(P)likovi

Vučić i njegovi saradnici iznose plen u inostranstvo

Pljačkaši u bekstvu

Kako je Nebojša Stefanović stekao desetine miliona evra, kojima je nedavno kupio vilu u Atini? Zašto se pokojni Branko Stefanović još vodi kao direktor firme Seven Stars? Da li su vile u Grčkoj kupili Vučićevi kumovi Zoran Bašanović i Goran Veselinović, kao i Goran Vesić i Irena Vujović? Kako se Slaviša Kokeza nagodio sa američkim službama da bi dobio dozvolu da kupi luksuznu kuću na Floridi? Zašto Aleksandar Šapić traži da mu novinari plate 100.000 evra jer su objavili vest o tome da je kupio vilu od 800.000 evra u Trstu? Mogući odgovori na ta i druga pitanja koja ukazuju na bežaniju pripadnika naprednjačkog kartela navode se u tekstu zamenika glavnog urednika Magazina Tabloid Predraga Popovića, bivšeg urednika u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliskog Vučićevog saradnika i prijatelja.

Predrag Popović

Istaknuti pojedinci iz vrha kartela oko Srpske napredne stranke užurbano se pripremaju za bekstvo iz Srbije. Novac, stečen sumnjivim poslovima kojima su očerupali državni budžet, deponuju na račune stranih banaka, otvaraju firme u ofšor zonama i kupuju nekretnine širom sveta.

Aleksandar Vučić je prvi, još 2014. godine, počeo da iznosi oteti plen iz Srbije. U saradnji sa Sinišom Malim, Vladimirom Cvijanom i Aleksandrom Babakovom, prisvojene milijarde evra deponovao je na račune banaka u Čikagu, Moskvi, Hong Kongu, Pekingu, Abu Dabiju... Luksuzne vile je kupio u predgrađu Vašingtona i urugvajskom Sol de Mareu. Taj spisak, formiran na osnovu šturih informacija i glasina u vrhu SNS-a, sigurno je mnogo duži i bogatiji. Vučićevu strategiju primenilo je nekoliko pametnijih i opreznijih pripadnika dvorske svite.

- Naša pljačka mora biti metodična i organizovana. Treba uzimati predmete koji sa što manjom težinom imaju što veću vrednost, kao što su nakit, dragoceni metali, drago kamenje, te obredni predmeti. Ova pljačka, zajedno sa uništavanjem fabrika i mašina, uporedo sa teritorijom, deportacijama i naučno organizovanim izgladnjavanjem dece i civila, mora nam osigurati prednost - navodi se u cirkularnom pismu, koje je 17. septembra 1943. godine nacistički feldmaršal Erih fon Manštajn prosledio komandantima nemačkih brigada u okupiranoj Francuskoj.

Fon Manštajn je mesec dana kasnije, 14. oktobra 1943, u tekstu o "Schwarze Corps-u" objasnio: "Čak i ako moramo biti pobeđeni, naši neprijatelji biće nemoćni da nas spreče da se brzo oporavimo, jer ćemo zadržati bogatstvo".

Naprednjački feldmaršal Alek fol Vučić nije dao pisano uputstvo o načinu pljačkanja, ali sve što su on i njegovi ortaci uradili proizvelo je iste rezultate. Metodično i organizovano su opljačkali javne resurse i privatnu imovinu, uništili su srpske fabrike, u inostranstvo proterali milion radno sposobnih ljudi i naučnim metodama su prinudili okupirano stanovništvo na siromaštvo i dužničko ropstvo. Ipak, za razliku od nacista, koji su gajili nadu da će im oteta imovina posle ratnog poraza dati šansu za osvetu, naprednjaci su mnogo skromniji. Njih ne zanimaju ideologija i stranka, stalo im je samo da zadrže plen i izbegnu odgovornost za izvršene zločine. Zato novac polažu u strane banke i kupuju nekretnine u inostranstvu.

Na primeru Nebojše Stefanovića vidi se kako to izgleda u praksi. Nekad najbliži Vučićev saradnik, koji danas ima status otpadnika iz naprednjačkog kartela, nedavno je u Vouliagmeni, elitnom delu Atine, kupio vilu porodice Micotakis, vrednu 25 miliona evra. Useljenje je uveličao venčanjem s bivšom manekenkom Miom Niketić. Na društvenoj mreži Instagram objavljene su fotografije na kojima mladenci poziraju na obali mora, opušteni i nasmejani kao da znaju da ih nikad neće stići pravda.

