https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Umiranje

Unazad 2,5 godine umrlo je 56.000 penzionera, a trend porasta smrtnosti nije zaustavljen

Genocid nad penzionerima

U poslednjih deset godina umrlo je 422.975 ljudi više nego što je rođeno. Otkad je počela pandemija Kovida 19 umrlo je 50.000 više od uobičajenog godišnjeg proseka, a taj trend se nastavlja. Namerne i slučajne greške u „ratu protiv nevidljivog neprijatelja", koje su pravili predstavnici izvršne vlasti i tzv. Krizni štab, izazvale su pomor najugroženijeg dela stanovništva. Za dve i po godine umrlo je 56.000 penzionera. Raspad zdravstvenog sistema, privredni kolaps, dramatičan rast cena osnovnih namirnica pred nadolazeću zimu najavljuju genocid nad penzionerima.

P. P.

Srbija je u ropcu. U poslednjih deset godina, otkad je Srpska napredna stranka na vlasti, samo u negativnom prirodnom priraštaju Srbija je izgubila grad veličine Ništa ili Novog Sada.

U tom periodu je umiralo oko 100.000 ljudi godišnje. Unazad dve godine evidentiran je „višak smrtnosti". U 2020. godini umrlo je 16.000, a 2021. čak 34.000 ljudi više nego što je očekivano, odnosno više od uobičajenog proseka. Podaci iz prve polovine ove godine ukazuju da će se taj trend nastaviti, da će 2022. biti oko 20.000 više mrtvih.

Danak su platili penzioneri. Od izbijanja pandemije do danas, u Srbiji ima 58.000 penzionera manje. Pretpostavlja se da je 56.000 umrlo, a da je razlika od 2.000 nastala usled pomeranja starosne granice za žene za po dva meseca svake godine. Unazad deset godina umiralo je 6.000 penzionera godišnje, a sad je, za dve i po, umesto očekivanih 15.000. umrlo 40.000 više.

U „ratu protiv nevidljivog neprijatelja" život je izgubilo više penzionera, nego svih građana Srbije u svim ratovima devedesetih, uključujući i NATO bombardovanje.

Vlast Aleksandra Vučića je počela da sprovodi genocidne radnje nad najstarijom populacijom 2014. godine, kad je donela neustavan zakon, kojim je otela 10-25 odsto penzija. U četiri godine, koliko je važio taj zakon, penzionerima je uzeto 840 miliona evra.

Vučić se zahvalio „bakama i dekama na hrabrosti i ljubavi prema svojoj zemlji, jer su oni izneli najveći teret fiskalne konsolidacije". Osim reči, Vučić se zahvalio i delima. Početkom pandemije virusa Kovid 19, starijima od 65 godina zabranio je da izlaze iz stanova i kuća. Vlast i Krizni štab su donosili mere protiv pandemije, koje su uništile zdravstveni sistem i onemogućile penzionere, i ne samo njih, da se leče od hroničnih bolesti. U istom periodu, vlast je sprovodila ratnoprofiterske akcije. Pod pretnjom novčanih i zatvorskih kazni građani su prinuđeni da kupuju zaštitne maske. Uvozničke firme, bliske porodici Vučić, nabavljale su kineske maske po ceni od deset dinara, a prodavale za 200 dinara. Vučić je medijskom kampanjom, najavljujući da će nam „groblja biti mala" ako ne spreči starije od 65 da se kreću, stvorio atmosferu straha.

Pandemija je prerasla u epidemiju, a Vučićeva vlast je izvršila novi udar na građane. Cena hrane i ostalih osnovnih namirnica je skočila za 30 odsto još krajem prošle godine. Skok cena i inflantorni talas zapljusnuli su Srbiji mnogo pre izbijanja rata u Ukrajini. Sa posledicama tog rata, koje će imati globalne razmere, Srbija će se suočiti tek ove zime.

