Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (273)

Pljačka veka

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Dugogodišnju spregu kriminalaca iz pravosuđa i kriminalaca iz vlasti najbolje ilustruje slučaj "Mobtel".

Predrag Popović

U procesu političke i ekonomske tranzicije, koji u Srbiji još traje, razgrabljena je i rasprodata državna i društvena imovina. Vrednost svih preduzeća i ostalih javnih resursa, koji su prodati unazad trideset godina, procenjena je na oko tri milijarde evra, a samo kompanija "Mobtel" prodata je norveškom "Telenoru" za 2006. godine za 1,513 milijardu evra.

U toj pljačkaškoj akciji učestvovali su brojni pojedinci iz stranaka koje su tada bile na vlasti, među kojima ima i mnogo njih koji su i danas na državnim funkcijama. Kao političari, tako ni sudije, koje su realizovale otimačinu "Mobtela", nikad nisu odgovarali za tu pljačku veka, kojom je naneta ogromna finansijska šteta osnivačima te kompanije, državi Srbiji i porodici Karić.

Bogoljub Karić nije prvi došao na ideju da u Srbiji treba pokrenuti biznis u telekomunikacijskom sektoru, ali prvi je uspeo da smisli kombinaciju koja je primenjiva u praksi. Naravno, partnera je našao u državi. Dakle, u Slobodanu Miloševiću. Posle serije pregovora i analiza privrednika iz okruženja tadašnjeg vladara, postignut je sporazum o formiranju zajedničkog preduzeća čiji suvlasnici bi bili Javno preduzeće PTT i strani partner, kompanija braće Karić"BK Trejd", koja je registrovana u Moskvi.

"Mobtel" je osnovan ugovorom o osnivanju mešovitog društva sa ograničenom odgovornošću od 15. aprila 1994. godine. Ugovor o osnivanju na period od 20 godina odobren je od strane Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i upisan u registar pod brojem 5353/XV rešenjem Up 08/14-816/1 od 6. maja 1994. godine. Osnivanje "Mobtela" je izvršeno u skladu sa Zakonom o preduzećima i Zakonom o stranim ulaganjima. Viši privredni sud u Beogradu je, Rešenjem Pž 2 356/04 od 10. maja 1994. godine dozvolio upis "Mobtela" u sudski registar Privrednog suda u Beogradu.

Odnos između osnivača i "Mobtela" regulisan je ugovorom o osnivanju i odredbama Zakona o preduzećima i Zakona o obligacionim odnosima. Po ugovoru o osnivanju, osnivački kapital iznosi 130.098.000 američkih dolara i 100 dinara. Ukupan osnivački kapital obezbeđuju Kompanija "BK Trejd" 51% i JP PTT 49%. Dodatni osnivački kapital u novcu, opremi i pravima osnivaći će uložiti tokom tri godine po zaključenju ugovora o osnivanju u utvrđenoj proporciji. Ugovorom su taksativno navedene obaveze osnivača prema "Mobtelu", ali ne i obaveze "Mobtela" prema osnivačima. Ugovorom su, takođe, predviđeni i razlozi za mogućnost raskida ugovora.

Iako ima mnogo osnova za lepljenje etikete "Miloševićev tajkun" Bogoljubu Kariću, postoji još više kriznih situacija, koje dokazuju da je najmlađi i najvažniji brat Karić i u vreme slobizma često proglašavan državnim neprijateljem broj 1. Bogoljub Karić je rukovodio "Mobtelom", najuspešnijim poslovnim sistemom u državi, a istovremeno je dva puta bekstvom u inostranstvo spasavao živu glavu. Karić nije bežao od nepostojećih konkurenata ili kriminalaca iz podzemlja, nego od poslovnih partnera iz vlasti. Bogoljub bi se, posle svakog bekstva, vraćao i obnavljao prijateljstvo s Miloševićem. Nezavisno od ličnih odnosa, vlast je uporno vršila pritisak na "Mobtel".

Napade na Karića predvodio je Branislav Ivković, naravno s Miloševićevim odobrenjem. Pritisci su kulminirali krajem 1996. i početkom 1997. godine, kad je vlast pored političke i medijske hajke na Bogoljuba Karića u obračun uključila i državne institucije. Prema zapisniku saveznog deviznog inspektorata br. 2-1112 od 20. marta 1997. godine, obaveze iz ugovora o osnivanju nisu realizovane u manjem procentu, ali vidi se i da 1995. i 1996. godine nije vršena isplata profita jer nije bilo ostvarene dobiti. Iz dokumenata i podataka proizilazi da između "Mobtela" i njegovog osnivača JP PTT postoje sporna pitanja u vezi sa pravima i obavezama po osnovu ugovora o osnivanju, koja zahtevaju rešenja u skladu sa zakonom.

Uporedo s tim pritiskom, kojim je Karić osumnjičen za nanošenje štete Javnom preduzeću PTT, vlast je izvršila nezakonit udar na "Mobtel". Kršeći svoje obaveze iz ugovora o osnivanju Mobtela, JP PTT je osnovao Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija", kome je preneta fiksna telefonska mreža u Srbiji i kojem je Vlada Srbije izdala licencu za izgradnju i korišćenje javne mobilne radio-telefonije. Odluku o osnivanju "Telekoma" doneo je Upravni odbor JP PTT.

Osnivanje "Telekoma" je izvršeno bez obaveštavanja i bez prethodne saglasnosti "Mobtela" i drugog, stranog osnivača "BK Trejd" iz Moskve, protivno odredbama ugovora o osnivanju "Mobtela" kojima je imperativno definisano da osnivač, odnosno član i akcionar ne može da osnuje bilo koje drugo preduzeće iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi mogla biti konkurentska. U konkretnom slučaju, osnivanjem "Telekoma", JP PTT je stekao vlasničko učešće u dva preduzeća koja su obavljala konkurentsku delatnost i na taj način je počeo da, protivno zakonu, preko "Telekoma" nelojalno konkuriše "Mobtelu" i postao konkurent samom sebi.U takvoj konkurenciji, "Mobtel" je stavljen u neravnopravan položaj.

Direktna šteta koju je "Mobtel" pretrpeo osnivanjem "Telekoma" i uveođenjem drugog operatera, može se sagledati kroz propušten prihod zbog smanjenog broja pretplatnika uz istovremeno povećanje troškova po pretplatniku. Javno preduzeće PTT je priznalo nelojalnu konkurenciju, pošto je prihvatilo da stranom osnivaču "Mobtela" Karićevoj kompaniji "BK Trejd" ustupi 13 odsto prihoda koji ostvari u mobilnoj telefoniji u "Telekomu".

Karić je morao da se uteši tim ustupkom, iako je jasno da tih 13 odsto ne pokriva ni 1,3 odsto štete koju je izazvalo osnivanje "Telekoma". Međutim, pravi problemi za njega nastali su posle petooktobarske smene vlasti.

Vlada Zorana Đinđića donela je Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti. Ozakonjeni udar na Miloševićeve tajkune, kako je to prikazano u režimskim medijima, pretvorio se u čerupanje braće Karić. Njihovim firmama je odrezan porez od skoro 100 miliona nemačkih maraka.

Glavna meta tog udara bio je, opet, "Mobtel", ali organizator napada Mlađan Dinkić odlučio je da ga opkoli jurišom na "Astra banku". Prvo je ta kiparska banka, koja je bila pravni sledbenik "Karić banke", rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 16. novembra 2001. godine, gurnuta u postupak likvidacije. Narodna banka Srbije je tu odluku obrazložila sumnjivim ugovorom o kreditu koji je "Astra banka" dala nekoj od Karićevih firmi. Tobože, guverner Dinkić je bio zabrinut da li će dužnik moći da otplati glavnicu i kamate. Na osnovu tog besmislenog obrazloženja pokrenuta je serija pritisaka na "Astra banku" i "Mobtel", koji je bio vlasnik pojedinačno najvećeg dela akcija (25,29%) u toj banci.

Pošto "Astra banka" nije u potpunosti isplatila prvu ratu ekstra-poreza, Republička uprava javnih prihoda odredila je prinudnu naplatu sa računa "Mobtela". I ta odluka nije bila u skladu sa zakonom i to po više osnova. Prvo, "Mobtel" nije bio osnivač poreskog obveznika "Astra banke" i, druge, nije utvrđeno da li su oporezivane transakcije obavljene u korist "Mobtela", a od toga je zavisio status poreskog dužnika. Ako u korist "Mobtela" nisu obavljene oporezivane transakcije, niti je bio krajnji korisnik sredstava transakcija, u tom slučaju Mobtel nema status poreskog dužnika. "Mobtel" je mogao da ima status poreskog dužnika kao solidarni jemac samo pod uslovom da su u njegovu korist obavljene oporezive transakcije. Međutim, Đinđić, Dinkić i ostali predstavnici vlasti nisu hteli da se drže zakona kao pijani plota.

Beogradski Trgovinski sud je 18. februara 2002. pokrenuo prethodni postupak za utvrđivanje uslova za otvaranje stečajnog postupka nad preduzećem "Mobtel". Predsednik stečajnog veća, sudija Dušan Marčićev, donosio je rešenja protiv "Mobtela" u kojima se nije potrudio ni da napiše obrazloženja. Stečajno veće, u kome su se pored Marčićeva nalazile sudije Mila Đorđević i Vjera Đurišić, 5. jula 2002. godine otvorile su postupak stečaja nad "Mobtelom". Karić je uzalud pokušavao da pravnim putem reši problem, žalbe su odbijane pred svim strogo kontrolisanim sudovima. Po nalogu vlasti, a na štetu "Mobtela", postupale su sudije Trgovinskog suda Ljubomir Đorđević i Milan Marković, kao i sudije Vrhovnog suda Srbije Borivoje Bunjevački, Jadranka Injac, Katarina Manojlović Andrić, Zoja Popović i drugi režimski aparatčici iz pravosuđa.

Bogoljub Karić je znao da odluke sudova ne zavise od pravde i prava, nego od volje vlastodržaca. Zbog ekstra-poreza, koji mu je odrezan 2001. godine, Karić je zategao odnose sa Đinđićem, da bi, usled režimskog napada na "Mobtel" odlučio da mu se otvoreno suprotstavi. Pred predsedničke izbore krajem 2002. godine, Karić je Đinđića obavestio da će podržati kandidaturu Vojislava Koštunice, koga je tada od milja nazivao "patrijarhom srpske politike". Đinđić mu je opušteno rekao da još jednom razmisli: "Koštunica je mnogo opasniji nego što misliš, mnogo je opasniji od mene".

Sve što se dešavalo s Karićima i "Mobtelom" posle ubistva Đinđića i uspona Koštunice na vlast potvrdilo je tačnost tog upozorenja. Udar na "Mobtel", koji je za vreme Đinđića predvodio kao guverner NBJ, Mlađan Dinkić je, pod Koštunicom, nastavio kao ministar finansija.

Stečajni postupak nad "Mobtelom" je obustavljen 11. avgusta 2003. godine, Rešenjem St. Br. 10600/01, a ukinut je Zakon o ekstra-porezu, koji se pokazao kao potupuni promašaj. Dinkić je, u početku akcije protiv Miloševićevih tajkuna, tvrdio da će naplatiti ukupan iznos poreske osnoviće od oko 8,3 milijarde maraka. Podeljeno je 390 rešenja za porez u visini od 270.461.421 marke. Naplaćeno je samo 55.333.529 maraka, od čega su firme braće Karić platile čak 40 miliona maraka. Karići su se obradovali vraćenom novcu, ali ne i onome što je usledilo.

Po ustaljenoj matrici, odluke političara izvršavane su kroz državne institucije i pravosudni sistem. Kao u vreme Miloševićeve i Đinđićeve vlasti, Koštunica i Dinkić su problematizovali partnerski odnos između "BK Trejda" i JP PTT-a. Željko Ivanji, funkcioner G17+ i direktor Sektora za strategiju, razvoj i marketing PTT-a tvrdio je da to Javno preduzeće neće odustati od krivičnih prijava protiv odgovornih lica u "Mobtelu" i najavljivao je tužbu za povraćaj 700 miliona dolara, koliko je procenio da je "Mobtel" oštetio jednog od svojih osnivača, JP PTT. Osim Ministarstva finansija, na čijem čelu se nalazio Dinkić, poslovanjem "Mobtela" bavilo se i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

- Policija već duže vreme dobija informacije o postojanju zloupotreba u poslovanju "Mobtela". Dobili smo obaveštenje od nadležnih ljudi iz Pošte Srbije da je vrlo izvesno da je "Mobtel", stalno prikazujući da posluje bez profita, zapravo štetio državu za više stotina miliona evra. Za istragu tog privrednog kriminala odredio sam specijalni tim u koji imam puno poverenje - rekao je ministar policije Dragan Jočić.

Specijalni tim je utvrdio da je JP PTT oštećen za iznos od 150 do 200 miliona dolara, što se kasnije pokazalo kao netačno, ali MUP je tada, u januaru 2006. godine, raspisao poternicu za izvršnim direktorom "Mobtela" Patrikom Harburom zbog spornog ugovora s kosovskom kompanijom "Mobikos".

"Mobtel" je ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji zaključenim sa "Kosovo-Mobikos", preduzećem iz Peći, preneo na "Mobikos" deo licence za područje Kosova i Metohije. Ugovor je zaveden kod "Mobtela" pod brojem 1208/03 od 8. decembra 2003. godine, a pri tome nije tražio prethodnu saglasnost Vlade. Navedenim ugovorom "Mobikos" je stekao sva bitna ovlašćenja iz licence i to: da održava postojeću i da gradi novu mrežu koja postaje njegovo vlasništvo, čime je postao operator mreže i da pruža sve usluge, uspostavi svoj "Biling servis" za postpejd korisnike, jedini prodaje dopune za pripejd korisnike, čime je postao operator usluga i da koristi prirodne resurse frekvencije i numeraciju, uz pravo da samostalno koristi jedan od nacionalnih pozivnih kodova odobrenih "Mobtelu". U odluci o oduzimanju licence "Mobtelu" navodii se da Vlada Republike Srbije nije i ne bi dala saglasnost da se na "Mobikos" prenese deo licence za područje Kosova i Metohije. Vlada Republike Srbije je 29. decembra 2005. godine oduzela licencu "Mobtelu" i zadužila Ministarstvo za kapitalne investicije da obezbedi "Telekomu" da privremeno preuzme tehničko-tehnološku kontrolu, odnosno nadzor, upravljanje i održavanje telekomunikacione mreže "Mobtela". Osim toga, poslovne banke "Hipo Alpe Adria" i "Rajfajzen" su proglasile sve dugoročne kredite, odobrene "Mobtelu", kao odmah dospele. Pošto je plaćanje tih kredita bilo obezbeđeno založnim pravom, upisanim kod Agencije za privredne registre, na opremi za obavljanje telekomunikacionih usluga, banke su imale pravo i mogućnost da naplate potraživanja koja su proglašena dospelim.

Vlada Republike Srbije u vreme donošenja rešenja o oduzimanju licence ni u jednom zakonskom propisu nije imala ovlašćenje da odlučuje o davanju ili oduzimanju licence. U obrazloženju spornog rešenja, Vlada se pozivala na odredbu člana 11a zakona o sistemima veza, na osnovu koga je 1998. godine Vlada Mirka Marjanovića potvrdila dozvolu, tj. licencu "Mobtelu" za obavljanje telekomunikacijskih usluga. Međutim, taj zakon iz Miloševićevog vremena prestao je da važi usvajanjem Zakona o telekomunikacijama, koji je u Narodnoj skupštini izglasan 27. avgusta 2005. godine. Čak i po tom, tada novom, Zakonu o telekomunikacijama Vlada Republike Srbije nije bila nadležna za izdavanje ili oduzimanje licence.

Bogoljub Karić je pokrenuo postupak pred međunarodnim Arbitražnim sudom u Cirihu kako bi se utvrdila tačna vrednost uloga "BK Trejda" u "Mobtelu". Da bi razrešila neodumice oko vlasničkih odnosa u toj kompaniji, Vlada je zadužila resorno Ministarstvo za kapitalne investicije da formira Radnu grupu sa zadatkom da konstatuje sporne odnose između osnivača. Radna grupa je 24. marta 2006. godine podnela izveštaj na osnovu analize dokumentacije "Mobtela", MUP-a, deviznog inspektorata, tržišne inspekcije, Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, carine i Republičke uprave javnih prihoda. Na osnovu zaključaka, Radna grupa je predložila Vladi dva načina za razrešenje situacije u "Mobtelu". "Prvo - da se u okviru započetog postupka pred Međunarodnom arbitražom u Cirihu započne postupak dokazivanja do sada neformalnih tvrdinja da je ulog 'BK Trejda' u 'Mobtelu' bio manji od ugovorenog. U tom slučaju bi se ušlo u jedan dugotrajan, neivestan i jako skup spor, jer bi trebalo dokazati da sve ono što su nadležni državni organi jednom utvrdili nije tačno, već da su vrednosti sasvim drugačije. Drugo - da se u skladu sa zakonskim propisima i interesom koji mora biti definisan od strane Vlade Republike Srbije, stvore uslovi za prodaju većinskog vlasništva nad 'Mobtelom'. U tom slučaju se mora napraviti sporazum - poravnanje sa 'BK Trejdom'", navodi se u izveštaju Radne grupe.

Na osnovu tih preporuka 4. aprila 2006. godine zaključen je sporazum između "BK Trejda" i JP PTT-a o okončanju postupaka pred Arbitražnim sudom u Cirihu. Karići su povukli tužbu, a srpska vlast protivtužbu. Istog dana, "BK Trejd", JP PTT i Vlada Srbije zaključili su ugovor o poravnanju, kojim je određen način za rešavanje preostalih sporova pred sudovima i drugim državnim organima. Dva dana kasnije, 6. aprila 2006. godine, između Republike Srbije, koju je zastupao ministar finansija Mlađan Dinkić, i "Holdenhrst holding" LTD, društvo sa ograničenom odgovornošću sa sedištem na Kipru, osnovan je "Mobi 063". Registracionu prijavu je podneo i potpisao, naravno, Dinkić. Vlada Republike Srbije nikad nije ovlastila ministra Dinkića za preduzimanje tih pravnih radnji u ime jednog od osnivača kompanije "Mobi 063".

Bez obzira na sve nezakonite akte i radnje, koje su preduzimali predstavnici Vlade i drugih državnih institucija, norveška kompanija "Telenor" je na javnoj licitaciji 31. jula 2006. godine kupila osnivačka prava "Mobi 063" za 1,513 milijardi evra. "Telenor" je tako stekao pravo na obavljanje delatnosti pružanja usluga u telekomunikacionoj mreži.

Izložen političkom, pravosudnom i medijskom progonu, Bogoljub Karić je 2006. godine pobegao iz Srbije. Sa bezbedne udaljenosti objasnio je svoje viđenje otimačine "Mobtela".

- Prodajom dve hiljade kompanija, banaka i svega onoga što su mogli prodati, prema zvaničnim podacima koje je izneo tadašnji ministar za privatizaciju Predrag Bubalo, država Srbija je dobila oko dve milijarde evra, a samo za jedan "Mobtel", koji sam ja napravio, a oni oteli na kriminalan način, doneo je Srbiji isto toliko: dve milijarde evra. Ne treba zaboraviti da postoje svi dokazi da je Dač mlađani Šulc (Mlađan Dinkić) vodio kampanju optužujući me da sam opljačkao "Mobtel" i da isti ne vredi više od 200 miliona evra. Plan je bio da mene proglase kriminalcem, a "Mobtel" prodaju Martinu Šlafu za 200 miliona evra i za sebe ostvare ogromnu dobit u preprodaji "Mobtela". Optužili su mene, moju porodicu i ceo menadžment za zloupotrebu službenog položaja. Zamislite menadžment koji je stvorio najbolju kompaniju sa najsavremenijom tehnologijom, u vreme najžešćih sankcija protiv Srbije, kakvu svet nije video. Takvu kompaniju u to vreme nisu imale čak ni države u regionu koje su bile bez međunarodnih sankcija. Samo zahvaljujući meni, koji sam obavestio sve vlade zapadnih država i njihove ambasadore u Srbiji, sprečio sam plan Mlađana Dinkića da Šlafu proda "Mobtel" za 200 miliona evra, izdejstvovalo se da mora ići na tender, tako da je "Mobtel" prodat "Telenoru" za osam puta veću cenu. Normalno, Martinu Šlafu su dali druge beneficije, kako bi mu se odužili za saradnju i učešće u otimanju "Mobtela" - tvrdio je Bogoljub Karić.

Tako je okončana otimačina "Mobtela" u kojoj su učestvovali predstavnici svih stranaka koje su prodefilovale na vlasti od početka devedesetih do danas, kao i njihovi poslušnici iz pravosuđa. Evropska unija je u nekoliko dokumenata zahtevala od vlasti u Srbiji da sprovede istrage 24 sporne privatizacije, počevši od "Mobtela". Nijedna vlast ništa nije učinila po tom pitanju. Ministri za privatizaciju Aleksandar Vlahović i Predrag Bubalo nikada nisu odgovarali za spornu rasprodaju državnih preduzeća. Bivši direktor Komisije za tendersku prodaju u Agenciji za privatizaciju, Siniša Mali, danas je ministar finansija. Mlađan Dinkić se povukao iz politike, ali iz senke, preko svojih saradnika koji su udomljeni u sve institucije vlasti, i dalje ima značajan uticaj na finansijski sistem Srbije. Za učešće u aferi "Mobtel" nikad nisu odgovarali ni Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Tadić se isticao u toj aferi još dok je bio na funkciji saveznog sekretara za telekomunikacije, a naročito kao predsednik države. Koštunica je, preko Aleksandra Nikitovića i Dragana Jočića, presudno doprineo progonu Karića i otimačini "Mobtela". Da groteska bude potpuna, Bogoljub Karić i njegov pokret "Snaga Srbije" već 11 godina participiraju u aktuelnoj vlasti, zajedno s kadrovima iz DSS-a, DS-a i G17+.

Pljačkom "Mobtela" naneta je neprocenjiva šteta državi Srbiji i porodici Karić. Finansijsku korist su ostvarili brojni političari i sudije, koji nisu suočeni sa odgovornošću za štetu koju su naneli građanima. Srbija neće biti pravna država dok ne budu kažnjeni učesnici u pljačkaškom pohodu na "Mobtel".