Kad je SNS dovedena na vlast, u julu 2012. godine, Stefanović je postavljen za predsednika Narodne skupštine. Tu funkciju je vršio za platu od 155.062 dinara. Kasnije, kao potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane, a potom i policije, u imovinskoj karti, Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio je da prima platu od 115.386 dinara. I tolika primanja bila su mu dovoljna da kupi vilu na Bežanijskoj kosi po ceni od 250.000 evra. U vrhu SNS-a tada se pričalo da mu je tu kuću kupio Zvonko Veselinović kao izraz zahvalnosti za podršku u dobijanju unosnih građevinskih poslova.

Uz funkciju ministra policije, Stefanović je dobio novu vilu o čijem luksuzu su režimski mediji naširoko pisali nakon što je pao u nemilost feldmaršala Vučića. Stefanović je na Dedinju dobio dve kuće, koje je spojio u jednu, od ukupno hiljadu kvadrata. Vrednost te vile je procenjena na 3,2 miliona evra. Radovi na rekonstrukciji su koštali oko 120.000 evra, od kojih je čak 30.000 otišlo na probijanje zidova i izgradnju tajnog prolaza, skrivenog iza pokretne biblioteke. Ništa jeftiniji nije nameštaj.

- Podovi su od najkvalitetnijeg italijanskog mermera. Postavljeni su gotovo po celoj kući, čak i u kuhinji. Sve je markirano, skupoceno i kvalitetno. Recimo, krevet u spavaćoj sobi je "Ralf Loren", vitrine su rađene od američkog oraha. Ugrađene su i specijalne česme od po 5.000 evra, providne, iz kojih voda teče spiralno, da bi pravila vrtlog. Stolice su plaćene 14.000 evra. Nešto malo manje je koštala kožna fotelja. Komplet nameštaj je u pastelnim bojama.

Prostora ima napretek, sve je rađeno po meri, uključujući plakare za garderobu, kao i ugradni cipelari. Ima čak i mini teretanu, a ispred kuće se nalazi bazen. Ministar je ovaj deo za odmor i uživanje oplemenio ukrasnim drvetom, a jedna sadnica je plaćena neverovatnih osam hiljada evra - rekao je tada za Srpski telegraf anonimni izvor za koga se pretpostavlja da se zove Aleksandar Papić.

Kad je Stefanović pao u nemislost "komandanta" Vučića, morao je da se odseli iz "bunkera", kako su tu vilu nazivali njegovi saradnici. Nije otišao daleko, samo do Ulice Ljutice Bogdana, gde se uselio u bivšu ambasadu Islamske Republike Iran. Zadržao je džip "mercedes" GT 63 AMG, vredan 250.000 evra, kao i policijsko obezbeđenje od 15 ljudi, koji ga čuvaju 24 sata dnevno.

Dok je trajala hajka na Stefanovića, Vučićev medijski eskadron ga je bombardovao pitanjima odakle mu novac za te nekretnine, nameštaj, automobile i sve ostalo. Međutim, nijedan režimski novinar, a kamoli tužilac, nije proverio poreklo imovine. Umesto zvanične istrage, afera se zadržala na medijskim optužbama, koje su protiv Stefanovića iznosili njegovi najbliži saradnici Papić, Vladimir Đukanović i Dijana Hrkalović.

- Krvavo zarađujem svoj novac - rekao je u jednom intervjuu za TV Kurir advokat i narodni poslanik Đukanović, kad mu je podsvest savladala omertu.

Na isti način - krvavo - novac su "zaradili" i ostali naprednjački jurišnici, uključujući i Stefanovića. Đukanović je i to opisao, optužujući bivšeg prijatelja da je prisluškivao Aleksandra Vučića i pripremao hapšenje ili čak ubistvo Andreja Vučića.

- Nebojša Stefanović je u MUP-u napravio paralelne državne strukture. Da nisu Belivuk i ovi njegovi pohapšeni, to bi se prilično tragično završilo. Pre svega, mislim na brata predsednika. U "Jovanjici" pokušano je da se nametne optužba da je Andrej Vučić trgovac narkoticima. Šta da je Koluvija pristao na tu nečasnu ponudu? Iste sekunde tužilac bi ušao u prostoriju i rekao: "U redu, prihvatamo tvoju nagodbu, izdajem nalog za hapšenje Andreja Vučića". Nastao bi potpuni haos u zemlji. S druge strane, ako to ne bi uspelo, siguran sam da bi išli na fizičku likvidaciju, tu nemam nikakvu dilemu. Znate kako to ide... Znate, kad bi mu ubili brata ili kad bi mu naudili na takav način, predsednik Vučić bi potpuno bio kao biljka. Čovek vegetira, a vi, na sentimentalnost naroda, onako volšebno preuzmete čitavu državu. Predsednik je najbolji, ali su mu ubili brata, mi ćemo tu sad da pomognemo. Suštinski, oni bi držali vlast, a on bi tu vegetirao. To su želele da urade te paralelne strukture - rekao je Đukanović.

U to vreme, Đukanović je kao najbližu Stefanovićevu saradnicu, koja ima značajnu ulogu u paralelnim strukturama, opisivao Dijanu Hrkalović. Bivša državna sekretarka je uhapšena i optužena za trgovinu uticajem, odnosno prikrivanje dokaza u sudskom postupku koji je vođen protiv Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, optuženih za ubistvo Vlastimira Miloševića. Vodeći naprednjaci i njihovi mediji označavali su Hrkalovićku kao kraljicu mafije, koja je odgovorna za ubistvo advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, policijskoj inspektora Dejana Jovića i druge zločine.

Međutim, sve optužbe su ekspresno prekrili snegovi, ruzmarin i šaš čim se Hrkalovićka vratila na fabrička podešavanja i shvatila da je Vučić "Sunce", "najpošteniji i najbolji čovek na svetu", "ideal svakog muškarca"... Odmah je dobila Đukanovića za advokata, a Milomira Marića za islednika, koji ju je u svojim emisijama saslušavao o zlom i podlom Stefanoviću.

- Nebojša Stefanović je ostvarivao neovlašćeni uvid u sadržaj telefonskih komunikacija predsednika i članova njegove porodice. Čitao je transkriptenjegovih razgovora mimo predsednikovog znanja, njemu iza leđa. Nije preduzeo kontraobaveštajnu zaštitu predsednika, nijednu meru iz svoje nadležnosti, niti je obavestio BIA da ona preduzme mere iz svoje nadležnosti. To se nije desilo jednom ili dva puta, nego 658 puta - govorila je Hrkalovićka.

Stefanović je optuživan da je montirao aferu "Jovanjica", koja je za cilj imala hapšenje Andreja Vučića. Saznanja, prikupljena prisluškivanjem članova vladajuće porodice, nameravao je, navodno, da iskoristi za prevrat u SNS-u i državi. Stefanovićeve veze sa kriminalcima dokazivali su prepiskama sa "Sky" aplikacije, u kojoj je njegovo kodno ime bilo Edo. Zaista, u optužnici protiv Darka Šarića, Edo se pominje češće od Duška Šarića. Na osnovu tih prepiski, dobijenih od Europola, policija je podnela krivičnu prijavu protiv Stefanovića, ali tužilaštvo nije reagovalo, pa slučaj nikad nije dobio sudski epilog.

Posle svega, Stefanović nije procesuiran ni za jedno delo koje su mu režimski mediji stavljali na teret, a kamoli za ona koja je izvršio po nalogu ili u zajedničkom interesu sa Vučićem. Od odgovornosti se izvukao zahvaljujući polisi osiguranja - transkriptima presretnutih Vučićevih razgovora sa kriminalcima i ostalim dokazima pljački koje je izvršio naprednjački kartel. Vučić i njegovi kerberi mogu da ga provlače kroz medijsko blato i da mu prete krivičnim prijavama, ali ne smeju da krenu u sudski obračun. Ne smeju jer znaju da bi Edo, u samoodbrani od istine i pravde, otkrio ko su Oskar, Dolar ili Nikola P.

Ravnoteža straha, koja vlada među aktuelnim i bivšim pripadnicima dvorske svite, sve ih čuva na slobodi. Sve kriminalne i korupcionaške afere guraju se pod tepih. Tako je i Branko Stefanović, otac Nebojše Stefanovića, gurnut u grob posle otkrivanja njegove uloge u čerupanju fabrike oružja Krušik.

