(Su) ludovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (279)

Oni su opasniji od inkvizicije

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Šta još treba da učine srpski tužioci i sudije, da bi Evropska komisija priznala da je to videla?

Vladimir Molotok

U neobjavljenom izveštaju Evropske komisije u odeljku o napretku Srbije u ispunjavanju uslova za članstvo, lošim rečima je opisano stanje u srpskom pravosuđu, medijima i ljudskim pravima. Komesari iz Brisela su izbegli da u izbornoj kampanji udare šamare, ali, zato građani, ustaju svakog dana na pobunu.

Dana 2. novembra Visoki savet sudstva izabrao je petoro sudija za sudije Apelacionog suda u Beogradu. Kriminalizacija tužilaštva i sudova, kao i operativnih policijskih službi, nastavlja se nesmanjenom žestinom, pod direktnim uticajem ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i njegove ljubavnice Maje Popović, ministarke pravde. Kriminalistička policija ostaje bez najstručnijih kadrova, a nakaza od Bratislava Gašića slepo izvršava sva Vučićeva naređenja. On ne izlazi iz njegovih pantalona, jer ga čekaju sudski procesi za više ubistava, prebijanja i nasilja. Kao direktor BIA Gašić je pokrivao kriminal - trgovinu decom i njihovim izvozom u inostranstvu dece oduzete roditeljima kojim se bavila Maja Popović, njegova ljubavnica.

Dana 2. novembra za sudiju Apelacionog suda u Beogradu izabrano je četvoro sudija Višeg suda u Beogradu i sudija Prvog osnovnog suda. Iz Višeg suda unapređene su sudije Raša Janković, Tatjana Obrenčević, Dušan Agatonović i Marija Bošković. Njihove biografije su impresivne i pokazuju pravo lice ministarke pravde, čiji suprug Rastko Popović je zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu i koji je glavni bos u rasprodaji pravde.

Ko su izabrane sudije?

Tatjana Obrenčević je kćerka penzionisanog generala, koji se „proslavio" progonom generala Vlade Trifunovića, koji je osuđen i u Hrvatskoj, za isto „delo". Tadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić je zbog reakcije javnosti pomilovao generala Trifunovića, te nije izdržao celu kaznu. Kada je 5. oktobra 2000. godine oboren Miloševićev režim, vojni tužilac je odmah zatražio penziju. Njegova kćerka Tatjana (lezbejka) izabrana je za sudiju Prvog opštinskog suda! Stručni saradnici koji su godinama svojski radili i učili se pravu, ostavljeni su po strani.

Sudija Raša Janković je sin ministra pravde Dragoljuba Jankovića, koji je na to mesto došao sa funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu! On je „proizveo", kao ministar, sina Rašu za sudiju suda u kojem je bio predsednik. Kao ministar Dragoljub Janković je iz pravosuđa oterao skoro sve nezavisne i poštene sudije (Vidu Petrović Škero, Radmilu Dičić Dragićević, Miroslava Todorovića Šeru, Gorana Čavlinu...)

Dolaskom DOS-a na vlast, očekivala se lustracija, koje nije bilo, jer je tadašnji premijer Zoran Đinđić izjavio da „oni neće da se svete". Imena tužilaca i sudija osnovnih viših tužilaca i sudija plaše građane. Delioci pravde su, barem veći deo njih, sluge kartela Aleksandra Vučića. Spisak građana koji su platili glavom Vučićev poziv tužiocima i sudijama da se „obračunavaju nemilosrdno" sa izvršiocima krivičnih dela je impresivan.

Prisetimo se slučaja Ninoslava Jovanovića, berberina iz Niša, koji je osuđen na doživotni zatvor, što je „kidnapovao" svoju sunarodnicu, Romkinju od 13 godina, iako je utvrđeno da nije ni pipnuo devojčicu, koja je pošla za njim da uči frizerski zanat - Apelacioni sud u Nišu pravosnažno ga je osudio na doživotni zatvor. Da bi od budućih vlasti sakrile ovaj slučaj Ninoslava Jovanovića su umrli u zatvoru u Nišu.

Veliki broj presuda javno izriče Aleksandar Vučić, a tužioci i sudije su tu da sprovedu postupak. A od krivice, Vučić je oslobodio Bratislava Gašića, za pad helikoptera i za smrt sedmoro ljudi. Oslobodio je Sinišu Malog zbog plagijata doktorata, zbog tajnih računa koji su otkriveni u inostranstvu, zbog ubistva noćnog čuvara prilikom rušenja Savamale!

Svakodnevno se objavljuju afere glavnog Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. On je iz Trećeg osnovnog tužilaštva doveo svoje saradnice - poslušnice. Većina tužilaca ovog tužilaštva su dovedeni iz osnovnih tužilaca iz Niša, Pančeva, bez izbora. Tužilac Stefanović je homoseksualac, u vezi je sa Dušanom Agatonovićem, doskorašnjim predsednikom Trećeg osnovnog suda, a potom sudije Višeg suda u Beogradu. Dvojac Stefanović-Agatonović je poznat po lažnom optuživanju glavnog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića, koji je uhapšen 8. maja pod optužbom da je pozivao na nasilno rušenje ustavnog poretka. Agatonović je osudio Brkića na godinu i dva meseca zatvora, produžio mu pritvor. Apelacioni sud je 13. septembra ukinuo, kao nezakonitu tu presudu i vratio je na ponovno suđenje, a pritvor je zamenio „kućnim pritvorom" na neodređeno vreme. Suđenje se ne zakazuje, a sudija Agatonović je 2. novembra izabran za sudiju Apelacionog suda!

Postupajući po nalogu Apelacionog suda, tužilac Ljiljana Komnenović je preko policije zatražila da se kao jedini i ključni svedok sasluša glavni urednik YouTube kanala Srbin info, a na okolnost na koji je način pribavljen snimak Brkićevog razgovora sa nepoznatim licem. Gospodin Zlatanović je izjavio da njegov saradnik tog 8. maja telefonom snimao razgovor Brkića sa građaninom koji je bio na protestu i da Milovan nije znao da ga on snima. Nakon hapšenja Brkića snimatelj se uplašio i napustio je Srbin - info kanal. Ova izjava, po tumačenju Apelacionog suda, oslobađa odgovornosti Brkića, ali tu je V.D. predsednika Višeg suda u Beogradu Dragan Milošević, koji drži predmet u fioci, a Brkića u kućnom pritvoru.

Tužilac Stefanović je skup tužilac. Na kafanskom druženju sa advokatom Goranom Petronijevićem, braniocem Milana Radoičića, rekao je - Ja sam veoma skup, misleći na predlog da se Radoičiću, zbog događaja u Banjskoj odredi pritvor, da se spreči njegovo bekstvo, koje je sud odbio, jer gde može da pobegne čovek za kojim je raspisana Interpolova poternica. Da podsetimo, narodni poslanik Miroslav Aleksić je javno optužio Nenada Stefanovića, da je krenuo u kupovinu stana za „majku" vrednog pola miliona evra! List „Nova" objavio je 14. novembra da je Više javno tužilaštvo u Beogradu napustila tužičac Željka Nikolaidis, koju je Stefanović doveo iz Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu i postavio je za šefa odeljenja u tužilaštvu za borbu protiv korupcije. Razlog sukoba ovo dvoje tužilaca je predlog gospođe Nikolaidis da se organizuje zajednička proslava tužilaca, pripadnika MUP-a i BIA. Nikolaidisova je optužila Stefanovića za licemerstvo, ističući da njegova vrata nogom otvara advokat Vladimir Đukanović i drugi SNS - ovci. Tužioci Višeg tužilaštva tvrde da je Stefanovića na mesto tužioca doveo Aleksandar Vulin. Tužiteljka Željka Nikolaidis se „druži" sa visokopozicioniranim funkcionerom BIA, koji joj je potvrdio da su bivši direktor BIA Vulin i Stefanović bili u seksualnim odnosima, a da se tužilac sada želi da distancira od njega!

