(P)likovi

Vučić kupuje svakoga ko je spreman da se proda, i javne ličnosti i političke protivnike

Rasprodaja opozicije

Da li je Nestorović odbio Vučićevu ponudu da uđe u vlast, dobije pet ministarskih mesta i 200 miliona evra? Da li Nikola Jovanović radi za Gorana Vesića? Zašto je vlast angažovala Dejana Bulatovića da pljuje Dragana Đilasa? Kako je Vučić potrošio verne saradnike iz lažne opozicije, kao što su Milica Đurđević Stamenkovski i Tatjana Macura, nekada perjanica pokreta "Dosta je bilo" Saše Radulovića? Kako je Boško Obradović napustio politiku i postao kafedžija? Odgovore na ova i druga pitanja o pravoj i lažnoj opoziciji, njenom cenovniku i upotrebnoj vrednosti piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

Kad je Miki Manojlović podržao Aleksandra Vučića, svi su bili uvereni da ta odluka slavnog glumca nema veze s politikom, nego s trgovinom. Samo je njegov kolega Lane Gutović tvrdio suprotno: "Ne verujem da se Miki prodao. Pa, ko bi to kupio?"

Gutović je briljantnim sarkazmom vrlo precizno opisao karakter Manojlovića, ali nije pogodio suštinu Vučićeve manipulativne strategije. Vučić kupuje sve! Ko god se ponudi za prodaju, tiranin će ga kupiti. Ni cena mu nije bitna, ionako plaća ukradenim novcem.

Vučić kupuje sve: politikante, novinare, sudije, kriminalce, tajkune, glumce, sportiste i ostale humanoidne nusproizvode. Svaki kupljeni primerak ima svoje mesto na naprednjačkoj deponiji i upotrebnu vrednost u Vučićevoj industriji laži i prevara.

Na isti način kao akademike Belu Balinta i Jovana Hadži Đokića, Vučić u kampanjama koristi Tijanu Ajfon i Kristijana Golubovića. Da vuku Srbiju u provaliju, zajedno su upregnuti jurodivi Simo Spasić, narko bos Predrag Koluvija i profesor Stojan Radenović, Lazar Ristovski i šabački kriminalac Milan Ostojić Sandokan, Haris Džinović i operska diva Ljubica Vraneš. Svako je šefu naprednjačkog kartela prodao šta ima; neko talenat za glumu i pevanje, neko naučna dostignuća, a neko batinaške veštine.

Sa posebnim zadovoljstvom Vučić kupuje svoje političke protivnike. Skuplji opozicioni eksponati mogu da dobiju čak i ministarske fotelje, poslaničke mandate ili direktorske funkcije. Samo u dva poslednja postizborna mešanja karata, na mračnu stranu transferisali su se Gordana Čomić, Tatjana Macura, Milica Đurđević, Radoslav Milojičić Kena, Dejan Bulatović... Odrekli su se opozicionih stavova, polizali vlastitu pljuvačku i priključili se naprednjačkom krdu.

Od tih preletača za jednokratnu upotrebu, Vučiću su mnogo važniji pojedinci, koji rade za njega, ali se i dalje predstavljaju kao opozicionari. Najuspešniji specijalista za tu vrstu subverzivnih delatnosti je dr Branimir Nestorović, vođa pokreta Mi - Snaga naroda.

Nakon što je, u vreme pandemije Kovida 19, na Televiziji Hepi i u drugim režimskim medijima formatiran kao simbol slobode i hrabri kritičar pogrešnih i nehumanih odluka tzv. Kriznog štaba, Nestorović je stekao politički kapital koji nije za zanemarivanje. Imao je sve što je bilo potrebno da uspešno odigra ulogu koja mu je određena: akademsko zvanje, medijski poželjan površni šarm i čvrste nacionalne i patriotske stavove, rasterećene dnevnopolitičkih kvalifikacija. Odlučno je kritikovao američke ambasadore, ali ne i njihovog slugu Vučića. Tvrdio je da Zdravko Ponoš nije dobar predsednički kandidat zato što je Hrvat, a ni reč nije rekao o Hrvatici Ani Brnabić, koja je vezala tri premijerska mandata. Demonstrirao je protiv održavanja gej parade u Beogradu, a nije mu smetala vlast puna pedera svih vrsta.

Na režimskim televizijama i u opskurnim potkastima potrošio je sate i sate na objašnjenja zla koje svetom šire Rokfeleri i Rotšildi, a ni sekund nije potrošio na kritiku Oskara Vučića, koji je stvorio smrtonosni klan Veljka Belivuka, najveću evropsku fabriku droge "Jovanjicu", praonicu novca stečenog kriminalom "Beograd na vodi", ubistva političkih protivnika i hapšenje i zatvaranje nepodobnih novinara i ostalih normalnih građana. Šetao je Beogradom u majici sa znakom "Z", kakvim su ukrašeni ruski tenkovi na ratištu u Donbasu, a nije ga zanimalo što naprednjačka vlast Ukrajini prodaje svo naoružanje koje se proizvede u Srbiji.

Takav, Nestorović je lako i brzo osvojio simpatije nacionalnog dela biračkog tela, do koga nisu mogli da dobace Vučićevi isluženi trabanti poput rashodovanog politikanta Vojislava Šešelja ili sablasnih portabl-karikatura Miše Vacića, Jovane Stojković i Pavla Bihalija. Vreme je pokazalo, Nestorović je najbolja i najuspešnija Vučićeva investicija.

Niko drugi ne bi mogao tako efikasno da amortizuje i da u pogrešnom smeru kanališe nezadovoljstvo naprednjačkih birača koji imaju jači nacionalni nerv, podržavaju Rusiju i mrze NATO, a i prozapadnu opoziciju, nastalu iz restlova Demokratske stranke.

Sa imidžom opozicionara, Nestorović je na izborima prošlog decembra ostvario solidan rezultat, u Beogradu čak dovoljan za smenu SNS-a sa vlasti. Međutim, on i njegovi saradnici nisu sklepani u politikantski projekat da bi oborili, nego, naopako, da bi održali Vučićev kartel na vlasti. To su i uradili.

Građanske proteste zbog izborne krađe, Nestorović je proglasio "novim Majdanom", kojim prozapadna opozicija po nalogu iz Vašingtona izaziva krvoproliće među Srbima. Dokumentovani izborni turizam, kojim je SNS iz Laktaša, Doboja i Foče dovukla nekoliko hiljada plaćenih nesrećnika da biraju ko će biti na vlasti u Beogradu, Nestorović je ignorisao. Usput, opozicionare koji su se zbog toga bunili, optužio je da šire mržnju prema delu srpskog naroda s one strane Drine.

Isti proces je ponovio pre i posle ponovljenih beogradskih izbora šest meseci kasnije. U kampanji se predstavljao kao opozicionar, pretio je bojkotom ako vlast ne prihvati opozicione izborne liste, kukao je zbog medijske blokade, ali i kampanje koju su, tobože, protiv njega vodile Večernje novosti, koje su lažima o njegovoj podršci nezavisnosti Kosova i Rezoluciji o genocidu u Srebrenici pokušavale da rehabilituju i osveže imidž opozicionara. Dan posle izbora, Nestorović je reprizirao decembarske nastupe. Opet je proteste građana zbog izborne krađe, sada u Novom Sadu, gde su zabeležene naprednjačke koruptivne akcije, proglasio za "novi Majdan" i krvoproliće po nalogu Zapada.

Rezultat je poznat: Srpska napredna stranka je opstala na vlasti u Beogradu. S druge strane, da bi opstao u ulozi opozicionara, Nestorović je povećao dozu laži, koje plasira u javnost.

- Govore da radimo za Službu, a niko nikad nije otkrio nijednu vezu - rekao je nedavno Nestorović.

Kao što je na ovim stranicama već pomenuto, centrala Nestorovićevog pokreta nalazi se u bivšoj zgradi "Privrednog pregleda", koji je pre dvadeset godina privatizovao beogradski biznismen Petar Tomović, ortak Ratka Romića, bivšeg pripadnika Službe državne bezbednosti, koji je bio okrivljen za ubistvo Slavka Ćuruvije.

- Hteo sam da ti se javim, ali ne smem, ovi moji iz Službe su mi rekli da nije pametno da kontaktiram s tobom - rekao je Tomović autoru ovog teksta prilikom slučajnog susreta pre dve godine.

Posle objavljivanja informacije o sedištu Nestorovićevog pokreta, Tomović mi je poslao nekoliko poruka, među kojima su pomenute i poslednje kapi moje krvi. "Udbaške šale", kako te pretnje naziva njegov aktuelni mentor Milija Milosavljević, zvani Ktitor, Tomović zatrpava besmislenim pričama o Nestorovićevom tvrdom opozicionom statusu.

Iz tog miljea plasirane su glasine da je Nestorović odbio Vučićevu ponudu, tešku 200 miliona evra i pet ministarskih mesta. Navodno, Nestorović je skroman čovek u poznim godinama, nezainteresovan za novac i funkcije u vlasti. Ta teorija je podjednako realna kao ona o Zapadu koji hoće obojenom revolucijom da s vlasti obori Vučića, svog najvernijeg i najkorisnijeg slugu. Na veliku žalost Nestorovića i njegovih svedoka, u te budalaštine veruje niko normalan. Nestorović se u to uverio na najteži način.

Na protestu protiv Rio Tinta u Loznici, krajem juna, organizatori nisu dozvolili Nestoroviću da govori, a građani su ga vređali na ulici, revoltirani što je pomogao Vučiću da zadrži vlast u Beogradu. Nestorović se još gore proveo na protestu u svom Obrenovcu, gde su ga, čak i fizički, napali bivši pripadnici i glasači njegovog pokreta. Na kraju, 10. avgusta, na protestu u Beogradu, zakucan je poslednji ekser u kovčeg sa ovozemaljskim ostacima Nestorovićevog opozicionog statusa. Dok je pokušavao da priđe bini na Terazijama, izložen je uvredama i zvižducima kakve ne bi dobio ni Vučić.

Osim male grupe političkih parazita, okupljenih u tom pokretu, i fanatika koji su spremni da po društvenim mrežama vređaju svakoga ko misli drugačije, niko više ne veruje Nestoroviću. Na beogradskim izborima prošlog decembra u Beogradu osvojio je 50.000, a na ponovljenim 56.000 glasova. Glasački plen je dao u miraz Vučiću. Zahvaljujući njegovim trikovima, SNS je zadržala vlast u glavnom gradu, iako je više od 50 odsto Beograđana glasalo protiv nje. U tom korupusu nalaze se i svi glasači Nestorovića.

- Sve u životu je trgovina - mudro i iskreno je priznao dr Dragan Petrović, beogradski odbornik sa Nestorovićeve liste, kad je objašnjavao zašto pristaje da ide na televiziju Informer, iako tamo ne sme da kritikuje Vučićevu vlast.

Petrović bi bio u pravu kad bi trgovao samo svojim likom i delom. Problem nastaje kad on i njegov politički vođa trguju glasovima normalnih građana, željnih oslobođenja od naprednjačkog zla.

Na srpskoj političkoj sceni vrte se i mnogi drugi trgovci. Po političkom talentu, ali i po katastrofalnim kiksevima, ističe se Nikola Jovanović, osnivač Centra za lokalnu samoupravu. Jovanović je karijeru gradio uz Vuka Jeremića, prvo u diplomatiji, potom kao potpredsednik Narodne stranke i šef odborničke grupe Saveza za Srbiju. Mlad, obrazovan i talentovan, Jovanović se isticao oštrom kritikom Vučićevog režima, naročito upozorenjima na opasnost koju izaziva sprega vlasti i kriminala. Prvi je ukazao na naprednjački klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Međutim, koliko je bio otporan na strah, Jovanović je bio slab na alkohol. Mediji su zabeležili skandal koji je izazvao na proslavi Jeremićevog izbora na funkciju predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. "Mnogi do danas prepričavaju indicent koji se desio u restoranu Reka. Svi su odavno bili pijani i oko četiri sata ujutru Vuk je hteo da naruči još nekoliko ruskih pesama, a Nataša da krenu kući. Pijani Nikola se okrenuo Nataši i prvo joj rekao: 'Vidiš da pevamo, bre', da bi je zatim, kad je krenula da izlazi, gurnuo. Nataša se saplela i pala na sto, da bi sve odjednom poprimilo obrise Kusturičinih filmova. Neko iz društva u sekundi je nokautirao Jovanovića, bacivši ga bukvalno pred muziku. Žurka je propala, ali je Nikola, dok se treznio, išao do Vukove kuće da se izvinjava i vadi na pijanstvo. Nataša mu je oprostila i tako je Nikola sa svima krenuo sutra ujutru u Njujork", navodi se u tekstu Nedeljnika.

Ta epizoda je opisana tek sredinom avgusta 2020, kad je alkohol nokautirao Jovanovićevu političku karijeru.Tada je na društvenim mrežama postao viralan snimak njegovog razgovora s jednim kolegom iz Narodne stranke, koga je Jovanović obavestio da, zajedno sa 400 ljudi i tri kompletna beogradska odbora, prelazi u Stranku slobode i pravde.

- Dragan Đilas mi je rekao: Ako želiš da se boriš i ako misliš da treba da radimo zajedno, tebi su vrata otvorena kod mene". Svaka čast Đilasu što je rekao "doi kod mene, boli me kurac", jer njemu je to glavobolja. Jer ovi će da se useru, on im otima... - rekao je Jovanović.

Na tajnom snimku su zabeležene i njegove uvrede "polu-Bošnjaka" Jeremića, koga je nazivao "Pozdercem", kao i na račun generala Ponoša, koga je optužio da radi za NATO i topi srpske tenkove. Iako je u početku tvrdio da ga su u pitanju montirani snimci kafanskih razgovora, Jovanović je kasnije za tu podmetačinu optužio izvesnog Radoja Cvetića, predsednik opštinskog odbora Narodne stranke u Kniću. Uz to, Jovanović je isticao sumnju da je to montirano po nalogu Jeremića.

Da se zadržao na uvredama Jeremića i Ponoša, Đilas ne bi zamerio Jovanoviću, već bi ga, kao što je obećao, oberučke primio u svoju stranku. Međutim, pod pritiskom decibela, Jovanoviću se omakla konstatacija da je Marinika Tepić "krivi kurac na biciklu". Iako i Đilas o Tepićki misli slično, nije mogao da pređe preko te uvrede. Zarad mira u kući, odmah je zalupio vrata pred Jovnovićevim nosem.

Aleksandar Šapić je nedavno, na prvoj konferenciji za medije posle drugog izbora na mesto gradonačelnika Beograda, opisao slučaj Nikole Jovanovića, koga je optužio za saradnju sa Goranom Vesićem.

- Onog Jovanovića, Vesićevog plaćenika, nije htela nijedna opoziciona stranka, ali je došao na platni spisak Gorana Vesića. Jovanović je bio kod Vuka Jeremića, pa je dobio nogu u zadnjicu. Leteo je prema Đilasu, koji mu je zalupio vrata. Sad radi za frustriranog Vesića, u tim pacovskim kanalima - rekao je Šapić.

Jovanović je najavio tužbu protiv Šapića i istakao da je "veliki neprijatelj Vesića", koji je protiv njega podneo četiri tužbe sa odštetnim zahtevom od milion dinara.

- Šapić ovim ličnim napadima prikriva loše stanje u gradu, da nema novca u budžetu, da se uzimaju jako loša vozila, što Beograđani ne prihvataju, da je naplata prevoza katastrofalna, pa sve onda mora da se plaća iz budžeta, pa to znači i veće takse i budžet. Beograd je u velikim problemima, treba da pričamo o tome, a ove klevete da mene gospodin Vesić plaća, to je takva besmislica, ja sam s tim čovekom u velikom političkom i ličnom ratu - rekao je Jovanović.

Centar za lokalnu samoupravu iznosi ozbiljnu i argumentovanu kritiku Šapićevih poteza, naročito po pitanju javnog prevoza. Jovanović optužuje Šapića žešće od zvaničnih i nezvaničnih vlasnika kompanije Kentkart, koji je 11 godina vodio naplatni sistem Bus Plus. Ipak, ni najpijaniji Beograđanin ne može da prihvati Jovanovićeva uveravanja da je u interesu građana da autobusku kartu plaćaju Kentkartu 89 dinara, nego sada gradskom preduzeću 50 dinara. Takav nonsens, koji uporno zastupa Jovanović, ukazuje da ima osnova u Šapićevim optužbama za saradnju sa Vesićem.

Umesto da karijeru uskladi sa stihovima iz hita Baje Malog Knindže "Ja sam svoje odsvirao, i u duru i u molu, pustite me da na miru uživam u alkoholu", Jovanović je nedavno najavio mogućnost da građanski aktivizam transformiše u konkretnu političku akciju. Sviranje po režimskim notama namerava da nastavi u saradnji sa Milanom St. Protićem, uz basiranje Cvijetina Milivojevića i Aleksandra Dikića

. Prema planu, taj pokret bi trebalo da poveća konkurenciju među strankama i pokretima prozapadne građanističke opozicije, zasad u beogradskim dometima. Sa povampirenim St. Protićem, koga neće nijedna druga organizacija, Jovanović bi mogao da privuče jedan deo glasača pokreta Save Manojlovića, Zeleno-levog fronta Dobrice Veselinovića i Radomira Lazovića, a naročito stranke Dragana Đilasa.

S obzirom da je Đilasova Stranka slobode i pravde bojkotovala beogradske izbore, mnogi njeni opštinski funkcioneri ne žele da četiri godine rade u prazno. Ko izgubi strpljenje, ima šansu da ambicije realizuje u Jovanovićevom Centru za lokalnu samoupravu, koji ima neuporedivo veći koalicioni kapacitet.

Ipak, Đilas je Vučićev "omiljeni opozicionar broj1". Kao Nestorović prošle, tako je i Đilas pretprošle godine dao postizborno veštačko disanje Vučiću. Već 12 godina Vučić plaši glasače Đilasom, "žutim lopovom", koji je zgrnuo 619 miliona evra dok je bio na vlasti. U tom tonu danas pevaju i neki lideri opozicionih stranaka, koji po svaku cenu žele da se otrgnu iz Đilasovog zagrljaja. Vučiću odgovara slabljenje Đilasa, ali samo u strogo kontrolisanim uslovima, da ga ne uništi do kraja. Po starom receptu, medijskim napadima Vučić predstavlja Đilasa kao lidera opozicije, političkog protivnika koji mu najviše smeta. U tom poslu su se angažovali svi naprednjački funkcioneri, ali ulogu močuge trenutno ima Dejan Bulatović.

Pre sedam godina, kad je odlučio da se vrati u politiku, da ne bi morao da prikuplja potpise za registraciju nove stranke, Đilas je od Bulatovića kupio njegovu Zelenu stranku, preimenovao je i podelio vodeće funkcije. Uz Mariniku Tepić i Borka Stefanovića, mesto potpredsednika SSP-a dobio je i Bulatović. Posle četvorogodišnjeg staža u opoziciji i nekoliko brutalnih političkih, medijskih i kriminalnih kampanja, Bulatović je napustio SSP, zadržao je poslanički mandat, a potom dobio novi na listi Aleksandra Vučića. Đilas je tvrdio da se Bulatović prodao za 300.000 evra. Ako je to tačno, Bulatović je odradio svaki cent. Nema gadosti, koju nije ispričao o Đilasu. To i sada radi.

- Pitaju me ljudi kako sam mogao da budem kod Đilasa i zašto sam otišao iz jedne opcije u drugu. Objasnio sam to vrlo lako, svi su razumeli i podržali me. Rekao sam da sam bio izmanipulisan i prevaren. Deset godina sam živeo u Francuskoj, pa sam, po povratku, poverovao u Đilasov patriotizam. On mi je pričao da želi da napravimo jednu političku opcju koja će biti važna za građane Srbije. Poverovao sam u to. Đilas mi je bio kućni prijatelj, dolazio je kod mene sa svojom porodicom, svojom decom i bivšom ženom. Spavao je kod mene u kući.

Dakle, stvarno sam verovao da je on jedan iskren čovek. Kako je vreme prolazilo, shvatao sam da mrzi Vučića samo zato što je Vučić od njega pametniji, bolji, veći patriota, veliki državnik, što bolje razume politiku. Zato ga Đilas mrzi. Đilas je od mene krio toliku mržnju, ali kad bi se razjario, kad bi bio gnevan, onda se razotkrivao. On sanja Vučića. To mi je par puta priznao. Tako, dođe kod mene i kaže: "Joj, sinoć sam sanjao Aleksandra Vučića. Bili su to jako teški snovi. Moram da odem kod astrologa da ga pitam zašto je Vučić bolji od mene čak i u mom snu." Onda Đilas ode kod astrologa, plati ga i pita, kao u onoj bajci o ogledalu: "Ogledalce moje, ko je naljlepši na svetu?" A ogledalce mu kaže: "Izvini, Dragane, ti si vlasnik, daješ mi puno para, ali ti si mnogo ružan čovek. A i glup si, nikad nećeš pobediti Vučića."

Đilas je kod mene u kući, kad bi popio kafu, uvek okretao šoljicu, da vidi hoće li jednog dana doći na vlast - ispričao je Bulatović na Pinku, uz opise Đilasove tetovaže, koju je video dok su se sunčali u njegovom dvorištu.

Neko bi mogao da, poput Laneta Gutovića o Mikiju Manojloviću, zaključi da se Bulatović nije prodao, jer "ko bi to kupio". Međutim, i Bulatović ima svoju upotrebno vrednost u Vučićevom krdu. Ko čuje ovakve budalaštine, može da stekne utisak da je Đilas zaista ljuti opozicionar, čim ga vlast zasipa ovakvim izlučevinama primitivizma. No, Vučiću treba baš takav repromaterijal - smrdi, a ne truje. Naprotiv, održava Đilasa u političkom životu.

Vučić ne sme sebi da dozvoli nove promašaje u procenama. U kratkom roku, posle dva izborna kruga, izgubio je nekoliko investicija u opozicionim redovima. U akciji razbijanja nacionalne grupe opozicionih stranaka potrošio je verne saučesnike Milicu Đurđević Stamenkovski i Boška Obradovića. Oni su odigrali ključnu ulogu u gašenju ideje o zajedničkom izbornom nastupu nacionalne opozicije. Vučić zna da mu levičarske, građanske i prozapadne stranke i pokreti nikad neće ugroziti opstanak na vlasti.

Kao Miloševića i Tadića, i Vučića će, kad-tad, oboriti nacionalne i patriotske organizacije. Da bi to odložio, tiranin je angažovao tzv. zavetnike i dverjane, da sabotiraju koaliciju Nada (Novi DSS i POKS) i Narodnu stranku, kojoj je naneta najveća šteta. U tom smislu, Vučićev plan je uspeo, ali i on je pretrpeo kadrovske gubitke. Morao je da, posle izbora, zauvek kompromituje Milicu Zavetnicu. Njoj je dao ministarsko mesto, a njenom mužu unosne poslove. Njen i Vučićev partner u toj akciji, Boško Obradović, prošao je mnogo gore. Dobio je pečat izdajnika i prevaranta, a ostao je bez političke karijere.

Dok se gospođa ministarka Milica hvali humanitarnim radom, Obradović na društvenim mrežama reklamira kafanu "Jelički vrt" u Gornjoj Atenici u Čačku, sa odlično ponudom "strogo čačanskih" rakija: Kablarska kraljica, Dragačevska zlatna, Jelički dukat i Stara sokolova. Zasad mu dobro ide, bar u promociji na Tviteru, gde je dobio više komentara, nego glasova na poslednjim izborima.

Doduše, on bi, sigurno, više voleo da ne čita podsećanja na stare radove: "Upad s motornom testerom, pokušaj 'nasilnog' ulaska u Skupštinu, sve pred kamerama... To sve košta jedan restoran u vlaništvu? Što si veće govno, to više para od države"; "Došao bih da štrajkujem glađu, kao ti pred Skupštinom"; "Hvala na preporuci za preskočiti, rentirana politička pudlice"; "Propao dabogda" i sl.

Propali su mnogi Vučićevi lažni opozicionari - od Šešelja, Obradovića, Radulovića i Čomićke, pa do Čede Jovanovića - a propašće i ovi, koji su još maskirani. Primitivni politikanti, počev od Vučića, ne shvataju da narod progledao. To se videlo i na prostetima protiv Rio Tinta. Niko nije dolazio na proteste zbog Đilasa, Lutovca, Aleksića ili nekog drugog opozicionog lidera. Isto tako, ljudi nisu na poslednjim izborima glasali za nekog opozicionara zbog njega, nego zbog Vučića, odnosno protiv Vučića. Samo taj i takav proces može da oslobodi Srbiju od tiranina i njegovih saradnika iz lažne opozicije.