U jesen 2019. godine, kad su otkriveni detalji spornog poslovanja kompanije GIM, s kojom je povezan Branko Stefanović, mediji su izveštavali o korupcionaškim kombinacijama s prodajom oružja iz Krušika. Ugovori iz 2016. godine pokazuju da je GIM, prodajom minobacačkih granata po nezakonito povećanim cenama, ostvario zaradu od 4,5 miliona evra. Dve godine kasnije, na istim poslu i na isti način, pod kontrolom starijeg Stefanovića ostvarena je zarada od 16.4 miliona evra. Tužilaštvo je povelo istragu, ali ne protiv GIM-a i Branka Stefanovića, nego protiv Aleksandra Obradovića, radnika Krušika, koji je objavio dokaze pljačke tog preduzeća.

I u tom slučaju naprednjački kartel je primenio mafijašku devizu - iza svakog problema stoji neki čovek, kad nema čoveka, nema ni problema. Pandemija korona virusa je iskorišćena za rešavanje problema s nekoliko nepodobnih pojedinaca, uključujući i Branka Stefanovića.

Zvanično, on je umro 6. juna 2020. godine u beogradskoj bolnici "Dr Dragiša Mišović". Iako na portalu JP Pogrebne usluge nije bilo podataka o tom smrtnom slučaju i terminu ukopa, Branko Stefanović je navodno sahranjen na Bežanijskom groblju.

Stariji Stefanović je vaskrsao u medijima pre nekoliko dana, kad je nedeljnik Radar, povodom vesti o venčanju mlađeg Stefanovića i kupovini Micotakiseve vile za 25 miliona evra, proverio podatke o poslovanju njihovih firmi na sajtu Agencije za privredne registre. Otkriveno je da se Branko Stevanović i danas vodi kao direktor firme Seven Stars, koja, između ostalog, u vlasništvu ima restorane "Maksim 2" i "Maksim 3". Račun te firme je u blokadi od 5. novembra 2020. godine zbog duga od 3,6 miliona dinara, dok se dugoročne obaveze procenjuju na oko 250.000 evra. Aktivna je i kompanija GIM, ali i ona propada. Pre pet godina je prijavila prihod od milijardu dinara, a od tada beleži gubitke, koji prelaze cifru od osam miliona evra.

Možda je Branko Stefanović zaista preminuo u junu 2020, ali u to malo ko veruje. Svako normalan zna da vlast, koja je tri godine skrivala informaciju o smrti Vladimira Cvijana, može i četiri godine da skriva istinu o živom Stefanoviću. Pošto se i danas vodi kao direktor aktivne firme, verovatno mu ide i posthumni staž, a ne bi bilo čudo ni da je pre mesec dana glasao na izborima. Osim toga, i "mrtav", stariji Stefanović ima zaštitu državnih organa. Agencija za privredne registre ima obavezu da obriše preduzeća koja nisu podnela završne izveštaje uzastopno dve poslovne godine, a Seven Stars to nije uradio od 2019.

Nebojša Stefanović se ne oglašava ni o ovoj aferi. Na svom nalogu na Instagramu, bivši Vučićev dugogodišnji potrčko objavljuje fotografije sa venčanja, sa ćerkom Ninom i sinom Filipom, zlatnim retriverima, bazenom i teretanom iz vile "na beogradskom Beverli Hilsu", kako je nekada u medijima nazivao svoj "bunker" na Dedinju.

Kupovinom vile u Atini, Stefanović je obezbedio luskuzno skrovište od pravde, koja će ga kad-tad potražiti. Neće biti jedini koji se tamo okućio. Atinu, kao privlačnu destinaciju, prvi je izabrao Vučićev kum Zoran Bašanović. Za razliku od ostalih pripadnika dvorske svite, Bašanović je jedini koji je imao velike količine novca i pre dolaska naprednjačkog kartela na vlast. Kao dugogodišnji estradni menadžer, pošteno je zaradio tih četiri miliona evra, koliko priča da je platio vilu u Atini. Poučen njegovim primerom, na istoj lokaciji vilu je kupio i drugi Vučićev kum, Goran Veselinović. E, pre uspona SNS-a, Veselinović nije imao para ni da plati zubarske usluge. U vrhu kartela se priča da su njima u komšiluku luksuzne nekretnine kupili Goran Vesić i Irena Vujović, ali to će se tek utvrditi posle smene vlasti, kad se oslobode tužilaštvo, sudovi i cela Srbija.

Iako je imao značajnu ulogu u kartelu, Slaviša Kokeza je bio prinuđen da pobegne iz Srbije u Sjedinjene Američke Države. Kad je Vučić pokrenuo kampanju protiv njega, optužujući ga da je švercom preko carine ukrao 640 miliona evra, pa i za pripremu njegovog ubistva, Kokeza je morao da se brani na dva načina. Prvo je Aleksandra Vučića upozorio da će se, ako bude uhapšen i procesuiran, braniti tako što će tvrditi da se bavio švercom po nalogu i u finansijskom interesu Andreja Vučića. Da u toj priči, koja je procurela iz vrha SNS-a, ima istine može da se pretpostavi na osnovu ponašanja feldmaršala Vučića. U početku, Vučić je insistirao da Kokeza bude uhapšen i optužen, pored ostalog, i za saradnju sa Belivukovim klanom.

- Ne znam zašto Kokeza ne sme na poligraf. Bilo bi dovoljno da odgovori samo na jedno pitanje. Na jedno jedino pitanje, da li je pripremao atentat na mene. Na mene, koji mu nikad ni na senku nisam stao - tvrdio je Vučić u intervjuima, pre nego što je ucenjen.

Kad mu je Kokeza poslao jedan jedini SMS, Vučić je značajno aterirao: "Ma hajte, molim vas, kakvih 640 miliona... To nije bilo za jednu godinu, nego za osam... Istraga time treba da se bavi, a ne ja i ne vi, novinari..."

Kokeza je pristao da učestvuje u istrazi, ali ne ovoj, nepostojećoj, u Srbiji, nego onoj koju vode američke službe. U jeku hajke, otišao je u Ameriku i na Floridi kupio kuću i imanje vredno osam miliona dolara. Njegovi zabrinuti ortaci iz vrha naprednjačkog kartela tvrde da se Kokeza nagodio sa američkim vlastima, dao im je dokaze kriminalnih i koruptivnih kombinacija u zamenu za bezbednost. Američke službe te informacije koriste u obračunu s balkanskom mafijom, a Kokezu čuvaju u nekoj vrsti kućnog pritvora. S druge strane, u Srbiji je ostao Kokezin sin, koga naprednjačka mafija tretira kao taoca. I u ovom slučaju sve umešane strane dobro paze da ne naruše ravnotežu straha, kako ne bi došlo do haosa.

Ravnotežu straha u Srbiji održava Vučić preko tužilaštava i sudova. To je nedavno opisala Zorana Mihajlović, koja je pobegla iz kartela i sa političke scene, ali ne i iz države.

- Potpisala sam 15 krivičnih prijava, koje sam sa dokazima poslala Tužilaštvu za organizovani kriminal. To su prijave protiv Dmitra Đurovića, Milutina Mrkonjića, Dušana Bajatovića, Milorada Grčića... Nikada nijedna nije procesuirana. To je apsolutno nemoguće! Suština problema je u pravosuđu, koje mora da se odvoji od onoga što se zove politika. Do toga će doći kada Srpska napredna stranka bude padala sa vlasti - rekla je Mihajlovićka.

Oslobođeno pravosuđe moraće da se pozabavi i pljačkašim poduhvatima u kojima je i ona učestvovala. Zorana Mihajlović je potpisala skandalozni ugovor za projekat "Beograd na vodi", ona je raskinula saradnju sa kineskom kompanijom CRBS za izgradnju "Moravskog koridora", koji je vredeo 460 miliona evra, i napravila dogovor sa američkim Behtelom, koji isti auto-put gradi za 1,6 milijardi evra. Kao ministarka energetike i građevinarstva, ona je davala sporne dozvole za mini hidroelektrane, koje su izazvale ekocid širom Srbije, organizovala je širenje Rio Tinta u Jadarskoj dolini...

No, dok ne dođe sloboda, na udaru pravosuđa nalaziće se naprednjački politički protivnici, nepodobni mediji i građani koji se suprotstavljaju pljačkaškom režimu. Većina Vučićevih saradnika koristi usluge tužilaca i sudija za progon kritičara.

Magazin Tablod se godinama nalazi pod udarom Vučićevog kuma Nikole Petrovića, koji SLAPP tužbama nastoji da uništi redakciju. Za tim oruđem u borbi protiv istine posegao je i Aleksandar Šapić, koji je protiv medijske mreže BIRN podneo dve tužbe sa zahtevom da mu se duševni bol nadoknadi sa ukupno 12 miliona dinara.

Nedeljnik Vreme i BIRN su, u januaru prošle godine, objavili tekst pod naslovom "Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra". Redakcije tih medija tvrde da su došli do izvoda iz italijanskog katastra iz koga se vidi da je Šapić tu vilu kupio 2018. godine, a da to nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Vreme i BIRN su tada postavili pitanja: zbog čega javni funkcioner Šapić nije ispunio zakonsku obavezu i svoju italijansku vilu prijavio Agenciji za prečavanje korupcije i po kom osnovu je Šapić dobio prebivalište u Trstu, budući da je te godine, a i pre toga, živeo u Beogradu i obavljao javni posao predsednika opštine Novi Beograd, kao i da li je Šapić osim kršenja srpskog zakona, prevario i italijanske institucije.

Šapić je na ta pitanja odgovorio tužbama protiv glavnog urednika Milorada Ivanovića i novinara Aleksandra Đorđevića, Jelene Veljković i Radmila Markovića.

- Tuženi su iznošenjem neistina prouzrokovali neizmernu štetu tužiocu u smislu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva čime su ukupne moralne vrednosti tužioca dovedene u pitanje, koje on uživa u određenoj društvenoj sredini - navodi se u Šapićevim tužbama protiv BIRN-a.

Redakcija BIRN-a tvrdi da se radi o još jednoj SLAPP tužbi, čiji je cilj da zaplaši i obeshrabri novinare u nameri da izveštavaju o pojedinim ljudima ili temama od značaja za društvo. Visina Šapićevog zahteva za nadoknadu, kao i takse i ostali sudski troškovi pokazuju nameru da se taj medij finansijski iscrpe.

U Andrej Vučić brani čast na sudu, tužbama protiv novinara. Zbog teksta Jelene Bulajić u dnevnom listu Nova, Andrej Vučić je tužio autorku i sve urednike tih novina.

- Novinarka je napisala kolumnu gde su izmislili, na osnovu prethodnog pisanja podgoričkih Vijesti, ali čak ne ni onako kako su Vijesti pisale, nego su dodali i svoj stav da je on slavio prvu milijardu evra. Kada tako nanosite štetu ljudima, obmanjujete, lažete, morate da odgovarate pred sudom za jedno takvo lažno novinarstvo - rekao je Vladimir Đukanović, koji u ovom slučaju "krvavo" zarađuje novac zastupanjem Andreja Vučića.

Podgoričke Vijesti su objavile prepisku sa "Sky" aplikacije, u kojoj su crnogorski mafijaši pomenuli da su Andrej Vučić i Zvonko Veselinović proslavili prvu milijardu evra, kao i da zajedno idu helikopterom u lov na muflone. Andrej Vučić nije javno demantovao vezu sa Veselinovićem, pa ni događaje koji se pominju u toj prepisci, ali tužio je novinarku koja je, kako priznaje i advokat Đukanović, iznela svoj stav o toj temi.

Treba priznati da je sud pravo mesto za utvrđivanje istine o milijardama i načinima na kojih su do njih došli pojedinci iz vrha naprednjačkog kartela. Kad se stvore okolnosti za pravedna suđenja, u skladu sa zakonima, a ne prema volji vladara, priliku za odbranu, pored Andreja Vučića, Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića, Nebojše Stefanovića, dobiće i Aleksandar Vulin i njegova tetka, koja mu je pozajmila 200.000 evra, Goran Vesić, Zlatibor Lončar i mnogi drugi saučesnici u zločinačkom poduhvatu protiv Srbije. Kako će se tada ponašati mnogi od njih, može da se nasluti iz primera nacističkog feldmaršala Eriha fon Manštajna.

Posle savezničkog iskrcavanja u Normandiji, Fon Majnštajn se predao Britancima. Osuđen je 1944. na 18 godina robije. Pod izgovorom da se nalazi u kritičnom zdravstvenom stanju, 1948. je pušten na slobodu. Umro je 1973. godine.

Nema sumnje, tako će i mnogi iz Vučićevog okruženja pokušati da izmigolje pravdi bekstvom u inostranstvu ili u bolest. Bežanija je, očigledno, već počela, a završiće se, ako bude pravde, lovom, hapšenjem, osuđivanjem i zatvaranjem pobegulja u Zabelu.