Druga strana

Slomljeni diktator u susret gorkom kraju ispijao čaše gorkog vina na Beogradskom sajmu

ZDRAVICA SA DVA LICA

Polovinom novembra 2023. godine, u sred predizborne kampanje u Srbiji, dok masa korumpiranih pristalica odlazećeg tiranina stvara kolone i redove da bi dala potpis za opstanak najcrnjeg diktatora savremene Evrope, on je, duboko svestan da ga sustiže kazna i sve češće pada u maliganske fantazije, dopinguje se sredstvima za umirenje i sprema za susret sa sudbinom.

Luka Mitrović

Dana 16. novembra 2023. godine, povodom tradicionalnog godišnjeg Sajma vina u Beogradu, pred domaćim i stranim novinarima, zvanim i nezvanim gostima, pred prijateljima i neprijateljima, ogoljen i predat „bogu na istinu", odlazeći srpski diktator, u vidno alkoholisanom stanju, propovedao je „Otvoreni Balkan", otvorenih usta i zamagljenog pogleda. Širio je, kaže izvor ovog magazina, „vrlo loš zadah" i ponašao se izuzetno neprijatno.

I sve to pred ljudima koji su mu bili „alibi" da nekakav „otvoreni" Balkan ipak postoji, makar kad je „iće i piće" u pitanju.

Naime, među važnim zvanicama bio je gradonačelnik Ljubljane, Zoran Janković, predsednik Crne Gore Jakov Milatović i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, okupljeni kasnije na večeri koju je Vučić priredio.

"Neka živi prijateljstvo između Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije!", napisao je Vučić, uz video-snimak, na mreži Instagram. Teškom mukom zbog previše alkohola u magle u mozgu, nekako je dodao i ovo: "Posebno sam srećan što mogu da ugostim gradonačelnika Ljubljane i velikog prijatelja Zorana Jankovića, na večeri koju priređujemo za zvanice Sajma vina. Zoran je uvek sa nama i uvek uz Srbiju, i ne samo kada je lako i lepo".

Verovatno nikada ranije u istoriji Sajma vina u Beogradu, nije bilo „pokrovitelja" ove redovne godišnje privredne manifestacije, ali, u ime „otvorenog" Balkana, Vučić se dosetio da Republika Severna Makedonija i Republika Albanija, budu „pokrovitelji" ovogodišnjeg Sajma vina. Zašto?

Odgovor je samo jedan: haos u državi, ludilo, strah, očito gubljenje kontrole nad diktaturom koja je dozlogrdila narodu, pa konačno i potpun gubljenje kontrole nad sobom, doveli su ga u očajnički položaj, da preko Sajma vina u Beogradu, uoči izbora, stvori predstavu o tome da je „lider u regionu" i da je još uvek „u sedlu".

Međutim, od silnih „zdravica" koje je dizao u čast gostiju iz Slovenije, Makedonije, Albanije i svakoga ko mu se učinio važan u ovoj beznadežnoj situaciji, nekako je slučajno ili namerno zaboravio na Crnu Goru, ljut na nju kao da mu ona nešto duguje.

Ali, zato je tu bio novi predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, nezreo, nedorastao i nekompetentan za državne poslove, a očigledno, kao i svaki crnogorski „hajlender", impresioniran srpskim diktatorom, u koga je kao hipnotisan gledao, već je počeo da igra ulogu poslušnog „momka" pred „velikim vođom".

Tako je na otvorenoj sceni Beogradskom sajma, fasciniran Vučićevim neumerenim lokanjem vina, kao jadno đače iz osnovne škole, konačno smislio šta da ga pita: „Kako znate toliko o vinu?", na šta mu je Vučić, kao rimski centurion raspojasan, odgovorio: „Pa, to je moj hobi, a volim i košarku!".

U nastavku večeri, Vučić ga je doslovno maltretirao, prekidao ga na konferenciji za štampu, dobacivao mu i „objašnjavao strane reči i izraze", na primer: „...ako znaš sta to znači inkluzivno", i slično. Ali, poslušni Jakov mu se uprkos tome, stalno nudio... Toliko da je malicioznijim posmatračima, svašta padalo na pamet.

Nikad niko od stranih „visokih gostiju" koji su za proteklu deceniju prodefilovali Beogradom nije doživeo ovoliko poniženja pred radikalskim gmazom kome teče „zaustavno vreme" na vlasti. Možda je ovako ponižen jedino onaj drugi Crnogorac, bivši premijer Zdravko Krivokapić, koga je umesto „koleginice Brnabić", na aerodromu u Beogradu, povodom prve posete Srbiji, dočekao krivonogi svinjogojac iz Srema, u farmerkama i jakni, tadašnji ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović. Ciljano, planski podmetnut, da se naruga, ne Zdravku Krivokapiću, nego bratskoj Crnoj Gori, koju bi da gazi isto kao što gazi Srbiju.

Jer, Vučić je patološka ličnost, koji ne poznaje ni boga ni zakon, ni državu ni narod, ni stvarne prijatelje, ništa osim svojih bolesnih opsesija o „liderstvu" i nesputanoj moći.

Demonstracija najbednijeg podaništva pred tako bolesnim diktatorom, koji je efikasnije od svih okupatora ojadio Srbiju, ne može biti ništa drugo nego slika teških kompleksa inferiornosti. Ovo bi kod svakog moralnog i ponosnog čoveka bilo dovoljno da zauvek odbije bilo kakav susret sa pacovom iz Šešeljeve kanalizacije. Ali, ne i ovaj „junoša" iz Podgorice, koji će morati još mnogo toga da nauči o svetu koji ga okružuje.

Međutim, tu je i još jedan „faktor": ambijent iz koga Milatović dolazi, ima nesmanjen broj onih koji su i dalje opčinjeni Šešeljom (ranije Miloševićem), a danas Vučićem. Taj broj se nikad u crnogorskim brdima nije smanjivao. Uvek, nepogrešivo, impresionirani najvećim zlotvorima srpskog naroda. Samo da je vlast i da je „bog" u Beogradu.

I dok je Vučić „seirio" pred Milatovićem i ostalim gostima, mortus-pijan, balzamovan od alkohola kako bi makar privremeno zaboravio na ono šta ga uskoro čeka, istovremeno, u njegovom ideološkom „sjemeništu" u Zemunu, Vojislav Šešelj je bio ogrnut palestinskom maramom, onog istog dizajna koju je nosio i pokojni Jaser Arafat, vođa Palestinskog pokreta otpora. Scena je bila nadrealna, bizarna...

Naime, u svojstvu predsednika Srpske radikalne stranke, a sada i koalicionog partnera Vučićeve Srpske napredne stranke, zvanično je u prostorijama SRS, ambasadora Palestine u Beogradu Muhameda Al Namura. Ovo je izazvalo ogromno interesovanje u islamskom svetu, a posebno u regionu, kod balkanskih muslimana, koji dobro znaju šta Šešelj o njima misli, šta je govorio i šta je radio u novijoj prošlosti.

Međutim, iznenada, Šešelj u razgovoru sa ambasadorom Palestine u Beogradu, Muhamedom Al Namurom, govori da "SRS razume pravednu borbu slobodarskog palestinskog naroda u pojasu Gaze", te da „srpski narod kao prva evropska žrtva američkog imperijalizma ima moralnu obavezu da digne glas i suprotstavi se nezapamćenom progonu palestinskog naroda iza kog stoje SAD".

Pravo na svoje protivrečne stavove ima svako. Ali, mnogo je u Vučićevoj i Šešeljevoj Srbiji tih protivrečnosti. A, to može da plati opet građanin Srbije, pre svega, onaj zgaženi prosečni Srbin, koji je stavljen već trideset godina u poziciju da se pravda pred sobom i pred celim svetom za zlodela odnarođenih režima i diktature koju trpi.

I, mada je Šešelj oberučke zagrlio palestinskog ambasadora u Srbiji, Muhameda Al Namura, u ime solidarnosti sa Palestinom, njegov „đak" Aleksandar Vučić ne misli tako, a ne misli ni Milorad Dodik, Šešeljev „poštovalac".

Dana 8. oktobra 2023. godine, predsednik Republike Srpske, entiteta BiH, Milorad Dodik, izjavio je da se protivi terorističkim napadima na Izrael u kojima je stotine civila izgubilo život, preko hiljadu je ranjeno, a veliki broj je zarobljen.

"Republika Srpska u potpunosti podržava pravo Izraela na samoodbranu i zaštitu svoje teritorije i svog naroda. Naše molitve i naše misli su sa narodom Izraela, njegovim vođama i institucijama. Naša zajednička istorija patnje nas povezuje. Podržavamo Državu Izrael, njihove lidere i institucije. Zajednička istorija stradanja čvrsto veže srpski i izraelski narod!", napisao je Dodik.

Samo dan ranije, 7. oktobra 2023., prvi koji je stao na stranu Izraela (i „pozvao na mir" u Palestini), bio je Aleksandar Vučić, saopštenjem u kome je pisalo: „Osuđujemo užasne napade na Izrael. Jevrejski narod je pretrpeo istoriju patnje i Izrael zaslužuje da živi u miru i sigurnosti. Sada, više nego ikad, svetu su potrebni Izraelci i Palestinci da se okupe i stanu na put nasilju".

Zanimljivi su i Vučićevi poslovi sa Palestinom preko poznatog palestinskog obaveštajca Mohameda Dahlana, kome je Tomislav Nikolić, tada u svojstvu predsednika Srbije, dao srpsko državljanstvo i orden (ne zna se za koje zasluge). Srpsko državljanstvo je potom dobilo još oko tridesetak članova njegove porodice, te svi oni, manje ili više, žive u Beogradu, ili po Evropi i svetu, putujući sa srpskim pasošem. Šta je Vučić „poslovao" sa njim, tek će se saznati, ali mu je Dahlan svakako otvorio bliskoistočno tržište oružja, doveo arapske investitore i prebogate protuve iz feudalnih arapskih despotija. Koliki je bio „njegov deo", preko drugih i trećij lica, i to će se saznati uskoro.

Sa druge strane, Vučić je prisno sarađivao i sa „renegatima" izraelskih obaveštajnih službi „Šimbet" i „Mosad", od kojih je srpskoj javnosti i slabo poznati Asaf Eisin, navodno veliki marketinški „mag", sa kojim se Vučić poznaje još od 2004. godine.

Izveštaji stranih službi i stranih medija navode da su Vučić i Eisin „svoj odnos i poverenje gradili godinama i na kraju ostvarili zapažene rezultate".

Predsedničku kampanju za Vučića 2017. godine, Eisin je radio zajedno sa Aronom Šavivom, vlasnikom kompanije „Šaviv stratedži end kampeins", koji je između ostalog vodio izbornu kampanju DPS-a Mila Đukanovića, ali i za izraelskog premijera, Benjamina Netanjahua.

Ovaj deo, Vučić će morati, ukoliko ne pobegne iz Srbije, da objasni budućem novom srpskom pravosuđu, jer postoji ono što se kolokvijalno zove „osnovana sumnja" da je Eisin za njega lažirao izbore, te da je neke vojno-diplomatske poslove sa Izraelom radio na štetu Republike Srbije.

Ali, sa nepreglednog spiska grandioznih laži koje je izgovorio tokom poslednjih jedanaest godina, od kako direktno, samostalno, bez parlamenta i vlade upravlja Srbijom, to je tek jedan mali procent.

Beograđane laže 11 godina o izgradnji metroa, a za to vreme su Bugari otvorili tri nove metro linije u Sofiji. Danas Sofija ima 52 kilometara šina, 47 stanica metroa, 4 linije i dnevno preveze pola miliona putnika! A, Beograd?

Možda ima smisla Vučićevo pijančenje na sajmovima i gde god stigne. Njegova službena supruga paradira po Njujorku i Parizu, iživljava svoje neiživljene mladalačke porive, živi „punim gasom" ostvarenje svih svojih palanačkih „mokrih" snova, može joj se.

A, on...Svedoci kažu, sve češće meša alkohol i antipsihotike, u paničnom je strahu, pod stalnim promenama raspoloženje, od maničnog do depresivnog, od histeričnog do povremeno „katatoničnom" (ukočenom).

Ali, to ga neće sačuvati od spektakularnog sudskog procesa, na koji će biti izveden zbog niza kriminalnih dela protiv države, suspendujući uzgred i Ustava i parlament i zakone.

Tek kad mamurni diktator jednog jutra dobije gorku kafu „u zindanu", Srbija može da nastavi sa životom.