https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na nišanu

Vučić proslavlja “pobede”, kojima je uništio Srbiju, a i sebe

Komandante, promeni pelene

Uzalud se Aleksandar Vučić predstavlja kao "komandant", vojska mu je razbijena. U vrhu naprednjačkog kartela traju žestoki obračuni, u kojima jedni drugima prete i ubistvima. Petar Panić je svog kuma Vučića uvukao u sukob sa Bratislavom Gašićem, a strani centri moći ga guraju u rat sa Milanom Radoičićem. Osim njih, na sve načine se brane Zvonko Veselinović, Predrag Koluvija i ostali pripadnici dvorske svite. Vučić nema rešenja za probleme koje mu prave najbliži saradnici, a kamoli za pritiske Evropske unije da ispuni davno preuzetu obavezu da omogući Rio Tintu eksploataciju litijuma u Podrinju.

Predrag Popović

Savremena istorija Srbije i Srba puna je ratnih i političkih poraza, koji su doneli velike statusne i finansijske profite Aleksandru Vučiću. Njegovi uspesi su obeleženi tuđim grobovima, izbegličkim kolonama i nacionalnim katastrofama.

Vučić je godinama huškao Srbe iz Krajine i Bosne u rat. Posle "Oluje" i Dejtona, dok se stotine hiljada prognanika nisu ni snašli u Srbiji, Vučić je prvi put ušao u vlast i postao ministar protiv informisanja. Posle NATO agresije Srbija je ostala bez Kosova i Metohije, ali Vučić je osvojio 117 kvadrata luksuznog stambenog prostora u Beogradu.

Sa istančanim osećajem za morbidnu patologiju, pre nekoliko dana organizovao je proslavu tih poraza, koji su naneli trajnu štetu srpskim državnim i nacionalnim interesima. Pod zvaničnim sloganom "Jedan narod - jedan sabor" i nezvaničnim dodatkom "jedan vođa", održao je svojevrsno opelo Srbiji. U skladu sa Disovim stihom "Mračne duše nazvaše se patrioti", Vučić, Dodik i Porfirije na beogradskom Trgu Republike razbacivali su se parolama pećinskog nacionalizma. Istovremeno, Albanci su u Prištini proslavljali ukidanje granice između Albanije i Kosova.

Obeležavanje ratne pobede NATO agresora i terorista UČK uveličao je Vučićev specijalni savetnik Toni Bler, koji je, dok je bio premijer Velike Britanije, presudno uticao na odluku o bombardovanju SR Jugoslavije. Bler je, na zajedničkoj konfereciji za medije sa Vjosom Osmani, ponovio tvrdnju da je "NATO intervencija pre 25 godina bila ispravna stvar" i da s ponosom "stoji uz narod Kosova, koji se izborio za oslobođenje od Srbije".

Na ponos se, isto veče, za kafanskim stolom, pozivao i Danilo Vučić. Između gutljaja vina, ustajao je i u transu pevao: "Ja sam momče sa Kosova, ponosim se tim..." Danilo, verovatno, tom pesmom nije podsećao na poreklo iz prizrenskog sela Zaplužje, poznatog po Fahri Musliuu. No, dok u tim stihovima možda ima istine, Danilov tata Aleksandar je opisan u novoj pesmi, emitovanoj na Pinku.

"Nek se srpski barjak vije, Ljuta borba sad se bije, Svi kao jedan, brat za brata, Uz Aleksandra komandanta!"

Bolesnom potrebom za primitivnim izlivima idolopoklonstva, Vučić pokušava da prikrije strah od suočavanja sa istinom i pravdom. Pre dve nedelje, na izborima, video je kakvom vojskom komanduje. Video je kako njegovi vojnici skrivaju lica i, postiđeni, sa izbornim materijalom u rukama beže pred građanima, od kojih nisu mogli da ih zaštite ni maskirani kriminalci, ni njihove kolege u policijskim uniformama.

