Stav

KOLARIĆU, PANIĆU

Branko Dragaš

Naša nacionalna tragedija se sve više zapliće. Političke prilike postaju sve zamršenije. Nama danas više odgovara himna Kolariću , Paniću, nego Bože pravde. Podsećama vas na reči : „ Kolariću, Paniću, pletemo se samiću. Sami sebe zaplićemo, sami sebe otplićemo." Za sada smo decenijama radili na tome da sami sebe zaplićemo. I tako smo doživeli nacionalnu katastrofu. Tako smo propali. Ali, propast još nije završena. Kako nije završena? Nije! Prema svim istraživanjima i prema mojim poznavanjem našeg naroda, radom na ternu, smatram da građani Srbije još nisu svesni dubine naše nacionalne propasti.

Pogledajmo poslednje istraživanje stranaca, koje se gotovo podudara sa istraživanjima naših autora, koje sam već navodio u mojim kolumnama.Istraživanje IRI / International Republican Instititute / o mišljenje građana na Helmu.Podaci za Srbiju. Za sada me samo to interesuje. Na pitanje - da li zemlja ide u dobrom pravcu ?

56% smatra da Srbija ide u dobrom pravcu,

37% smatra da Srbija ide u pogrešnom pravcu

7% nema pojma. Na pitanje kakva je ekonomska situacija u Srbiji?

55% - smatra da je vrlo dobra ili donekle dobra,

39% -smatra da je vrlo loša i donekle loša, za 9% je ekonomska situacija vrlo loša, dok je za 5% vrlo dobra.

Sve ostalo je - DONEKLE! Dakle, 60% građana Srbije živi vrlo dobro i donekle dobro, verujući da Srbija ide u dobrom pravcu.

Na pitanje - koji je najveći problem u Srbiji?

Ekonomija i cene - 28%,

Korupcija- 8%,

Ekonomija nezaposlenost -7%

Kosovo - 6%,

Kriminal - 6%,

Siromaštvo -5%,

Zdravstvena zaštita - 5%,

Politička situacija - 5%,

Ekonimija i drugi problemi- 5%. Znači, ako saberemo ekonomsko-socijalne probleme oni su preko 50%.

Kada ovo istraživanje uporedim sa istraživanjem Đorđa Vukadinovića, onda dobijamo približno slične rezultete.Kada sve to uporedim sa mojim iskustvima iz života, sastajući se ljudima na terenu, gledajući njihovo ponašanje, slušajući razgovore, planove i interesovanja, onda mogu da zaključim sledeće:

1.Građani Srbije nisu zainteresovani za promene, jer većina građana živi vrlo dobro ili donekle dobro,

2.Mada su ekonomsko socijalna pitanja dominantna, ona nisu ugrozila životni standard građana, jer većina građana, ipak, nije zainteresovana da nešto menja u društvu, pošto žive vrlo dobro ili donekle dobro,

3.Zbog takvog stanja u društvu, većina građana smatra da Srbija ide u dobrom pravcu,

4.Neće biti pobune građana zbog pada životnog standarda, sve dok Uzurpator nenormalno zadužuje Srbiju i potkupljuje građane,

5.Neće biti pobune građana zbog Kosova, jer je samo 6% građana zabrinuto za sudbinu otetog Kosova i tragediju našeg naroda, sve ostalo je estradno prenemaganje i patriJotsko mačenje. Molim sve one rodoljube, koji su zabrinuti za sudbinu Srbije i svog pokolenja, da dobro pročitaju ove zaključke. Koji odlično odražavaju realno stanje u našem bankrotiranom društvu.Realno stanje je posledica totalirnog režima, kulta ličnosti, veleizdaje, endemske krađe i gebelsovske propagande.Zašto se čudite? Kako je moguće da je većina građana zadovoljna, kada je u poslednjih pet godina inflacija trocifrena?

Objašnjenje možemo da nađemo u načinu vladavine Uzurpatora i Veleizdajnika. Koje su tri poluge njegove vladavine 12 godina? Navodim ih prema značaju :

podrška Zapada na uništavanju Srbije i biološkom istrebljivanju Srba,

nenormalno zaduživanje, koje je dostiglo 101,6 milijardi evra i koje se uvećava novim zaduživanjem od 33,13 milijardi evra i izdavanjem garancija od 1,53 milijarde evra, i

podmićivanje.Najvažnija je podrška Zapada veleizdajničkoj i kriminalnoj politici Uzurpatora. Nisu mogli boljeg slugu i potrčka da pronađu. Nikada u istoriji Srbije nismo imali ovakvu otvorenu, brutalnu i bahatu izdaju države i naroda. Zašto?

