https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (142)

KRIZA POLJOPRIVREDE SRBIJE

Branislav Gulan (6. mart 1953.) je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i četvorostruki dobitnik nagrada za životno delo. Bransilav Gulan je 7. januara 2024. godine od ,,Štajerskih novica'' u Mariboru (Slovenija) dobio priznanje, ,,Zlatno pero'', nagradu, koja je četvrto njegovo priznanje za životno delo! Dakle, dobitnik je tri međunarodna i jednog domaćeg priznanja - Društva novinara Vojvodine u 2019. godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', objavljena je i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Prazne staje, nema goveda, svinja, pa ni mesa

U Srbiji godišnje se proizvede oko 1,4 milijardi litara kravljeg mleka. Značajne količine mleka odlaze za proizvodnju sireva. Tako se prema podacima RZS u Srbiji godišnje proizvede oko 70 vrsta raznih vrsta sireva u količini od 60.000 tona. Inače, iz Srbije se u svet godišnje izvozi oko 15.000 tona raznih sireva, dok se uvozi više od 12.000 tona. Privredna komora Vojvodine potpisala je partnerski ugovor sa Osiječko - baranjskom županijom za realizaciju evropskog projekta koji za cilj ima unapređenje zanatske proizvodnje sira.

Privredna komora Vojvodine ovim ugovorom obavezuje se da realizuje program unapređenja proizvodnje sira u okviru programa Evropske unije „Interreg VI- A Hrvatska - Srbija 2021- 2027." Partner na projektu je Osiječko- baranjska županija. Vrednost projekta čije je trajanje 18 meseci je oko 450.000 evra.

Procene stočara Su da se to mleko, uz poboljšanje rasnog sastava goveda sad dobija od oko 150.000 krava mlekulja. Inače stočarstvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Prema rezultatima popisa poljoprivrede i Srbiji postoji 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Od toga je 3.257.100 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Isti izvor navodi da u se stočarstvom u Srbiji bavi 313.495 gazdinstava. Prema popisu, oni poseduju 725.408 grla goveda. To je za 17,7 odsto manje nego li u anketi iz 2018. godine. Stočari, su na javnom govoru o agraru u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine, tvdili da je u stajama Srbije znatno manje goveda od ovih zvaničnih brojki. U stočarskom blagu Srbije danas je i 2,26 miliona grla svinja, što je za 30,7 odsto manje nego što je bilo prilikom ankete 2018. godine. U torovima se nalazi i 1,7 miliona ovaca, što je pad za 5,4 odsto, 149.558 koza, kojih je manje nego li 2018. godine za 31,5 odsto, oko 22 miliona grla živine, gde je takođe zabeležen pad od pet odsto. Statistika beleži da imamo i 1,26 košnica pčela, a što je povećanje za 38 odsto, u odnosu na broj od od 2018. godine. Ali, pčelari kažu da je aktivno samo 800.000 košnica da su ostale upisane da bi vlasnici dobili premije.

U Srbiji danas postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je za 10 odsto manje nego li što je ih bilo prilikom ankete 2018. godine. Republički zavod za statistiku prikazuje da je tada bilo ukupno 564.541 gazdinstvo. Poljoprivredom u Srbiji bavi se 1.150.653 osobe, što je za 14 odsto manje nego li prilikom ankete 2018. godine kada ih je bilo 1.336.714. Danas se agrarom u Srbiji bavi 662.943 muškarca (što je 57, odsto) i 487.710 žena, koje u ukupnom broju učestvuju sa 42,4 odsto. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2 osobe. Prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11. nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina. Prosečno gazdinstvo u Republici Srbiji je veličine 6,4 hektara.

Prema podacima RZS sad u zemlji postoji čak 600 sela u kojima nema nijedne krave! Nekada, pre četiri decenije, bilo je uslovno jedno grlo po hektaru obradivih njiva. U Srbiji sad postoji tek 0,30 uslovnih grla po hektaru. Sad se u Srbiji obrađuje oko 3,25 miliona hektara, ali su prazna sela, prazne staje, obori za tov svinja, torovi za ovce... Uvozi se mleko i meso! Zemlja je od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. U krizi je i proizvodnja mleka, ali se poboljšao rasni sastav stoke pa se održava proizvodnja mleka iznad 1,4 milijarde litara.

Prema podacima RZS i Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije o rezultatima poslovanja na kraju 2022. godine bilo je zvanično izneto da je tada bilo uvezeno oko 84.000 tona konzumnog mleka, zatim blizu 10.000 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Ta zvanična informacija, objavljena je u analizi u listu DANAS pre desetak dana. Sa njom i svojim radom nisu bili zadovoljni čelnici Ministarstva poljoprivrede, pa su pronašli nove podatke, sa manjim uvozom, kako bi dokazali da su bolje radili i manje uvozili! Sad ističu da je tada bilo uvezeno samo 48.000 tona konzumnog mleka, što je skoro duplo manje od prethodne brojke. Ističu i da je uvoz mleka bio 9.600 tona. Između ostalog tvrde da nema povećanja uvoza? Od tada, pa ni u ovoj godini.

Tako su pokušali da demantuju govornike u Skupštini Srbije, od 12. jula 2024. godine kada je bilo javnog govora o agraru Srbije. Na skupu koji je uspešno vodio predsednik Odbora za poljoprivredu, bilo je oko 120 proizvođača hrane. Od toga je u celodnevnoj javnoj raspravi učestvovalo njih oko 40. Tada je izneto da je u 2023. godini bilo potrošeno oko 600 miliona evra na uvoz hrane koju mi možemo i sami da proizvedemo, uz isticanje rasta za oko 10 odsto u ovoj godini. Sa takvim podacima nisu bili zadovoljni rukovodioci u ministarstvu poljoprivrede, pa su javnost obavestili svojim saopštenjem, o znatno boljem rastu i manjem uvozu. Evo šta im je odgovorio na te podatke, sa kojim su sami sebe demantovali prisutni analitičar skupa u Skupštini Srbije Branislav Gulan, koji je podatke o krizi stočarstva u Srbiji čuo u Skupštini. Umesto strategije rasta, imamo strategiju pada: Nema boljitka za stočarstvo na vidiku.

Povodom reagovanja Ministarstva poljoprivrede na tekst objavljen na portalu Danasa drugim brojkama o broju goveda i uvozu i izvozu mesa i mleka, Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar tvrdi da je sve podatke koje je kao sagovornik izneo u tekstu, čuo u Skupštini Srbije 12. jula 2024. godine, na javnoj raspravi o agraru.

U nastavku je njegov odgovor:

Svi podaci koji su objavljeni su vaši i rezultati vašeg rada. Imamo krah poljoprivrede, zemlja je od izvoznika postala uvoznik hrane. Pogledajte vaše rezultate u Strategiji poljoprivrede od 2014. do 2024. godine. A, Strategija je za poljoprivredu - Ustav. Pogledajte šta ste obećali, a šta ostvarili do 31. jula 2024. godine. Strategiju je pisalo 240 naših autora, eksperata poljoprivrede na 145 strana. Za tu lošu strategiju sebe su častili sa 8,2 miliona evra uz čest boravak na Zlatiboru i Tari. Strategiju, je u julu 2014. godine, usvojila Vlada. Mada je obećano da će ići na javnu raspravu u Skupštinu Srbije to se nikad nije dogodilo. Znate li da poljoprivreda nije naša strateška delatnost.

Obećali ste u strategiji med i mleko, a seljaci pravdu traže na ulici. U njoj piše da će se poljoprivreda razvijati po stopi od 9,1 ili 6,1 odsto. Umesto tog rasta imamo strategiju pada. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Verujemo proizvođačima hrane, njih oko 120, koji su bili u Skupštini Srbije 12. jula 2024. godine, na javnoj raspravi o agraru. Tek nekoliko ljudi iz Ministarstva poljoprivrede je bilo da sluša tu paorsku tugu. Tu je zvanično, predsedavajući, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, nekoliko puta rekao da je prošle 2023. godine za uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošeno 600 miliona evra. U raspravi je naglašeno da je za prvih šest meseci 2024. godine ta suma premašena za oko 10 odsto.

Zašto niste bili tamo da iznesete vašu "istinu"? Da vas čuje 120 proizvođača hrane iz Srbije. Zašto se sad niste i njima obratili. Nego vaš loš rad pokušavate da opravdate preko medija. Oni su odgovorni što objavljuju i drugu, pravu stranu života. Mislite li vi da je dobro to što ste vašim saopštenjem poslali neku vašu brojku gde je uvoz samo za nijansu manji. Odgovorni ste za sve to što se uvozilo, a mogli smo sami da proizvodimo i izvozimo. To vas neće opravdati odgovornosti što ste zemlju takvim radom doveli da je zavisna od uvoza da bi imala hrane za samo 6,6 miliona stanovnika.

Nekada se u Srbiji, pred raspad SFRJ, godišnje se proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma. Zato se postavlja pitanje gde će se pronaći obećane desetine hiljada tona junetine za izvoz u u Kinu. Jer, danas proizvodimo samo 78.000 tona junetine godišnje. Imam analize o proizvodnji tog mesa u celom svetu. Ako, vam treba javite se.

Posrnulo stočarstvo koje je pušteno niz vodu u Srbiji, nije grana koja se može preko noći obnoviti. Uništavano je decenijama pa sad treba i nekoliko decenija da prođe da se obnovi. Za to je potrebna politička volja i da bude strateška grana. Znači da se stvori novi koncept poljoprivrede po nordijskom sistemu. Naravno ako vlast donese odluku da mu daje podršku za obnovu i da taj posao rade novi ljudi. Prema podacima RZS, slika agrarne proizvodnje u Srbiji danas vidi se po rezultatima njene proizvodnje u protekloj deceniji. Zato su odgovorni kreatori i izvršioci tog projekta. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije.

Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je do 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje. Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku. U Srbiji se poljoprivredom bavi samo 508.365 gazdinstava, dok je je 2018. godine bilo 564.541 gazdinstvo. U podacima RZS piše se stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. U tom popisu piše da ima 725.408 goveda. Pitajte stočare, nema!

Jer, je pad od 2018. godine 17,7 odsto stoke. Znate li da trošimo samo 3,5 kilograma goveđeg mesa po stanovniku godišnje. Ali, staje su prazne. Nema goveda. Obori su prazni. Ima samo 2,23 miliona svinja. Stočari prisutni u Skupštini Srbije, na celodnevnoj raspravi o agraru, 12. jula 2024. godine, loše misle o tome što vi iznosite u javnost. Jer vaš rad je naša tuga. Pa šta mislite zašto oni izlaze na ulicu da se čuje njihov glas? Najmanji pad proizvodnje, prema popisu RZS od 5,4 odsto i ima kod 1,7 miliona ovaca i kod živine pet odsto gde ima 22 miliona grla. Znate li da, recimo već godinama imamo veći izvoz meda nego mesa. Ili da se u izveštajima Privredne komore Srbije, na kraju godine ističe, da nas spašava izvoz hrane za pse i mačke. Nije li vas sramota takvih činjenica, jer je to rezultat vašeg rada. A, ne stočara na terenu. U analizi RZS posle popisa piše da je u sad oborima samo 2,23 miliona grla svinja. Znate li da je sad pala potrošnja svinjskog mesa godišnje po stanovniku na 15 kilograma, a da je porasla potrošnja živinskog mesa.

Prazna su sela, a u njima su prazne staje, prazni su obori za tov svinja. Treba da odete u sela dok ih još ima da vidite i čujete šta kažu stočari. Kažem dok još ima sela, jer je popis prikazao da će do 2050. godine nestati 3.000 sela. A, sad ih imamo 4.720. Znate li da u razvijenim zemljama po jednom hektaru imamo jedno grlo goveda, a kod nas samo 0,30.

Znate li za pokolj stoke, koliko je krava, posle vaših mera, otišlo u klanice.

Stravični su podaci iz popisa, a treba da odete i da vidite ruine od sela koje nam ostavljate. Sad nestaje svako četvrto selo. Stanje u poljoprivredi je kritično. Prema vašim podacima, od pre dve godine, stočarstvo učestvuje u BDP samo 28,1 odsto. Učešće stočarstva u poljoprivredi ispod 60 odsto, je karaktertistika nerazvijenih zemalja. Zato je pitanje što se tada nisu izneti podaci demantovali, već vi sad sedeći u udobnim kabinetskim foteljama se javljate da bi za nijasnu smanjili taj uvoz. Treba da kažete narodu kada ste bili u nekom tovilištu goveda ili svinja, sa vlasnicima farmi. Zašto samo čekate da oni dolaze kod vas u kabinete, umesto da vi idete kod njih. Ko zbog koga postoji?

Rezultata Vašeg rada je i gašenje 50.000 farmi od 2018. godine do poslednjeg popisa čiji su rezultati objavljeni 26. januara 2024. godine. Proizvodnjom hrane se bavi 1.150.653 lica, što je za 14 odsto manje nego 2018. godine. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je samo 2,2 lica. Vi ste vašim radom doprineli da prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava bude 60 godina i da je tek svaki 11 nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. U analizi piše da je prosečno gazdinstvo veličine 6,4 hektara.

Ali, evo sami se javljate! Umesto da spašavate agrar, sela i Srbiju, vi pokušavate da umanjite vašu odgovornost i da produžite vaše sedenje u foteljama neuspešnog ministarstva. Rezultat takvog rada je da je Srbija od izvoznika hrane postala njen uvoznik. Zašto niste analizirali kako se sprovodi Strategija proteklih godina pa bi videli da nešto nije u redu sa vašim željama i rezultatima u praksi. Jer, to što ste napisali posle popisa da ima 725.000 grla goveda, proizvođači koji su u selima su vas demantovali na skupu u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine. Dokaz da autori saopštenja ne rade svoj posao valjano je činjenica zašto te podatke nisu saopštili mnogo, mnogo, mnogo, ranije. To im je bila dužnost! Jer, da su to uradili, što im je bio posao, možda bi se smanjio taj ogroman, nepotreban i štetan uvoz! Zašto su se javili tek sad, kada je ,,Danas'' objavio skoro identične podatke. I kada su seljaci upozorili na taj problem. Nije li njihova obaveza da na vreme informišu javnost...

Malo se nešto pokrenulo od 2017. godine akcijom "500 zadruga u 500 sela". Jer, je pomoć od 2,2 milijardi dinara preko od Ministarstva za brigu o selu dobilo 207 zadruga. Osnovano je 1.100 novih zadruga. U selima je dodeljeno 3.100 praznih kuća onima koji hoće da žive u selu. Tako su sela dobila i 13.000 novih, mladih stanovnika. Više od trećine njih je iz grada otišlo da živi u selima. Ipak to je sve kap vode u moru u odnosi na ruine u selima koje se ostavljaju budućim generacijama.

Neodgovornost odgovornih!

Da bi se sve to ipak malo ublažilo, samo mesec dana posle javnog govora o agraru u Skupštini Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dalo je saopštenje za javnost u kome se govori o manjem uvozu nego što je to bilo reči u javnom govoru u Parlamentu. Ali, nijednom rečju u tom saopštenju se ne osvrću za odgovornost na taj eventualno umanjeni uvoz. Ne smeta im što proizvođači hrane moraju po pravdu da izlaze na ulice. Nisu im dali odgovor zašto agrar u Srbiji nije strateška privredna grana!

Evo i podataka o stanju agrara Srbije iz 2018. i 2024. godine. Vlast sa medijima polemiše o broju grla stoke. A, nisu to činili sa stočarima koji su bili na skupu. Treba reći vlastima da znaju da u zemlji Srbiji ima oko 313.495 stočara. Oni tvrde,a mediji samo prenose, da u stajama nema 725.000 grla goveda (što je manje za 17,7 odsto nego u anketi 2018. godine), zatim ni 2,26 miliona svinja u oborima, što je čak za 30,7 odsto manje nego li te 2018. godine (sadašnja brojka je da ih ima kao i posle Drugog svetskog rata), pa da u torovima imamo tek 1,7 miliona grla ovaca, što je za 5,4 odsto manje nego pomenute 2018. godine. Prema podacima RZS u gazdinstvima ima 149.558 koza, što je takođe manje za 31,5 odsto nego li što ih je bilo prilikom, ankete 2018. godine. Gaji se i 22.022.439 grla živine što je takođe smanjenje za pet odsto u odnosu na 2018. godinu. Jedino povećanje, kao uspeh u radu vlasti imaju u povećanju broja praznih košnica. Jer je upisano da ih imamo 1.261.323, što je više u odnosu na 2018. godinu za 38 odsto! Ali, pčelari kažu da je u funkciji proizvodnje meda tek oko 800.000 tih košnica. Ostale su prazne, u njima nema pčela, ali su upisane da bi vlasnici dobili premije koje se daju po košnici!

Vlast demantuje seljake!?

Vlast ističe da je za uvoz mesa i mesnih prerađevina u 2023.godini ukupno potrošeno samo oko 233 miliona dolara, a ne 600 miliona dolara, kako je zvanično rečeno u parlamentu Srbije. Kome verovati, birokratama i foteljašima iz ministarstva, od kojih većina koji nikad nisu bili na nekoj farmi, kod onih koji proizvode hranu za sebe, foteljaše i za narodu Srbiji? Ja lično više verujem proizvođačima hrane! Jer, ti foteljaši su čak frizirali, odnosno i umanjivali podatke koje su oni svojevremeno dali, ali i RZS na kraju 2022.godine o uvozu konzumnog mleka, mleka u prahu i sira. Odgovorni su za svaki kilogram i gram uvoza hrane koju možemo i sami da proizvedemo. Sa tim birokratskim smanjenjem, uvoza zvaničnih brojki, žele da ublaže svoje grehe! Jer, ovo što su priznali da su uvozili, a mogli smo sami da proizvedemo, u pravnoj državi, bilo bi dovoljno da završe rad u državnim institucijama! Gresi su m ogromni, a priznaju da su samo malo da su grešili.

Sami sebe demantuju

A, brojka o uvozu je javno izrečena u Skupštini Srbije, 12. jula 2024. godine, o navedenih, odnosno potrošenih 600 miliona evra za uvoz hrane u 2023. godini, kao i za nastavak uvoza u 2024.godini, pa uvozu u 2022. Zatim. Bilo je i govora o praznim selima, praznim stajama, oborima za tov svinja, torovima za ovce. Popisom jedino imamo rast broja praznih košnica za koje se plaćaju subvencije.

U Parlamentu je više od 40 seljaka govorilo o svojim mukama u ovom poslu od koga preživljavaju. To nekoliko prisutnih iz ministarstva poljoprivrede, koje je predvodio pomoćnik ministra Nenad Katanić, nije mnogo ni interesovalo. Mada je bilo mesta u skupštini najveći deo ljudi iz ministarstva koji se bar za javnost bave ovim poslom, nije ni interesovalo da dođu, vide i čuju te ljude iz sela u Srbiji. Bar na taj način da osete miris staja i obora. Njih to nije interesovalo! Već samo tako rade da razmišljaju iz kabineta i javnosti serviraju podatke za koje oni misle misle da će odgovarati! Ali, i njihovim nalogodavcima. Da je tako najbolji dokaz su rezultati sprovođenja još uvek validne strategije.

Osim pomoćnika ministra poljoprivrede Nenada Katanića i nekoliko činovnika, na tom javnom slušanju, bilo je oko 120 proizvođača hrane, a predsedavao je predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Marijan Rističević. Tada je kao nepovoljna vest iznet podatak da je za uvoz mesa, mleka i prerađevina u 2023. godini potrošeno oko 600 miliona ili evra. Ta vest je mesec dana kasnije tek kad se pojavila u javnsoti, stvorila nezadovoljstvo kod pojedinih činovnika Vlade, pa pokušavaju da ućutkaju poslenike javne reči. U celodnevnoj raspravi je naglašeno, da je uvoz u još većem obimu nastavljen i u 2024. godini te da je ta brojka za šest meseci tekuće 2024. godine čak i premašena već u prvoj polovini tekuće godine. Odnosno, rečeno je, da je povećana za oko 10 odsto!

U brojkama nadležnog ministarstva sad se iznosi da je za uvozu mleka u prošloj 2023. godini potrošeno 172 miliona dolara. U prvih šest meseci 2024. godine za taj uvoz, kako se navodi u saopštenju, potrošeno je 79 miliona dolara. Dakle, oni ukazuju, da nema povećanja uvoza!? I da je to njihov uspeh! Istovremeno podvlače da je u 2024. godini za uvoz mesa i mesnih prerađevina, potrošeno samo 153,5 miliona dolara. Odnosno, kako se navodi u saopštenju, ukupan uvoz mleka i mlečnih proizvoda i mesa i mesnih perađevina plaćen je 233 miliona dolara. I to prikazuju kao svoj uspeh! I za takav rad bi trebalo da odgovaraju!

Kome je verovati, šta je istina, nekim ljudima iz vlasti ili proizvođačima hrane u Skupštini Republike Srbije. Proizvođači hrane se bore za bolje uslove rada, a vlasti da što duže ostanu u foteljama i sačuvaju vlast!

Srbija zavisna od uvoza hrane!

Ali, ovakav loš rad i sprovođenje strategije u praksi, doprineli su da Srbija postane zavisna od uvoza mesa i prerađevina, kao i mleka i mlečnih prerađevina, mesa... To prikazuju i podaci nadležnog ministarstva o uvozu. I uglavnom stiže hrana, recimo svinjsko meso, lošeg kvaliteta. Odnosno, mada je u Srbiji zabranjena GMO proizvodnja i upotreba te hrane, ona ipak iz uvoza stiže i konzumira se. Opravdanje nadležnih u ministarstvu poljoprivrede, je da je proizvodnja svinjskog mesa, recimo, van Srbije jeftinja nego ovde čak 40 odsto. Jer, se svinje hrane sa GMO proizvodima. Pošto je ovog mesa sve manje u Srbiji, godišnja potrošnja po jednom stanovniku, pala je na 15 kilograma. Prošle godine uvezeno je i 30.000 tona ovog mesa, sad već bivša ministarka htela je da pomogne pa je odobrila uvoz 500.000 prasića...

Sad se u Srbiji proizvodi oko 78.000 tona junećeg mesa godišnje, a trošimo po stanovniku samo 3,5 kilograma godišnje. A, obećali smo ogroman izvoz u Kinu, Egipat, Rusiju... A, nemamo dovoljno ni za sebe. Analize pokazuju da se godišnje izvozi tek 2.000 tona junećeg mesa iz Srbije. Jer, nemamo više. Reeksprot je dozvoljen dok vas ne uhvate.

Značajne količine domaćeg i uvoznog mleka odlaze za proizvodnju sireva. U odnosu na svet veoma malo mleka koristimo za proizvodnju sireva. Proizvodimo oko 60.000 tona, ali i izvozimo oko 15.000 tona, a uvozimo oko 12.000 tona.

Otvaranje sirana

U okviru nedavno potpisanog projekta Privredne komore Vojvodine i Komore Osječko baranjske županije, planirano je formiranje Udruženja malih proizvođača sira u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj, uz uspostavljanje regionalne saradnje u okviru edukacije, razmene iskustava i primena inovativnih tehnologija u proizvodnji. Cilj ovog programa je institucionalna i tehnološka pomoć proizvođačima i dostizanje kvaliteta i standarda za izvoz sira. Mali proizvođači sira u Vojvodini suočavaju se sa brojnim problemima kao što su smanjenje stočnog fonda, loše tehnologije, standarda, konkurencije u industrijskoj proizvodnji. Ti problemi produbljuju mogućnost nestajanja autohtonih vrsta proizvodnje vojvođanskih sireva poput rolovanog sira poznatijeg kao „vojvođanska mocarela". Projekat se upravo fokusira na očuvanje i unapređenje zanatske proizvodnje sira uvođenjem novih tehnologija i saradnjom sa regionalnim udruženjima. U okviru programa prekogranične saradnje Hrvatska- Srbija za perod 2021- 2027. godine ukupno je obezbeđeno oko 450.000 evra, od kojih je 348.000 evra obezbeđeno kroz IPA fondove evropske unije, a preostali iznos obezbeđuje se kroz nacionalno sufinansiranje preko institucija koje sprovode projekte u okviru programa. Prioriteti programa su istraživanje i inovacije, obnovljivi izvori energije, adaptacija na klimatske promene, zdravstvena i socijalna zaštita , turizam i kultura.

Stočarstvo, grana koja nestaje

Stočarstvo koje ima tendenciju pada dva do tri odsto godišnje, već nekoliko decenija u Srbiji, ostavlja ogromne posledice. Potrošnja mleka je svedena na 200 litara po stanovniku godišnje. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Ugroženo je oko 150.000 porodica koje se bave ovim poslom.

Stočarstvo u Srbiji je na niskim granama. Sve manje je stoke u oborima, smanjuje se i proizvodnja junećeg mesa koje se kreće oko 78.000 tona godišnje (potrošnja po stanovniku je oko 3,5 kilograma godišnje). Proizvodnja mleka se stabilizovala na oko 1,4 milijarde litara zahvaljujući povećanju proizvodnje po jednom grlu. Međutim, pošto je smanjen i broj grla počela je da opada i proizvodnja ,,bele reke". Samo u 2021. godini manja je proizvodnja za 100 miliona litara. U legalnim tokovima je manje od 800 miliona litara mleka. Razlog su loše mere agropolitike i skupa stočna hrana. Jer, vlasnici stoke ponekad mlekom hrane i prasiće u oborima. Jer, jeftinije im je to nego da kupuju skupu stočnu hranu. Procene stočara su da prasići godišnje popiju oko 100 miliona litara mleka! Razlog smanjivanja proizvodnje i pada broja grla je što je cena litra mleka manja od cene litra vode!

Vlada povremeno reaguje, pa kroz subvencije poveća, recimo cenu za tri dinara, recimo, pre dve godine, pa je ona stigla do 37 ili ponegde 40 dinara po litru. To ne rešava probleme i predstavlja samo ,,gašenje požara". Jer, ne može litar mleka biti jeftiniji od litra vode!

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja nedavno je raspisala Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za drugi kvartal 2024. godine. Zahtevi se podnose u periodu od 23. jula do 23. avgusta 2024. godine preko platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Pravo na premiju za mleko ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva pod uslovom da su pre podnošenja zahteva za premiju za mleko po ovom Javnom pozivu u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršili obnovu registracije za 2024. godinu. Premija se ostvaruje za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko proizvedeno i isporučeno u drugom kvartalu 2024. godine, odnosno u periodu od 1. aprila do 30. juna 2024. godine. Krajem 2023. godine (26. oktobra 2023.) Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Netačno da ukidamo premije za mleko

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije saopštilo je nedavno da su netačne informacije pojedinih asocijacija proizvođača mleka, koji na društvenim mrežama i Vajber grupama šire vest o ukidanju premija za mleko. Na sastancima održanim u Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, predstavnicima asocijacija proizvođača mleka rečeno je da se premije za mleko ne ukidaju, te da ne šire netačne vesti u javnosti. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, neodgovorni pojedinci iz asocijacija su uprkos tome nastavili sa objavljivanjem takvih informacija, pritom pozivajući proizvođače na protest. Ovakvi potezi, kako kažu, govore da su motivi pojedinaca iz asocijacija druge prirode i da nemaju nikakve veze sa dijalogom za poboljšanje položaja proizvođača mleka u Srbiji. Iz Ministarstva poljoprivrede navode da su u više navrata istakli da su otvoreni za dijalog sa svim sektorima poljoprivrede u Srbiji, s ciljem konstruktivnih razgovora i zajedničkog iznalaženja prihvatljivih rešenja za probleme u poljoprivredi, kao i da je 15 ministar poljoprivrede od 2000. godine dr Aleksandar Martinović do sada održao niz sastanaka sa predstavnicima poljoprivrednika. Ministarstvo će nastaviti da radi na unapređenju položaja i konkurentnosti poljoprivrede Srbije i neće dozvoliti svesno širenje netačnih informacija, a udruženja koja šire ovakve vesti sama su sebe isključila iz daljeg dijaloga sa Ministarstvom, dodaje se u saopštenju.

Zakup i subvencije

Poljoprivrednici koji daju zemlju u zakup dužni su da sklope ugovor sa zakupcem koji je obrađuje i njemu pripada subvencija. Izmene predviđaju i da su poljoprivrednici koji su ostvarili pravo na subvenciju na zemlju koju su dali u zakup dužni da vrate taj novac sa zateznom kamatom od dana isplate podsticaja.Predviđeni minimalni iznos premije za mleko prvo je, izmenom zakona, povećan sa 10 na 15 dinara, kao i minimalani iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 dinara na 12.000 dinara. Ti iznosi su minimalni, a predviđeno je da od 1. januara 2024. subvencije po hektaru iznose 18.000 dinara, a premija za mleko 19 dinara po litru. Ali, o povećanju se još pegovara između stočara i Vlade Srbije. Jer, kada se ,,gasi požar'' na ulici, premije se obećaju kad proizvođači hrane izađu na ulice da bi se čuo njihov glas. Ali, i pored obećanja bivših ministara, a sad je na vlasti od 2000 godine 15, novac su dobili tek poneki proizvođači. Najveći deo čeka svoja potraživanja.

U budžetu za poljoprivredu Srbije su predviđena i sredstva za povećanje subvencija za kvalitetna grla, pa, su o tadašnjem dogovoru, subvencije umesto 25.000 dinara obećane da će biti 40.000 dinara. Subvencije za krmače (kojih imamo manje od 100.000, a pre jedne decenije bilo ih je 1,1 milion grla) prvo su povećane sa 15.000 dinara na 18.000, za ovce i koze je 10.000 dinara umesto 7.000, a za košnice će, umesto 800 dinara na 1.000 dinara. I sve to se sad znatno povećava u obećanjima i pregovorima koji se vode sa proizvođačima hrane. Jer, se traže znatno veći iznosi od strane stočara.

Dosadašnjim merama vlasti uglavnom su se gasili požari, a boljitka neće bit sve dok se problemi sistemski ne reše! Sad su u toku pregovori za mnogo veće sume novca po grlu za subvencije. Ali, dosadašnji pregovori i dogovori nisu bili uspešni pa nemamo ni podatke koliko u stvari ima šanse da vlada prihvati da isplaćuje veće subvencije po litru mleka, grlu goveda, steonih junica, svinja, košnica... Jer, svi proizvođači traže mnogo više. Vlasti traže mnogo više i kvalitetnije hrane, ali za manje para! Za poljoprivredu je u budžetu Srbije u 2024. godini bilo predviđeno 105 milijardi dinara, plus 14 milijardi koji će se obezbediti povraćajem za akcize od 50 dinara po litru na dizel, ukupno 14 milijardi dinara, pa će budžet iznositi 119 milijardi. A, u septembru 2024. godine očekuje se rebalans budžeta, pa se veruje i u povećanje te sume novca. Po ovom agrarnom budžetu po prvi put je ispunjena u celosti zakonska obaveza da taj budžet bude najmanje pet odsto od ukupnog državnog budžeta. Jer, do sada je to važilo samo na papiru. Ipak, treba reći da znaju stočari u Srbiji, da je više od 40 odsto gazdinstava u Hrvatskoj ugašeno nakon ulaska u EU. Rezultati popisa agrara, objavljeni početkom poljoprivrede u Srbiji, pokazali su da je za poslednjih pet godina ugašeno više od 50.000 gazdinstava odnosno, farmi!

Uredbe samo gase požar

Problemi se uglavnom rešavaju uredbama. A, uredbe nikada nisu donele dugoročno rešenje problema. Sve dok se oni ne budu sistemski rešavali, nema dugoročnih rešenja problema u agraru. Tokom 2002. godine prema zvaničnim podacima u Srbiji bilo je 1,2 miliona grla krava i junica. Danas ih je tri puta manje jer se njihov broj konstantno smanjuje. Procena stočara je da ih ima oko 688.000 grla u stajama i u tovu. Ozbiljno opada proizvodnja mleka, a time i sira je sve je manje. Godišnje se proizvodi oko 60.000 tona. Nema ni mladih poljoprivrednika u ovom poslu. Mlečno govedarstvo je zahtevno i traži punu posvećenost. Zato rada na farmi nikad ne manjka.

Proizvodnja mleka u Srbiji, a samim tim i prerađevina od njega, jedna od najznačajnijih poljoprivrednih grana. Potrošnja mleka po glavi stanovnika, sa svim prerađevinama, iznosi oko do 200 kilograma godišnje. U Finskoj je to oko 300 kilograma, a u Danskoj čak 900 kilograma ili litara! Potencijal za veću potrošnju mleka i mlečnih prerađevina postoji u Srbiji, ali tako niska potrošnja rezultat je pada standarda velikog broja građana, a samim tim i pada broja krava.

Veliki broj proizvođača napustio je proizvodnju mleka zbog niske otkupne cene. Više se stimulišu veći proizvođači mleka, dok mali proizvode gubitke i često zbog raznoraznih kriterijuma ne uspevaju da ispune uslove. Pored toga prisutna je i nedovoljna zainteresovanost lokalnih i državnih organa za čestu komunikciju sa stočarima. Najbolji primer je poslednji javna rasprava u Skupštini Srbije koja je održana 12. jula 2024. godine. Znatan udeo u proizvodnji mleka ima i veliki broj farmera koji imaju manji broj grla krava, obično samo do deset krava. Proizvodnju su smanjili oni koji to nisu želeli, jer im uslovi koje je država stvorila nisu to omogućili. Prvo za unapređenje proizvodnje mleka neophodno je da se masovnije preuzmu adekvatne mere za poboljšanje rasnog sastava krava, stalno praćenje njihovog zdravstvenog stanja, ishrana i nega stoke, takođe i primena novih biotehnologija u proizvodnom procesu.

Svega toga nema jer stočari ističu da do njih nisu stigle namenjene subvencije od 28 milijardi dinara koje su im navodno bile upućene od Ministarstva poljoprivrede od 2016. do 2018. godine. Zbog takvog odnosa države danas je gotovo nemoguće da opstane veliki broj malih farmera (sa grlima do deset krava muzara) u uslovima prekomernog uvoza i niske otkupne cene mleka. A, nije stiglo do sela ni 26 milijardi dinara upućenih 2018. godine iz ministarstva za poljoprivredu koje su bile namenjene selima za ruralni razvoj. Sve to je utvrdila Državna revizorska institucija. Nema rezultata poboljšanja u stočarstvu, ali ni promene načina života u selima. Ali, nije bilo ni moguće ući u trag parama gde su one nenamenski potrošene! Da su stigle do stočara oni ne bi protestovali na ulicama. Iz sela bi se manje odlazilo a više dolazilo u njih da se živi.

Jer, se tu ukupno radi o nestalih, ili nenamenski potrošenih 460 miliona evra!

Malih farmera ima svuda u zemlji, i kada bi ih podržala država, gotovo svaki region u zemlji bi imao svoj mlečni proizvod zaštićen geografskim poreklom. Pozitivan primer postoji u Homolju. Ta mala geografska oblast u istočnoj Srbiji neguje višedecenijsku tradiciju proizvodnje homoljskog sira od kravljeg mleka, kao i homoljski sir od ovčijeg i kozijeg mleka sa zaštitom oznake geografskog porekla. Mali proizvođači mleka izloženi su teškoćama u plasmanu sirovog mleka, često dobijaju nižu cenu i ostanu bez premije za mleko jer ne mogu svaki mesec da prodaju po 1.000 litara. Velike mlekare u budućnosti vršiće pritisak na mere da povećaju proizvodnju sirovog mleka jer će nastaviti sa podizanjem iznosa minimalnih količina koje se mogu otkupiti od stočara. Prognozira se da će u budućnosti doći do smanjenja broja malih mlekara i da će se izdvojiti one koje će po kvalitetu mlečnih prerađevina moći da opstanu kako na domaćem tako i na stranom tržištu. U budućnosti kako se u velikom broju budu stvarala udruženja proizvođača mleka koja će se okrenuti preradi, Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da pomogne subvencijama i do 90 odsto. Ako ne bude subvencionisanja opreme za male mlekare, biće potrebno i organizovanje otkupne mreže sireva ili kajmaka koja je proizvedena u domaćoj radinosti.

Opstanak u otvaranju sirara

Sve se negativno odražava na stročarstvo koje danas u Srbiji u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto! To je karakteristika najnerazvijenijih zemalja sveta. Sve što je ispod 60 odsto je na nivou subsaharskih zemalja! Male mlekare mogle bi da opstanu kroz proizvodnju raznih vrsta sireva, ali, pod uslovom da se osnuju zadruge koje će im pomagati u prodaji i izvozu. Ako bi se ugledali na Evropu, u njoj već jednu deceniju postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju od 500 do 5.000 litara mleka na dan sa svojih i drugih farmi proizvođača mleka. Međutim, i pored niza sitnih proizvođača mleka i prerađevina u Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana radionica u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Razlog je u tome što je broj mini mlekara kapaciteta do 5.000 litara mleka na dan sa 5.000 u Srbiji smanjen je na manje od 100 aktivnih. Razlog je loša agroekonomska politika prema stočarstvu, smanjenje broja muznuh grla za nekoliko stotina hiljada, pad proizvodnje mleka i povećan broj staračkih domaćinstava. A i prosečna starost gazdinstva na selu je 60 godina!

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Srbije dr Jonel Subić, rekao je za javnost da je do 2019. godine ukupan broj muznih grla bio samo 427.000 krava, 106.000 ovaca i 99.000 koza. Tada je bilo pomuzeno 1,5 milijardi litara kravljeg mleka, 11 miliona litara ovčijeg i 31 milion kozjeg mleka godišnje. Po njegovim rečima bilo je otkupljeno od proizvođača 5.089 kilograma svih sireva, kačkavalja, trapista i slično i mekih sireva - beli sir u kriškama 44.845 kilograma.

Na zelenim pijacama tada je bilo prodato 39.160 kilograma maslaca (butera), 2.138.221 kilograma kajmaka (skorupa), 11.781.831 kilogram svih vrsta sireva i 1.280.540 kilograma ostalih mlečnih proizvoda. On podseća da je u 2019. godini ukupno uvezeno 84.966.735 kilograma mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselo - mlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde u vrednosti od 95,45 miliona evra. Dakle, te godine je uvezeno 7.769.571 kilograma sira i urde za šta je plaćeno blizu 30 miliona evra! Istovremeno je iz Srbije bilo izvezeno 99,9 miliona litara mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 84 miliona dolara. Tada je izvoz sira i urde bio dostigao 15,8 miliona kilograma u iznosu od 47,6 miliona evra.

Inače, nekada je Srbija viškove mleka, mlečnih napitaka, namaza, kremova i sira plasirala u druge republike bivše Jugoslavije. Od osamostaljivanja, viškove, oko 43 odsto ukupne proizvodnje, izvozimo, najviše u Rusiju i Makedoniju. Mada inostrani trgovački lanci u Srbiji na policama dominantno drže uvozne mlečne proizvode, nisu uspeli da naruše pozitivan saldo srpskog mlekarstva. Ipak, jasno je da pristrasnom trgovačkom politikom dosta to ometaju. Uvoz je u stalnom porastu. Uzroke treba tražiti u istraživanjima analitičara koji tvrde da je broj mlekulja u stalnom padu, od 2010. godine kada je sa 472.000 sao na manje od 400.000 na početku 2000. godine. Dok država tvrdi da ih je u 2024. godini u stajma oko 335.000, a stočari kažu da ih danas nema više od oko 150.000 u stajama!

Sirevi iz Čuruga!

Značajne količine sireva proizvode se na farmi ,,RADIŠIĆ''u Čurugu. To je porodična farma u kojoj ima više od 300 muznih krava. Tako iz gazdinstva porodice Radišić u Čuruga svakodnevno na tržište u zemlji i svetu odlazi desetine tona 15 vrsta kvalitetnog sira. Porodica Radišić iz Čuruga pravi je primer kako se trud i rad isplati. Iako obrađuju stotinu hektara zemlje, ovi vredni ljudi se četiri generacije bave i proizvodnjom sira. Imaju svoju farmu stoke, ali i volju koja ne posustaje.

Porodica Radišić iz Čuruga na oko 100 hektara zemlje gaji pšenicu, kukuruz, soju i lucerku koje koristi i u stočarskoj proizvodnji. Imaju oko 20-ak muznih krava, koje u proseku daju oko 700 litara mleka dnevno, gde najveći deo završi u pogonu za proizvodnju sira. Jedan od glavnih problema u njihovom domaćinstvu jeste manjak radne snage i zbog toga spas vide u robotizaciji.

"Eto, naše krave sad muze robot. Što se tiče govedarstva videćemo da li će biti povraćaj ove godine za robote, ako bude ja mislim da će mnogi stočari koji su rešili da nastave, da se bave ovom granom proizvodnje, da će kupiti robote", kažu Zorica i Petar Radišić iz poljoprivrednog gazdinstva "Radišić".Oni su svoju proizvodnju modernizovali pa na njihovoj farmi sad krave muze robot. Njegova supruga Zorica po struci je farmaceutski tehničar, koja je jedan beli mantil zamenila drugim. Unapredila je proizvodnju, proširila tržište i zadržala kvalitet. Iako se jedan deo sireva pravi po tradicionalnom receptu, ona je unela novine u ukusu i vrsti sireva. Kupce za svoju robu najviše nalaze u malim marketima a trenutno rade i na proširenju tržišta.

"Bili smo prisutni znači i u jednom većem lancu gde smo postigli dobre rezultate, inače su to male specijalizovane prodavnice i imamo ljude koji dolaze na naš kućni prag iz različitih delova naše zemlje. Imamo polutvrde sireve i tvrde sireve na koje sam ja posebno ponosna, jer to je deo moje recepture i sa tim nadograđujemo generacijski posao, znači to je nešto novo što smo uveli u proizvodnju i po čemu želimo da se prepoznajemo na tržištu", ističe Zorica Radišić. Porodica Radišić planira da poveća broj grla na farmi, modernizuje pogone i proširi proizvodnju sira, kako bi sa većom količinom bili konkurentnija na tržištu.

Šansa u udruživanju

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, naglašava da je proizvodnja sireva velika razvojna šansa agrara i Srbije, ali samo ako se proizvođači udruže u zadruge! To je i put za veću proizvodnju, izvoz, zapošljavanje i opstanak sela.

Srbija godišnje proizvodi oko 60.000 tona svih vrsta sireva, dodaje dr Branislav Vlahović, profesor na novosadskom Poljoprivrednoim fakultetu. Od toga u zemlji se pojede po 10 kilograma po jednom stanovniku godišnje, Recimo u Grčkoj je to potrošnja po stanovniku po 30 kilograma. Od ukupne proizvodnje iz Srbije se sad godišnje izvozi 15.600 tona sira, a ponajviše u Rusku Federaciju, a ostatak u zemlje u okruženju. Od izvoza sira Srbija dobije godišnje oko 55 miliona dolara. Istovremeno se za njegov uvoz potroši oko 53 miliona dolara. To znači i da uvezemo blizu 12.000 tona sira. Najviše uvozimo iz Nemačke, Poljske i Hrvatske. Za razvoj ovdašnjeg mlekarstva naročito je važno da se uveća kupovina najprofitnijih prerađevina, sira, u čijoj proizvodnji se utroši između sedam do 12 litara mleka za litar ili kilogram prerađevina. Za početak bi to moglo biti topljeni i polutrajni, kasnije i trajni, najprofitniji sirevi, navodi Vlahović. Slaba kupovna moć građana Srbije je uticala da se kod nas samo 25 odsto primljenog sirovog mleka usmerava u preradu sira. Kod vodećih evropskih država u mlekarstvu na ovu, najprofiniju proizvodnju usmerava se čak 43 odsto sirovog mleka.

Time evropski proizvođači postaju mnogo profitniji i nametanjem oštrih pravila igre, učestalim snižavanjem cena, recimo, pokušavaju da slome lokalne prerađivače širom Starog kontinenta. Jasno je da je za opstanak proizvodnje mleka naročito značajno što više uvećati prodaju sira. Potrebno je i stalno uvećavati domaću potrošnju. Stoga bi možda i dalekosežnije i većeg efekta bila osmišljena kampanja uvećanja konzuma, slično akciji kada kroz školsku užinu đaci svaki dan jedu sir. Bila bi to izvanredna podrška i mlekarama i seljacima.

Domaću proizvodnju sira prati niz sistemskih nerešenih problema u stočarstvu. To su problemi prerađivača koji se suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje, niskim primanjima kupaca i nedostatkom specijalizovanih prodavnica. Osim toga proizvođači nisu baš upućeni da bez promocije nema ni značajne prodaje. Malo to rade, a za te namene nemaju dovoljno ni znanja ni novca. Na domaćem tržištu dominiraju meki sirevi zbog niske cene koja je prilagođena našem tržištu. Srbija nema proizvodnju mekih i tvrdih sireva sa plesnima jer su skupi. Za tu proizvodnju treba puno novca.

Potreban novi koncept proizvodnje

Da bi sve ovo ostvarili u Srbiji potreban nam je novi koncept agrarne politike zasnovan na nordijskom zadružnom udruživanju, ali u kome će uticaj imati proizvođači, od početka proizvodnje, prerade, pa sve do prodaje. Odnosno oni moraju postati vlasnici prerađivačkih kapaciteta. Sve to moraće da se obavlja preko zadruge u koje će biti uključena nauka. Kada tako budemo radili i imali obrt kapitala najmanje 50 puta godišnje i u ovoj oblasti će moći da se očekuje boljitak. Tako radi stočarska zadruga u Celju u Sloveniji. Jer, u Srbiji znaju da naprave sir još odavno.

Sir je nekada rađen za porodičnu ishranu, a pojavom tržnih viškova išao je na pijace kojih imamo danas 400 u Srbiji. Ako bi sve išlo preko zadruga to bi bilo dobro jer ona se može organizovati prema vrsti tretiranog mleka, mestu primarne proizvodnje i asortimanu gotovih proizvoda, naveo je profesor dr Mihailo Ostojić u izjavi za javnost. Kako je istakao, za održivu proizvodnju poljoprivrednog gazdinstva potrebno je preraditi najmanje 1.000 litara kravljeg mleka dnevno (proizvodnja oko 50 muznih krava) od čega se dnevno može dobiti oko 140 kilograma sira u kriški ili oko 100 kilograma polutvrdog sira (kačkavalja) ili godišnje 36,5 tona sira. Moraju se obezbediti uslovi da se u Srbiji za svakog stanovnika obezbedi bar po 400 litara mleka godišnje, zatim da u staji svakog stočara da bude najmanje 20 pa do 40 krava muzara smatra profesor dr Milan St. Tošić, iz Zemuna. Proizvodnja mleka, potrebe i korišćenje u Srbiji ne bi trebalo da se razlikuju od onih u Evropi.

Po prirodnim uslovima proizvodnja mleka u Srbiji je čak u boljem položaju. Srbija ima odlične uslove za proizvodnju kukuruza kao osnovne hrane i bar slične uslove za proizvodnju trava, sena i silaže za stoku. Po tradiciji i iskustvu u govedarstvu naša zemlja takođe je visoko cenjena. Na osnovu svega toga bi mogla lako da obezbedi sopstvenu proizvodnju mleka za svoje potrebe od najmanje 400 litara po stanovniku, računajući i sve potrebe od proizvoda mleka. Time bi Srbija u velikoj meri doprinela kod održavanja kvaliteta obradivog zemljišta preko vraćanja većih količina organskog đubriva, direktno povoljno uticala na povećanje radnih mesta i održavanje industrije prerade mleka. Umesto svega toga, Srbija je u Evropi pala među države koje su prisiljene da mleko ili njegove proizvode delom i uvoze.

To znači i da se prosečna mlečnost krava mora povećati sa 5.000 na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali. U oba slučaja - Skandinavci dominiraju. Očigledno neka veza postoji!

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine:

Danska.................900,00 kilograma godišnje;

Finska..................361,19 kilograma godišnje;

Švedska................355,86 kilograma godišnje;

Holandija..............320,15 kilograma godišnje;

Švajcarska............315,78 kilograma godišnje;

Grčka..................314,69 kilograma godišnje;

Srbija..................200,00 kilograma godišnje;

To će onda omogućiti i veću proizvodnju svih vrsta sireva. U proizvodnji ovčijeg sira neophodan je minimum 500 grla muznih ovaca sa maksimalnom proizvodnjom oko 250 litara mleka i 40 kilograma sira dnevno. Za održivu proizvodnju, kozjeg sira potrebno je stado od 200 koza sa proizvodnjom 80 litara mleka i proizvodnjom od osam do 10 kilograma sira dnevno. U sve tri varijante vraćanje uloženog novca može se očekivati za tri do pet godina, što zavisi od toga da li proizvođač sira ima svoj zapat ili otkupljuje mleko. Objekti za izradu sira mogu da budu zanatske radionice, (porodična varijanta, mini mlekare (kada se prerađivač ne bavi proizvodnjom mleka, već ga otkupljuje od kooperanata) i zadružna mlekara (kada zadrugari udružuju kapital sa osnovnim stadom i proizvedenim mlekom sa objektima koji odgovaraju za tu namenu). Srbija raspolaže sa respektibilnom industrijom za proizvodnju mlekarske opreme.

Složen problem

U Srbiji je pokrenut složen problem kroz pitanje u vezi s cenom sirovog mleka i odnosom proizvođača, prerađivača i države, smatra prof. dr Milan St. Tošić. Uz to ide i mišljenje udruženja proizvođača mleka da se podsticaj države ,,sliva u tuđe džepove''. Tvrdi se da je ta oblast na dnu, sa strahom za opstanak proizvodnje mleka i mesa. A već smo stigli da je zemlja u mesnoj krizi, jer, recimo, mora da uvozi za prehrambenu sigurnost. ,,Pre samo tri decenije Srbija je bila pozitivan i ugledan primer za oblast govedarstva u Jugoslaviji i u Evropi. Ta ista Srbija danas predstavlja negativan primer. Neverovatno je mali broj krava - jedva 1,5 na 100 stanovnika, dok je u Evropi oko četiri. Slično je i s brojem krava na hektar poljoprivredne površine - samo 0,3 dok je taj broj u Nemačkoj oko 1,4, a u Holandiji čak 2,5. Govedarstvo je simbol stočarstva i cele poljoprivrede. Treba navesti da goveda koriste kabastu stočnu i hranu najnižih vrednosti, a daju mleko i meso kao hranu za ljude. Smanjeno i sve manje stočarstvo u Srbiji ima velike negativne posledice. To je smanjenje broja radnih mesta i u velikoj meri propadanje industrije prerade poljoprivrednih proizvoda.

Najteže je svakako to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Svake godine u Srbiji nestane po 25.000 hektara oranica. Odu za infrastrukturu, divlju gradnju, auto puteve... na najplodnijim njivama se grade i nove fabrike... To je slučaj u celom svetu gde godišnje nestane oko 30 miliona hektara. To je površina kao dve Italije! Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. To ravničarski deo Srbije već godinama nema, pa je kvalitet zemljišta opao na jedva polovinu. I umesto pet odsto humusa koliko je bilo pre dve - tri decenije sad se nalazi prosečno samo 2,5 odsto. Na osnovu samo delom iznetih podataka jasno se vidi da govedarstvo kao glavni deo stočarstva zaista predstavlja veliki problem Srbije. Sve državne subvencije za ovu oblast nisu ni blizu dovoljne da bar zaustave pad, a još manje da usmere dalji razvoj na nekadašnje stanje. U tom pogledu Srbija spada u države Evrope, koje zaista imaju najbolje uslove upravo za govedarstvo: brdsko -planinsko područje za veću proizvodnju mleka i odgoj teladi, a ravničarski kraj za tov na bazi kvalitetne silaže kukuruza'', navodi Tošić.

Prevladavanje krize

U novom budućem konceptu agrara Srbije seljaci i mlekari bi morali mnogo toga da učine u prevladavanju krize koja će, sasvim izvesno potrajati, kaže profesor stočarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Vitomir Vidović. Možda je upravo sada pravo vreme da se paori uključe u suvlasništvo nad mlekarama, kakva je česta praksa u Danskoj i Holandiji, te da seljak ne prodaje mleko prerađivaču, već na tržište izlaze zajedno, a profit dele prema unapred utvrđenoj srazmeri. To je veoma bitno i zbog toga što je u ovom segmentu poljoprivrede direktno uključeno oko 150.000 porodica. To će da reši mnoge probleme jer su se mlekari našli u svojevrsnim ,,makazicama'' između sve skupljih troškova proizvodnje i slabe prodaje.

Neugodnu situaciju dodatno su otežali vodeći svetski proizvođači, u želji da nadomeste opadajući profit sa najvažnijih tržišta znatnijim snižavanjem cena su napali i manje važna tržišta, među njima i srpsko. Naravno, da ovdašnji uzgojitelji mlekulja i proizvođači mleka žestoko ispaštaju. Na osnovu zaliha iz prethodnih dve decenije, još uvek opstaju iščekujući da se globalna situacija što pre vrati u normalu. Ali, rezerve uzgajivača su na izmaku i ukoliko ne stigne pomoć kraj može biti blizu, ističe Sanja Bugarski, predsednik Udruženja proizvođača mleka iz Vojvodine. Ali, pitanje je koliko država ima uticaja na prerađivače, posebno koliko će se država upuštati u eventualno pritiskanje mlekara. Razlog je strah da bi sličnu intervenciju mogli zatražiti i drugi proizvođači iz prerađivačke industrije. Nasuprot tome, nevolja države Srbije je što je u pregovorima sa Evropskom unijom 2007. godine nije uspela da podigne prilično skromnu visinu subvencionisanja u proizvodnji mleka. Holandija, Danska, Austrija, Nemačka, Francuska su o ovom pitanju daleko izdašnije. Stoga je na vladi da iznađe mogućnosti ozbiljnije podrške mlekarstvu, novcem ali i na druge načine. Srbija ima šanse da u ovoj industriji mnogo više proizvodi, prodaje i izvozi. Ali, opet se vraćamo na početak potrebno je podignuti stočarstvo da bi imali mleka. A, već imamo oznake geografskog porekla sireva, a to su Homoljski (kozji, kravlji, ovčiji), Svrljiški, Staroplaninski, Sjenički, Pirotski, Somborski, Zlatarski...

Govor brojki iz popisa

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku početak 2022. godine Srbija je dočekala sa manjim brojem goveda za tri odsto, svinja za 3,9 odsto, i koza za 3,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Taj pad se nastavio sve do sredine 2024. godine. Sad za boljitak stižu obećanja vlade, kao i do sada. Tada je rast bio zabeležen za 0,6 odsto kod ovaca i 0,7 odsto kod živine. Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto), a svinje Regionu Vojvodine (42,3 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj goveda manji je za 5,1 odsto, svinja za 6,5 odsto, koza za 6,7 odsto i živine za 9,5 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto. Tekuću 2022. godinu Srbija je, po podacima RZS, dočekala sa 895.514 goveda, u oborima je imala 2.868.121 svinju, 1.695.408 ovaca, zatim 195.037 koza, 11.348.293 živine... Ali popis je pokazao das u to sa brojem grla u stadu bile samo želje. Jer, znatno ih je manje. Prema podacima nauke Srbija bi na osnovu veličine i broja stanovnika trebala da ima najmanje 1,6 miliona goveda, 6,5 miliona svinja, trebala bi da ima 3,5 miliona ovaca oko 250.000 koza i više od 26 miliona živine.

Rezultati popisa

Na početku 2024. godine objavljeni su i najnoviji rezultati popisa agrara Srbije. Rezultati su mnogo, mnogo, mnogo, lošiji u odnosu na prethodni popis, odnosno anketu u 2018. Godini. Jer, po novom popisu u Srbiji postoji samo 508.365 gazdinstava, što je za 10 odsto manje nego pre pola decenije. U Srbiji postoji 4.073.703 hektara raspoloživog zemljišta. Koristi se 3.257.100 hektara. Prema podacima RSZ stočarstvom se bavi 313.495 gazdinstava. Popis kaže da se u stajama nalazi oko 725.408 grla goveda. To je za 17,7 odsto manje u odnosu na poslednji popis. I taj broj osporavaju stočari, tvrdeći da ih je znatno manje nego što se prikazuje. Jedan broj stočara na javnoj raspravi u Parlamentu je isticao da imamo 688.000 grla, a drugi opet da je manje od 500.000! Popis pokazuje da je u oborima i 2.263.705 svinja, što je za 30,7 odsto manje od poslednjeg popisa. Taj broj svinja Srbija je imala odmah posle Drugog svetskog rata. U toru se nalazi i 1.702.682 ovce, što je manje za 5,4 odsto u odnosu na poslednji popis. Stočari u Srbiji sad gaje i 149.558 koza, što je takođe smanjenje za 31,5 odsto.Popisano je i 1.261.323 košnice za pčele. Ali, proizvođači meda kažu možda ih ima toliki broj, ali med se proizvodi u 800.000 košnica. Na broju ih je puno kako bi vlasnici dobijali premije. Pčelari kažu da se med proizvodi samo u njih 800.000, a da su ostale upisane kako bi se dobile premije po košnici.

Imanja danas!

Poljoprivredom se u Srbiji, prema podacima popisa, bavi 1.150.653 gazdinstava, što je za 14 odsto manje nego li što je bilo pre ovog popisa. Od toga su muškarci 662.943, a žene 487.710. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je samo 2,2. Prosečna starost nosilaca gazdinstva je 60 godina. Tek svaki 11 nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina. Oko 77 odsto nosilaca gazdinstva su muškarci, a 23 odsto samo žene. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara, u svakom od njih postoji samo po jedno grlo goveda, po tri ovce, po pet svinja, po 43 živine i po tri košnice pčela.

Najviše gazdinstava, čak 224.433 nalazi se Regionima Šumadije i Zapadne Srbije, zatim 145.751 u Regionu Južne i Istočne Srbije i 111.884 u Regionu Vojvodine. Najmanje gazdinstava koji se bave agrarom je u Beogradskom regionu, i ima ih samo 26.297. Sve to je smanjenje u odnosu i na popis pre ovog u proseku za 10 odsto. Kada je reč o korišćenom poljoprivrednom zemljištu, ono se smanjilo za pet odsto u odnosu na popis pre ovog. A, najveća površina poljoprivrednog zemljišta koristi se u Regionu Vojvodine i to 1.474.709 hektara.

Pošto je osnovna tema ovog teksta mleko sirevi, treba reći da Region Šumadije i zapadne Srbije, koji zauzimaju 32 odsto prostora, prednjače i po broju goveda u Republici Srbiji. Region Vojvodine prednjači po broju svinja i u oborima se sad nalazi nalazi 1.000.249 grla. Republički zavod za statistiku prikazuje da je najveći broj lica angažovanih u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije, baš u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je i najveći broj angažovanih žena, čak 231.118!

Ovakvi rezultati popisa govore o tome kako je poljoprivreda zapuštena, opada proizvodnja, sela sve više postaju ruine... Dokaz o zapostavljenosti poljoprivrede su i rezultati Strategije o razvoju agrara u poslednjoj deceniji. Jer, on je Ustav za agrara, ali umesto rasta proizvodnje imamo strategiju pada.

Kraj strategije pada

Prema podacimka RZS slika agrarne proizvodnje u Srbiji danas vidi se po rezultatima njene proizvodnje u proteklih deceniji:

Strategija pada u procentima

2014. godine + 2,0 odst

2015. godina - 7,7 odst

2016. godina + 7,7 odst

2017. godina -11,4 odst

2018. godina +15,1 odst

2019. godina - 1,7 odsto

2020. godina + 2,2 odst

2021. godina - 5,7 odst

2022. godina - 7,8 odst

2023. godina +9,0 odst

2024. godina +6,0 odsto

I baš te 2014. godine prilikom donošenja još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine, u kojoj piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje! Ispostavilo se da do sada, za proteklih deset godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument na 145 strana pisalo je oko 240 naših agrarnih eksperata. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni msilio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojena u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade da je sprovode. Ovako donela je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije.

Strategiju je usvojila Vlada Srbije, 31.jula 2014. godine i tada je rečeno da će ona ići u parlament na razmatranje u usvajanje. Jer, da je usvojila i Skupština Srbije, potom bi ona bila obavezujuća sve sve sledeće vlade i ministre! Ali, to se nije dogodilo. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je 1.200 evra godišnje po hektaru. Ukupna vrednost proizvodnje na 3.257.000 hektara nikada nije se primakla željenoj brojci od šest milijardi dolara godišnje! Vrednost te proizvodnje po hektaru u Danskoj je 37.000 evra, Holandiji više od 25.000 evra, a to su zemlje kojima teži Srbija. U svetu kome težimo novac se obrće 52 puta godišnje, a u Srbiji samo jednom u proseku! Tu se i nalazi kačka njihovog uspeha i našeg neuspeha!

Novi ministar agrara nije došao kao znalac u ovoj oblasti već kao čovek koji je mesto ministra zaslužio radom u politici. Dakle, on neće biti novi čovek ministar sa ovlašćenjima u toj oblasti već, faktički samo državni sekretar! Jer, neće imati moć, ali čim nema moć, neće imati ni volju, ništa da menja. Prvo što bi trebalo da se menja je da bi agrar morao da bude strateška grana! Ali, agraru se to obećava samo kada poljoprivrednici izađu na ulice, da će dobiti. I to ne u celosti nego samo grana koja trenutno u krizi kao što je sad stočarstvo! To je onda opet ,,gašenje požara'' , a nije sistemsko rešavanje problema! Dok god se sistemski sve to ne reši nema boljitka!

(Nastaviće se)

podeli ovaj članak:

Natrag