Galopirajuću inflaciju, nedostatak energenata, povećanje cene struje, a, samim tim, i svih proizvoda, penzioneri dočekuju bolesni, iscrpljeni i osiromašeni. Od 1,66 miliona penzionera, čak 989.000 prima manje od prosečne penzije, koja iznosi 30.974 dinara. U siromaštvu se nalaze i oni koji primaju prosečnu penziju, pošto dnevno sve troškove - hrana, lekovi, komunalije i ostalo - može i mora da pokrije sa samo hiljadu dinara. Pritom, dobitnici takvih penzija su srećnici, bar u odnosu na 390.000 onih čije penzije ne idu iznad 15.000 mesečno. Kad se na tu muku doda činjenica da je više od 700.000 penzionera na udaru javnih izvršitelja, koji im plene do dve trećine penzije, jasnije se vidi tragična slika stanja u kome se nalazi taj deo populacije.

Vlast pokušava da nezadovoljstvo penzionera, kojima se još ne ide u grob, amortizuje najavom povećanja penzija. U dva meseca, u novembru i januaru, penzije će porasti za ukupno 19 odsto. „Nikad u istoriji nije zabeleženo veće povećanje penzija", hvali se Vučić, iako i sam zna da će inflacija „progutati" to povećanje i pre nego što do njega dođe.

Narodna banka Srbije je u junu prikazala inflaciju od 11,9 odsto. U stvarnosti, na pijacama i u prodavnicama, cene pokazuju znatno veću inflaciju od zvanično priznate. Kad se uporedi rast penzija i rast cena očigledno je da obećanih 19 odsto neće upšte doprineti porastu standarda penzionera. Uostalom, predstavnici penzionera ističu da povećanje penzija više nije pitanje zaštite životnog standarda, nego fizičkog opstanka.

Uplašeni stanjem u kome se nalaze i pretećom budućnošću, tri udruženja penzionera nedavno su počela pregovore s Vladom Srbije. U okviru Ministarstva za rad i socijalna pitanja formirana je Radna grupa, čiji članovi su i predstavnici tih udruženja. Vlast ne nudi ništa više od tih 19 odsto, dok udruženja penzionera traže sistemska, a ne trenutna rešenja, i to ekonomska, a ne politička. Penzioneri zahtevaju povećanje od 24 odsto, kako bi prosečna penzija u novembru bila 32.000, a u januaru 38.000 dinara. Projekcija rasta penzija vezana je za učešće u prosečnoj zaradi i njenom povećanju.

Pre 20 godina, 2002, penzije su iznosile 65 odsto prosečne zarade. Krajem 2009. iznosile su 60%, a 2021. samo 45 odsto. Penzioneri predlažu da rast penzija prati rast zarada. Ako je vlast najavila da će prosečne zarade 2025. godine iznositi 950-1000 evra, penzije bi u to vreme trebalo da budu od 450 do 500 evra, minimum. Da bi se pratio taj trend, potrebno je odmah podići penzije za 24 odsto. Osim toga, od vlasti se traži da vrati novac, koji je oduzet neustavnim zakonom. Penzioneri traže novac, ali pristali bi i na to da im se, u istom iznosu, otpišu dugovanja za struju ili komunalne usluge.

I kad bi htela, a neće, vlast ne može pristati na takve uslove. Kad je doneo odluku da podigne cenu električne energije, Aleksandar Vučić je to objasnio ekonomskim uslovima, koji su važniji od političkih i socijalnih. Vučić kaže da nigde u svetu, osim u Srbiji, struja ne predstavlja socijalnu kategoriju. Međutim, ne kaže da bi svuda u svetu krivično odgovarali predstavnici vlasti koji su uništili energetski sistem i izazvali štetu od skoro dve milijarde evra. U Srbiji, ceh za štetu koja je stvorena u EPS-u platiće građani. Od toga nisu pošteđeni ni penzioneri, od kojih se opet traži da se solidarišu i „pokažu ljubav prema svojoj zemlji". Drugim rečima, vlast neće ni pokušati da napravi dugoročnu strategiju, kojom bi zaštitila najstariju i najosetljiviju populaciju.

- O ceni rada i visini penzija ne može pregovarati onaj ko na sastanak dolazi u džipu od 150.000 evra - kaže Miloš Grabundžija, predstavnik Sindikata penzionera „Nezavisnost".

Kakav je odnos vlasti prema penzionerima najbolje se vidi iz odgovora Evropskom sudu za ljudska prava, pred kojim su udruženja penzionera podnela zahtev za nadoknadu štete koju su pretrpeli umenjenjem penzija tokom fiskalne konsolidacije. Vlada Srbije je obavestila Sud u Strazbudu da „penzioneri nisu dovoljno ugroženi", pa nemaju pravo da se žale što im je oduzeta stečena imovina. Sud za ljudska prava je zaustavio postupak po tužbi penzionera, ali oni ne odustaju. U pripremi je rezolucija, koju će predložiti na usvajanje Evropskom parlamentu, kako bi se izvršio pritisak na Vladu Srbije.

Izgleda morbidno, ali penzioneri, koji su preživeli dosadašnje genocidne napade, od vlasti traže da im dodeli novac koji više ne dobijaju njihovi upokojeni sapatnici. Od 2019. godine broj penzionera opada za 1,5 odsto godišnje, a to znači da se na penzije mesečno troši 8,5 miliona evra manje. Budžet Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje rasterećen je 102 miliona evra godišnje. Penzioneri očekuju da vlast sada taj novac iskoristi za povećanje penzija ne bi li se smanjila opasnost od pomora.

U zvaničnim zahtevima, izjavama za medije i u objavama na društvenim mrežama penzioneri ističu osnovne probleme s kojima se suočavaju. Pre svega, penzioneri su egzistencijalno ugroženi. S prosečnom penzijom, koja iznosi tek 73 odsto minimalne zarade, nemaju dovoljno ni za podmirenje elementarnih potreba. Prinuđeni su da svakodnevno donose dramatične odluke, na šta će da potroše svaki dinar - na hranu, lekove ili račune. Ne može sva zajedno.

Ni pre pandemije Kovida 19 penzioneri, kao i ostali građani, nisu mogli da dobiju punu medicinsku negu. Katastrofalno stanje zdravstvenog sistema, koje je razotkrila pandemija, dodatno je otežalo uslove lečenja hroničnih bolesnika. Duge liste čekanja, nestašica lekova ili značajan rast njihove cene i izostanak neophodnih terapija doprineli su porastu smrtnosti. Uzroci tih problema nisu otklonjeni, pa se očekuje nastavak crnog trenda.

Ipak, ima i onih koji očekuju da će doći do smanjenja broja umrlih, koji je, unazad dve i po godine, dostigao istorijski maksimum. Petar Vasić, profesor demografije, najavljuje smanjene smrtnosti kad u Srbiji bude manje starijih ljudi.

- Broj umrlih lica na godišnjem nivou polako će početi da se vraća u normalu, čak će da bude i manji nego pre Kovida, iz prostog razloga što će broj stanovnika u starosti, sa visokim rizikom od umiranja, biti manji, tako da će i agregat umiranja biti manji - kaže Vasić.

Prevedeno s Vasićeve montipajtonovske na normalnu logiku, to znači da će se stopa smrtnosti značajno smanjiti kad pomru penzioneri. To će dodatno rasteretiti budžet PIO fonda, pa će Vučiću ostati više novca za propagandne kampanje, muzičke fontane ili fudbalske stadione. S obzirom da se negativni migracioni saldo kreće od 40.000 do 60.000 na godišnjem nivou, uskoro će svi mladi i obrazovani da pobegnu iz zemlje, a stari će završiti u zemlji.

Demografska slika današnje Srbije predstavlja skicu za sutrašnju optužnicu protiv Aleksandra Vučića i njegovih saučesnika u aktuelnom genocidu nad penzionerima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane