima trgovinski dogovor.

Da ne bi skliznuli u ponor inflacije, SAD i njeni saveznici su prisiljeni da uzvrate, kršecii ograničenja koja su sami nametnuli. Dobivši obaveštenje našeg Ministarstva finansija o tome da smo spremni za otplatu dugova u rubljama, SAD su ipak odlučile da plate kamate (tzv. kupon) na suverene evroobveznice Rusije u valuti - 117,2 miliona dolara iz deviznih rezervi koje su zamrzli.

Na taj način, tehnički defolt (neizvršenje zakonskih kreditnih obaveza) kojim su hteli da zastraše našu zemlju, nije se desio. „Odmrznute" rezerve treba da obezbede i sledeću, veliku aprilsku isplatu spoljnjeg duga (evroobveznice za 2 milijarde dolara). Pretpostavljam da naši zapadni „partneri" počinju da shvataju da je tehnički defolt Rusije opasan pre svega za njihove države. Kao rezultat strogih sankcija protiv naše zemlje, profesionalni investitori i obični vlasnici ruskih hartija od vrednosti mogu ostati bez ičega. Zapad je sam isprovocirao događaje koji podvlače crtu ispod njihove globalne dominacije i u politici i u ekonomiji.

Iako je Bajden izjavio da ima nameru da izađe iz normalnih trgovinskih odnosa sa našom zemljom, a Ministarstvo finansija SAD preti da će odbiti dozvolu za plaćanje u dolarima državnog duga Rusije u američkim bankama, zastrašujući ton američkog političara verovatno će ublažiti ili izgladiti američke strukture vlasti. U detaljima o učinku antiruskih sankcija, detaljno propisanih u dokumentima vlade SAD, krije se mnogo rupa, propusta ili čak dozvoljenih vrsta operacija koje je, čini se, trebalo zabraniti još pre mesec dana.

U tumačenju tehničkih detalja Bajdenovog ukaza o sankcijama Kancelarije za kontrolu strane imovine (Office of Foreign Assets Control - OFAC), data su objašnjenja o tome da pod zabranu ne potpadaju drvo, uranijum, energenti iz Rusije. Tekući energetski projekti i investicije američkih kompanija na teritoriji Rusije, piše u ovom dokumentu, mogu biti produženi, a isporuke nafte, naftnih proizvoda i gasa, predviđene ovim projektima ne otkazuju se, već jednostavno moraju ići u treće zemlje.

Investicije ili krediti za nove projekte se zabranjuju, ali se ova zabrana ne odnosi na održavanje ili remont opreme postojeciih projekata. Amerikanci takođe mogu „sklapati poslove sa ruskim energetskim proizvodima koje su koristile američke kompanije za proizvodnju svojih proizvoda".

Vašington je strogo zabranio zemljama EU da ublaže pritisak na Rusiju, a sam tiho aktivno kupuje rusku naftu, odlaže zabranu uvoza ruskog đubriva i morskih plodova. Lideri EU su prinuđeni da priznaju da je nemoguće odmah se odreći ruskih energenata, ali Bela kuća im ne dozvoljava da se povuku.

Izvoz nafte i gasa na fonu obustavljanja plaćanja i lanaca snabdevanja, kao i vrtoglavog rasta svetskih cena nafte i gasa, dobija poseban značaj za našu ekonomiju, zato i žele to da po svaku cenu zaustave ili u velikoj meri ograniče. U protivnom, prema ocenama Instituta za međunarodne finansije (IIF), suficit platnog bilansa Rusije 2022. godine može da iznosi najmanje 200-240 milijardi dolara. Agencija za finansijske informacije „Blumberg" ocenjuje da je priliv sredstava u našu zemlju od izvoza energenata 321 milijarda dolara, što je gotovo za trećinu više nego prošle godine.

Klatno sankcija može da se ljulja u bilo kom pravcu. Tehnički defolt spoljnih obaveza do kojeg nije došlo u martu, može biti isprovociran u najbližoj budućnosti. Ali, što je neobično, zabrana plaćanja dugova, kojih, uzgred, naša zemlja nema mnogo, može da razori najveće investicione fondove i banke koji će morati da plate štetu na osnovu svog osiguranja.

U slučaju gubitka 300 milijardi dolara zlatnih rezervi, Moskva će odgovoriti zapadnim zemljama asimetričnim merama. Među njima je i nacionalizacija imovine britanskih i američkih kompanija, prisvajanje intelektualne svojine, poništavanje patenata njihovih fizičkih i pravnih lica.

U međuvremenu, kao odgovor „u ogledalu" na zamrzavanje zlatnih rezervi, Banka Rusije je izabrala uzdržaniji pristup: otprilike za istu sumu (300 milijardi dolara) ograničila je protok novca u neprijateljske zemlje, zabranila strancima da prodaju hartije od vrednosti i iznose sredstva iz ruskog finansijskog sistema. Takva odluka spašće rusko tržište akcija i dugova od kolapsa. Ruska vlada je pripremila nacrt zakona koji uvodi moratorijum na ugovore sa placianjem vezanim za devize ili za svetske indekse roba. Na ovaj način Rusija će se spasti od uloge sirovinskog „priveska".

U sadašnjim uslovima, ogorčeni Zapad moraće da se pomiri s tim da će danas vlasti naše zemlje u zavisnosti od situacije odlučivati kome će od svojih protivnika platiti, a kome neće platiti korporativni i državni dug. Istovremeno, Rusija se, za razliku od svojih bestidnih pljačkaša, pristojno ponaša, ne odbija da ispuni svoje obaveze iako je prinuđena da preuzme kontrolu nad svim spoljnim placianjima u valutama.

Mnogi međunarodni analitičari oštro kritikuju zapadne „iznuđivače" i priznaju da se Zapad preračunao sa antiruskim sankcijama, te da je sam podstakao našu zemlju da se okrene od dolara.

Nakon što je isplata za naš, i bez toga jeftin gas u evrima i dolarima, počela da zavisi od zamrznutih računa, Rusija je morala da odgovori na ovu nečuvenu drskost.

Sada evropski kupci moraju da otvaraju dva računa u Gasprombanci - jedan za devize, drugi za rublje. Gasprombanka će pretvarati evre i dolare u rublje prema tekućem kursu i prebacivati novac na račun za rublje, sa koga će se vršiti plaćanje za isporuku gasa. Ako uplate ne budu primljene, gasni ventil će biti blokiran. Nemamo nameru da besplatno grejemo neprijateljske zemlje. Odustajući od ruskog gasa, Evropa će isprovocirati svetsku energetsku krizu.

Danas, kao nikad pre, rast cena energenata „radi" u našu korist. U Poljskoj, koja jače od svih navija za jačanje antiruskih sankcija, očekuju da će do kraja godine cena najjeftinije vekne hleba dostići 2,4 evra (oko 220 rubalja), u Nemačkoj - 10 evra (oko 920 rubalja). Nemački ministar ekonomije i energetike Robert Habek prorekao je da će „rezultat odbacivanja ruskog gasa biti masovno siromaštvo i nezapolenost u Nemačkoj". Ekomija zemlje, koja za 55% zavisi od isporuka ruskog prirodnog gasa, za 52% od našeg uglja i za 34% od naših naftnih proizvoda, jednostavno neće izdržati nagli prekid trgovinsko-ekonomskih veza sa Moskvom.

Za nas, odluka da pustimo gas za rublje, predstavlja podršku kursu nacionalne valute. Činjenicu da su se finansijski uslovi u Rusiji značajno poboljšali priznaje Institut za međunarodne finansije u Vašingtonu.

Prenos plaćanja u rubljama za isporučeni ruski gas u inostranstvu ubrzaće ostvarivanje odavno promovisane ideje o dedolarizaciji svetske trgovine. Profesor na Univerzitetu Pitsburg, Den Kovalik smatra da „SAD sankcijama izbacuje sebe iz svetske ekonomije".

Uloga dolara, potkrepljena članom američkog Ustava o „punom poverenju", opadaće. Za razliku od američke valute, rublja je obezbeđena zlatom i imaće realnu vrednost. Bez spoljašnjeg pritiska, rubljom bi danas u potpunosti moglo da se trguje na nivou 55-65 za dolar.

Rusija namerava da i dalje ide putem dugoročnog povećanja trgovine u rubljama i valutama pouzdanih partnera, kako bi obezbedila svoju finansijsku bezbednost u uslovima ekonomskog rata bez presedana koji je objavio kolektivni Zapad.

Gas za rublje - to je samo početak velikih promena. Uskoro će biti moguće prebaciti na nacionalnu valutu trgovinu uranijumom, titanijumom, paladijumom, mineralnim đubrivima, kojih Zapad nema dovoljno. Čak i naši zakleti neprijatelji priznaju da prelazak na rublje u spoljnim operacijama predstavlja moćan potez predsednika Putina. Ograničavanje dolara ne samo da će imati značajan doprinos za nacionalnu bezbednost, već će i povećati tražnju za ruskom valutom.

Prelaskom na plaćanje u rubljama sa inostranstvom, Rusija de fakto izlazi iz Breton-vudskog sistema, koji je dozvoljavao štampanje nacionalne valute (rublje) samo za rezervne valute MMF-a koje ulaze u zemlju.

Zahvaljujući sankcijama bez presedana, koje su faktički u potpunosti izolovale našu zemlju od finansijskog sistema SAD, Rusija može da igra vodeću ulogu u transformaciji svetskog finansijskog i ekonomskog sistema. Tada će SAD morati da „žive same", a blagostanje Evropljana će drastično opasti.

Narvno, SAD će se tome opirati do kraja, jer je dolar izvor njihovog blagostanja i prosperiteta. Kada je Irak pokušao da trguje svojom naftom u drugim valutama, mimo američkog dolara, SAD su ušle u tu zemlju i prilično brzo je prinudili da se vrati na petrodolare. Ipak, s Rusijom takav trik neće uspeti, biće neverovatno komplikovano primorati je da se vrati na korišćenje američke valute. Tim pre što Moskvu, u prelasku na trgovinu u nacionalnim valutama, već danas podržava sve više država.