Povodom

Kako je „strani faktor" davao milionske donacije Vučićevom režimu i ranijim „patriotskim" vladama pre njega

ZA KRST ČASNI I PODLOGU ZLATNU

Koliko međunarodnih javnih i tajnih institucija upravlja Srbijom, njenom ekonomijom, sistemom izvršnih vlasti, zdravstvenim, prosvetnim i kulturnim ustanovama, svakim delom ekonomsko-političkog i društveno-socijalnog života u države koja je praktično oteta od građana? Odgovor na ovo pitanje mogao bi da šokira samo onoga ko ne želi da vidi surovu istinu: Srbijom i zaista upravljaju, što direktno, što indirektno, strani finansijski, politički, diplomatski, kulturni, i drugi „poslenici", koji imaju jednu misiju: da „pacifikuju" ovu državu, stigmatizovanu kao pobunjeničku, problematičnu, konfliktnu i „toksičnu", kako piše u pojedinim „papirima" koji nisu za javnost. Takozvana „službena" Srbija skoro da nema nikakav uticaj na krucijalne privredne tokove. Moglo bi se reći obrnuto: strani ekonomski, geostrateški i politički interesi diriguju realnim životom u ovoj zemlji (ali, da bude jasnije, i u svim drugim zemljama takozvanog Zapadnog Balkana). U tom smislu je izjava A. Vučića (od 29.07.2023), obična laž, bacanje prašine u oči srpskoj javnosti. Rekao je: „Srbijom neće upravljati stranci dok sam ja predsednik!" Međutim, kao i obično, sve što je rekao zapravo je suprotno od toga, jer Srbijom će potpuno upravljati „strani faktor" dokle god on bude sva vlast u ovoj državi. Istina je, njegov kraj je već „nacrtan" i ne može da uradi ništa više od onoga što je uradio za koaliciju globalnih lihvara i globalne mafije. A, ni Srbija više da ponudi osim poslednjeg šta ima: oko šest miliona ljudskih života (skoro polovina od toga su penzioneri i nezaposleni) i nešto preostalih prirodnih resursa.

Nikola Vlahović

Prošle, 2022. godine, između 10. i 24. maja, u Srbiju su iznenada došli predstavnici jedne međunarodne organizacije koja je razvila aplikaciju za prijavu osoba „koje planiraju masovna ubistva". Vrlo „inspirativan" trenutak za obaveštajne poslove najvišeg ranga. Tragedija koja se desetak dana ranije desila u školi „Vladislav Ribnikar" u Beogradu, bila je idealna prilika za predstavnike CIA „derivata", organizacije pod imenom Crime Stoppers Global Solutions, da poklone pomenutu aplikaciju srpskom diktatoru i njegovim službama. Radi se o programa CSGS koji je razvio besplatnu aplikaciju preko koje je moguće anonimno prijaviti počinioce krivičnih dela. A, naravno, u zemljama diktature, kakva je Vučićeva, to može imati „najširu primenu" na štetu građana i njihovih života.

Naime, tom aplikacijom, ojačana je već postojeća špijunska infrastruktura u Srbiji, kojom diktator i njegova doušnička služba, mogu da znaju u svakom momentu sve o svakome. Za neupućene u moć ovakvih softvera, treba reći da je ta na prvi pogled nadrealna moć, zapravo realnost, surova stvarnost u sumrak četvrte industrijske revolucije. Kao što je stvarnost da je veštačka inteligencija već danas najopasniji neprijatelj civilizacije kakvu poznajemo.

Predsednik i potpredsednik organizacije Crime Stoppers Global Solutions, John Lamb i James Fuda, došli su potpuno nenajavljeno u Srbiju (što je posebno zanimljivo) ali sa jasnim ciljem, da poklone Aleksandru Vučiću „novo oružje", navodno za borbu protiv terorizma, masovnih ubistava, organizovanog kriminala i slično, a zapravo da bi za potrebe svoje službe ojačali nadzor nad građanima Srbije.

Taj „instrumentarijum", već godinu i po dana služi njegovom režimu za kompromitaciju svakoga ko se pobunio protiv njegovog režima, za montiranje lažnih optužbi, za efikasniji progon, elektronski nadzor i konstantno praćenje ličnosti, manjih grupa ili čitavih zajednica. Postoji velika verovatnoća da je ovaj softver upotrebljen i nekoliko dana uoči planiranog progona, montiranog procesa, zatvaranja i sudskog maltretiranja glavnog i odgovornog urednika ovog magazina.

Tokom četiri dana boravka u Beogradu, predstavnici ove opskurne organizacije Crime Stoppers Global Solutions, sastali su se sa ključnim predstavnicima države i nevladinih organizacija, ali i sa „lokalnim partnerima", zapravo diskretnim „ćelijama" koje rade na implementaciji programa, koji se danas zove Crime Stoppers Global Solutions/Serbia (CSGS).

Za račun ove globalističke pošasti, ali pre svega za račun US obaveštajne zajednice, Vučićev režim danas nudi pomenuti softver „prijateljskim zemljama", da se Ujka Sem ne zamara previše oko širenja doušničke mreže.

Da bude još jasnije: Crime Stoppers je međunarodna organizacija sa gotovo 50 godina špijunaže, usmeravanja, intervencionizma, ali i pukog posmatranja i proučavanja transnacionalnog kriminala, terorizma, trgovine ljudima, trgovine organima, narkoticima i ostalim vidovima kriminala. Navodno „sarađuje" sa partnerima iz policijskih službi više od 30 zemalja, uključujući i Interpol, a zapravo ih doslovno drži pod kontrolom, i kad zatreba, u posebnim prilikama, stavlja ih „pod svoju komandu".

Znatno pre ovog događaja, 15. decembra 2021. godine, Vučićeva navodna predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, „portretisana" je zajedno sa tadašnjim američkim ambasadorom u Srbiji Entoni Godfrijem (Anthony Godfrey) i direktorkom Misije USAID u Srbiji Suzan Fric (Susan Fritz) na jednoj izložbi pod imenom "Zajedno stvaramo" kojom je Američka agencija za međunarodni razvoj USAID obeležio 20 godina „partnerstva" sa Srbijom.

Nije dugo prošlo, Ana Brnabić je, za potrebe svoga neposrednog poslodavca, izjavila kako USAID „finansira ekološke i opozicione proteste u Srbiji". I, ne samo USAID, nego i britanska, Vestministerska fondacija za demokratiju (Westminster Foundation for Democracy), Britanski savet (British Council), austrijski Rivervoč (Riverwatch) i EuroNatur i još nekoliko njih.

U pojedinačnim odgovorima na ove optužbe, gde svaka od nabrojanih organizacija tvrdi da ne učestvuju u političkom životu Srbije, te da su njihove aktivnosti usmerene „na ekonomski i demokratski razvoj zemlje".

Izvor ovog magazina raspolaže dokazima da je ovaj „napad" Ane Brnabić na nabrojane strane fondacije i donatorske organizacije, naručio lično Aleksandar Vučić, kako bi privremeno dobio „razumevanje" kod poverilaca iz zloglasne kompanije Rio Tinto, kojima je obećao da mogu da poharaju pola Srbije, i za to dobio okruglu milijardu evra. A, to „razumevanja" tiče se „unutrašnjih problema" koje treba da reši a koje „podstiče strani faktor".

Naravno, Vučiću je godinama, vrlo koordinirano, pomagala svaka od nabrojanih organizacija, pa i multinacionalne korporacije sa interesima u Srbiji. Cilj je bio da njegova diktatura proglašena privremeno kao „stabilokratija", završi sve obaveze prema albanskoj državi na Kosovu.

Da je to tako, pokazalo se na jednoj konferenciji za medije već 20. januara 2022., na kojoj je saopštila da je „Vlada prekinula saradnju sa međunarodnom rudarskom kompanijom Rio Tinto", i tom prilikom optužila desetak međunarodnih organizacija iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemačke i Austrije da finansiraju ekološke proteste u Srbiji, na kojima su građani tražili prekid saradnje sa Rio Tintom i zabranu iskopavanja litijuma u Srbiji.

Tom prilikom je proširila spisak „zločinačkih organizacija", pa je u prethodno nabrojane uključila i Rokfeler fondaciju, Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED).

Da bi ova šibicarska komedija dobila na ozbiljnosti, potrudili su se iz USAID izjavom u kojoj je pisalo: „Naši sporazumi o finansiranju eksplicitno navode da se sredstva američke vlade ne mogu koristiti za podršku bilo kakvim protestima ili političkim aktivnostima pojedinaca ili grupa".

Već u sledećoj rečenici, USAID „kompromituje" već kompromitovane ranije sastave Vlade Srbije pa kaže: "Tokom tog perioda, sarađivali smo sa svakom Vladom Srbije kako bismo pomogli ekonomski i demokratski razvoj". Tačnije, kako bi finansirali sprovođenje anglo američkih poslova u Srbiji. Da ne bude dileme, od 2001. godine do danas USAID je dao „svakoj vladi Srbije", oko 140 miliona dolara u aktivnosti namenjene civilnom društvu i medijima u Srbiji, dok je više od 400 miliona dolara potrošeno na podršku inicijativama namenjenim boljem funkcionisanju državne uprave. Dakle, ovde je reč o pola milijarde dolara koje su dobili „poslušni mediji", „poslušni NVO" i svako ministarstvo „poslušnih srpskih vlada". Od tih „sredstava", kupovani su luksuzni stanovi maga-kvadratura u najboljim delovima Beograda, kuće na „elitnim brdima", jahte na Jadranu, stanovi u evropskim centrima, od Beča do Londona, a kupovani su i glasovi opljačkanih građana. Tako je trošen novac USAID (uz prećutnu saglasnost „darodavca").

Nešto slično „objasnila" je i britanska Vestministeska fondacija za demokratiju (WFD), koja je doslovno rekla Ani Brnabič da laže. U saopštenju te fondacije rečeno je između ostalog i ovo:

"U Srbiji smo radili od početka njene demokratske tranzicije i sarađivali smo sa Vladom, ministarstvima, Skupštinom Srbije i više političkih partija iz svih spektra, kako vlasti tako i opozicije. Naš rad sa različitim zainteresovanim stranama je uvek bio transparentan i imao je za cilj podršku reformi, demokratskom razvoju i dobrom upravljanju". WFD, u duhu britanskog „digniteta", nije objavio koliko stotina miliona britanskih funti, dolara i evra je plaćeno na privatne račune srpskih političara, špijuna, srpskih diplomata, vođa nevladinog sektora i ostalog taloga koji sebe smatra elitom srpskog društva. A, reč je takođe o cifri ne manjoj od one koju je dao USAID za dug život i dobro zdravlje svih „tranzicioinih" režima, završno sa Vučićevim klero-šovinističkim i mafijaškim režimom. Inače, Vestministerska fondacija za demokratiju je javno telo Ujedinjenog Kraljevstva, koje se finansira iz Kancelarije za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj (FCDO). Zanimljivo, ali, Vestminsterska fondacija je osnovana 1992. godine, sa ciljem jačanja demokratije i otvorenih društava širom sveta, a njene prve i najveće aktivnosti počele su upravo na prostorima nekadašnje Jugoslavije, posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini, gde i danas deluje u punom kapacitetu, znatno više nego u drugim delovima sveta.

Zašto bi to radila britanska kruna, ako ne iz razloga svojih spoljnopolitičkih (čitaj: imperijalnih) interesa. A, „službenici" tih interesa mogu biti bilo koje „boje", samo da rade za Ujedinjeno Kraljevstvo. U slučaju Srbije, ti „službenici" su bili i demokrate i socijalisti i desni i levi, i crkveni krugovi i grobari srpskog društva, takozvani „radikali" pod komandom Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića...Niko od njih nikad nije odbio novac, poklone i privilegije koji su stizali i dalje stižu sa ove i sličnih adresa.

Retki su primeri poput austrijske ekološke organizacije „Rivervoč" koja je vrlo otvoreno za javnost dala oko 100.000 evra za borbu protiv mini hidroelektrana u Srbiji, a Ulrih Ajhelman (Ulrich Eichelmann) iz „Rivervoč", doslovno je rekao da ta organizacija (sa EuroNatur) čak 11 godina na terenu Srbije kako bi sprečavala kriminalne akcije režimskih milionera da „zajašu" čiste reke u Srbiji zarad izgradnje mini-hidroelektrana i profita iz njih.

Inače, organizacija EuroNatur je osnovana 1987. godine u nemačkom gradu Radofcelu, od osnivanja se bavi očuvanjem evropske prirodne baštine i nema nikakvih dodirnih tačaka sa prethodno nabrojanim.

Čuveni Britanski savet u Beogradu, izašao je sa tvrdnjom da je „apolitična organizacija fokusirana na odnose u kulturi" te da njegove akcije finansira britanska vlada, organizacije civilnog društva i brojni donatori. Koliko je mladih stručnjaka iz Srbije otišlo preko Britanskog saveta, ne privremeno, nego za sva vremena, u Veliku Britaniju, zemlje Komonvelta, SAD ili Evropsku uniju, teško je sabrati, ali radi se o generacijama najboljih koji su privučeni veštom politikom Velike Britanije, nestali iz sopstvene zemlje u najboljim reproduktivnim godinama, i dali sebe i svoj talent onima koji su znali u šta ulažu.

Treba li zbog toga kriviti Britanski savet? Ne, svakako. Samo za deset godina diktature Aleksandra Vučića, iz Srbije je doslovno pobeglo preko 50.000 najboljih stručnjaka, koji već odavno daju doprinos razviju nekih drugih zemalja.

Vučićev režim je i nastao kao idealno rešenje za okupaciju Srbije i eksploataciju njenih ljudskih i materijalnih resursa. Razne „državne bezbednosti" do današnjeg dana „obezbeđivale" su i obezbeđuju najgori ljudski ološ, koji se dokopao novca i vlasti, ali ne i najzdraviji deo srpskog društva. Naprotiv, te „duboke države" kao prirodnog neprijatelja imaju sve misleće, sposobne, kreativne ljude, slobodne u svom izboru i promišljanju.

Ako nije tako, neka neko objasni zašti je pomenuti Britanski savet uložio veliki novac „u osnaživanje obrazovnog sistema, nauke i kulture u društvu, među kojima su programi Škole 21. veka i Nove tehnologije u obrazovanju" i zašto to nije radila država Srbija, za svoje potrebe, zašto se Britanskom savetu neka „državna bezbednost" nije zahvalila na takvim i sličnim „plemenitim" aktivnostima? I tu je odgovor za neupućene verovatno šokantan: Naime, prema projektu vodećih zapadnih sila, Vučićev režim je dobio u nadležnost da se isključivo bavi devastacijom institucija države. I u tome mu pomaže njegova privatna „državna bezbednost". Stvorio je svoje propagandne, batinaške i doušničke falange koje to „odrađuju na terenu".

Sve ostalo je stvar anglo američkih, evropskih, pa i evroazijskih poslova velikih sila. Ekonomije, finansije, eksploatacija prirodnih resursa, kultura, nauka, prosveta, obrazovanje... Poslednje četiri nabrojane delatnosti više ne postoje u pravom smislu. A, ni Srbije kao države više nigde nema. Postoji samo jedan čovek i njegov truli režim kome je došao kraj. A, majka svih pitanja je, kako nakon tog režima i kuda dalje? Sa kim?

Pre svega, ko će formirati novo pravosuđe i da li će kao „teškom invalidu" opet da „u pomoć pritekne" neki „kuferaš" iz Brisela, Londona, Pariza, Berlina, Vašingtona... Ili će Srbija naći prave ljude i doneti prave odluke? Teško je danas zamisliti da je šef kabineta neke evropske države ili generalni sekretar vlade, istovremeno i šef mafijaških grupacija, razbojničkih bandi, frakcija ražalovanih „specijalaca", dobro plaćenih batinaša koji to rade „za krst časni i podlogu zlatnu", a ne iz patriotskih razloga kako to orkestar Vučićevih psihopata u Skupštini Srbije i na njegovim televizijama tvrde.

A, eto, postoji jedan takav, u Srbiji, i zove se Novak Nedić. Bez ikakve sumnje, jedan od prvih koji treba da sedne na optuženičku klupu za podsticanje, održavanje i kontrolu kriminalnih aktivnosti u okrilju Vučićevg režima.

Nedić bi bio sramota za svaku normalnu državu, policiju i tužilaštvo, ali u Vučićevoj Srbiji, on je „siva eminencija". Zašto? Zato što mu je neposredni šef iskompleksirana kukavica koja nikada nije smela da uradi ono što želi ili kaže ono što stvarno misli nego su to drugi umesto njega radili i govorili.

Novak Nedić je pre tri godine sa policajcima isterivao građane iz stanova, dakle, blisko sarađivao sa policijom. Danas komanduje brigadama kriminalaca koji će to raditi na njegovu komandu čim zatreba. Opet se postavlja pitanje zašto, ako su stotine miliona evra uložene u vojsku i policiju u bezbednosne službe. Zašto kriminalci? Zato jer Aleksandar Vučić tako hoće, jer je to deo njegove izopačene psihologije. A, kriminalan je i njegov karakter i karakter njegove apsolutističke vladavine, ako i čitavog antisistema koji je napravio nasilje, propagandom, zastrašivanjem, korupcijom, ucenama i izvođenjem najgoreg polusveta na scenu koje domaćoj i stranoj javnosti prikazuje kao „reprezentativni uzorak" Srbije. Ko takvo nešto može da uradi? Samo neko ko patološki mrzi Srbiju i bolesno je opsednut kompromitacijom svega što u njoj valja.

To isto kriminalno sladostrašće imao je i dalje ima i njegov ideološki šef Vojislav Šešelj, a imao ga je i njihov nekadašnji zajednički „bog otac" Slobodan Milošević. Da upotrebi, opogani, ponizi i odbaci kao krpu svakoga ko mu je ikada služio.

Nedavno su uhapšena izvesna braća Hofman, zapravo Ljuban i Miljan Vidović koje zovu „Hofman". Hapsila ih je neka neidentifikovana jedinica pod komandom Novaka Nedića, direktno podređena Aleksandru Vučiću.

Otac im je, kažu oni koji ih znaju, dobar čovek i ugledni zanatlija i nekadašnji sportista, bokser, Miodrag Vidović zvani Hofman. Iz očaja, što su mu sinovi otišli putem kriminala, doslovno ih se odrekao.

„Hofmanovi", navodno kik-bokseri, zapravo su obični batinaši, siledžije, koji su se „proslavili" maltretiranjem nekog konobara što je sve snimljeno i „emitovano" na takozvanoj „Tik-Tok" mreži, gde se jasno čuje kako jedan od njih kaže „reketiramo pola Beograda". Za koga? Pa za Vučićevu kriminalnu zajednicu, naravno.

Uoči izbora, Vučić i Nedić, inscenirali su „spektakularno" hapšenje „Hofmanovih" pred pripremljenim kamerama i u Tržnom centru „Galerija", u sklopu takozvanog „Beograda na vodi". I vreme i mesto i način čitavog cirkusa, nose potpis Aleksandra Vučića, čoveka koji je u svom mračnom mozgu pomešao estradu, kriminal, državu, televizijske kamere i „elitu" sa dna kanalizacije, i sve to predstavio kao svoj lični uspeh i „stavljanje sistema pod kontrolu".

A, svi ti njegovi cirkusi, radi obmane javnosti da „država radi", koštaju mnogo. Međutim, ima ko to sve uredno plaća, pa mu se može..

Na primer, EU donira Srbiji svake godine sa preko 250 miliona evra. Tako je ovaj drski samodržac i 14. februara ove 2023. godine sa velikim oduševljenjem primio 165 miliona evra direktne podrške budžetu Srbije. Kako to drukčije shtatiti nego kao „čestitku" za uspešnu kriminalizaciju Srbije? Zato mu je tu „tranšu" onako svečano potpisao Emanuel Žofre, šef delegacije EU u Srbiji.

Mesec dana ranije, potpisan je u Vladi Srbije Ugovor o donaciji Evropske unije od 8,5 miliona evra, koji će biti podrška izgradnji takozvane četvrte sekcije Transbalkanskog elektroenergetskog koridora od Bajine Bašte do granica sa Crnom Gorom i BiH.

Opet sve u prisustvu ambasadora EU Emanuele Žiofrea i u ime Nemačke, Anke Konrad, i srpske ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović (sada udato Handanović, nakon „brzometnog" venčanja za „kulturnog poslenika" iz televizije Pink i Vučićevog čoveka, Damira Handanovića). Bili su tu i „konvertovana" ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, davno kompromitovana direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić i Direktor kancelarije nemačke razvojne KfW banke Ridiger Hartman. Časni skup nije razmatrao proviziju ali se podrazumeva. Naravno, ukoliko cela suma bude namenski utrošena, što je praktično nemoguće u Vučićevoj vukojebini.

Ako neko misli da je provizija ove „ekipe" mala, neznatna, neka se dobro zamisli nad sledećom činjenicom: još jednu godinu pre toga, 21. februara 2021. godine, Elektromreža Srbije (EMS) dobila je od Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) donaciju od 12,8 miliona evra za takozvani Sekciju 3, Transbalkanskog koridora. Sekcija 3 se odnosi na dvostruki dalekovod Obrenovac-Bajina Bašta.

Ugovor o dodeli investicionih sredstava u vrednosti od 12,8 miliona evra za taj Transbalkanski koridor potpisali su tadašnja ministarka Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, tadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i opet, Jelena Matejić, direktorka EMS-a i Rudiger Hartman, direktor Kancelarije nemačke KfW banke u Srbiji.

Da li je sve baš ovako? Svakako, i znatno gore. Na ovim regularnim državnim i „transnacionalnim" poslovima, novac ide „poprečnim putevima" i nikad se ne vidi izbliza. Izdaleka, mogu da se vide grandiozne vile, superluksuzni stanovi, privatni avoni, jahte, letovanja i zimovanja „iz bajke" i mnoge druge zemaljske radosti.

Šta je još potrebno da bi ona časna i poštena Srbija, ako je još ima, sve ovo uskratila i suočila ih sa pravom i pravdom. Ako i toga još negde ima?