Kakva je međusobna sličnost krivičnog postupka u Pančevu, filma Rašomon i cirkusa u Vinči. Zbog čega je usledio najnoviji spektakl preko medija vezano za gradnju hidrocentrale u Vinči. Ko je uhvaćen u arčenju para, ko je radio suprotno sopstvenim uslovima, zbog čega je bilo potrebno naduvati troškovnik. Ko je svojevremeno najuren iz čitavog projekta, gde je sagrađen upojni bunar veličine olimpijskog bazena, ko sada pokušava da se digne iz mrtvih. Dokle se stiglo sa tužbama oko naknade za eksproprisano zemljište
Stanislav Živkov
Pre dosta godina u Pančevu je od 9 sati ujutru pa sve do 14.30 popodne trajao pretres u izvesnom slučaju silovanja gde su tužilja okrivljeni svedoci i advokati govorili ko u klin ko u ploču da bi na kraju briljirao sudija Matorkić koji je rekao strankama da ustanu pruže jedni drugima ruke i obećaju da to više neće raditi, nakon čega je pothitno sklonjen iz Krivičnog odeljenja. Zastupnica tužene je posle izjavila kako je sve bilo pravi Rašomon (Rašomon je inače film Akira Kurosave gde svi svedoci govore suprotno pa se zbog toga taj naziv koristi za ovakve slučajeve.
A najnoviji rašomon gde stranke govore ko u klin ko u ploču usledio je u vidu nekoliko istovremenih prepucavanja u vezi radova na navodnoj sanaciji arheološkog nalazišta Vinča koje je zapravo najobičnije pranje para u režiji Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, tamošnje direktorke Đukanović dr Dubravke, premijerke Ane Brnabić, nekakve filozofkinje Bojane Višekruna i kojekakvih levih i desnih smetala te raznoraznih zazjavala koja su se okupila sa zajedničkim ciljem da se spizdi što više para na što manje pametnih poslova pa je tako napokon javno saopšteno kako je poslednjim građevinskim radovima zabetonirano i ugroženo arheološko nalazište u Vinči staro preko 7000 godina, a te radove na navodnoj sanaciji nepostojećeg klizišta vredne 1,2 miliona evra izvode Millennium Team doo, Jadran doo i Novkol AD po spornom i štetnom projektu sanacije koji je izradila firma BeoExpert design doo. Radove i izradu projekta sanacije odobrio je Republički zavod za urnisanje spomenika kulture, čija je direktorka Dubravka Đukanović odgovorna za ugrožavanje arheološkog nalazišta jer je projekat sanacije klizišta firme BeoExpert design doo u suprotnosti sa merama zaštite koje je Zavod prethodno propisao u martu 2020. godine.
Projekat sanacije klizišta firme BeoExpert design doo predviđa pobijanje 80 šipova u dve faze i pravljenje nasipa od armiranog betona visine 5 m i dužine 135m u okviru prve faze. Mere zaštite Zavoda iz marta 2020. godine su predviđale da deo parcele na kojoj se nalazi arheološki sloj ostane slobodan i da se uporedo sa sanacijom klizišta vrše istražna arheološka iskopavanja, što je sada onemogućeno jer je arheološki sloj zatrpan izvođenjem ovog projekta sanacije. Projektni zadatak i tehničke mere zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture su bili sastavni deo projekta sanacije klizišta preduzeća BeoExpert design doo u okviru konkursne dokumentacije Međunarodnog urbanističko-arhitektonskog konkursa za idejno rešenje prostora Kompleksa Arheološkog parka Belo brdo u Vinči sa objektima Centra za posetioce i Naučnoistraživačkim centrom neolita raspisanog u martu 2022. godine.
Međutim, mere zaštite koje su ključne informacije su izostavljene iz projekta sanacije klizišta preduzeća BeoExpert design doo koji je bio sastavni deo tehničke dokumentacije u okviru tendera koji su u novembru 2022. godine dobili Millennium Team doo, Jadran doo i Novkol AD. BeoExpert design doo je zajedno sa Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu bio jedan od projektanata i radio na sanaciji klizišta za deonicu Koridora 10 u Grdelici kod tunela Predejane gde je u avgustu 2018. godine zbog pokretanja klizišta došlo do urušavanja dela potpornog zida. Projektant glavnog projekta za veći deo ove deonice Koridora 10 je bio Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, a odgovorni projektant je bio Janko Radovanović iz preduzeća BeoExpert design doo. koji je bio odgovorni projektant i za projekat sanacije klizišta na arheološkom nalazištu Belo brdo u Vinči.
Republički zavod za urnisanje spomenika kulture je propisao mere zaštite u martu 2020. godine na osnovu važećeg Prostornog plana područja posebne namene arheološkog nalazišta Belo brdo čije su izmene u toku. Izmene plana predviđaju izmeštanje Naučnoistraživačkog centra neolita za koji je važećim planom predviđena lokacija na parceli na kojoj se nalazi zatrpani arheološki sloj na lokaciju na kojoj uopšte nema arheoloških ostataka. Za Centar za posetioce je takođe predviđeno izmeštanje na potpuno suprotnu stranu uz reku Bolečicu. Naučnoistraživački centar neolita prema važećem planu treba da ima funkciju muzeja koji bi bio fazno izgrađen uporedo sa arheološkim istraživanjima kao što je građen muzej u Lepenskom Viru, a koji bi zapravo štitio novootkrivene arheološke slojeve. Centar za posetioce treba da služi za prezentaciju arheološkog nalazišta.
Izmeštanjem Naučnoistraživačkog centra neolita i Centra za posetioce se potpuno obesmišljavaju dalja arheološka istraživanja koja su zbog štetnog projekta sanacije nepostojećeg klizišta i betoniranja arheološkog nalazišta onemogućena. Izmenama važećeg plana se zapravo legitimiše projekat sanacije nepostojećeg klizišta koji je u suprotnosti sa merama zaštite i samim planom. Jedan od noviteta izmena i dopuna važećeg plana je inkorporiranje idejnog rešenja sa međunarodnog konkursa i Strategijskog master plana razvoja turizma Beograda za područje arheološkog nalazišta Belo brdo, Vinča koji je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije u junu 2022. godine. Ovim master planom su predviđeni propratni sadržaji koji uopšte nisu kompatibilni sa osnovnom namenom arheološkog nalazišta i čak se ni ne nalaze u obuhvatu prostornog plana koji se menja recimo glamping odnosno glamurozni kamping
U budžetu Republike Srbije je predviđeno izdvajanje 3 miliona evra za istraživanje, zaštitu i prezentaciju arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, od čega je skoro polovina sredstava već potrošena na prvu fazu sanacije klizišta i međunarodni konkurs, dok je za propratne sadržaje predviđene master planom procenjeno da će biti potrebno duplo više sredstava od predviđenog budžeta, odnosno oko 6 miliona evra.Dubravka Đukanović, sadašnja direktorka Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture je bila član žirija međunarodnog konkursa u martu 2022. godine, kao i jedan od autora master plana iz juna 2022. godine. Kako je sa promenom rukovodstva u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture očigledno došlo i do promene odnosa prema arheološkom nalazištu, ne čudi što se Dubravka Đukanović oglušila o mere zaštite koje je u martu 2020. godine izdala njena prethodnica Mirjana Andrić i što je Zavod finansirao sporni projekat sanacije suprotan sopstvenom projektnom zadatku i merama zaštite. Naravno neki su se osetili prozvanim pa je na ovo usledio i demanti zavoda u kome se nije demantovalo apsolutno ništa! Tako se recimo tvrdi kako je izgradnja zavese potpornih šipova na obaloutvrdi i potpornog zida (kontra-tega) od armirane zemlje, bez ikakvog betoniranja, bila je neophodna sanaciona mera upravo da bi zaštititila oštećene arheološke slojeve i omogućila dalja istraživanja koja su bila nebezbedna zbog obrušavanja samog arheološkog profila usled dejstva klizišta koje ne postoji a ne postoji iz prostog razloga jer se lokalitet nalazi na lesnoj terasi koja pod teretom i dejstvom vode puca. A diletantskim iskopavanjima rukovodioca iskopavanja dr Nenada Tasića na samom lokalitetu napravljen je upojni bunar veličine olimpijskog bazena u koji se slivala sva voda sa okolnih parcela koji je kasnije napunjen šoderom radi navodnog zaustavljanja nepostojećeg klizišta!
Naravno da se poštovala metodologija odavno bi se na lokalitetu redom skidali najmlađi slojevi kako bi se došlo do starijih a stepenasto iskopavanje bi sprečilo dalje pucanje lesne terase. Ali ne, umesto toga se prčka i čeprka po 10 cm godišnje radi forenzičkih istraživanja skorašnjeg penzionera Tasić dr Nenada koji je odavo poznat kao mali sin velikog oca i kao mnogo veći potrošač tuđih para na svoje nebuloze... Svejedno isključivi cilj Kapitalnog projekta "Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči", jeste zaštita nacionalnog blaga neprocenjive vrednosti koje decenijama nestaje u Dunavu. Jedno nije jasno da li je nacionalni cilj gradnja turističkih bungalova, napamet zamišljenih rekonstrukcija preistorijskih kuća od kojih ni kamen na kamenu nije ostao ili zaštita lokaliteta. Očito je da je u ovu svinjariju umešano dosta ljudi na svim nivoima pa recimo bilo bi lepo da se objasni po kome je kriterijumu formirana komisija za javni konkurs za arheološki park Belo brdo Vinča koju je činilo četvoro arhitekata i master filozof, inače savetnica premijerke Brnabić, a isključeni su svi stručnjaci koji su radili na "Studiji istraživanja, zaštite i prezentacije arheološkog nalazišta Belo Brdo u Vinči" (2016), na osnovu koje je urađen Prostorni plan područja posebne namene arheološkog nalazišta Belo Brdo i usvojen 2018. godine. Isključen je i Muzej grada Beograda sa svojim arheolozima i kustosima, kao i drugi višedecenijski istraživači samog arheološkog nalazišta.
Idejni projekat sanacije klizišta, odrona i obezbeđivanja kulturnih slojeva arheološkog nalazišta Belo Brdo od visoke vode Dunava, čiji je Republički zavod naručilac i investitor, urađen je ne poštujući zahtev o sprovođenju Prostornog plana, jer je parcela, na kojoj se radi najveća intervencija, predviđena za razradu urbanističkim projektom, koji se nigde ne pominje. U lokacijskim uslovima i rešenju o odobrenju radova obavezno je pozivanje na takav planski zahtev, ali toga nema. Svojim rešenjima predviđa ogromne intervencije u količinama betona i zemljanih nasipa na parceli koja je deo arheološkog nalazišta sa najstrožom zaštitom. Rešenje o odobrenju izvođenja radova je dobijeno od strane Ministarstva gađevinastva, saobraćaja i infrastrukture i pored toga što je projekat krši odredbe Prostornog plana Belo Brdo o čuvanju izgleda i vizura na arheloško nalazište. Urbanisti koji su uradili Prostorni plan područja posebne namene, do sada važeći, kao i ovaj sada Nacrt izmena i dopuna, znali su za vrednost vizura sa vode i obale na arheloško nalazište i dali su odredbe o njihovom čuvanju, pa i odredili najvišu kotu nasipa za odbranu od visoke vode, da bi se sačuvale vizure na profile.
Međutim, idejnim rešenjem i idejnim projektom Beoexperta, a zatim i projektom za izvođenje, to je sve grubo zanemareno i od vizura na nalazište će ostati samo pogled na 5,5 metara visoke, skoro vertikalne zemljane bedeme, kao kosine pored puta. Sanacione intervencije predviđene projektom, koje se uveliko izvode, a čiji je naručilac i investitor Republički zavod za urnisanje spomenika kulture, već su ugrozile vizuelne karakteristike nepokretnog kulturnog dobra. Najmanja šteta je konkurs i njegova rešenja sa kućicama, prava šteta je načinjena sa ugradnjom preko 1200 kubnih metara betona, stotina tona armature i 6500 kubika nasutog materijala direktno u prvi stepen zaštite arheološkog nalazišta. Sve to izvodi Millenium team, sa kooperantima, a ta firma je i na građevinskoj tabli navedena kao projektant, iako je projekat uradio i rešenje o odobrenju radova dobio Beoexpert doo. Specijalitet sa ovih prostora je baviti se tuđim poslom!
Naravno kao Damjanov Zelenko zakukala je sirota nevina Dubravka Đukanović: Sanacija koja je u toku prošla je 3 revizije u koju su bile uključene relevantne institucije kao što su: Republički zavod za urnisanje spomenika kulture, Ministarstvo kulture, Ministarstvo građevina, Institut Jaroslav Černi, Departman za geofiziku Rudarsko-geološkog fakulteta, Europa Nostra, da pomenem neke. Studiju zaštite je potpisalo 11 stručnjaka iz oblasti zaštite. Pravljene su javne rasprave, razgovori sa meštanima i drugim zainteresovanim stranama i bilo je jako važno da ne bude preskočena ni jedna administrativna stepenica na putu do sanacije, upravo zbog ovakvih malicioznih viđenja (koja su izgleda neminovna).
Od 2010. se vodi rovovska borba sa državnim organima da se nađu sredstva i spreči dalje propadanje nalazišta Vinča Belo-brdo. Direktan povod je bilo odronjavanje više od 100 kubnih metara nalazišta na severnom delu Vinčinog vertikalnog odseka (Slika iz 2010). To nije bio prvi takav slučaj odrona, Od 1998. godine zabeležena su još 4 takva slučaja, istina u nešto manjem obimu. Poslednji se dogodio jula 2022. Zaključeno je da neće biti moguće održavati tako visok (na mestima i do 14 m) i tako dugačak (323m) zemljani profil. Svako ko je ikad stupio na arheološko iskopavanje razume koliko je ovo nemoguć zadatak. Održavanje ovakvog profila zahtevalo bi angažovanje arheologa i mehanizacije tokom cele godine, a to bi značilo konstantno "glačanje profila", dakle uništavanje arheološkog zapisa, budući da taj proces daje materijal izvađen iz njegovog konteksta. Drugim rečima osim što pruža "lepu i ilustrativnu sliku" posetiocima na ovaj način održavanja bukvalno uništava podatke koje lokalitet nudi.
Stavivši na vagu "lepu i ilustrativnu sliku" za publiku i trajno očuvanje arheoloških slojeva odlučeno je da se traži rešenje koje bi žrtvovalo "lepu i ilustrativnu sliku" ali bi spasilo nalazište od erozije i odronjavanja i klizišta. Sva tri rešenja koja su od eksperata za sanaciju zemljanih struktura od klizišta dobijena tokom narednih godina bila su gotovo identična, sa manjim razlikama u detaljima. I u svakom je bila stopa od armirane zemlje navodno reverzibilna koju nosi red betonskih stubova. Svrha stope od armirane zemlje nije samo da spašava profil od erozije nego i da pruži dodatnu težinu, koja će uz 16m duboke i 2m debele betonske stubove.
Međutim stvari stoje malo drugačije: Projekat koji je izabran na konkursu je rađen iz nepotpunu dokumentaciju, kao i za sve drugo u ovoj zemlji zaobilaze se i menjaju planovi prema potrebi, dodeljuje posao u dilu s državom.. Naravno u celu polemiku se umešao ni manje no više nego sam Dr Nenad Tasić kome je zasmetalo što se neko uopšte drznuo da navodno obezvređuje njegov posao u koji je siroma on uložio punih 13 godina kome je očito veoma mnogo povređena sujeta a to iz prostog razloga jer je u potpunosti bio isključen iz pisanja projektnog zadatka određivanja pravila konkursa i ostalog. No, takve stvari se ne ističu u javnosti ne zato što su tajna već zato što je nepotrebno. A njegovo ime se ne vidi iz prostog razloga zato što je pre svega toga naprosto najuren iz daljeg rada na projektu pošto se verovatno po ko zna koji put svima redom popeo na perčin. Štaviše gotovo dva meseca nakon što je najuren stalno je nepozvan dolazio na sastanke dok ga konačno nisu isperjašili!
Naravno povređena sujeta radi svoje pa se javno hvali kako je lično učestvovao kao i njegov tim u svakom koraku pa kaže da to što nije potpisan nije njegova greška. Međutim ima nešto daleko zanimljivije, a to je trakavica nastala oko ranije eksproprijacije zemljišta koja je na kraju završila pred sudom. Naime nekadašnji vlasnici oko 70 hektara u Vinči, koja su eksproprijacijom oduzeta, što zbog gradnje spalionice otpada što zbog navodne zaštite lokaliteta još se sude sa vlastima oko nadoknade. Oni se već godinama povlače po sudovima pokušavajući da izdejstvuju veću isplatu od, kako ističu, sramnih 100 dinara po kvadratu, koliko su im ponudili nadležni. Napominju da su veštaci koje su oni angažovali procenili da kvadratni metar vredi i do 16 puta više! Ukupno 296 vlasnika 180 parcela o kojima je reč najavili su tada da će pravnim putem pokušati da se izbore za veću sumu od, kako su napomenuli, mizernih 100 dinara po kvadratnom metru.U međuvremenu, grad se uknjižio kao novi gazda imanja, što je u skladu sa propisima.
Ipak, sporovi i dalje traju, a konačnih presuda ni na vidiku.- Mnoge odluke Prvog osnovnog suda i Drugog su oborene u Višem sudu u Beogradu Često zbog toga što, na primer, nisu istovremeno saslušani veštaci sa predstavnicima Poreske uprave. I tako zbog sličnih proceduralnih propusta dva i tri puta se odlaže konačna presuda.Koliko se zna, neki su dobili presude po kojima bi trebalo da im se isplati oko 1.600 dinara po kvadratu, ali one nisu pravosnažne, Sporno zemljište, koje neke porodice poseduju od davnina, nalazi se na teritoriji Vinče, Besni i uvređeni vlasnici, svojevremeno su angažovali i veštake koji su procenili da u Vinči minimalna cena za kvadrat mora da bude 1.620 dinara, a u Velikom Selu 30 odsto veća u odnosu na ponuđenu.
tome kolika je svinjarija u pitanju najbolje govori sledeća presuda kojom se po svaku cenu išlo na doživotno odlaganje isplate obeštećenja za zemljište oduzeto u ovom slučaju radi gradnje deponije:
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 695/2019
29.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Đurić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Grada Beograda, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo, radi utvrđivanja naknade, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 3131/18 od 19.10.2018. godine, u sednici održanoj 29.01.2020. godine, doneo je
REŠENJE
UKIDAJU SE rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R1 259/16 od 27.11.2017. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 3131/18 od 19.10.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Obrazloženje
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Gradske opštine Grocka, Odeljenja za opštu upravu i imovinskopravne poslove broj ../15 od 02.03.2015. godine (pravnosnažno 25.03.2015. godine) eksproprisano je zemljište i to kat. parcela .. KO ..., njiva pete klase površine 3405m2 i kat. parc. br. .. KO ... površine 1152m2 vlasništvo AA sa 1/1 idealna dela u korist Grada Beograda, a radi izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom, sanacije, proširenja deponije Vinča. Poreska uprava Filijale Grocka je aktom broj ../15 od 27.04.2015. godine procenila tržišnu vrednost katastarskih parcela na iznos od 100,00 dinara po m2. Na ovaj iznos punomoanik predlagača je imao primedbe, pa je sud odredio izvođenje dokaza veštačenjem u smislu člana 250. ZPP i člana 136. ZVP. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka geodetske struke Vladimira Aleksića od 30.11.2015. godine i izjašnjenja istog veštaka od 17.02.2016. i 26.10.2017. godine, tržišna vrednost predmetnih katastarskih parcela procenjena je na iznos od 1.600,00 dinara po m2. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka geodetske struke Vldimira Aleksiaa od 30.11.2015. godine i kasnijih izjašnjenja, sud je prihvatio, pa je imajuai u vidu površinu i činjenicu da je cena zemljišta po naznačenom veštaku 1.600,00 dinara po m2, usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom izreke. Smatrajuai da nije vezan procenom koju je izvršila Poreska uprava i da u postupku vrednost zemljišta može da utvrđuje i veštačenjem preko veštaka odgovarajuće struke, prvostepeni sud je naknadu odredio na iznos koji je utvrdio pomenuti veštak, a drugostepeni sud je u potpunosti prihvatio stav prvostepenog suda i potvrdio prvostepeno rešenje. Zakon o eksproprijaciji (''Službeni glasnik RS'' 16/2001... 55/2013) u članu 42. propisuje da naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drugačije propisano.
Procenu tržišne vrednosti iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Navedena zakonska odredba najpre zahteva da sud u postupku utvrdi šta je bilo predmet eksproprijacije, a nakon toga pravilnom metodom utvrdi vrednost nepokretnosti. Naknada se određuje prema stanju nepokretnosti iz vremena eksproprijacije a po cenama iz vremena donošenja sudske odluke o naknadi. Zakon o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' 25/82... ''Službeni glasnik RS'' 46/95... 106/2015) kojim je propisan postupak određivanja naknade, u članu 30. stav 2. sadrži odredbu po kojoj se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Na osnovu te odredbe pravilan je stav nižestepenih sudova da se u postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pred sudom naknada može utvrđivati i drugim dokaznim sredstvima, a ne samo na bazi procene Poreske uprave. Otuda je prihvatljiv i stav nižestepenih sudova da se naknada može odrediti i na osnovu nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke, a kako je urađeno u ovom slučaju. Međutim, pošto se naknada određuje na bazi tržišne vrednosti nepokretnosti u momentu donošenja sudske odluke, iz nalaza i mišljenja veštaka mora da proizilazi na osnovu kojih parametara je veštak došao do te vrednosti. U konkretnom slučaju veštak opredeljuje vrednost zemljišta na bazi rešenja Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za finansije za područje Opštine Grocka, a vezano za osnovicu koja služi za utvrđivanje visine poreza za imovinu za 2015. godinu na osnovu izvršene ankete, što je neprihvatljivo. Veštak u svom nalazu navodi da je stupanjem na snagu planskog akta sporno poljoprivredno zemljište proglašeno za građevinsko zemljište i time se na isto primenjuju propisi koji se odnose na građevinsko zemljište. Ako se svemu tome doda i činjenica da je vrednost koju je našao veštak 10 puta veća od vrednosti koju je opredelila Poreska uprava onda je očigledno da se za sada na takvom nalazu i mišljenju veštaka sudska odluka ne može zasnovati. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će primenom jasnih parametara i pravilnom metodom utvrditi tržišnu vrednost parcela i nakon toga, a imajući u vidu sve napred navedeno, utvrditi naknadu za eksproprisano zemljište.
Imajući u vidu napred izneto odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
Iako se slučaj eksproprijacije zemljišta pretvorio u doživotnu trakavicu uporedo traje nova pošto je na inicijativu predsednika Gradske opštine Grocka Dragana Pantelića u prostorijama opštine održan sastanak na kojem su zainteresovanim građanima Vinče još jednom predstavljeni detalji Nacrta prostornog plana detaljne regulacije arheološkog nalazišta Belo brdo u okviru kapitalnog projekta "Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči". Budući da su predstavnike građana najviše interesovali postupci proglašenja Javnog interesa, Javnog prostora i kulturnog dobra, kao i napredak postupka smanjenja zone zaštite u okviru Naučnog instituta Vinča, kako bi to naselje dobilo više prostora za izgradnju stambenih objekata porodica koje su u procesu eksproprijacije, predsednik opštine istakao je da će opština pružiti maksimalnu logističku pomoć.On je objasnio da je do sada urađena eksproprijacija stambenih objekata na najužem delu nalazišta, da je sa svakom porodicom pojedinačno i pažljivo rađen proces eksproprijacije kao i da do sada nije bilo nikakvih žalbi na taj proces.
Istakao je da će se eksproprijacija odnositi na prvu i drugu zonu zaštite lokaliteta i da su otklonjene sve nesuglasice i netačne informacije."Svestan sam da je građanima najvažnija lična svojina, ali moramo voditi računa o kulturnom i nacionalnom dobru, a arheološki lokalitet Belo brdo u Vinči, jedno od najstarjihih u Evropi i svetu, je proglašeno kuturnim dobro pre više od šest decenija. Gotovo isto toliko o lokalitetu niko nije vodio računa i godinama unazad svedoci smo da nacionalno i svetsko blago nestaje u Dunavu. Istovremeno, zbog aktivnog klizišta u opasnosti su i stambeni objekti koji se nalaze na samom lokalitetu. Zbog svega pomenutog, u planu je uklanjanje isključivo stambenih objekata u prvoj i drugoj zoni lokaliteta, dok treća zona podrazumeva isključivo zaštitu", objasnio je Pantelić i dodao da će Gradska opština Grocka pomoći iseljenim meštanima da ponovo sagrade kuće i reše probleme priključenja električne energije.
Jedino nije objasnio sa kojim parama će ljudi kupiti nove parcele i sagraditi nove kuće, ili će možda Dubravka Đukanović Nenad Tasić i Bojana Višekruna da im nadoknade štetu?