Nikolaidis je, po dolasku u Više javno tužilaštvo u Beogradu, slepo izvršavala naloge Stefanovića. Status "najbliže saradnice i osobe od specijalnog poverenja" potvrdila je potpisom na optužnici kojom je teretila Milana Isakova, inspektora iz Četvrtog odeljenja UKP-a, zbog mučenja i zlostavljanja. Stefanovićevo tužilaštvo je pokrenulo progon Slobodana Milenkovića, zvanog Mali Senta, Dušana Mitića, Milana Isakova i ostalih "četvrtaka" kako bi ih kompromitovalo i kaznilo jer su otkrili plantažu marihuane "Jovanjica". Istragu je vodila tužiteljka Jelena Stefanović. Dok je bila na odmoru, predmet joj je oduzet i ustupljen Nikolaidisovoj. Ona je saslušavala i inspektora Milenkovića na osnovu kleveta koje je o njemu u režimskim medijima iznela Dijana Hrkalović. Tokom prvog informativnog razgovora, tužiteljka Nikolaidis je Malog Sentu dočekala u svojoj kancelariji sa šoljom na kojoj se nalazio amblem BIA. To je trebalo da uplaši Malog Sentu, koji je neposredno pre toga "uhapsio" jednog pripadnika BIA koji ga je pratio.

Međutim, odanost i spremnost da izvršava svako naređenje nije zaštitilo Nikolaidisovu od Stefanovićevog prekog karaktera. Tužiteljka nije mogla da podnese njegovo "više puta ponovljeno grubo postupanje". Svaki put kad mu se suprotstavili ili kad nije bespogovorno obavljala zadatke koje joj je dao, Stefanović je vređao i zastrašivao Nikolaidisovu. Nekoliko puta joj je, pred ostalim tužiocima, pretio da će i protiv nje pokrenuti istragu jer "poseduje određena saznanja koja je dobio od Bezbednosno informativne agencije".

Stefanović je saznanja dobijao od dvojice poslednjih direktora BIA, Gašića i Vulina. Obojica su povezani sa Predragom Koluvijom, zvaničnim vlasnikom "Jovanjice", najveće evropske fabrike za proizvodnju droge. Gašić je javno priznao da je kontaktirao sa Koluvijom, a Vulin je, još dok je bio ministar odbrane, posećivao "Jovanjicu" u pratnji kamera, da ga snime kako bere rotkve i krastavce. Stefanović je postavljen na mesto šefa višeg javnog tužioca kako bi kontrolisao postupke koji se vode protiv najviših pripadnika naprednjačkog kartela. Sa te pozicije, on progoni inspektore koji su postupali u skladu sa zakonom, a ne interesima Vučića i njegovih saradnika.

Ta grupa pokušava da smeni Mladena Nenadića s mesta predsednika Tužilaštva za organizovani kriminal. Nenadić ima podršku Vučića, koga je zadužio načinom na koji je štitio njega, njegovog brata i sina od istraga koje bi utvrdile njihove veze s najopasnijim kriminalnim klanovima. Nenadić nije dozvolio svojim zamenicima Saši Drecunu, Saši Ivaniću i Zoranu Babiću da u postupcima protiv Darka Šarića, Veljka Belivuka, Predraga Koluvije, Dijane Hrkalović i sličnim primerima istragu usmeri prema bilo kome iz Vučićevog porodičnog i stranačkog okruženja. Tužilac Nenadić nije dozvolio da se veštači Koluvijin "blackberry" telefon kako se ne bi otkrilo da li je kontaktirao sa Andrejem Vučićem, kao što su tvrdili određeni svedoci i političari. Nenadić je dobro pazio da istraga klana Veljka Belivuka ne obuhvati Aleksandra Vidojevića, zvanog Aca Rošavi, iako je on imao važniju ulogu u toj bandi, dok ju je vodio Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, nego Velja Nevolja. Međutim, nije moguće voditi istragu protiv Ace Rošavog, a zaobići njegovog nerazdvojnog ortaka Danila Vučića.

Ipak, bez obzira na Vučićevu podršku, Nenadić je izložen pritiscima lobija koji predvodi Vulin. Tužilac za organizovani kriminal nije uspeo da spreči Veljka Belivuka i Marka Miljkovića da u sudnici pominju Vulina.

Belivuk je na saslušanju početkom 2022. godine opisao kako je sarađivao sa Vučićem, s kojim se nekoliko puta sreo u stanu Katarine Šišmanović u beogradskom naselju Zvezdara. Vučić je rekao Belivuku da, pošto nije dobro da oni lično kontaktiraju, vezu održavaju preko Vulina. Belivuk je to odlučno odbio. Rekao je da ne žele da sarađuje s Vulinom, ne podnosi narkomane, a Vulina je, drogiranog, viđao po beogradskim splavovima i noćnim klubovima. Da ne bi došlo do ozbiljnijeg sukoba umešao se Marko Miljković, koji se ponudio da kontaktira sa Vulinom, pošto je njegov deda, advokat Svetozar Vujačić, blizak Vulinov saradnik. Miljković je u Tužilaštvu opisao kako se sa Vulinom sastajao u restoranima u "Beton hali", kao i da je tadašnji ministar odbrane tražio da mu se nađe neki "štek", kuća za privatne potrebe. Miljković je ponudio jednu lokaciju u Krnjači, ali to se nije svidelo Vulinu. Oni su, prema tom iskazu, zajedno išli u Ritopek, da procene da li Vulinu odgovara ta kuća, koja je kasnije pretvorena u klanicu.

Belivukove i Miljkovićeve navode demantovali su Vučić i Vulin.

- Nikada u životu nisam video Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Nisam ih ni video, ni čuo. A i da jesam, to nije krivično delo. Da sam ih video 2015, 2016, 2017. godine, to nije krivično delo - rekao je Vučić, nehotice otkrivši zašto istraga nije obuhvatila sve zločine od osnivanja te kriminalne grupe.

Postupajući tužioci Saša Ivanić i Zoran Babić pažljivo su usmeravali istragu što dalje od Vučića i Vulina, ali to nije bilo dovoljno. Vučić i Vulin su montirali sudski postupak u kome su sami sebe optužili, a sve sa namerom da budu pravosnažno oslobođeni odgovornosti. Kako je to izgledalo objasnio je Veljko Belivuk.

- Mi nismo bili organizovana kriminalna grupa, nego navijačka grupa. Navijačka grupa koja je nastala izlaskom mene i Marka Miljkovića iz pritvora za potrebe i po nalogu Aleksandra Vučića. Ja sam više puta govorio šta smo mi radili i za sve to sam naveden lažovom na televiziji više puta od strane tog istog Aleksandra. Detaljno sam objasnio one sitnice koje smo radili za državu - skandiranja, zaštita gej parade i slično, paljenje baklji, ono spontano spuštanje s krovova u vreme policijskog časa, "Đilase lopove" i, odmah da kažem, sa Đilasom nemam ništa, ne podnosim ga organski, da ne bude da njega nešto branim. Sve sam to rekao i onda je izašao on (Aleksandar Vučić) i njegovi poltroni na televiziji i rekli da ja lažem. Pre neki dan sam u novinama pročitao i da Tužilaštvo kaže da ja lažem. Samim tim što je doneta naredba za prekidanje postupka protiv Vučića i Vulina. Tužbu su podneli oni protiv sebe. Kako znaju za šta ih ja teretim? Miljković i ja nijednog trenutka nismo saslušani. Simptomatično je što se sve to dešava pre nego što mi treba da damo ovaj iskaz. Vi znate da je nama jednom odloženo davanje iskaza i od tada čekamo, ja mislim četiri meseca, za jedno proširenje istrage. Meni je očigledno, kao i ostalima, da je vlast uplašena za ono što možemo mi da kažemo. Tako da su sačekali da dobiju taj papir, da sad, ja kad budem bilo šta novo izjavio, oni odu na televiziju i kažu "Evo, je l' vidite, tužilaštvo kaže da nisam kriv". E, pa dobro, pošto su oni zaboravili, sada ću da ih pitam jednu stvar da li se sećaju. Da li se sećaju svih naših ručkova, večera, poslova koje smo radili Aleksandar Stanković i ja? Ako i to kažu da lažem, ja ću nastaviti da pričam. Od 2011. sam radio za njih, završavao poslove, čuo, video, pa neka se sete šta sam čuo i video i učestvovao vezano za najteža krivična dela. Ja ovo pričam, pretim Vučiću kako on, ako nastavi svoje procese protiv mene, ja ću nastaviti protiv. Ne, ne pretim mu. Ja ću na sud da idem pošteno, ja ću se na sudu braniti. Šta će biti, to ćemo videti. Ja znam da sam nevin, ali to ću dokazati vremenom. A ovo što govorim, govorim zato što me pravi budalom i govori javno na svim mogućim medijima da sam ja lažov - rekao je Belivuk na saslušanju.

Belivuk i Miljković su otkrili da su, po Vulinovom nalogu, odneli oružje u šumarak u Jajincima, nedaleko Vučićeve porodične kuće da bi se montirala predstava o tome kako neko, tobože, priprema atentat na Aleksandra ili Andreja Vučića. Tužilac Nenadić nije mogao da spreči okrivljene vođe klana da to pričaju, ali ne može ni da izbegne pritiske Vulina, koji mu to ne oprašta. U podrivanje Nenadića uključen je i Nenad Stefanović.

Kao u tužilaštvu, Vulin kadrira i u sudstvu. Raša Janković, koji je, takođe, poznati homoseksualac, avanzovao je zahvaljući tom lobiju, koji ga je i postavio za sudiju Apelacionog suda. Vulin je bio partijski drug Rašinog oca Dragoljuba Jankovića. Doduše, kad je stariji Janković postavljen na mesto ministra pravde u vladi Mirka Marjanovića, gde je Vučić bio ministar informisanja, Vulin se distancirao, pošto, kao iskreni komunista, nije hteo da sarađuje sa "četnicima iz Srpske radikalne stranke". Ipak, svi zajedno su učestvovali u smrtonosnom progonu Slavka Ćuruvije.

Postupajući po Vučićevom drakonskom zakonu protiv informisanja, krajem 1998. godine, sudije pod kontrolom Jankovića uništile su Ćuruvijine novine Dnevni telegraf i magazin Evropljanin. Novine i odgovorni urednici osuđeni su na novčane kazne od ukupno četiri i po miliona nemačkih maraka. Zaplenjena je imovina tih redakcija, kao i nekoliko direktora i urednika, među kojima je bio i Dragan Bujošević, aktuelni direktor Radio-televizije Srbije. Iako mu je poslovni sistem uništen, Ćuruvija je pokušao da očuva redakcijsko jezgro, pa da nastavi sa štampanjem novina u Crnoj Gori. Iako je bio finansijski iscrpljen, nameravao je da proda stan u Đušinoj ulici, koji je bio u vlasništvu njegovog sina Radeta. Brzo je našao kupca, ali posao je propao. Kupoprodajni ugovor nije mogao da se overi jer je Ministarstvo pravde stavilo zabranu. Ćuruvija je zatražio sastanak sa ministrom Jankovićem kako bi mu objasnio da je sporni stan kupio i pre nego što je pokrenuo Dnevni telegraf, tako da je potpuno besmislena tvrdnja da je ta nepokretna imovina pribavljena "nezakonitim radnjama" izdavačkog preduzeća DeTe Press, koje je izdavalo Dnevni telegraf i Evropljanin. Na Ćuruvijinu tvrdnju da nema pravne osnove da Ministarstvo pravde stopira prodaju stana, Janković je, uz ciničan osmeh, odgovorio: "Pravnu osnovu smo jutros utvrdili drugarica Mira i ja, to je dovoljno".

Sa istim osmehom sudijsku karijeru je gradio i Dragoljubov sin Raša. Svestan moći koju ima lobi, koji ga štiti, Raša Janković je sam sebi davao slobodu da se u sudnici, pred svim strankama u postupku, ponaša kako hoće. Raša Janković je vodio postupak 2008. godine po tužbi Aleksandra Tijanića protiv dnevnog lista Pravda, glavnog urednika Predraga Popovića i Aleksandra Vasića, potpredsednika REM-a. Posle jednog ročišta, Janković je pokušao odmah da odredi termin za sledeće. Tijanić je rekao da može doći na suđenje samo utorkom i petkom, ostalim radnim danima je zauzet. Popović je rekao da mu odgovaraju samo ponedeljak, sreda i četvrtak. Sudija Janković je opušteno, u stilu svog oca Dragoljuba, rekao: "Bićete pismeno obavešteni o sledećem ročištu, o datumu ćemo se danas, na večeri, dogovoriti Saša Tijanić i ja". Dogovorili su se i o presudi, ali Tijanić nije bio disciplinovan, nije se pojavljivao na suđenjima, pa je postupak otišao u zasterevanje.

Ta grupa - Vulin, Stefanović, Janković... - i danas utiče na stanje u srpskom pravosuđu. U mračnom klupku se nalazi i sudija Dušan Agatonović je kum predsednika Apelacionog suda u Beogradu, a Dušanov brat je advokat. Obrće se tu velika para. Ministarka pravde je privila na srce Agatonovića, jer je ovaj bednik odbio sve tužbe roditelja otetih beba. Kako je moguće da Evropska komisija javno (već tajno) ne opiše zločinačko delovanje srpskog pravosuđa?

V.D. predsednika Višeg suda u Beogradu Dušan Milošević, ako bude izveden pred sud, mogao bi dobiti doživotni zatvor. On je duže od deset godina sudio u odeljenju za organizovani kriminal. Bio je jedan od najskupljih sudija. Menadžer mu je bio sudija za prethodni postupak sudija Siniša Petrović. Za sudiju ovog odeljenja upućen je zbog ljubavnih odnosa sa ženom tadašnjeg predsednika Višeg suda. Koliko je ovaj bestidni čovek izrekao zatvorskih kazni, morala bi da se formira skupštinska komisija. U slučaju optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, glasao je za presudu zajedno sa sudijom Vladimirom Mesarevićem, sinom bivše predsednice Vrhovnog suda, koja je, čudna ironija, kao sudija Okružnog suda u Beogradu osudila Ćuruviju zbog „širenja lažnih vesti". Protiv ove presude glasala je predsednica veća Snežana Jovanović. Ovu presudu ukinuo je Apelacioni sud jer se žalio javni tužilac, jer je presudom izmenjen činjenični opis iz optužnice. Za sve to vreme optuženi su u pritvoru i kućnom pritvoru i u ponovnom postupku doneta je ista presuda, a okrivljeni su osuđeni na 100 godina zatvora. Veće sudija Apelacionog suda u Beogradu, kojim je predsedavala nepodmitljiva i nekorumpirana sudija Nada Hadži Perić preinačila je presudu i oslobodila optužene, zbog nedostatka dokaza! Sudija Dušan Milošević osudio je optužene na više od 1.000 godina zatvora, a većina presuda je ukinuta, ili preinačena!

Koliko je optuženima, a oslobođenim građanima, koji su godine proveli u pritvoru, isplaćena odšteta iz budžeta Srbije?

Sudija Milošević treba da obavi prljave poslove za ministarku pravde i ministra unutrašnjih poslova, a potom da ga izaberu za sudiju Apelacionog suda! Magazin Tabloid je uputio pismo V.D. predsedniku suda Draganu Miloševiću, da odgovori na pitanja koja smo pokrenuli u ovom broju, ali nismo dobili odgovor. Koristićemo se policijskim podacima prikupljenim praćenjem kriminalnih aktivnosti ovog sudije, koji je sve to radio, a štićen od policijskih službenika, kao „štićena ličnost".