Ucenjeni Uzurpator, koji je bio ratni šovinista, ratni huškač i ratni profiter, želi po svaku cenu da ostane na vlasti i da sačuva svoj pokradeni kapital. Ako nije na vlasti, biće u doživotnom zatvoru. Bilo je u našoj istoriji tajkuna, koji su se bogatili na račun siromašenog naroda, ali nikada nisu prodavali nacionalne interese, koji su za njih bili svetinja.

Recimo, pisao sam o vojvodi Tomi Vučiću Perišiću, nasilnom razbojniku i trgovcu, koji je bio jedan od najbogatijih ljudi, posle pohlepnog kneza Miloša, u ustaničkoj Srbiji. Taj vojvoda i ustavobranitelj, koga su zvali Gospodar Vučić, kakva divna metafora naše današnje propasti, suštinski se razlikovao od današnjeg Uzurpatora, jer on nije prodavao srbske nacionalne interese da bi se lično obogatio.

Znao je šta se sme i šta se ne sme u politici da radi. Nije Gospodar Vučić, dakle, pregovarao sa turskim pašama da im preda i proda neku oslobođenu srbsku varoš.,Šabac, Loznicu ili Krupanj, da im ustupi bogate rudnike i naša prirodna bogatstva, kako bi on, lično, profitirao na toj nacionalnoj izdaji, nego je Gospodar Vučić potkupljivao osmanlijske paše i begove, krišom im slao zlatne dukate, kako bi oslobađao srbske teritorije i proširivao Srbiju.

Zapamtite, to je ključna, nepremostiva razlika, između političara i tajkuna XIX stoleća i današnjih bednika političara i njihovih tajkuna.

Kada smo već na ovoj temi tajkuna, evo, da iskoristim priliku, da napišem i o njima nešto. Mislim da je moje svedočanstvo važno za istoriju naše tranzicione pljačke. O tajkunima Srbije, Jugoslavije i Istočne Evrope sve znam.Većinu najvećih tajkuna lično poznajem i svedok sam kako su se obogatili.Počeo sam da radim 19.jula 1984.g na jugoslovenskom i svetskom bankarskom i finansijskom tržištu u vreme kada tajkuni nisu postojali.

Dužnost mi je da napišem, kako za istoričare, tako i za naše potomke, o fenomenu uspona tajkuna. Imena njihova za mene su potpuno nevažna, pošto za njih niko ne zna već u drugoj generaciji.Neka se time bave istražni organi, tužioci i sudije.

Pišem, dakle, iz sociološkog ugla njihovog nastanka u smutnim vremenima nastanka tranzicije.Naziv tajkun se upotrebljava najčešće na Balkanu, u Rusiji ih zovu oligarsi, dok ih na Zapadu zovu moguli ili magnati.Zajednička osobina im je da su se brzo obogatili, pljačkajući državu i građane.

Naravno, uz ogromnu podršku političara na vlasti.Evo, za primer, kako se obogatio ikona američkog kapitalizma J.P. Morgan, kome se dive mediokriteti neoliberalne sekte.Dž.P. Morgan je, tokom Građanskog rata, kupio 5.000 pušaka za 3,5 dolara po komadu iz vojničkog arsenala i prodao ih generalu na ratištu za 22 dolara po komadu. Puške su bile neispravne i otkidale su palčeve vojnicima.

Kada su razbojnika Morgana tužili, savezni sudija ga je oslobodio i potvrdio da je posao bio zakonski ispravan.Ovakav primer mogu da navedem za sve tajkune, oligarhe ili magnate.To nije cilj ovoga teksta.

Ne pišem o veštinama njihovih prevara, pljačke, špekulacije, otimačine ili razbojništva, nego o tome da je to bogatsvo nastalo na nelegalan i kriminalan način.Ponavljao sam to decenijama unazad u mojim tekstovima i mojim nastupima, nisu oni bogati zato što su vredni, pametni, inteligentni, genijalni, štedljivi i preduzimljivi, nego zato što su nemoralni, bestidni, banditi, razbojnici i kriminalne protuve.Glembajevsko bogaćenje tajkuna ima svoju cenu.

Koju moraju uvek da plate njihovi potomci.Ali, to je pitanje njihovog ličnog životnog izbora. Pohlepa i gramzivost postaju prokletstvo otetog bogatstva.Kakve su hulje tajkuni, oligarsi i magnati najbolje govori sledeći istorijski podatak iz vremena građanskog rata u Americi.

Navodim najveća imena kapitalizma: Dž.P.Morgan, Džon D. Rokfeler, Endrju Karnegi, Filip Armor, Džej Guld i Džejms Melon platili su 300 dolara kako bi izbegli služenje vojske i učešće u ratu. Toliko o njihovom moralnom liku. Evo, o fenomenu tajkuna u Srbiji. Možemo da ih podleimo u četiri grupacije : Komunistički tajkunčići, Miloševićevi tajkuni, Đinđićevi i Koštuničini tajkuni i Vučićevi tajkuni.Pođimo onda redom.

Komunistički tajkunčići - Nastali su u vremenu samoupravnog socijalizma 1980 -1990.g. i dolaze iz redova direktora spoljno-trgovinskih kompanija, koji su poslovali u inostranstvu. Svi su bili saradnici Službe, koja im je dozvolila da se obogate, dok su pripadnici Službe dobijali, kao protivnaknadu, ugodan život, stanove, vikendice, dobra kola i školovanja dece u inostranstvu. Bogatstvo su stekli tako što su robu iz socijalističkih preduzeća prodavali ispod tržišne cene i tako što su devizne prilive preduzećima prenosili sa zakašnjenjem po šest meseci, jer su oročavali novac u bankama i tako uzimali provizije sa berze za sebe.

Komunistički tajkunčići su tako stekli lično bogatstvo do 20 miliona dolara. Uglavnom su ostajali da žive u svojim kućama u inostranstvu i nastavili su su da se bave svojim privatnim biznisom. Nazvao sam ih tajkunčićima, jer njihove krađe nisu mogle ozbiljno da ugroze državu i privredu. Moja procena je da su oni u ovom periodu zajedno opljačkali državu i građane do 10 milijardi dolara.

Miloševićevi tajkuni - Nastali su u periodu 1990 -2000.g. i dolaze iz strukture socijalističkih direktora, privilegovane dece komunista,titoističkih generala, malih preduzetnika i ponekog socijalističkog političara. Svi su, dakle, saradnici Službe. Steklu su bogatstva na državnim privilegijama:j eftinim bankarskim kreditima sa kamatom od 1% godišnje, da bi ista sredstva plasirali po 15% mesečno, srestvima iz primarne emisije, bespovratnim sredstvima iz zajmova, beskamatnim depozitima države i javnih preduzeća, radom sa akciznom robom i robom na režimu uvoza, specijalnim poslovima sa državom u vreme sankcija i otkupom deviza za državu u vreme hiperinflacije. Njihovo pojedinačno ukradeno bogatstvo se kretalo do jedne milijarde dolara. Izuzimam Miloševića i Baba Julu koji su svojim tajnim kanalima, kojima nije upravljala Borka Vučić, lično pokrali oko 10 milijardi dolara. Moja procena da je ukupna pljačka države i građana u ovom periodu bila 150 milijardi dolara.

Đinđićevi i Koštuničini tajkuni - Nastali u periodu 2000 -2012.g. i dolaze iz struktura Miloševićevih tajkuna, koji su platili lični reket DOS-u da ih niko ne dira, političara DOS-a, koji preuzimaju poslove od tajkuna privrednika, kriminalaca Službe koji učestvuju u privatizacijama i vrhova Službe, koji svojim otetim kapitalom učestvuju u privatizacijama. Pakleni pakt vrha DOS-a, vrha tajkuna, vrha kriminala i vrha Službe su cementirali totalitarni sistem i potpuno obesmislili energiju građana od Petog oktobra za sistemskim promenama u društvu. Karakteristika ovog perioda je da 60% novih tajkuna dolazi iz strukture političara, koji nikada nisu radili u privredi i koji se, deceniju unazad, samo bave politikom. Pojedinačno oteto bogatstvo tajkuna dostiže do 3 milijarde dolara. Moja procena da je u ovom periodu ukradeno od države i građana 250 milijardi dolara.

Vučićevi tajkuni - Nastaju u periodu 2012 -2024.g. i dolaze 100% iz strukture političara režima i svih konverita DOS-a., koji prelaze u kriminalnu grupaciju SNS. Stari tajkuni su potisnuti i nemaju više pristupa novim pljačkama. Krade se sistemstski od mesne zajednice do vrha države. Visina krađe se postavlja kao dobar primer uspešnosti nekog političara. Krade se na svim poslovima: izgradnja puteva, pruge, infrastrukturnih projekata, privatizacije, budžeta, nabavki, tendera javnih preduzeća, donacija i raznih drugih izmišljenih projekta. Krade se na svakom mestu i u svakoj prilici. Krade se brutalno, otvoreno, bahato i bez valjanih dokumenta, jer svi veruju da će Uzurpator večno da vlada. Velike krađe su moguće zbog najvećeg zaduživanja u istoriji Srbije. Pojedinačna bogatstva političara tajkuna dostižu do 5 milijardi dolara, dok se pljačka Uzurpatora i njegovog brata procenjuje na 30 milijardi dolara. Moja procena da je u ovom periodu ukradeno od države i građana 350 milijardi dolara.

Sumirano ako posmatramo period od 1980 do 2024.g. iz Srbije je pokradeno 760 milijardi dolara.Naravno, nije sav novac završio kod tajkuna.Oni su morali, recimo, polovinu tog novca da daju svojim Zapadnim mentorima, koji su ih doveli na vlast i omogućili im da sprovedu najveću krađu u drevnoj istoriji Srbije. Svaki građanin Srbije je opljačkan za 115.151 dolar. Oni su bogati, jer su nas opljačkali.Niko nije nikada odgovarao zbog pljačke.Političari, bez obzira na ideologiju i njihove javne svađe, štite jedni druge.Politika je tako postala unosan biznis. O tajkunima mogu da napišem sve najgore.Imao sam prilike da se uverim u njihovo koloslno neznanje, neobrazovanost, glupost, bahatost, primitivizam, pohlepu, perverznost i lenjost. Njihova jedina ideologija je - novac.Ništa vredno iza sebe ne ostavljaju.

Nemaju podignutih zadužbina, poput tajkuna iz XIX stoleća, da bi ih pokolenja pamtili.Oni su paraziti tranzicije.Kako zauzdati tajkune?Vrlo jednostavno.Promenom totalitarnog političkog sistema. Smenom kriminalnog Uzurpator.Uspostavljanjem Direktne demokratije i odbranom izbornih principa Republike.Donošenjem zakona o lustraciji, poreklu kapitala i konfiskaciji imovine stečene na političkim privilegijama i pljačkama države i građana.Zar to nije pravedno?

Građani Srbije ne mogu da slome Zapad, jer nemamo tu moć. Istorijska misija je pripala, kako to uvek biva, imparijalnoj Rusiji. Ne možemo trenutno da zaustavimo ni narkomansko zaduživanje Srbije, jer stručni i pošteni rodoljubi nisu na vlasti. Ali, šta možemo? Možemo da uništimo treću polugu Uzurpatorove vlasti - podmićivanje. Kako? Jednostvno, niko neće pristati da ga Uzurpator potkupi. Prvenstveno se to odnosi na naše intelektualce, koji se najlakše i najbrže potkupljuju. Oni su najveći problem u društvu. Kada bismo imali istorijski odgovorne, stručne, iskusne, poštene, rodoljubive i nepotkupljive intelektualce, koji bi svojim primerom poveli narod, srušili bismo odmah Uzurpatora. On više nije problem, jer je pokazao kakav je gad. Problem su građani, koje on potkupljuje. Koji su povodljivi i koji zatvaraju oči pred sumanutim zaduživanjem države. Zato su onakvi rezultati u istraživanju. Odnosno, najveći problem su mekušasti i prodani intelektualci. Može li to stanje nacionalne tragedije da se promeni?

Može.I mora. Ali, nikako na način kako to danas radi lažna opozicija i korumpirane, estradne patriJote. Poziv da prevareni građani izađu na ulice, da bi odbranili Demokratiju i Republiku, neće dobiti podršku građana.Neće, jer građani nikome više ne veruju. I to je dobro. Nove političke snage moraju da se rode iz utrobe nezadovoljnog naroda. Moraju da se dokažu i žrtvukju. To je, braćo i sestre, jedini put našeg spasa.

Izlazak 50-500-5.000 građana je nepotrebno trošenje energije. Koja nam je potrebna za glavni politički udar - smena Uzurpatora i njegovog kriminalnog sistema vladavine. Smena totalitranog političkog sistema. To mora da bude cilj. O sukobu pojedinaca na ulici sa totalitarnim režimom ne vredi da pišem. Ne trebaju nam kamikaze u politici.To nije nikakva ozbiljna politika.

Uprkos ličnoj hrabrosti pojedinaca, oni će stradati.Nepotrebno.Pozivam ih da se strpe, smire, sačekaju i svoju energiju usmere na udruživanje, okupljanje i organizovanje. Pozivam na - OTPOR! Koji će da udruži najmanje 200.000 građana za smenu Uzurpatora.To je kritična masa koja nam treba.Sve ostalo je gubljenje vremena.Ili još jedna politička navlakuša. Ispunjavanje dobijenih zadataka od Službe. Mrsmomuđenje! Kolariću- Paniću! Pletemo se samiću! Sami sebe zaplićemo, sami sebe otplićemo. Vreme je za otplitanje! Sve maske su pale!