https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Banat

Stranački SNS foteljaši - neprijatelji razvoja centra Banata

VLASNIK VLASTI - SLUGANJSKOG NARODA GLASNIK

U nas, u masi umiruće impotencije od života, kolo vode dvolični ljudi, oba lica k'o blizanca. Samo budala ispranog mozga u Zrenjaninu može sebi dozvoliti luksuz modernog doba, da, kao diplomirani tehnolog poljoprivrednog smera, od jutra do sutra, mota, po zdravlje ljudi, vanredno opasne otrovne kablove u robovskim uvoznim fabrikama, koje kompletno finansira država - maćeha, u „vlasništvu" SNS razbojnika - vlasnika vlasti.

Zoltan Horvat

„Šaka" samoizabranih ljudi po ovdašnjim foteljama, kopira svoje stranačke gazde iz centrale. Bez ikakve kontrole i odgovornosti, „ugrađuje" se u sve tokove novca iz gradske kase, i enormno se bogati na račun sugrađana. I da se Zrenjanin, sa mega - svetskim poljoprivrednim potencijalom, svede na ponizno - poslušnog proizvođača isključivo sirovina i repromaterijala.

Da nam se uvozni gazda sa džabaka subvencijama države, smeje na servilnosti i nedotupavosti, pa na račun svih nas, nesmetano šalje u svoj svet finalne proizvode sa 80 - 90 procenata čistog profita (najmanje 10, ide u privatne džepove iz redova vlasnika vlasti).

Svi, nema izuzetaka, koji, čak i kopirajući u svetu najbolje, znaju šta i kako raditi sa neograničenim bogatstvom poljoprivrednim resursima centra Banata, sklonjeni su, eliminišu se, i sa njima se (AV) država, surovo obračunava.

Pamet - marš napolje, dobrodošao - praznoglavče. Zrenjaninac Mladen Živković, zrenjaninski bivši preduzetnik kojem je, na pravdi Boga, mafijaška izvršno - sudska vlast otela privatnu firmu (da ne bi ni slučajno uspeo i ponudio i drugima obrazac, kako sopstvenom pameti priuštiti sebi i okolini pristojan i dostojanstven život), nastavlja priču iz prošlog broja Magazina Tabloid. - Sramota je to reći, a kamo li prihvatiti, ali, u neiscrpnom „rudniku" zlata od poljoprivrede, građanin Zrenjanina je gladan, žedan, go i bos, po meri maćehinske države, sveden da mota kablove.

Nema granica samoponižavanja građana pred realnom šansom, da se započne proces finalizacije poljoprivrednih proizvoda u Banatu, jer su, sem odsustva dobre volje države, svi izvori na licu mesta.

Po rečima Živkovića, Panonska nizija je prebogata svim resursima, neophodnim za sistemsko rešenje materijalnog i duhovnog bogaćenja naroda. - Počev od zapuštenih izvora tople vode, zemlja je, neiscrpno plodna. Odakle krenuti, a zasigurno, ne pogrešiti? Evo, u Rimskim Šančevima nadomak Novog Sada, kada posao rade ozbiljni i odgovorni ljudi, sa samo jednog hektara zasada paradajza sorte Quenn F1, ubrano je 493,7 tona.

Nestvarno jako i dobro - ostvareno domaćom pameti, i uz nevelika ulaganja. I, šta bi sa paradajzom, gde završava, nakon što se u sve „meša" dokazani neprijatelj sopstvenog naroda, država? Eno, maćehinska država Srbija, koncentrat paradajza za proizvodnju kečapa uvozi, ej, uvozi iz Irana, Indije i Turske, gde se na godišnjem nivou za uvoz nepotrebnog „viška" pored plodne domaće zemlje na dlanu, troši najmanje 30 miliona evra?!?

Logike nema, al' „ugrađivača" iz vrha države, uvek ima. Pasulj se direktno uvozi iz Kirgistana, država i tu, uz obaveznog „ugrađivača", plaća 40 miliona evra!?! Kompletna zapadna Evropa je neiscrpno tržište za organskom hranom voća i povrća, a zrenjaninci, pored sigurnog izvorišta blagostanja - plodne zemlje, plodnije od 300 oaza, uz znoj i suze (zbogom pameti), motaju kablove za, sramnih 300 evra!

Drastičan je primer pogona u Banatskom Karađorđevu, pokrenutog 2002. godine sa sedamdesetak zaposlenih, i uz, svega 13 miliona uloženih sredstava. Vlasnik pogona, Vanderunen Farms Europa, deo američke korporacije Momence II, bavi se proizvodnjom zdrave hrane, odnosno liofilizacijom, sušenjem voća i povrća iz smrznutog stanja.

Sigurni kupci ovih finalnih proizvoda, čiji je, već izvikani brend jedan jedini proizvod, Handful, su mega svetski proizvođači finalnih proizvoda: Nestle, Mc Donalds, Kraft, Uniliver...Ni jedan jedini proizvod iz pogona u Banatskom Karađorđevu nije video policu srbijanskog tržišta...

Sve, zajedno sa čistim, enormno isplativim profitom, „sigurno beži" iz Srbije! Pa, majku mu, zar uz neznatna ulaganja, gde država, uz malo dobre volje i „sluha" za narod od kojeg živi, mora biti garant, smrznuto voće i povrće ne može da proizvodi dokazana domaća pamet i vrednoća?!? Može, i mora, dok nam se svet smeje, potplati neke iz vrha vlasnika vlasti, i sa sobom nesmetano odnosi, ogromne profite.

Svesti centar Banata, dokazanu „žitnicu" Evrope u smežurano kengurovo jaje, odnosno na siromašnog proizvođača sirovina i repromaterijala, gde je rizik primarne proizvodnje najveći (kiša, grad i ostale vremenske nepogode po useve), zločin je države prema sopstvenom narodu. - Banini iz Kikinde, privatizovan državnim sredstvima, sa zaposlenima za po 300 evra mesečno, ima jedan jedini vafel - proizvod, keks - krem Noblice, koji postaje „imperija" na tržištu. I tu je bilo zdravih i normalnih pokušaja domaće pameti da se uradi isto, al', ne dade država - razbojnik.

Noblice su hit proizvod na slatkom tržištu, a profit se još hitnije, netragom odnosi iz Srbije. Boli, vređa prosečnu inteligenciju ponašanje magaraca u foteljama, izdajnika sadašnjosti i budućnosti dece ovog naroda, koja beže u svet, sa ciljem (AV zadovoljno trlja ruke), da se više nikada ne vrate.

Zrenjaninski Žito Produkt, tačnije pekarske pogone, zakupila je slovenačka firma, koja, takođe nesmetano ubire lepe profite i odnosi ih u Sloveniju. Isti Žito Produkt su, ne tako davno, savesno razvaljivali domaći magarci u foteljama, uvezani servilnim stranačkim interesima. Stihijska privreda razorno deluje na sve tokove života u Zrenjaninu, vrednog 300 evra mesečno, ako ima posla. A država svevišnjeg Nemoćnog, čija jedina moć leži u nemoći iskompleksiranog bića, ponižavajuće se ruga građaninu Srbije.

I Takovo iz Gornjeg Milanovaca svoj uspon duguje Zrenjaninu, iz kojeg je svojevremeno vuklo, vuklo, vuklo...sirovine za proizvodnju. Eurokrem je finalni proizvod, robna marka koja diže rejting firme, reprezentativan je i ima sigurno tržište, počev od regiona. - Kad rasturiš sistem, pa ti mrsomudi razvale Kombinat Servo Mihalj, „napredni" vlasnici vlasti praktično odlučuju o sudbini svakog živog stvora u Zrenjaninu, onda, piši, laku noć.

Neverovatno je koliko je Banat bogat izvorištima toplih termalnih voda, gde se, uz malo mozganja, dobijaju fantastične stvari. Umesto što se izvorišta toplih termalnih voda ograđuju bodljikavim žicama, da kojim slučajem, kao nadomak banatskog sela Torda, nekome ne bi došlo na pamet da uradi nešto korisno, topla voda je, em, idealan izvor za lekovitu medicinu, em grejni izvor, em najidealniji za proizvodnju čistog alkohola, gde bi stogodišnja sveukupna banatska proizvodnja, bez velikih ulaganja, bila premala za godišnje potrebe Moskve!?!

Magarcima u foteljama, to nije u interesu, oni bi da večno porobljavaju svoje sugrađane. Stvar je prosta: uz početna mala ulaganja, država kao garant domaćeg mešovitog državno - privatnog preduzeća koje unapred ima tržište, za najviše 4 do 5 godina, donosi uz znoj, suze...radost pristojnog života, povratak porodice na velika vrata, povratak mladih i sposobnih iz belog sveta... Nije utopija, realnost je, životna, samo da se od valova alkohola po restoranima, odvoje magarci koji loču.

Po rečima Živkovića, a ponavlja da je gradivo „učio" od pametnih ljudi i stručnjaka, u Zrenjaninu je u Gradskoj Kući svojevremeno osvanuo jedan čovek modernog višestranačja, koji je ukazivao na moguće pravce delovanja, razvoja i povratka grada na slavne staze uspeha, nekada trećeg najjačeg industrijskog giganta bivše Jugoslavije. - Ivan Dević, bivši pomoćnik gradonačelnika za investicije, bio je jedini čovek koji je predlagao da se u Zrenjanin, zbog potrebe za usavršavanjem i kupovinom znanja, sa 2 procenta od ukupnog prihoda, nagrade svi koji bi doveli konkretnog Greenfield investitora. - Em legalno i legitimno, em čista posla...al', ne valja, čovek ukazuje na ono što valja i šta treba raditi, ajd' mi njega, i samo njega, izdvojenog, da stavimo na stub srama...

Dok „ugrađivači" u Greenfield, počev od Regionalnog Isusa, sem teranja investitora, nisu pokazivali nikakav interes za sudbinu Zrenjanina. Monolozi lokalnih budža su večiti: Daj samo meni sve blagodeti sveta, Bogom sam dan u svakodnevnom selfiju u ogledalu, samo da ja punim svoje džepove, da moji stranački šefovi budu zadovoljni svojim redovnim apanažama od svog večitog lokalnog pulena, da se foteljašenje jednog istog, omraženog u Zrenjaninu, do besvesti vrti...

A tegla od 550 grama pravog pekmeza, džema, ljutenice, ajvara...iz bakine kuhinje, recimo Foodland-a, organskog porekla, košta čitavih 700 dinara. Za naše tržište, ovaj ovakav kvalitetan proizvod je preskup, ali, tržište zapadne Evrope, USA i šire, nezasito je i gladno ovakvih originalnih finalnih proizvoda, koji, nikad lakše, može proizvoditi domaća pamet centra Banata.

Zrenjanine, sramoto od prestonice Banata, šta si dočekao?!? Da za 5 do 7 godina Kinezi, koji sa Ling Longom u osvajačkom jurišu, počnu sa realizacijom ideje o plasiranju finalnog poljoprivrednog proizvoda na, unapred ukalkulisana tržišta?!?

Dok Kinezi ovih dana nemilice kupuju veš mašine, usisivače i preostalo od kućnih aparata za trajno naseljavanje centra Banata, magarci iz fotelja (blag izraz), hvale se sledećim refrenima: Dragi sugrađani, Klikom do posla možete doći do radnog mesta, recimo pomoćnika brisača stakla i podova, pomoćnika magacionera, pomoćnika stolara...

Majko Zemljo, stani, da siđem!!!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane