Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države'' (121)

SVET I SIROMAŠTVO, MAĐARSKI SELJACI NEPLAĆAJU POREZ NA NJIVE!

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Glad kao cunami!

Svake godine 16. oktobra, obeležava se Svetski dan hrane. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu ustanovila je ovaj datum 1981. godine u cilju podizanja svesti o stvaranju sveta bez gladnih. U svetu danas 2,5 milijardi ljudi živi sa manje od dva dolara na dan! Godišnje, u svetu uglavnom od gladi umre 10 miliona dece. Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi ljudi nema zdravstvenu zaštitu. Nema verovatnoće da će se uskoro ostvariti milenijumska deklaracija, potpisana 2000. godine o smanjenju siromaštva u svetu.

Svakog sata u svetu umre 1.200 dece, što je kao da se svakoga meseca dešavaju tri cunamija odjednom u svetu. Istovremeno 811 miliona ljudi u svetu je gladno, a od toga 300 miliona dece nema dovoljno hrane. Prema podacima Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi ovaj tempo siromašenja naroda, neće se ostvariti ideja UN da se do 2015. godine glad iskoreni, ili, svede na najmanju moguću meru. Naime, 2000. godine svetski lideri su potpisali milenijumsku deklaraciju o jasnim ciljevima razvoja ljudskog roda do 2015. godine, u kojoj je glavni zadatak bio da se iskoreni siromaštvo. Oni su se tada obavezali da će broj onih koji širom sveta žive u uslovima ekstremnog siromaštva biti prepolovljen, da će se drastično smanjiti stopa smrtnosti kod dece i da će učiniti sve da sva deca na svetu idu u školu. Ali, u najnovijem izveštaju UN piše: "Ako se dosadašnja tendencija nastavi, ovi ciljevi neće biti ostvareni ni za 10 godina". To je svakako zabrinjavajuća slika sveta.

Neke, doduše malobrojne zemlje su se donekle i popravile. Među njima je, recimo, Italija. Ona se svojevremeno nalazila na 21. mestu, a sada se popela na 18 poziciju. Očekivani životni vek Italijana se produžio, a porastao je i broj dece koja idu u školu - sa 82 odsto u školskoj 2001/2002. godini taj broj se popeo na 87 odsto u školskoj 2002/2003. godini. Takođe zabeležen je rast bruto nacionalnog proizvoda po stanovniku (sa 26.430 dolara, koliko je iznosio 2002. na 27.119 dolara u 2003. godini). U objavljenom izveštaju UN naročito je pohvaljena Norveška koja je pre dve godine, već pet godina, uzastopce bila proglašena najrazvijenijom zemljom. S druge strane, kritikovan je Niger koji se tada našao na poslednjem 177 mestu.

U Evropskoj uniji je 2020. godine bio ukupno 9,1 miliona poljoprivrednih farmi, od kojih ogromna većina, više od 90 odsto može da se svrsta u kategoriju porodičnih gazdinstava. Reč je o poljoprivrednim gazdinstvima kojima upravlja i na kojima rade isključivo članovi jedne porodice, ili na kojima više od 50 odsto svih poslova obavljaju članovi jedne porodice, a takvih farmi je u EU 93 odsto. Takva porodična gazdinstva posedovala su 2020. godine i većinu korisnog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 61 odsto od ukupno 157,4 miliona hektara poljoprivredne zemlje u EU, objavila je evropska statistička agencija Eurostat. Međutim, bez obzira na to, iako ih je procentualno manje, svega sedam odsto, neporodična gazdinstva su imala srazmerno daleko veći udeo u površini poljoprivrednog zemljišta, oko 39 odsto, u broju zaposlenih radnika (oko 22 odsto), po broju korisnih životinja (oko 45 odsto) i po ukupnoj proizvodnji (oko 44 odsto).

Porodične farme u gotovo svim zemljama EU čine najmanje 80 odsto poljoprivrednih i stočarskih gazdinstava. Izuzetak su Estonija sa 65 odsto i Francuska sa 58 odsto. Sa druge strane tri zemlje sa najvećim udelom porodičnih poljoprivrednih imanja su Grčka, Rumunija i Poljska, sa više od 99 odsto.

Slika nejednakosti

Izveštaj je slika sveta punog nejednakosti, sveta u kojem 10 odsto Brazilaca živi u većem siromaštvu od najsiromašnijih Vijetnamaca. Ali, u njemu postoje i pozitivni elementi: 1,2 milijarde više ljudi na svetu poseduje pijaću vodu. Broj siromašnih u Vijetnamu smanjen je sa 60 odsto od ukupnog broja stanovnika ove zemlje, koliko je iznosio devedesetih godina prošlog veka, na 32 odsto u 2000. godini. U toj zemlji je istovremeno smanjena i stopa smrtnosti novorođenčadi.

Ili još nekoliko poređenja. Bolje nego ranije živi 13 miliona ljudi koji su se oslobodili od apsolutnog siromaštva. Još 1,2 milijarde ljudi sada ima pristup pijaćoj vodi, a smrtnost novorođenčadi smanjena je za dva miliona. Školu pohađa dodatnih 30 miliona dece. Gore nego ranije živi 2,5 milijardi ljudi koji dnevno imaju manje od dva dolara na dan za život. Godišnje u svetu umre 10 miliona dece! Ili svakog dana u svetu umre po 30.000 dece mlađih od pet godina! Uzroci svih smrtnih slučajeva mogli bi biti sprečeni. Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi ljudi nema zdravstvenu zaštitu. U svetu 115 miliona dece još uvek ne ide u školu.

Na primeru Ugande i Kine izveštaj UN pokazuje da je moguće ostvariti brži napredak. Nažalost, 18 zemalja lane 2022. godine je imalo gore pokazatelje razvoja nego 1990. godine. Od tog broja njih 12 se nalazi u podsaharskom području Afrike kojim hara sida, a preostalih šest su bivše sovjetske republike. Ovi podaci otkrivaju da 460 miliona ljudi danas živi gore nego ranije.

Intervencije u tri pravca

Autori izveštaja ipak smatraju da su „milenijumski ciljevi" ostvarivi ukoliko se bude intervenisalo u tri domena: pružanja pomoći, trgovine i bezbednosti. Ali, istaknute su neke manjkavosti sistema pružanja pomoći. Bogate zemlje izdvajaju suviše malo (0,25 svog bruto nacionalnog proizvoda). Najgore među njima su tri članice G8: Italija (0,17 odsto), SAD (0,15 odsto) i Japan (0,20 odsto). Sem toga, zemlje donatori vezuju pružanje pomoći za nabavku njihovih proizvoda. Tako je onaj koji prima finansijsku pomoć primoran da uvećava svoje troškove za 20 odsto. Svake godine na taj način se gubi pet do sedam milijardi dolara, što predstavlja ozbiljan problem. Jer, kada siromašne zemlje pravilno upravljaju poklonjenim sredstvima ona su im od velike pomoći. Bez te pomoći troškovi zdravstva u Zambiji iznosili bi tri dolara po stanovniku umesto osam. Upravo zahvaljujući pomoći koja je stigla 2003. godine 1,6 miliona dece u Tanzaniji krenulo je u školu.

U izveštaju UN o razvoju ljudskog roda, prvih deset najrazvijenijih zemalja su: Norveška, Island, Australija, Luksemburg, Kanada, Švedska, Švajcarska, Irska, Belgija i SAD. Najsiromašniji su Mozambik, Burundi, Etiopija, Centralno Afrička Republika, Gvineja - Bisao, Čad, Mali, Burkina - Faso, Sijera Leone i Niger.

Zemlje sa 600 dolara dohotka po stanovniku imaju upola manje šansi da postanu poprište građanskog rata od zemalja koje ostvaruju dohodak od samo 250 dolara po stanovniku. Od ukupno 32 zemlje koje su se u 2022. godini našle na dnu liste, a u periodu od 1990. do 2022. godine ratovalo se u čak 22. zemlje u kojima se i danas vode oružani sukobi (Avganistan, Irak i Liberija) nisu stavljene na ovu listu zbog nedostatka pouzdanih statističkih podataka. Sad je tu Rusija, Ukrajina, Iryael, Paistan...

Zemlje donatori izdvajale su do 2023. godine nešto više od milijardu dolara godišnje za pomoć poljoprivredama zemalja u razvoju i nešto manje od milijarde dolara dnevno za subvencionisanje sopstvenih poljoprivreda. Zbog ovih subvencija i protekcionističkih mera zemlje u razvoju godišnje gube oko 24 milijarde dolara. Svakom ovom izgubljenom dolaru treba dodati još tri dolara koja se gube u domenu investicija i zapošljavanja. Bez promene sadašnje politike, „milenijumski cilj" o smanjenju siromaštva, biće ostvaren tek 2147. godine!

Bogatstvo kod bogatih

Grupa od 500 najbogatijih ljudi na svetu ostvarila je u 2003. godini dohodak veći od ukupnog dohotka 416 miliona najsiromašnijih ljudi na svetu. I danas u svetu čak 2,5 milijardi ljudi živi sa manje od dva dolara na dan. Iako čine 40 odsto stanovništva naše planete oni ostvaruju svega pet odsto globalnog dohotka. S druge strane bogati čine svega 10 odsto stanovništva na svetu, uglavnom žive u zemljama sa visokim nacionalnim dohotkom i upravljaju sa 54 odsto globalnog dohotka.

Životni vek

Osoba koja danas živi u Zimbabveu ima mnogo manje šansi da doživi tridesetu od nekoga ko se rodio u Engleskoj, recimo 1840. godine. Tokom Prvog svetskog rata prosečan životni vek u Francuskoj bio je kraći za oko 16 godina, ali epidemija side je bila 2003. godine u Bocvani skratila životni vek za oko 31 godinu!

Posle rata za energente dolazi i „rat za hranu"

Međunarodni monetarni fond procenjuje da se svet suočava sa najvećom nestašicom hrane od 2008. godine. S tim problemom već se suočava 345 miliona ljudi, saopštavaju Ujedinjene nacije. Strepnju da li će, uz stalna poskupljenja, hrana moći da se priušti, nadvladava strah da li će je uopšte biti. U Srbiji, kažu stručnjaci, strateških namirnica ima više nego dovoljno. Nedoumica je samo šta raditi sa viškovima - čuvati ih ili izvoziti. A, sad su magacini i skladišta puni nekih roba, ali nema ni da se više gde skladište, a ni kupaca da se roba izveze iz Srbije. Lane je bilo šansi, ali vlast je učinila istorijsku grešku i nije dala da se izvezu značajni tržišni viškovi.

Pandemija, rat u Ukrajini, suša, usporeni lanci snabdevanja i sve skuplja proizvodnja jesu poljuljali, ali ne i ugrozili domaći prehrambeni suverenitet. Žitarica, mesa, ulja, krompira, jabuke i šljive imamo više nego što trošimo. „Na našu sreću još uvek imamo selo koje jeste u problemima, ali gde živi oko 45 odsto stanovništva, i u najkriznijim godinama, dakle, da bi se obezbedila prehrambena sigurnost, selo je najveći amortizer", kaže Milan Prostran, agroekonomista.

Analitičari kažu da je ulaganje u male i mlade poljoprivrednike nova strategija Evropske unije za proizvodnju veće količine hrane u zdravijoj životnoj sredini. Hrana jeste strateška roba, ali je i motor ekonomskog rasta. Međutim, poljoprivreda nije danas, a neće biti ni u skorijoj budućnosti strateška grana u Srbiji. Zašto, to znaju samo oni koji vladaju ovom zemljom!

„Ako je svetska kriza to samo znači da će cene tih namirnica u inostranstvu biti više pa u skladu sa tim će i naši poljoprivrednici i prerađivači moći da zarade više sredstava prodajući taj višak koji ovde ostvaruju. A, ako bude ovde ograničenja, cena će moći da kompenzuju eventualno te razlike ograničene cene na domaćem tržištu kroz recimo ekstra profit koji bi eventualno mogli da ostvare izvozom te robe na drugo tržište", objašnjava Aleksandar Bogunović iz PKS.

„Ukoliko bi sprečavanja izvoza bilo, naravno poljoprivrednici bi imali niže cene i samim tim ne bi mogli da investiraju, to jest manje bi mogli da investiraju tako da bi to osetili već u sledećim godinama", kaže dr Vlado Kovačević sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Pored primamljivih ponuda iz inostranstva za otkup naših zaliha, hranu moramo da čuvamo za sebe, rekao je nedavno predsednik Srbije. Upozorava da u svetu posle rata za energente dolazi i „rat za hranu".

Hrana će uskoro postati nova krizna bomba u evropi! Fabrike i trgovci prave ogroman problem - Čim država ograniči cenu proizvoda, oni „sakriju" robu!

Kriza širom Evrope izazvana ratom na istoku ne jenjava! Sukobom Palestine i Izraela, problemi nam se još više približavaju. A, tu su i domaći izborni problemi!

I u Hrvatskoj su na snazi ograničene cene nekoliko prehrambenih proizvoda, pa građani kupuju jeftiniji šećer, ulje, brašno, mleko, svinjsko, pileće i mešano mleveno meso. Cene su u proseku 30 posto niže i tako će ostati naredna tri meseca. Posle odluke predsednika Srbije, da penzioneri imaju kartice za jeftiniji život, a to je najavio i uskoro za student, sa sličnim programima se oglasila i Vlada Hrvatske kako bi pomogla sa snižavanjem cena nekih artikala. Dakle kopiraju predsednika Srbije. Odlukom je određena najviša cena određenih prehrambenih proizvoda u cilju otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevenosti osnovnih životnih namirnica.

Prehrambeni proizvodi koje obuhvata ova Odluka su sledeći:

jestivo suncokretovo ulje po litri

UHT mleko s 2,8 odsto mlečne masti po litri

beli kristalni šećer po kilogramu

brašno tip T-550 glatko po kilogramu

brašno tip T-400 oštro po kilogramu

svinjska lopatica bez kostiju po kilogramu

svinjski vrat s kostima po kilogramu

svinjsko mleveno meso u pakovanju do 1 kilogram (pakovano u kontrolisanoj atmosferi)

sveže celo pile po kilogramu.

Hrvatska Vlada je uvela ograničenje cena za iste artikle kao i Srbija, a cene su drastično spuštene. Ipak, problem sa „nestašicom" nije problem samo u Hrvatskoj, već i u Srbiji. Kako objasniti građanima, potrošačima da zapravo nema nestašice određenih prehrambenih proizvoda, već da se radi o trgovačkom lobiju?

Pa da pojasnimo. Problem se javlja onog trenutka kada država uvede ograničenje cena, tada je uvek dolazilo do navodne nestašice proizvoda. Istina je sledeća - prave nestašice zapravo i nije bilo, već trgovci i fabrike (fabrike ulja, šećera i tako dalje, a ne individualni proizvođači sirovina) u dogovoru sklone robu da bi mogli da traže povećanje cena. Dakle, čim država stane iza građana, pokuša da im olakša ograničavanjem cena, trgovački lobi i fabrike ulja šećera itd. se brže-bolje udruže i sklone robu kako bi tražili povećanje cena i kako bi zaradili što više na uštrb naroda.

Dakle, hrana je nova krizna bomba u Evropi!

Osam zastrašujućih činjenica o gladi u svetu:

Dok na stotine miliona ljudi u svetu pati od neuhranjenosti, a deca umiru od gladi, sa druge strane se hrana vredna milijarde dolara baci tokom godine. Ovo su neverovatne činjenica o gladi u svetu koje donosi sajt Mic.com.

Oko 11 odsto sveta ili oko 811 miliona ljudi je neuhranjeno! Gotovo 800 miliona ljudi u svetu, prema izveštaju UN-a, nema dovoljno hrane, a većina njih, oko 98 odsto živi u zemljama u razvoju. Oko 13,5 posto stanovništva sveta u razvoju ili jedan od osam ljudi je neuhranjen. Dok je statistička rasprostranjenost gladnih u Africi padala od 1990. godine, aktuelne brojke neuhranjenih ljudi narasle su sa 182 na 233 miliona, s obzirom na kontinuitet rasta broja stanovnika u poslednjih 25 godina;

Šest odsto neuhranjenih su žene! S obzirom na polne razlike širom sveta, posebno u siromašnim zemljama, devojke i žene pate od nedostatka osnovnih potrepština, ali nemaju ni dovoljno hrane. U pojedinim zemljama žene mogu da jedu tek nakon što se svi muškarci u domaćinstvu najedu. To utiče na trudnice, što znači da se približno jedno od šest dece u zemljama u razvoju rađa sa malom težinom;

Približno 16.500 dece dnevno u svetu umre od gladi, a većina ima manje od pet godina! Više od šest miliona dece umire od bolesti povezanih sa glađu i neuhranjenošću svake godine, prema UN-ovom izveštaju, dok je jedno od četvoro dece u zemljama u razvoju neuhranjeno. No, to je tek početak problema. Milioni dece koji prežive neuhranjenost osetljivi su na zaostajanje ili nerazvijenost tela i mozga zbog nedostatka hrane. Više od 160 miliona dece ispod pet godina bili su žrtve gladi 2013. godine;

Godišnje se proizvede dovoljno hrane da se nahrani ceo svet, ali se velike količine bace! Svet proizvede dovoljno hrane da se nahrani svako, ali oko trećine propadne zbog tehničkih ili finansijskih ograničenja, preranih žetvi, što je oko 1,3 milijardi tona hrane godišnje. Amerika baci oko 222 miliona tona ili oko trećine nacionalne hrane, što je jednako vrednosti većoj od 48 milijardi dolara, prema UN-ovim izveštajima. To je oprilike godišnja neto proizvodnja hrane za sve subsaharske države Afrike;

Gotovo četvrtina svih stanovnika subsaharske Afrike su gladni! Klimatske promene su odigrale značajnu ulogu u tome zašto je više od 220 miliona gladnih u subsaharskoj Africi. Sve češće ekstremne klimatske promene i prirodne katastrofe uzimaju svoj danak u ljudskim životima i nanose privrednu štetu, ometaju napore koji bi inače mogli da omoguće da dostupnost hrane bude bolja i šira. Na to utiču sukobi i stalne borbe koje su takođe doprinele nedostatku hrane;

Glad bi mogla da se smanji za više od 150 miliona ljudi ako bi ženama bila data veća moć odlučivanja u domaćinstvima! „Kada žene imaju veći uticaj na privredne odluke, porodice izdvajaju više prihoda za hranu, zdravlje, obrazovanje, dečiju odeću i dečiju ishranu", izjavili su u UNFAO-u. Osnaživanje žena u zenljama u razvoju je jedan od najpouzdanijih načina za borbu protiv siromaštva i zaštite dece. U istom izveštaju navedeno je da se kod žena sa većim uticajem deca bolje hrane. Žene, naime, više novca nego muškarci troše na osnovne potrebe svoje dece kao što su obrazovanje, zdravlje i domaćinstvo;

Zbog gladi se više umire nego od malarije, tuberkuloze i AIDS-a! Nedostatak hrane ili pravilne ihrane ubija više ljudi nego AIDS, malarija i tuberkuloza zajedno! Iako je nesumnjivo važno pitanje rešavanja ovih bolesti, ovakva statistika naglašava hitno rešavanje gladi. Dok se milioni dolara troše na traženje leka za AIDS, lek za glad već postoji: hrana treba da se preraspodeli;

Moguće je zaustaviti glad u svetu, ali to još uvek nije učinjeno! Iako izgledaju kao nepremostive posledice, završetak gladi u svetu je moguć, prema Hunger projektu. Glavni koraci su napravljeni tokom poslednjih 25 godina: procenat ljudi koji žive u izuzetnom siromaštvu je prepolovljen od 1990. godine, a svaki dan umire 17.000 dece manje.

Najnoviji podaci UN FAO pokazuju da je više od tri milijarde ljudi na planeti pothranjeno!!!

Uprkos poskupljenjima u Srbiji se ne gladuje, za razliku od afričkih i azijskih zemalja! Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO), više od tri milijarde ljudi nije sebi moglo da priušti zdravu ishranu u 2020. godini, što je približno 112 miliona ljudi više nego dve godine dana ranije. U izveštaju FAO godinama je isticano da je povećanje broja pothranjenih ljudi na planeti delom posledica rasta cena hrane, sa prosečnim troškovima za prehranu višim za 3,3 odsto u odnosu na nivo iz 2019. godine. Te brojke bile su dovoljno sumorne i bez svih negativnih uticaja koji su se dogodili u međuvremenu. FAO globalni indeks cena hrane za avgust 2022. godine pokazuje cenovni rast od 40,6 odsto u odnosu na prosečne nivoe iz 2020. godine. Koliko li će tek taj skok ostaviti gladnih i pothranjenih ljudi?

Kriza ishrane!

Osim ako se nivoi ličnih primanja ne povećaju za sličan obim, kriza ishrane će se verovatno pogoršati, posebno u zemljama sa niskim prosečnim prihodima koje doživljavaju ogroman rast cena hrane. (Ne)pristupačnost hrane se prema Ujedinjenim nacijama meri upoređivanjem cene zdrave ishrane sa nivoom prosečnih ličnih prihoda u nekoj zemlji. Ako trošak na hranu prelazi 52 odsto prihoda prosečnog domaćinstva, zdrava (i energetski dovoljna) ishrana se tada smatra nepriuštivom.

Korpa u Srbiji krajem 2023. godine: razlika između prosečne plate i potrošačke korpe - 100 evra

Prema proceni RZS prosečnoj tročlanoj porodici u Srbiji neophodno je 100.000 dinara da bi zadovoljila osnovne potrebe kada je reč o namirnicama, obrazovanju, zdravstvenim uslugama i prevozu. Prema računici sindikata, 150.000 dinara je minimalan iznos koji bi u ovom trenutku u Srbiji mogao da podmiri realne troškove života zaposlenih građana. Ipak, stvarnost je nešto drugačija, jer u julu ove godine prosečnoj tročlanoj porodici u Srbiji bilo je neophodno bezmalo 100.000 dinara da bi zadovoljila osnovne potrebe kada je reč o namirnicama, obrazovanju, zdravstvenim uslugama i prevozu. To je za oko 13.160 dinara više u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je prosečna potrošačka korpa iznosila 86.840 dinara.

- Oko 1,2 miliona zaposlenih u Srbiji prima iznos između minimalne zarade (trenutno oko 40.000 dinara) i medijalne zarade (oko 65.000 dinara). Njima je najteže, oni ne mogu da napune potrošačku korpu, dok dve trećine zaposlenih, a to je oko milion i po građana, ne može da sustigne prosečnu platu od 86.840 dinara. To znači da većina nema za prosečnu potrošačku korpu, koja inače ni ne zadovoljava egzistencijalne potrebe radnika i njegove porodice - podseća Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Naglašava da zaposlenima sa prosečnim dohotkom od 720 evra faktički fali još 100 evra mesečno, da bi mogli da napune prosečnu korpu.

Inače, prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrži proizvode i usluge koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu. Razlika je u tome što minimalna potrošačka korpa sadrži manji broj proizvoda i usluga i manju količinu hrane. Vuković ukazuje na to da je sadržaj minimalne potrošačke korpe nedopustivo nizak. Njome je, recimo, predviđeno 500 grama limuna, 200 grama stišnjene šunke, 300 grama oraha, 700 grama junetine, 100 grama čokolade...

- Dobar primer je i predviđena količina vode u prosečnoj potrošačkoj korpi. Njome se računa da tročlana porodica može da popije 18 litara tečnosti mesečno. To u principu znači da dnevno član porodice ima na raspolaganju dva decilitra vode - napominje Vuković. Pita se šta treba da rade, recimo, građani Zrenjanina koji nemaju česmovaču na raspolaganju.

- Oni nemaju drugu mogućnost sem da kupuju vodu. Preporuke su da svaka osoba mora da popije najmanje litar i po vode dnevno. To znači da je tročlanoj porodici potrebno najmanje 135 litara mesečno, a u prosečnoj potrošačkoj korpi im je na raspolaganju samo 18 litara - nabraja Vuković.

Da je potrošačka korpa arbitrarna kategorija kojom se utvrđuje koliko bi stvarno trebalo jedna porodica mesečno da potroši, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.

- Ipak, sama potrošnja ljudi se menja, pa tako i iznos korpe, ali 100.000 dinara koliko iznosi prosečna korpa nije realna slika stanja na tržištu. Jer, najviše je poskupela hrana koja ima najveći udeo u potrošačkoj korpi. Da li je i to povećanje našlo svoje pravo mesto u računanju korpe, ne bih znao, ali treba biti obazriv - navodi Kovačević. Dodaje da korpa ne prati dovoljno rast cena, budući da se beleži konstantan pad kupovne moći građana.

- Pošto se nedovoljno uvažava brzi rast cena kod nas, potrošačka kopra je samo jedan optimistički prikaz stvarne potrebe građana - zaključuje Milan R. Kovačević.

U Srbiji je, recimo, u fokusu vrednost prosečne potrošačke korpe upoređena sa iznosom minimalne zarade koji su predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade dogovorili na oko 40.020 dinara od početka naredne 2024. godine. Međutim, po smernicama UN trebalo bi uporediti ukupan trošak samo na prehrambene artikle iz prosečne potrošačke korpe i staviti ih u odnos sa prosečnim primanjima jednog domaćinstva.

Prema definiciji Vlade Srbije prosečna korpa se odnosi na potrošnju proizvoda i usluga lične potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, zbog čega se često naziva i prosečnom potrošačkom korpom za tročlanu porodicu, u skladu sa domaćom demografskom slikom.

Najnoviji statistički podaci u zemlji Srbiji objavljeni su za jul 2022. godine i pokazuju da je prosečna potrošačka korpa iznosila 86.839,68 dinara i da je bila veća u odnosu na iznos iz juna za 1.070 dinara, ili za 1,2 odsto, dok je u odnosu na jul 2021. godine prosečna potrošačka korpa veća za 13,2 odsto. Od te sume 39,08 odsto prosečno domaćinstvo u Srbiji odvaja za hranu i bezalkoholna pića. Dakle, oko 35.000 dinara prosečno domaćinstvo u našoj zemlji odvajalo je 2022. godine na hranu za mesec dana, prema poslednjim zvaničnim podacima.

U isto vreme, prosečna plata iznosila je 73.114 dinara neto (u julu 2022), tako da samo sa jednom prosečnom zaradom tročlano domaćinstvo u Srbiji zadovoljava smernice UN za zdravu ishranu, to jest pomenutih 52 odsto troškova. Ako se uzme u obzir da dva člana domaćinstva privređuju, onda je taj odnos u našoj zemlji još povoljniji.

Kako god da se posmatra, Srbija ne spada u ugrožene zemlje, uz sva moguća poskupljenja kojima smo okruženi. Delimičan razlog za relativno dobru poziciju po tom pitanju je i činjenica da ipak proizvodimo dovoljno, ali sve manje, sopstvene hrane.

Prema saopštenju UN FAO, trenutno u čak 52 zemlje na svetu više od polovine stanovništva ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Većina njih je u Africi, dok se ostale nalaze širom Azije, Okeanije, te Srednje i Južne Amerike. Nasuprot tome, u četiri zemlje - Azerbejdžanu, Islandu, Švajcarskoj i UAE - svih 100 odsto stanovnika može sebi da priušti zdravu ishranu! Slična je slika i za većinu evropskih i razvijenih zemalja sa visokim dohotkom, gde više od 95 odsto stanovništva može sebi da priušti zdravu ishranu. Kada se ovi procenti prevedu u apsolutne brojke, Azija ima najveći broj ljudi koji ne mogu da priušte zdravu ishranu - čak 1,89 milijardi, od čega je 973 miliona ljudi samo u Indiji. Dodatnih milijardu pothranjenih i izgladnelih ljudi živi u Africi, te još 151 milion ljudi u Okeaniji i Amerikama.

Dok je glad globalna briga, ipak je posebno akutna u afričkim zemljama, koje zauzimaju prvih 20 mesta na tabeli najugroženijih država. Najgore stanje, odnosno najviše gladnih je, prema podacima za 2022. godinu u Burundiju (97,2 odsto gladnog i pothranjenog stanovništva), Madagaskaru (97 odsto), Liberiji (96,8 odsto), Malaviju (96,6 odsto) i Nigeriji (95,8 odsto).

UN upozorava na glad u Africi

Dve agencije Ujedinjenih nacija, Svetski program za hranu (WFP) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine upozoravaju na rizik od gladi u Sudanu zbog rata, kao i iz raznih drugih okolnosti u drugim zemljama. O riziku od gladi lane su upozorili su i za Haiti, Burkinu Faso i Mali zbog ograničenja kretanja ljudi i robe. Te četiri države su se pridružile Avganistanu, Nigeriji, Somaliji, Južnom Sudanu i Jemenu koji se već suočavaju ili se predviđa da će se suočiti sa glađu. U izveštaju se poziva na hitnu akciju radi spasavanje života i poslova. "Pored devet zemalja koje su procenjene kao najrizičnije 2022. godine, još 22 države su identifikovane kao 'žarišta' kojima preti akutna nesigurnost kada je u pitanju hrana", navodi se u saopštenju WFP i FAO.

Šefica Svetskog programa za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija, Sindi Mekejn, upozorila je 2022. godine da će biti teško obezbediti hranu za svetsko stanovništvo, ukoliko Rusija bude napustila sporazum o žitu. A, to se - dogodilo! Sporazum mora da se produži. Mi nikako ne možemo da nahranimo određeni region, a kamoli čitav svet, ako se to ne dogodi, rekla je Mekejn tada za BBC.

Ona je dodala da je WFP nabavljao žitarice iz drugih država kako bi ih distribuirao zemljama širom sveta, ali da nisu uspeli da prehrane toliko ljudi zbog rastućih troškova.Znam da postoje neke farme koje još uvek rade. Ali morate zapamtiti da je velika većina zemlje na kojoj su se ranije uzgajali usevi sada minirana, sa nagaznim minama. Istakla je da bi, čak i ako bi se sukobi danas okončali, godinama trajalo čišćenje zemljišta kako bi ono postalo bezbedno.

Može li i Srbija?

Poljoprivrednici iz Srbije ponovo su bili na ulicama, a uskoro će opet, kako su najavili na ulice nezadovoljni zbog odnosa vlasti prema njima jer nisu ispunjena obećanja koja su im data. Pojedini među njima naglasili su da žele uslove kao njihove kolege iz zemalja regiona, kao što su Mađarska, Hrvatska i Bosna i Hercegovina (BiH), međutim, sagovornici Danasa tvrde da ni situacija u ovim zemljama nije znatno drugačija. Čuli su da se u Mađarskoj ne plaća porez na poljoprivredno zemljište, pa sad hoće da budu kao i njihovi prvi, bliski susedi! Zato se i postavlja i pitanje može li i Srbija to da uradi!

Poljoprivrednici se ogradili od izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju

Sedam udruženja poljoprivrednika uputili su dopis Ministarstvu poljoprivrede u kom su naveli da je neophodno organizovati novi sastanak i da će se oni na pregovore odazvati kao i svaki put. Dakle, udruženja poljoprivrednika (Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, "Naše mleko", Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Spas i opstanak stočara Zapadne Srbije, Savez udruženja poljoprivrenika Banata, Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje poljoprivrednika Aradac) koji su i ranije pregovarali sa Ministarstvom poljoprivrede, ponovo su nezadovoljni jer deo dogovora nije ispunjen! Ta udruženja održala su sastanak u Staroj Pazovi na kom je odlučeno da udruženje STIG bude izbačeno, a to je odlučeno jednoglasno od strane ostalih šest udruženja.

Oni su odgovorili na dopis ministarstva od 23. oktobra 2023. godine i u tom odgovoru su se ogradili od obrazloženja koje je vezano za izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2024. "Ništa o čemu je pričano i dogovarano na sastancima nije uneto u taj Zakon. Takođe sastanak koji je organizovan u ministarstvu 20. oktobra sa udruženjem STIG iz Požarevca i na koji je pozvano samo ovo udruženje ne može se okarakterisati kao dogovor sa sedam potpisnika sporazuma od 22. maja 2023.", naveli su oni. Umesto udruženja STIG, sporazumu je pristupilo udruženje iz Aradca, koje sada nastupa kao ravnopravan partner.

U dopisu Ministarstvu poljoprivrede, oni su posebno istakli pitanje uređenja tržišta žitarica. "Intervencije robnih rezervi kao i robna razmena nisu uređenje tržišta, nego još veća komplikacija i direktan uticaj na tržište. Nešto na šta se sve vreme insistiralo na sastancima je sitemsko, odnosno zakonsko rešenje uređenja robne berze (po uzoru na na robne berze u razvijenim Evropskim državama), sa svim elementima i načinima poslovanja po principu slobodnog tržišta pre svega žitarica i uljarica i ostalih poljoprivrednih proizvoda", naveli su oni.

Oni su dodali da je predlog za ta rešenja dat na sastanku 29. septembra 2023. godine, ali da po ovom pitanju nije urađeno apsolutno ništa. Što se tiče takozvanog plavog dizela, oni navode da je jasno potpisano da se uvede dizel bez akcize za 100 litara po hektaru za poljoprivrednike. Nezadovoljni poljoprivrednici iz Banata i Požarevca već su održali protest u Bavaništu. Oni nisu blokirali saobraćaj, već su mirno izrazili nezadovoljstvo, a kako su dodali, ovo je samo protest upozorenja zbog neispunjenih zahteva!

Predsednik Udruženja „Složni sindikalci" Jovan Jovanov, koji je jedan od organizatora ovog protesta, rekao je za javnost da su zahtevi poljoprivrednika upućeni nadležnima još u maju 2023.godine, ali da još uvek nisu ispunjeni. „Zahtevi su uređenje tržišta žitaricama, regresirana nafta bez akciza na pumpama, subvencije za 2024. godinu, kao i vodoprivreda koja je trebalo da bude regulisana ove godine", rekao je on.

Jovanov je, takođe, naglasio da zemlje iz regiona već imaju zakone koji ovo regulišu. „Ne tražimo ništa novo i ne izmišljamo zahteve koji nisu realni. Sve zemlje u regionu imaju nove zakone u vezi sa regulisanjem tržišta, i samo želimo isto kao i u Mađarskoj Hrvatskoj, Bosni... Svi imaju zakone koji štite svoje proizvođače. Želimo da budemo ravnopravni sa njima, da možemo da konkurišemo sa našom robom koju proizvedemo", naveo je Jovanov.

U ovom momentu proizvođači hrane su gladni: Poljoprivrednici opet izlaze na protest - ko učestvuje, ko ne, i kad je protest?

Nakon brojnih protesta i pokušaja pregovora sa Ministarstvom poljoprivrede da im izađe u susret, poljoprivrednici Srbije ponovo će izaći na ulice novembra 2023. godine. Nakon sastanka održanog 1. novembra 2023. godine, udruženja Inicijativa za opstanak poljoprivrednika, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, doneli su odluku da izađu na proteste 13. novembra?

Glavne razloge za ovaj potez, prema rečima poljoprivrednika, predstavljaju neispunjeni zahtevi iz sporazuma potpisanog u maju, i generalno nezadovoljstvo odnosom države prema agraru. Po rečima Milete Slankamenca, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, očekuje se da se do petka izjasne sva udruženja da li žele da im se priključe.

„Poslali smo dopis Ministarstvu, a oni su nam taksativno nabrojali šta su ispunili. Međutim, na tri stavke iz maja 2023. godine stavili smo primedbe, i to nam je glavni razlog zbog koga pozivamo na protest - jer sporazum nije ispunjen", pojašnjava Slankamenac. On dodaje da će javnost biti poznato na kom mestu će se protest održati ni da li će biti blokade saobraćaja, jer, kako naglašava, neće da otkriju sve „karte" unapred. Slankamenac ističe i da su sedam udruženja, koja su potpisala sporazum u maju, premijerki i ministarki poljoprivrede uputila dopis 23. oktobra, navodeći da je sporazum, zbog nepoštovanja, za njih „ništavan". „U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2024. godinu, nema apsolutno ničega o čemu je razgovarano i dogovarano na sastancima, pogotovo 29. septembra 2023. Ovo je još jedan pokušaj prevare poljoprivrednika! Ne vidimo više potrebu za bilo kakvim sastancima dok ne ispunite potpisano i ne uskladite dogovoreno, što hitnije", navodi se u pomenutom dopisu.

Da će se i udruženje STIG pridružiti protestu, potvrdio je za Danas predstavnik ovog udruženja Nedeljko Savić, koji smatra da je jedini način za bolji status poljoprivrednika, podizanje subvencija. „Izlazili smo na protest prošli ponedeljak, a to je bilo samo upozorenje. Dali smo rokove, i nastavićemo da delujemo svi zajedno. Glavni razlozi za to je loše stanje u kompletnom agraru. U ovom momentu proizvođači hrane su gladni. Iako smo se trudili da povećamo prinose, nismo ostvarili nikakav profit. Ratari su na nuli. Podigli smo subvencije i odradili sve što je bilo do nas, da bi na kraju naše cene bile katastrofa", ističe Savić.

S druge strane, deo poljoprivrednika neće učestvovati, jer, kako za Danas kaže Đorđe Grujić iz Udruženja za zaštitu poljoprivrednika Asocijacija 2022, zahtevi nisu konkretno i precizno definisani. „Sva udruženja koja se okupljaju oko nas, usaglasila su se da, bar za sada, neće izlaziti na proteste. Tu spadaju Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje proizvođača mleka Srbije, Udruženje hladnjačara „Breza" i mnoga druga. Glavni razlog za to je što nismo potpisnici takozvanih „sedam pečata", dogovorenih sa Vladom. Naime, od prolećnih protesta ništa konkretno nije ni zahtevano, samim tim ni ispunjeno. U sklopu asocijacije koju predstavljam, imamo radnu grupu sačinjenu od 25 ljudi, koji su se usaglasili da sa sedam pečata ništa konkretno nije traženo. Po nama, to je nedefinisano, neobrazloženo, kao da dete nešto traži od roditelja, a ne zna kako, niti da li roditelji mogu to da ispune", ilustruje Grujić.

Naime, ono što su ranije, ali i što sada poljoprivrednici zahtevaju, jeste da subvencije budu 300 evra po hektaru u ratarskoj proizvodnji, da bolje bude uređena berzanska trgovina, ali i da postoji „plavi dizel" bez akcize na svim pumpama, plus PDV od prvog januara. Osim toga, traže da premija za mleko iznosi 19 dinara po litru, subvencija po kravi 40.000 dinara, kao i subvencionisane kredite od jedan odsto koji se mogu koristiti i za refinansiranje postojećih kredita.

I dok ministar poljoprivrede u Srbiji tvrdi da su sve obaveze iz dogovora postigntute u maju 2023. godine izvršene od strane Vlade, proizvođači hrane tvrde suprotno. Da bi to dokazali uskoro pripremaju i nove proteste na ulicama. Jer, jedino sa ulica se čuje njihov glas!

Biće novih protesta, Ministarstvo nije ispoštovalo ključne tačke dogovora

Poljoprivrednici tvrde da ključne tačke dogovora nisu realizovane i najavljuju nove proteste, objavio je N1. „Nije ispunjeno uređenje robne berze i tržišta prometa žitarica, skladištenja, to je sistemsko rešenje, poreske obveznke ne košta ništa... Delimično je rešena akcija za gorivo. I treća sporna tačka koja se na neki način realizuje, bar imamo indicije je naknada za odvodnjavanje - 50 posto ove godine i od sledeće godine ukidanje te takse", kaže Milan Slankamenac.

Vladimir Višić kaže da je nekih boljitaka bilo, ali da je generalno jako malo učinjeno. „Problem je ako je nešto dogovoreno sa državom i stavljen potpis na to, posle toga država ne ispoštuje - ko je kriv za to? Imamo sastanak, izaći ćemo sa konkretnim odlukama... U Banatu i u Subotici će sigurno biti protesta za sada", navodi Višić.

Slankamenac još dodaje da su protesti kod građana nepopularni, a kaže - i nepotrebni su. „Situacija je jasna, svako ko se ove godine bavio poljoprivrednom je u debelom minusu", zaključuje. Ali seljaci i dodaju, da se njihov glas čuje jedino kada izađu na ulice. To nije pravi put za rešavanje problema, ali oni kažu da su prinuđeni, jer drugog rešanja nemaju!

U EU čak 93 odsto porodičnih farmi

U Evropskoj uniji je 2020. godine bio ukupno 9,1 miliona poljoprivrednih farmi, od kojih ogromna većina, više od 90 odsto može da se svrsta u kategoriju porodičnih gazdinstava. Reč je o poljoprivrednim gazdinstvima kojima upravlja i na kojima rade isključivo članovi jedne porodice, ili na kojima više od 50 odsto svih poslova obavljaju članovi jedne porodice, a takvih farmi je u EU 93 odsto. Takva porodična gazdinstva posedovala su 2020. godine i većinu korisnog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 61odsto od ukupno 157,4 miliona hektara poljoprivredne zemlje u EU, objavila je evropska statistička agencija Eurostat.

Međutim, bez obzira na to, iako ih je procentualno manje, svega sedam odsto, neporodična gazdinstva su imala srazmerno daleko veći udeo u površini poljoprivrednog zemljišta, oko 39 odsto, u broju zaposlenih radnika (oko 22 odsto), po broju korisnih životinja (oko 45 odsto) i po ukupnoj proizvodnji (oko 44 odsto). Porodične farme u gotovo svim zemljama EU čine najmanje 80 odsto poljoprivrednih i stočarskih gazdinstava. Izuzetak su Estonija sa 65 odsto i Francuska sa 58 odsto. Sa druge strane tri zemlje sa najvećim udelom porodičnih poljoprivrednih imanja su Grčka, Rumunija i Poljska, sa više od 99 odsto.

(Nastaviće se)