Od tih scena Vučića mnogo više brinu sukobi u vrhu naprednjačkog kartela. Tamo svak svakome radi o glavi, bukvalno. Primer Vladimira Cvijana dokazuje da obračuni među pripadnicima Vučićeve dvorske svite ponekad završe prvo u Dunavu, a posle kremacije u urni na Lešću. Neki sukobi su se zadržali na političkom, pravosudnom i medijskom davljenju i spaljivanju. Na te načine su eliminisani Slaviša Kokeza, Nebojša Stefanović, Aleksandar Papić, Predrag Koluvija i još neki prvoborci pod Vučićevom komandom. Oni su žive glave izvukli zahvaljujući polisi osiguranja - dokazima saradnje s "komandantom". Kokeza je, pokazalo se, postupio najpametnije. U dve SMS poruke zapretio je Vučiću da će objaviti detalje o saučesnicima u carinskim prevarama teškim dve milijarde evra. Istog časa su prestale medijske optužbe da je pripremao atentat na Vučića, a Kokeza se, za svaki slučaj, sklonio na sigurno, u Ameriku, pod zaštitu FBI i DEA.

Stefanović je optuživan za prisluškivanje članova porodice Vučić i pripremu državnog udara. Udar se završio oduzimanjem funkcije predsednika Beogradskog odbora SNS-a i ministarske fotelje. Pravosuđe je reagovalo tako što ga je zaštitilo od policijske optužnice, potkrepljene dokazima sa "Sky" aplikacije, koja ga je teretila za saradnju sa Darkom Šarićem. Uzalud je policija dokazala da je Stefanović "Edo" kad on zna i ima dokaze ko je "Oskar".

Na isti način, materijalima prikupljenim tajnim snimanjem, Milorad Grčić se izvukao od odgovornosti za štetu od nekoliko milijardi, koju je naneo Elektroprivredi Srbije. I njega su režimski mediji optuživali da je u EPS-u nezakonito instalirao sistem za prisluškivanje Aleksandra, Andreja i Anđelka Vučića. Zato se "potpukovnik" Koluvija uzda u svoj "blackberry" telefon, u kome se nalaze tragovi kontakata s pravim vlasnicima "Jovanjice", najveće fabrike droge u Evropi. Iako mu koeficijent inteligencije nije veći od broja cipela, Koluvija zna da mu praznu glavu čuva telefon pun sačuvanih poruka i snimljenih razgovora. I Dijana Hrkalović se uzda u omertu. Nada se da će biti bezbedna dok god ćuti o "komandantu" i laje na njegove kritičare. U tom nizu nesrećnika, koje je Vučić kriminalizovao, u najtežem položaju nalazi se Papić. On je nagazio na svaku trulu dasku na koju je naišao, pa sad može da se samo nada da će biti zaboravljen, ako bude imao sreće.

Sve te obračune inicirao je Aleksandar Vučić. Postupajući po njegovim nalozima, državni i stranački organi, naravno i mediji, potpaljivali su i gasili afere u kojima su glavne uloge imali njegovi najbliži saradnici. Međutim, sada se zaoštravaju sukobi koji su izvan Vučićeve kontrole, kao što je onaj između Bratislava Gašića i Petra Panića, zvanog Pana.

Magazin Tabloid je u broju od 9. maja ove godine (tekst možete da pročitate na linku ) opisao uzroke sukoba Gašića i Vučića, u kome su Uroš i Miloš Panić, sinovi Petra Panića, dobili uloge kolateralnih žrtvi.

Da podsetimo, Vučić nije dozvolio Gašiću da na najznačajnija mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova postavi svoje ljude. Revoltiran, Gašić je pokrenuo seriju diverzija. Udario je na Veselina Milića kako bi sprečio njegovo postavljanje na mesto direktora policije. Kad je Vučić stao na stranu Milića, Gašić je pokrenuo akciju protiv mladih Panića. Pod optužbom da su organizovali lanac prostitucije, raspisao je potragu za njima.

Gašić je svakakav, ali nije naivan. Znao je šta i zašto radi. Znao je da će Pana Senior tražiti od svog kuma Vučića da reaguje i zaustavi policiju i pravosuđe. Vučić bi to uradio kad bi mogao. Međutim, Gašić je pokrenuo i stimulisao medijsku buku, koju nije mogao da stiša ni Vučić, glavni urednik svih režimskih medija. Da ne bi ugrozio svoj rejting, Vučić je od Panića tražio da bude strpljiv, pomoći će njegovim sinovima jednog lepog dana.

Kad je shvatio da mora sam da rešava ovaj problem, Panić je to uradio na svoj način, kroz medije. Na društvenim mrežama objavio je informacije koje kompromituju Gašića i njegove saradnike. Usput, upozorio je Vučića da postoje policajci koji su toliko odani Gašiću da bi ga, ako im on naredi, uhapsili ili ubili.

- Danas me je posetio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije Goran Colić. Kaže, poslao ga ministar Ivica Dačić da proveri priče koje kruže gradom da ću se svetiti Bati Gašiću i da ću ubiti Marka Krička. Znam da laže i da ga nije poslao Dačić, nego Gašić. Rekao sam mu da će se Gašiću osvetiti Bog što mi je sinove strpao u zatvor i napakovao im trgovinu ljudima, a da će Marko Kričak da završi u zatvoru jer je ranio nenaoružanog migranta i ubio Silvanu, Romkinju, državljanku Srbije, a ubistvo svalio na migranta - napisao je Panić na Fejsbuku.

Panić je naveo da je Kričak bio prodavac vozila u "Porshe lizingu", a da ga je Gašić zaposlio u Bezbednosno informativnoj agenciji, odakle ga je, sa sobom, poveo u MUP. Iako nije služio vojsku, niti je završio bilo kakvu policijsku obuku, Kričak je i bez bezbednosne provere postavljen na mesto komandanta Jedinice za obezbeđenje.

Magazin Tabloid je te informacije objavio u broju od 4. januara ove godine. U tom tekstu () navedeni su i detalji, koje Panić izostavlja, ne slučajno. Sa instinktom za samoodržanje, zahvaljujući kome je trideset godina opstao u podzemlju, Panić je izbegao da pomene Kričkove veze sa Zvonkom Veselinovićem, Milanom Radoičićem, Predragom Koluvijom i Veljkom Belivukom, da ih ne bi natovario sebi na vrat. Da ne bi širio front, Panić je propustio da kaže da Kričaka u BIA nije doveo Gašić, nego Veselinović.

Kao što je sa Veselinovićem išao u lov na muflone, Kričak je sa Koluvijom lovio Slobodana Milenkovića, tadašnjeg šefa Četvrtog odeljenja za borbu protiv narkotika, koji je otkrio "Jovanjicu". Inspektor Dušan Mitić je na saslušanju u sudskom postupku za "Jovanjicu" opisao kako je Kričak prenosio poruke koje je Milenkoviću slala Koluvijina tadašnja advokatica. Kad su podneli prijavu da im se priprema likvidacija, MUP je Milenkoviću i Mitiću ponudio zaštitu Jedinici za obezbeđenje, ali oni to nisu prihvatili jer nemaju poverenja u Kričaka. Na nezakonite i sporne aktivnosti Marka Kričaka ukazao je i Novi policijski sindikalni savez, koji je naveo da je njegov brat Srđan Kričak bio pripadnik ekipe Veljka Belivuka.

Da ne bi širio front i izazivao Veselinovića, Koluviju i Belivuka, Panić se koncentrisao na to da Kričaka predstavi kao opasnog ubicu, koji je spreman da likvidira čak i Vučića.

- Kričak je poznat po izjavama u javnosti da ga boli kurac za Vučića i da sluša samo Gašića, koji je za njega Bog, i da će, ako mu Gašić naredi, ubiti ili uhapsiti Vučića - napisao je Panić na Fejsbuku.

U mafijaškom žargonu, na koji su navikli Panić i Vučić, ovakve poruke se nazivaju "gasiranje". Pana odlično poznaje svog kuma, zato daje gas njegovim strahovima. Vučić, opet, zna da većina njegovih saradnika osećaju istu bol kao Kričak i da će mu se, kad dođe stani-pani, osvetiti za sva poniženja, uvrede i štetu, koju im je naneo.

Što se Vučića tiče, za njega bi najbolje bilo da Panić i Gašić sukob reše između sebe. Mogu da to urade i oružjem. Vučić bi navijao za obojicu, da im ruka ne zadrhti dok pucaju. Kasnije bi javno plakao na njhovim sahranama, a tajno bi slavio uz šampanjac, kao što je na onaj svet ispratio Slavka Ćuruviju i Zorana Đinđića. Iako takav rasplet nije isključen, trenutno je Vučić izložen najtežim mukama. Panić ga je uvukao u rat koji nije njegov. Sad svi u vrhu naprednjačkog kartela očekuju da ga on reši, a on ne zna kako.

U Vučiću se tri decenije taloži strah od Panića. Kad se pojavio u sekretarijatu Srpske radikalne stranke, sa svim psiho-fizičkim deformitetima i kompleksima, Vučić je bio omiljena meta Panićevih grubih šala, koje bi se danas nazvale vršnjačkim nasiljem. Ipak, treba priznati da je Pana uvek bio korektniji prema Vučiću, nego obrnuto. Posle petooktobarskih promena, Panić je napustio mesto šefa radikalskog obezbeđenja i stavio se na raspolaganje DOS-u. U medijima je optuživao Vojislava Šešelja za sve i svašta, od otimanja stanova do švalerskih avantura. Tomislava Nikolića je optužio da mu je prodao ukradeni automobil, a kasnije nije hteo da mu vrati pare.

I tada, dok je služio kao DOS-ova močuga za razbijanje radikala, Panić je za Vučića imao samo lepe reči. Znao je za mnoga Vučićeva nepočinstva, ali držao se omerte. S druge strane nije bilo takve lojalnosti. Kad je Paniću u zatvoru u Padinskoj skeli izbijeno oko, Vučić je rekao da je to i zaslužio, jer je cinkario cimere iz ćelije. Panić je prešao i preko toga.

- Ne smetam ti, ne smetaj mi - definisao je Panić odnos s Vučićem kad je Srpska napredna stranka preuzela vlast.

Saradnja je, do juče, trajala na toj osnovi. Međutim, ova objava na Fejsbuku sve je promenila. Panić je svoje probleme prebacio na Vučića i gurnuo u sukob sa Gašićem. Već činjenica da je Gašić znao da će do toga doći, a da je svejedno odlučio da uđe u taj obračun, pokazuje da postoje razlozi koji mu ulivaju hrabrost i nadu da će na kraju izaći kao pobednik. Ne treba zaboraviti da je Gašić oduvek bio strano telo u Vučićevom okruženju.

Na stranačke i državne funkcije došao je trgovinom, tj. kupovinom, a ne zahvaljujući dugogodišnjem poznanstvu i radikalskom stažu. Gašić je novac iskoristio i da bi ispleo mrežu saradnika u svim bezbednosnim službama. Usput, izgradio je korektne odnose sa stranim diplomatama i predstavnicima zapadnih službi. Bez obzira na izgled i primitivne nastupe u javnosti, nije pametno potceniti Gašića.

Kojem god carstvu da se privoli, Vučić će pogrešiti. On je toga svestan, zato napuni pelene kad se seti i Panića i Gašića.

"Komandant" Vučić mora da menja pelene i posle svakog susreta sa stranim gazdama, koje ga podsećaju na obavezu da tužilaštvu iz Prištine izruči "komandanta" Radoičića. Bez obzira na temu zbog koje su se sastali, stranci ne propuštaju priliku da pitaju zašto Radoičić nije izručen Albancima. Pominju to, ali ne insistiraju. Puštaju Vučića da se krčka u čorbi, koju je sam zakuvao. Kroz to vreme, Vučić, Radoičić, Hil, Kurti i svi ostali, svi znaju da će ta obaveza biti ispunjena. Osim ako na Lešću, pored Cvijanove, ne bude postavljena urna na kojoj će pisati samo "Milan". Da se to ne bi desilo, Radoičić je organizovao odbrambeni sistem u kome ga tri bezbednosna prstena prate i kad ide u toalet.

Poznata je anegdota o legendarnom psihijatru Veselinu Saviću i njegovom nadmudrivanju s jednim pacijentom. Savić je na hodniku sreo tog bolesnika. Na pitanje kako se zove, pacijent je odgovorio: Napoleon!

- Ne, ja sam Napoleon - našalio se Savić.

- Nisi ti, ja sam se prvi setio - odgovorio je pacijent.

Tako se i pacijenti iz ovog teksta, Vučić i Radoičić, nadgornjavaju ko je "komandant". Radoičić je u februaru proslavio rođendan na Kopaoniku.

Na snimku, koji je objavljen na društvenim mrežama, vidi se kako Radoičić, u sivo-maslinastoj majici, posmatra vatromet iznad transparenta "Srećan rođendan, komandante". Taj "komandant" je poveo naoružanu grupu u Banjsku, gde su iz zasede ubili jednog Albanca, da bi se potom sakrili u manastirsku portu. Kad je shvatio da je upao u zamku, "komandant" je iza sebe ostavio trojicu saboraca i, pod zaštitom NATO-a, pobegao na Kopaonik. Za to još nije odgovarao, baš kao što ni drugi samozvani "komandant" Vučić nije kažnjen za sve zločine, koje je izvršio ratnim huškanjem i ratnim i posleratnim profiterstvom, pljačkom javnih resursa i privatne imovine... Kakav god bio, "komandant" Radoičić na duši ima manje žrtava, a na računima i u sefovima manje opljačkanog novca, nego njegov kolega "komandant" Vučić. Verovatno i ređe mora da menja pelene.

Osim kadrovskih problema sa ortacima iz vrha kartela, koji prete da će se međusobno poubijati, Vučić je na teškim mukama i zbog spoljnih pritisaka, mnogo ozbiljnijih i skupljih. Dva politička problema je rešio, to mu je javno priznao i gazda Kristofer Hil.

- Sjedinjene Američke Države su zadovoljne odnosom Srbije prema dijalogu sa Kosovom i Ukrajini - rekao je pre nekoliko dana ambasador Hil u intervjuu za Glas Amerike.

Dakle, Vučić je obavio prljav posao oko zaokruživanja državnosti lažne albanske republike Kosovo, a istakao se i u naoružavanja Ukrajine u ratu protiv Rusije. Političkim ustupcima, kojima je naneo trajnu štetu srpskim državnim i nacionalnim interesima, kupio je podršku Hila. Naravno, tu uslugu je morao da doplati i u dolarima, a o toj korupciji nedavno se raspravljalo na kolegijumu u američkoj ambasadi, kao i u Stejt departmentu i Lengliju.

Kao što ga ne zanima kakva sudbina će zadesiti Panića, Gašića ili Radoičića, Vučić ne brine ni za Hila. "Komandant" je spreman da junački podnese sve gubitke u ljudstvu, važno mu je samo da njega ne stigne pravda. A, ona mu preti sa svih strana, pa i od mušterija iz Rio Tinta i Evropske unije.

- Ako zabranimo eksploataciju litijuma, moraćemo Rio Tintu da platimo odštetu od milijardu dolara - rekao je Vučić pre tri godine, kad se narod u Podrinju pobunio protiv otvaranja rudnika.

Vučić je, verovatno, rekao istinu o obavezi da se Rio Tintu plati odšteta. Samo nije pomenuo ko će i zašto morati da toj kompaniji vrati milijardu dolara. Prema zakonima, Republika Srbija nema obavezu da nadoknadi "štetu", odnosno novac koji je Rio Tinto uložio u istraživanje. Osim toga, ta kompanija je prijavila da je do sada investirala oko 500 miliona dolara, dok se u realnim procenama pominje samo 200 miliona dolara. To znači da je Rio Tinto nekome dao mito od oko 800 miliona dolara, minimum. A kad se pomenu mito i korupcija svi pogledaju u "komandanta" Vučića. Njemu se obraća i Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije.

- Nadam se da ćemo u kratkom roku uspeti da finalizujemo tekst Memoranduma o razumevanju. Trenutno su razgovori sa Vladom Srbije usmereni na izdvajanje, preradu, pročišćavanje i upotrebu litijuma. Postoji pozitivan razvoj jer je u prošlosti bilo nekih pravnih pitanja o kojima se sada razgovara između kompanije i Vlade - rekao je nedavno Šefčovič, koji je potpisnik "Pisma o namerama", kojim je najavljeno odobrenje Rio Tintu da eksploatiše litijum u Jadarskoj dolini.

Pored Šefčoviča, taj dokument je 22. septembra 2023. godine u Njujorku potpisao Ivica Dačić. Pokret "Marš sa Drine" poseduje i to "Pismo o namerama", kao i zapisnik sa sastanka Vučića i Šefčoviča, na kome je jedina tema bila eksploatacija litijum. Pozivajući se na "trgovinsko partnerstvo Evropske unije i Srbije za snabdevanje litijumom iz regiona Jadar", dogovoren je ceo politički i poslovni sistem, koji će omogućiti iskopavanje litijuma. Uz floskule o "privlačenju investicija", "čitoj tehnologiji" i "zelenoj agendi", definisani su uslovi "strateškog partnerstva" na eksploataciji kritičnih sirovina i proizvodnju litijumskih baterija, što je opisano kao rešenje za klimatsku krizu.

- Strane potpisnice su posebno saglasne da istraže mogućnosti unapređenja saradnje u pogledu (a) integracije svojih lanaca vrednosti kritičnih sirovina, posebno u pogledu industrijskog ekosistema električnih vozila, (b) približavanja politike i regulatornog okvira Srbije, uključujući kriterijume životne sredine, socijalne i upravljačke kriterijume, (c) istraživanja i inovacija, (d) finansijskih i investicionih instrumenata i (e) prekvalifikacije i usavršavanja radne snage - navodi se u "Pismu o namerama".

Saradnja je mapirana kroz "EU Horizon" platformu, koja uključuje "Vektor projekat" od šest miliona evra, namenjenih "istraživanju protivljenja rudarstvu u Srbiji", odnosno protivljenja partnerstvu sa Rio Tintom.

- Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i izvršni potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič obezbediće političke smernice i strateško usmeravanje za rad koji se sprovodi ka i u okviru partnerstva. Oni će se redovno rastajati kako bi pratili napredak i odlučivali o narednim koracima - ističe se u "Pismu o namerama".

Crno na belo, Vučić je prodao Podrinje, a i mnogo širi region, u kome će životna sredina biti ugrožena eksploatacijom litijuma. Nije mu prvi put da prodaje ono što nije njegovo, teritorije i ljude, ali sada mu neće biti lako da to sprovede u delo. Većina opozicionih stranaka, ekoloških udruženja i, što je najvažnije, građana koji žive na tom području, koje je Vučić prodao rudarskoj trovačnici, učiniće sve što mogu da oteraju Rio Tinto. S druge strane, Vučićeve naloge pokušaće da izvrše pripadnici njegovog kartela, tzv. ministri i narodni poslanici, ali ne i njihovi glasači, koji su svesni da će i sami biti ugroženi. U ratu protiv Srbije, "komandant" ne može da pobedi.

Ista borba se vodi i s one strane Drine. Kad je doveden na vlast u Republici Srpskoj, Milorad Dodik je, u znak zahvalnosti, američkim i britanskim kompanijama poklonio rudnik lignita Stanare, koji se nalazi 70 km istočno od Banja Luke, a potom i nalazište najkvalitetnije železne rude Ljubija kod Prijedora, koje je, u vreme SFRJ snabdevalo železare u Zenici, Nikšiću i Smederevu. Dodik je dao i rudnike Milići i Sase, a sada privodi kraju proces predaje rudnika na Majevici i Ozrenu i kod Šipova.

Firma "Balkan litium" počela je geološka istraživanja litijuma na Majevici 2010. godine, a taj posao je nastavila švajcarska kompanija "Arcore". Građani su u februaru ove godine predali Narodnoj skupštini Republike Srpske deklaraciju o zabrani eksploatacije litijuma u opštini Lopare, koja je podržana sa 3.700 potpisa. Dodikova skupštinska većina je odbacila tu deklaraciju istog dana kad je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena Rezolucija o Srebrenici.

Istovremeno dok zamajavaju narod nacionalističkim parolama, nasleđenih iz rata od pre četvrt veka, politikanti koji vladaju u oba entiteta odlično sarađuju na rasprodaji javnih resursa. Projekat u Loparima zajednički realizuju vlasti iz Sarajeva i Banja Luke. Bošnjački funkcioneri već su izdali rešenja o dislokaciji rudnika soli u Tuzli, kako bi se omogućila eksloatacija litijuma u Loparima, koji se nalaze na samo sedam kilometara udaljenosti. U Bosni, zasad, nema masovnih protesta, a Vučić može samo da se nada da će, poput Dodika, uspeti da u miru preda Jadarsku dolinu Rio Tintu.

Kad realno stanje nadvlada njegove prazne nade, Vučić će morati opet da menja pelene. Uzalud se ogrće srpskom zastavom, uzalud krade izbore i podmićuje domaće i strane moćnike, "komandant" je u velikoj nuždi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane