Feljton

Džon Perkins: Kineske ekonomske ubice (4)

Pljačkaju gore od Džingis Kana

Do početka XXI veka nova generacija ekonomskih ubica je zavladala svetom. Nove ispovesti ekonomskog ubice, objavljene 2016. (ažurirano i prošireno izdanje moje prve knjige), govori o tome kako je ova nova generacija donela strategiju ekonomskih ubica kući u Sjedinjene Države i druge zemlje visokog životnog standarda, ne zaboravljajući ovde i zemlje sa niži životnim standardom. Skoro ceo svet je zatrovan socio-ekonomskim državnim politikama koje podstiču materijalističku potrošnju (materijalizam) i kratkoročnu maksimizaciju profita, bez obzira na društvene i ekološke posledice. U kombinaciji sa kulturnim vrednostima, zakonima, tehnologijama, institucijama i aktivnostima koje ona podrazumeva, ove politike su stvorile ekonomiju smrti koja guta resurse i koja je dugoročno neodrživa. U drugoj knjizi sam predložio plan za transformaciju ekonomije smrti u održivu, ekološki prihvatljivu, regenerativnu ekonomiju života, zasnovanu na težnji za dugoročnim dobrobitima za ljude i prirodu. Umesto da plaća ljude da devastiraju i zagađuju planetu, životna ekonomija ih plaća da čiste i obnavljaju uništenu životnu sredinu, recikliraju otpad i razvijaju tehnologije i sisteme koji obezbeđuju održivu budućnost za sve vrste- tvrdi Džon Perkins, opisujući delovanje i kineskih ekonomskih ubica i njihove različitosti u pristupu od američkih kolega. Treću knjigu ekonomskih ubica je preveo Pajo Ilić

Džon Perkins

Dug bez beneficija

Godine 2004. argentinski predsednik Nestor Kiršner potpisao je sporazum kojim su njegova zemlja i Kina formalno postali „strateški trgovinski saveznici". Kirhner se hvalio da je „Argentina zaključila najvažniju trgovinsku misiju u svojoj istoriji."

Do 2020. Kina je postala vodeći partner Argentine u trgovini. Kineska državna banka ICBC etablirala se kao jedna od važnih argentinskih finansijskih institucija. Najveća kineska prehrambena kompanija, Cofco, izgradila je fabriku za preradu u Argentini i postala izvoznik žitarica broj jedan u zemlji, suštinski izvor spoljne trgovine. Osamdeset pet odsto izvoza mesa, 63 odsto ukupne čvrste valute zarađene spoljnom trgovinom i 45 odsto rezervi Centralne banke zavisi od Kine. Kineska naftna kompanija SINOPEC je druga posle argentinske IPF. Kina je preuzela energetski sektor. Njene kompanije su razvile dve hidroelektrane i jednu od najvećih solarnih elektrana Latinske Amerike u Argentini.10

Da stvar bude još gora po SAD, avet dugova Vašingtonskog konsenzusa nastavio je da proganja Argentinu. Njujork tajms je u januaru 2020. objavio:

(Predsednik Alberto) Fernandez je nasledio ekonomsku katastrofu monumentalnih razmera... Najhitniji problem je dug zemlje od 57 milijardi dolara prema Međunarodnom monetarnom fondu, koji je možda neodgovorno produžila institucija i u velikoj meri neodgovorno koristio Mauricio Makri, prethodnik gospodina Fernandeza.11

Imao sam priliku da razgovaram o ovim pitanjima sa Lukasom Pedrom, profesorom ekonomskih nauka sa Nacionalnog univerziteta u Buenos Ajresu, i Anom Argento Naser, specijalistom za društvene komunikacije i istraživanje i planiranje sa Nacionalnog univerziteta u Kordobi, 2020. godine. bili su učesnici Frančeskove ekonomije, programa koji je inspirisao i sazvao papa Franja i koji se smatra jednim od najvažnijih pokreta mladih ekonomista, preduzetnika i kreatora promena („ekonomisti života", da upotrebim njihov izraz), i ja sam jedan od predavača u virtuelnom programu.

„Važno je napomenuti", - rekao je Lukas, „da je dug od 57 milijardi dolara koji Argentina duguje MMF-u korišćen uglavnom za finansijske špekulacije, a ne za industrijski razvoj. Dakle, danas imamo veoma veliki dug bez ikakvih stvarnih koristi za to."

„Pozajmica", dodala je Ana, „naši ljudi nisu objavili niti odobrili. Mediji su bili saučesnici u tome i podržavanju želja američke ambasade i njene neoliberalne politike.

„Ekonomski gledano", nastavio je Lukas, „svaki put kada su SAD intervenisale u našu ekonomiju preko MMF-a, rezultati su bili katastrofalni. Od 1970-ih do danas, kad god se naša vlada uskladila sa američkom ekonomskom politikom, donela je dobit za neke, a krize i bol za mnoge. Sjedinjene Države i MMF istorijski predlažu politiku prilagođavanja za naš narod. Verujemo da uslovi kineskih zajmova nisu tako rigorozni.

Panama: Kapija u svet

Nakon američke invazije na Panamu 1989., svaki američki predsednik je radio na uspostavljanju boljih odnosa sa zemljom. Ovo je bilo posebno važno s obzirom na stratešku ulogu kanala za američku mornaricu i činjenicu da više od 70 posto svih teretnih brodova koji putuju između Atlantika i Pacifika u SAD prolazi kroz kanal.

Svaki predsednik, odnosno do 2017. Uvodnik u St. Louis Post-Dispatch-u je zaključio:

Pod nadzorom predsednika Donalda Trampa, Vašington je stajao dokono dok je Kina ulazila u Panamu i uspostavila veliko uporište u hemisferi pored plovnog puta od suštinskog značaja za američku trgovinu i nacionalnu bezbednost. . .

Pristup kanalu je od vitalnog značaja za američka vojna plovila, uključujući nuklearne podmornice. Nekoliko plovnih puteva ima veći strateški značaj za Sjedinjene Države, zbog čega su SAD vojno okupirale Panamu skoro jedan vek.12

Iz The Diplomat:

Ovaj sve veći uticaj iskristalisao se tokom državne posete Panami kineskog predsednika Si Đinpinga u decembru 2018. Škoja jeĆ kulminirala sa 19 sporazuma o saradnji u trgovini, infrastrukturi i drugim oblastima.

Na ekonomskom planu, Kina je obezbedila sporazume o značajnim infrastrukturnim projektima kao što je proizvodnja brzog voza, kao i ugovore o finansijskim uslugama između bankarskih institucija za verovatno finansiranje takvih projekata.13

Dan nakon posete predsednika Sija 2018. godine, Peking je uložio 1,4 milijarde dolara u izgradnju novog mosta preko kanala. Panamski predsednik Huan Karlos Varela je radosno najavio: „Panama ide napred u svojim odnosima sa Kinom i bez sumnje je ovaj projekat koji danas počinje svoju izgradnju deo te poruke i poverenja između dve zemlje."14

Uticaj Kine nastavio je da raste nakon što je Laurentino „Nito" Kortizo pobedio na predsedničkim izborima u Panami 2019. Kineske kompanije potpisale su ugovore koji im daju kontrolu nad velikim delom lučkih aktivnosti na oba kraja kanala. Foreign Policy je izvestio da je u Panami:

talas plime kineskih investicija je u toku. Veliki infrastrukturni projekti i skori sporazum o slobodnoj trgovini omogućiće Panami, zemlji od 4 miliona ljudi, da maksimalno iskoristi svoj potencijal kao središte regionalne trgovine, proizvodnje i logistike i ublaži pritisak na industriju finansijskih usluga oštećenu Panamskim dokumentima. Zauzvrat, za relativno skromne izdatke, Kina je spremna da postane najvažniji komercijalni partner u zemlji koja kontroliše ključnu tačku zagušenja svetske trgovine.15

Panama nudi posebno relevantan primer neuspeha američke strategije ekonomskih ubica u zemljama LAC-a. Kada se uzme u obzir otvorena mržnja predsednika Regana prema Panamcu Omaru Torihosu, rešenost SAD da se drže kanala koji je bio očigledan simbol kolonijalizma, veoma sumnjiva avionska nesreća koja je odnela Torijosov život i američka invazija koja je ubila hiljade nevinih civila, lako je razumeti zašto Panamci negoduju na politiku SAD i sve više se okreću Kini. Teže je shvatiti nespremnost Vašingtona, američkog naroda, a posebno sadašnjeg tima američkih ekonomskih ubica da prepoznaju naše greške i preduzmu akcije da ih isprave.

Uvid

Uprkos rastućem uticaju Kine, njen treći talas ekonomskih ubica napravio je mnogo grešaka. Projekti poput velikih hidroelektrana i rudarskih objekata u Ekvadoru, uvoz kineskih radnika, insistiranje na korišćenju kineske opreme i rezervnih delova, i gomilanje dugova, svi su doprineli rastućem nepoverenju u motive Pekinga.

Pored toga, postoje jake veze između Latinoamerikanaca i njihovog severnog suseda. Mnogi imaju porodicu i prijatelje u SAD. U bezbroj prilika sam ih čuo kako izražavaju duboko poštovanje, čak i ljubav, prema nama kao narodu, bez obzira na njihovo mišljenje o američkoj vladi i korporativnim akcijama.

Tipična je bila diskusija koju sam vodio sa grupom univerzitetskih studenata u Kartaheni, Kolumbija, u decembru 2019. Gledali smo zalazak sunca iznad Kariba iz bara na vrhu masivnog zida iz sedamnaestog veka koji okružuje kolonijalni grad.

„Naša vlada flertuje sa Kinom", rekao je jedan od mladića. „Ali mi se zabavljamo sa SAD dugi niz godina.

„Volimo vas kao ljude i mesto za posetu, pa čak i za život", - dodala je žena. „Ali mrzimo način na koji se vaša vlada odnosi prema nama." Zastala je. „Najvažnije je da znamo da ako ne budemo mogli da radimo zajedno, neće biti mnogo budućnosti za decu koju želim da imam jednog dana uskoro."

Poglavlje 42.

Azija

Za razliku od njenog meteorskog uspona u Latinskoj Americi, učešće Kine u Aziji seže milenijumima unazad. Njen najnoviji marš za dominaciju na kontinentu počeo je ubrzo nakon Drugog svetskog rata.

Maova taktika je bila vođena ciljem širenja revolucije i komunističkih partija širom Azije.

Nigde to nije bilo očiglednije nego u Indoneziji i brzom usponu Komunističke partije Indonezije (KPI). Uz podršku SAD, indonežanska vojska je udarila još 1965-66. Komunistička čistka je masakrirala između petsto hiljada i tri miliona ljudi (vidi Poglavlje 7). U vreme kada sam stigao u Džakartu na svoj prvi zadatak ekonomskog ubice 1971. godine nasilje je bilo gotovo završeno; SAD i posebno CIA su hvaljene za dovođenje desničarskog generala Suharta na vlast.

Indonezija je bila samo jedan primer regionalnih previranja. Maova drakonska politika širila je strah i gnev širom regiona. Američke ekonomske ubice su videli priliku da predstave Ameriku kao zaštitnika. Međutim, Vijetnamski rat je otežao implementaciju strategije američkih ekonomskih ubica u Aziji. Americi, zemlji koja je pobedila Japan i koja je širom Azije hvaljena kao heroj Drugog svetskog rata, sada se ne veruje kao zemlji koja je napalmala nevine civile. I, kako je postajalo sve očiglednije da tehnološki najsofisticiranija, najbolje finansirana vojska na svetu propada, na SAD se gledalo kao na nesposobne u ratu, podeljene kao narod i sve više nefunkcionalne kao demokratija.

Nakon Maove smrti, novi kineski lider, Deng, shvatio je zablude Kulturne revolucije i video način da izvuče korist iz američkih grešaka. Njegova taktika je imala za cilj da pridobije poverenje drugih zemalja i iskoristi finansijska sredstva kineskih preduzeća u inostranstvu. Prekinuo je podršku Pekinga stranim komunističkim partijama i jasno stavio do znanja da očekuje da Kinezi budu lojalni zemljama u kojima žive, a ne da se ponašaju kao zastupnici Pekinga. Umesto toga, ohrabrio ih je da trguju i ulažu u Kinu.

U vreme kada sam počeo da pišem Ispovesti kasnih 1990-ih, postalo je jasno da su naše nasleđe u Vijetnamu i strategija naših ekonomskh ubica ozbiljno potkopali kredibilitet Amerike. Zatim je došao 11. septembar 2001. Antimuslimanske demonstracije i nasilje koje su zahvatile SAD dodatno su narušile imidž nacije koja se promoviše kao lonac za topljenje nacionalnosti. U potezu koji se pokazao kao strateška katastrofa, Vašington je smanjio svoje učešće u Aziji, osim u Avganistanu, i posvetio sve više sredstava za ratove u Iraku, Siriji i drugim delovima Bliskog istoka.

Razvio sam veće razumevanje prave veličine naših neuspešnih strategija i uspeha Kine kada sam posetio Vijetnam.

Vijetnam: Duboke rane

Mnogo pre nego što smo se Kiman i ja upoznali, ona je često putovala u azijske zemlje gde je njena neprofitna organizacija podržavala škole, centre za stručno obrazovanje, preduzeća i projekte koji su pomagali ljudima povređenim od nagaznih mina i drugih ratnih ubojnih sredstava. Nakon što sam se pridružio njenom savetodavnom odboru 2013. godine, pozvala me je da budem sa njom i članovima njenog osoblja u Mjanmaru, Tajlandu i Vijetnamu. Zemlja koju sam se toliko trudio da izbegnem tokom godina kada sam bio kvalifikovan za regrutovanje je otvorila oči.

Dok sam sedeo u vijetnamskoj vladinoj agenciji u Hanoju, uručen mi je album sa fotografijama. Otvorila se slika predsednika Ričarda Niksona kako maše rukama prema kameri. Natpis, i na vijetnamskom i na engleskom, glasi: Pre evakuacije američkih snaga iz Vijetnama, Nikson najavljuje „konačnu vožnju do pobede koja će ih bombardovati nazad u kameno doba". Američki avioni bacili su više od 20.000 tona eksploziva na Severni Vijetnam. Umrlo je više od 1000 Vijetnamaca.1

Snimajući fotografije stranica albuma, razgovarao sam sa vladinim zvaničnikom koji je sedeo preko puta mene. „Sigurno", rekao sam, „Nikson je znao da se sprema da povuče američke trupe, da su SAD izgubile rat".

Službenik je svečano klimnuo glavom.

U grlu mi se podigla knedla. Osećao sam tugu i ljutnju dok sam razmišljao o bezobzirnom uništenju, nemilosrdnosti i nehumanosti američkih akcija. Šta su Nikson i njegovi generali mislili? Čak i ako im je nedostajalo saosećanja za decu i civile, zar nisu shvatili da su svojim postupcima okrenuli ljude protiv nas?

Album je uključivao nedavne slike žrtava Agent Orange-a i nagaznih mina, srceparajuće slike muškaraca, žena i dece sa panjevima na kojima je trebalo da budu ruke i noge. Onda je došla statistika koju sam fotografisao.

Približno 14 miliona tona ubojnih sredstava bačeno je na Vijetnam od strane američkih snaga (1959-75), tri puta više od bombi koje su koristili saveznici u Drugom svetskom ratu.

Oko 30 posto nije detoniralo; američka neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) i dalje prete civilima.

Zakopane bombe i mine odnele su više od sto hiljada žrtava od kraja rata.

U blizini bivše demilitarizovane zone između Severnog i Južnog Vijetnama, 80 procenata današnje zemlje je kontaminirano NUS-om.2

Više od 3 miliona Vijetnamaca pati od efekata Agent Orange.

Proganjala su me pitanja. Kada će prestati? Šta će biti potrebno da se prepozna da takve akcije uništavaju počinioce kao i žrtve? I da danas pretimo da uništimo život na ovoj planeti? I onda, naravno, pitanje našeg vremena: Šta je sa Kinom?

Iako je Kina pomagala Severnom Vijetnamu tokom rata, odnosi su se pogoršali nakon ponovnog ujedinjenja Vijetnama 1975. Vijetnam je proterao Crvene Kmere koje podržavaju Kinezi iz Kambodže; u znak odmazde, Kina je izvršila invaziju na Vijetnam. Neprijateljstva su se nastavila sve do 1990. Od tada su kineske ekonomske ubice bili aktivni u Vijetnamu, postavljajući fabrike i druge poslove i pregovarajući o trgovinskim i investicionim poslovima. Slični socijalistički aspekti njihovih oblika kapitalizma olakšavaju diplomatske odnose. Obe zemlje su radile na rešavanju sporova, posebno onih oko aktivnosti u Južnom kineskom moru. Kineski zvaničnici brzo eksploatišu uspomene na američki rat - strah i zavadi i vladaj. Kineska vojska, kažu, štiti Vijetnam od još jedne invazije.

Poslednjih godina, treći talas kineskih ekonomskih ubica je bio efikasan. Uticaj Pekinga je stalno rastao, dok je uticaj SAD opao. Do 2021. jaz je bio veliki:

Najnoviji podaci Vijetnamskog azijskog barometra (ABS), objavljeni 2. marta Š2021.Ć, otkrili su da više od 50 odsto vijetnamskih ispitanika veruje da Kina ima najveći uticaj u Aziji, dok je samo 14,67 odsto izabralo Sjedinjene Države... Kina je već 15 godina najveći trgovinski partner Vijetnama, a Vijetnam je od toga imao velike koristi.

Kina je postala prva zemlja koja je imala bilateralnu trgovinsku vrednost od 100 milijardi dolara sa Vijetnamom; 2020. je bila treća godina da je dostigla tu prekretnicu. Izvoz Vijetnama u Kinu od skoro 40 milijardi dolara uključuje računare, pametne telefone, odeću, obuću i mašine. Kina takođe nadmašuje SAD po investicijama.

Međutim, neki stručnjaci upozoravaju da rastući uvoz i rezultirajuće ubrzanje trgovinske neravnoteže, zajedno sa rastućim investicijama iz Kine, predstavljaju obaveze. Postoje problemi koji se nalaze u Latinskoj Americi - insistiranje na zapošljavanju kineskih kompanija i radnika, loši uslovi rada, neispravan inženjering i konstrukcija i pitanja ljudskih prava; pored toga, postoje kritike da kineske kompanije manipulišu vijetnamskim preduzećima kako bi izbegle etikete „proizvedeno u Kini".

Institut za studije jugoistočne Azije rezimirao je važno političko pitanje:

Kina ima istoriju korišćenja trgovine kao oružja za kažnjavanje zemalja sa kojima ima sporove... Rastući trgovinski deficit Vijetnama sa Kinom i njegova prevelika zavisnost od kapitalnih dobara i repromaterijala uvezenih iz Kine predstavljaju ekonomsku ranjivost za zemlju. Zbog eskalacije tenzija u Južnom kineskom moru, ova pitanja se smatraju pitanjem nacionalne bezbednosti Vijetnama.6

Štaviše, Vijetnam nudi očigledan primer nestandardnih građevinskih praksi koje muče kineske projekte na toliko mesta. Ova nedelja u Aziji je uporedila uspeh japanskog projekta sa kineskim u dva vijetnamska grada:

Po prvi put u svojoj istoriji, Ho Ši Min i Hanoj su usred očajnički potrebnih velikih projekata metro sistema koji imaju za cilj da transformišu svoje gradove. Obojica se suočavaju sa kašnjenjima, ali niz nesreća visokog profila već je bacio veću senku na napore u prestonici koje predvode Kinezi.

Nasuprot tome, projekat metroa koji su predvodili japanski konglomerati u Ho Ši Minu bio je bez nesreća. Ovo potpomaže dugogodišnje pretpostavke u Vijetnamu o percipiranoj superiornosti japanske izrade i inženjeringa.

ASEAN i RCEP: Najveći trgovinski blok na svetu

Kineske ekonomske ubice kontinuirano dobijaju zamah u devet drugih zemalja (zajedno sa Vijetnamom) Udruženja nacija jugoistočne Azije (ASEAN): Brunej, Kambodža, Laos, Malezija, Mjanmar, Filipini, Indonezija, Singapur i Tajland.

Kineske ekonomske ubice obavezno prisustvuju sastancima ASEAN-a na kojima proglašavaju prednosti Novog puta svile i pratećih investicija u infrastrukturu. Trgovina između ovih deset zemalja i Kine naglo je porasla od 1991. do 2020. po prosečnoj godišnjoj stopi od 17 odsto. Kao što je objavljeno na kineskom međunarodnom izvoznom sajmu u septembru 2021.:

Kina je zadržala status najvećeg trgovinskog partnera ASEAN-a 12. godinu zaredom. U prvih osam meseci ove godine, kineski uvoz i izvoz u ASEAN iznosio je 553,92 milijarde dolara, što je povećanje od 33,3 odsto...

Kineske ekonomske ubice takođe podstiču zemlje ASEAN-a da ulažu u kineska preduzeća. Kineski ambasador na Filipinima, Huang Ksilian, rezimirao je ovo u govoru 2021. godine:

Naša dvosmerna investicija je cvetala... Od juna ove godine, akumulirane međusobne investicije između Kine i ASEAN-a premašile su 310 milijardi američkih dolara, uz procvat saradnje u sektorima kao što su proizvodnja, poljoprivreda, infrastruktura, visoka tehnologija, digitalna ekonomija i zelena ekonomija.9

Tada je Peking stvorio najveći trgovinski blok na svetu. Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RSEP) za 2020. ujedinilo je Kinu i zemlje ASEAN-a sa Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Južnom Korejom. Kineske ekonomske ubice su projektovali vitalnu vezu u delu puta u okviru Inicijative Pojas i put. Petnaest zemalja čini oko 30 posto globalne populacije i BDP-a. Ujedinjujući zemlje sa dugom istorijom kao neprijatelje, RSEP je poslao još jednu poruku da Kina završava strategiju zavadi pa vladaj.

Zemlja mog prvog zadatka kao ekonomskog ubice nudi upečatljiv primer promene odnosa snaga.

Indonezija: kapija ASEAN-a

Neposredno pre nego što me je poslala u Indoneziju 1971. godine, Klodin me je obavestila o istoriji indonežanske komunističke čistke i ulozi SAD u dovođenju Suharta na vlast. Ipak, uprkos dugu Vašingtonu, Suharto je otvoreno flertovao sa Kinom. Moj zadatak, rekla je Klodin, bio je da se pobrinem da zemlja postane američki saveznik.

Tokom brojnih putovanja u Indoneziju 1970-ih, posetio sam postojeće industrijske pogone i potencijalne projektne lokacije na lokacijama koje su varirale od Džakarte, Bandunga i drugih urbanih centara do udaljenih ostrva poput Sulavesija. Sastao sam se sa državnim i lokalnim zvaničnicima, poslovnim rukovodiocima i preduzetnicima. Oslanjajući se na svaki od četiri stuba, dao sam sve od sebe da usadim strah od komunističke invazije Kine, Sovjetskog Saveza i - kao deo zavadi pa vladaj - njihovih komunističkih saveznika u Kambodži, Laosu i Vijetnamu. Promovisao sam očekivanja povećanja prosperiteta kroz velike kredite za izgradnju infrastrukture širom arhipelaga.

Indonezija je tada bila i ostaje izuzetno važna zbog resursa koji uključuju naftu, gas, kalaj, zlato, ugalj, nikl, bakar, srebro i boksit. Postala je deseta najveća proizvodna nacija na svetu sa proizvodima kao što su električni uređaji, gumeni predmeti i odeća.10 Neophodan je za međunarodni transport jer kontroliše Malački moreuz koji je u velikoj meri prometan.

Strategija američkih ekonomskih ubica započeta u moje vreme bila je uglavnom uspešna skoro pedeset godina. Indonežanski političari su Ameriku često nazivali „najboljim prijateljem" svoje zemlje - do izbora predsednika Trampa. Odnos je pogoršao Trampova nacionalistička, rasistička retorika „usranih zemalja"; njegov obrazac kršenja prošlih sporazuma; a posebno pokušaje državnog sekretara Majka Pompea da primora Džakartu da se suprotstavi kineskim zahtevima u Južnom kineskom moru.

Nesvrstanost je od vitalnog značaja za spoljnu politiku Indonezije, s obzirom na njenu vekovnu istoriju i blizinu Kine, zajedno sa rastućom vojnom i ekonomskom moći Kine. Pompeov pritisak je bio velika greška. Zavadi pa vladaj nije išlo. Američko insistiranje da vojno prisustvo Kine u Južnom kineskom moru ugrožava Indoneziju opovrgnuto je obećanjima Pekinga o zaštiti od svih potencijalnih neprijatelja.

Treći talas kineskih ekonomskih ubica iskoristio je greške Vašingtona. Prema novinskoj službi SupChina iz Njujorka:

Ovog aprila 2021. indonežanski predsednik Džoko Vidodo rekao je kineskom predsedniku Si Đinpingu °da je Kina „dobar prijatelj i brat". Saradnja Kine i Indonezije u oblasti trgovine, industrijskih parkova duž inicijative Pojas i put (BRI) i rizičnog kapitala od tada je cvetala... Poboljšanje odnosa Indonezije sa Kinom, što bi moglo zna?ajno da izazove ameri?ko liderstvo u Indo-Pacifiku, nudi važnu lekciju za spoljnu politiku SAD: druge zemlje ne žele da budu samo iskoriš?ene da se suprotstave Kini.11

Kineske ekonomske ubice pozvali su se na ?etiri stuba. Oni su ulivali strah od Severne Koreje i „nestabilnih SAD", naglašavali zaštitu kineske vojske, zagovarali dug za finansiranje projekata koji bi okon?ali ekstremno siromaštvo, i promovisali tranziciju od straha zavadi pa vladaj koje je Vašington proglašavao u vezi sa uo?enim pretnjama Kambodža, Laos, Vijetnam i sama Kina do vizije sveta ujedinjenog Novim putem svile. Uspelo je.

U 2020., ukupna vrednost trgovine Kine sa Indonezijom, od 78,5 milijardi dolara, učinila ju je glavnim trgovinskim partnerom sedmu uzastopnu godinu, daleko premašivši 27,6 milijardi dolara u SAD. Kineske kompanije uložile su velika sredstva u indonežanske projekte, industrijske parkove, postrojenja za preradu nikal-sulfata i bakra, litijumsku hemijsku fabriku i novostvoreni visokotehnološki konglomerat GoTo, koji je najve?i posao u Indoneziji ikada, vredan 28,5 milijardi dolara. Vođena najvećim delom kineskim investicijama, Indonezija sada ima najve?i broj startap kompanija vrednih milijardu dolara u jugoisto?noj Aziji.11

Kina je tako?e postala najve?i razvojnik infrastrukture u Indoneziji. Njegove ekonomske ubice su dogovorili kredite za angažovanje kineskih kompanija za izgradnju autoputeva, luka, elektrana i drugih projekata. Dug Indonezije prema Kini porastao je na više od 17 milijardi dolara u 2019, što je 11 odsto više u odnosu na 2017.12

Možda je najznačajnija akcija bila valutni sporazum koji je Džakarta potpisala sa Pekingom koji proširuje upotrebu juana u regionu, ugrožavaju?i tako dolar kao glavnu svetsku valutu. Dominantna pozicija dolara omogu?ava SAD da se izvuku iz spoljnog duga štampanjem novca i osnovni je faktor koji stoji iza sposobnosti Vašingtona da sprovodi ekonomske sankcije protiv drugih zemalja. Deo dugoročne strategije ekonomskih ubica Pekinga je da se dolar zameni juanom kao omiljenom globalnom valutom.

Brzi rast angažovanja Kine u Indoneziji nije bez svojih kriti?ara. Kao i u drugim zemljama, postoji ogor?enost zbog zahteva da kineske kompanije koriste kineske menadžere i radnike, da se oslanjaju na delove proizvedene u Kini, umanjuju važnost ljudskih prava, dozvoljavaju lošu gradnju i vrše pritisak na Džakartu da podrži politiku Pekinga. Opozicioni indonežanski politi?ari optužili su Peking za „diplomatiju dužni?ke zamke". Oni brzo ukazuju na krize koje je kineski novac izazvao u drugim zemljama, posebno u Šri Lanki:

In_onezija mora da pazi da izbegne iskustvo Šri Lanke, koja je izgubila ve?inu svoje kontrole nad lukom u Kolombu u korist Kine zbog neplaćanja duga....

Luka Hambantota je otvorena 2010. godine, ali se vlada Šri Lanke borila da otplati dug jer je projekat pretrpeo velike gubitke... Kolombo sada duguje Kini ukupno 8 milijardi dolara.

Ovaj ogroman dug naterao je vladu Šri Lanke da preda kontrolu nad lukom Kini.

Drugi veliki problem za Kinu je religija. Indonezija ima najve?u muslimansku populaciju na svetu. Zlo?ini protiv Ujgura i drugih muslimanskih grupa razbesneli su mo?nu islamsku zajednicu Indonezije.

(Nastaviće se)