Druga strana

Uticaj predstojećeg suđenja bivšem glavnom državnom tužiocu Crne Gore na duševno stanje srpskog diktatora

SAMO DA NE PROGOVORI

Ni volja NATO pakta ni virus ideoloških i „porodičnih" sukoba ni interesne grupe ni politika dve diktature, nisu uspeli da razdvoje Crnu Goru i Srbiju kao što će ih razdvojiti procesuiranje čelnih ljudi pravosuđa iz vremena režima Mila Đukanovića, kad počnu međusobna optuživanja. Evropsko tužilaštvo očekuje da na optuženičku klupu u Podgorici sednu svi ključni ljudi prethodnog režima koji su ogrezli u kriminalu i korupciji. A, to se ne može desiti bez privođenja „bratskih" klanova iz Beograda. Čuveni zatvor Remetinec u Hrvatskoj, danas je dom za više od trideset ljudi iz vrha bivše vlasti na čelu sa dr Ivom Sanaderom, po mnogim mišljenjima najboljim dosadašnjim premijerom ove države. U Srbiji i Crnoj Gori to se još nije desilo. A, desiće se uskoro.

Luka Mitrović

Istog dana kad je vlada Milojka Spajića u Crnoj Gori dobila od strane Evropske komisije takozvani „pozitivni IBAR", koji otvara put završnim poglavljima u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji, ovom mladom berzanskom mešetaru, školovanom u Japanu i Južnoj Koreji, uručen je spisak urgentnih obaveza koje tek treba da budu ispunjene. U pitanju je temeljna reforma crnogorskog pravosudnog sistema i još jedan niz obaveza, a među najvažnijima je i procesuiranje ratnih zločina iz ratova tokom devedesetih.

Manje od 24 sata od ove „svečanosti" u Briselu, objavljena je optužnica protiv bivšeg državnog tužioca Milivoja Katnića, za ratne zločine počinjenje u Cavtatu kod Dubrovnika. Katnić je, kako je poznato, uhapšen 14. aprila ove 2024. godine, zajedno sa visokim policijskim funkcionerom Zoranom Lazovićem, po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, a osumnjičeni su za stvaranje kriminalne organizacije i zloupotrebe službenog položaja.

Na dan 27. juna Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore donelo je naredbu o sprovođenju istrage protiv bivšeg glavnog specijalnog tužioca zbog sumnje da je tokom rata u Hrvatskoj počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva, a tim povodom prvu vest (preneto saopštenje SDT) objavio je radio Glas Amerike: "Specijalno državno tužilaštvo je, nakon ocene dokaza prikupljenih od strane nadležnih organa Republike Hrvatske i pronađenih pretragom baza dokaznih materijala Tužilaštva Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv okrivljenog M.K., zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva".

U zemlji krajnosti, kontroverzi i paradoksa, dešavala su se razna čuda. Naime, „ratni drug" Mila Đukanovića, bivšeg vladara Crne Gore, Milivoje Katnić, obavljao je u nedavnoj prošlosti funkciju glavnog specijalnog tužioca od 2015. do 2022. godine, kada je morao da ode u prevremenu penziju. On je ovu odluku osporio, ali je Upravni sud odbio njegovu žalbu. U prvoj godini na čelu Specijalnog tužilaštva dobio je pohvale nakon što je raspisao poternicu za bivšim visokim funkcionerom vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozarom Marovićem, koji je kasnije priznao da je bio na čelu kriminalne grupe, koja je uskratila državi desetine miliona evra.

Crna Gora ga "kao traži", a Srbija ga "kao ne da". Katnić je tokom svoje karijere režimskog tužioca stvari rešavao na osnovu procene političkih prilika. U ovom slučaju, Marović je tada odlično propagandno iskorišćen, a svi Đukanovićevi saveznici na Zapadu dobili su "potvrdu" da je Srbija "jatak" odbeglih kriminalaca, zemlja u kojoj su slobodni oni koji bi trebali da su u zatvoru.

Imao je Katnić običaj da savetuje prestupnike ili one koji to nisu ali bi mogli biti jer su "prekoračili ovlašćenja", preterali u nasilju, kriminalu, počeli samostalno i nekontrolisano (bez znanja "glavnih") da ubiraju "pazar" od narkotika, pa je ovako govorio: "...Prijaviš se sam, potpišeš priznanje o krivici, mi ti malo prepolovimo kaznu, malo te ranije puste zbog dobrog vladanja... Svi mogu da idu u Spuž, to je jedna demokratska ustanova!"

Ovaj bivši oficir KOS-a (u to vreme vojni sudija), tokom svoje karijere državnog tužioca, doživeo je da mu Tužilaštvo za ratne zločine iz Hrvatske, uredno šalje dokumentaciju iz koje je mogao da se upozna sa svojim nedelima na takozvanom dubrovačkom ratištu. Naime, po ustaljenoj službenoj "liniji kontakta", hrvatsko tužilaštvo ga je kao nadležnu ličnost snabdevalo dokumentima koja teško optužuju "bivšeg oficira JNA Milivoja Katnića". Godinama je on to uredno "arhivirao" a na povremene prozivke iz nevladinog sektora, uredno sve demantovao.

Bilo je to "zlatno doba" kohabitacije između Crne Gore i Hrvatske, nakon što je Milo Đukanović, posle prvog posleratnog gostovanja na HRT u Zagrebu (emisija "Nedjeljom u dva"), dobio od vladajućeg HDZ-a oprost grehova (kao vatikansku "Indilgenciju). Režim u Zagrebu se trudio da mu "opere" biografiju pa je na svaku kritiku upućenu na njegovu adresu, stizao odgovor: "Ispričao se javno!"

U takvoj atmosferi, mogao je i Katnić da bude miran, jer, ako je njegovom neposrednom šefu sve oprošteno, što ne bi i njemu. Računao je, u oba slučaja reč "samo" o komandnoj odgovornosti.

Međutim, ta prošla vremena koja se danas vraćaju kao avet iz devedesetih, a za koje Katnić treba da odgovara, otvoriće brojna pitanja specijalno ona o formiranju narko klanova i kriminalnih organizacija, čiji su pokrovitelji ravnopravno bili režimi u Beogradu i Podgorici. Naime, uprkos svim podelama, od političkih, ideoloških, bratskih do plemenskih, ruke političkog kriminala i onog stvarnog mafijaškog, organizovanog, srpsko crnogorska scena u podzemlju i "nadzemlju" još ni blizu nije očišćena već je naprotiv ojačala, proširila se "po vertikali" do vrhova dve države.

Ako je Đukanović bio delegiran od strane Zapada da upravlja Aleksandrom Vučićem (a, jeste), onda nema ničega čudnog da u ime tog Zapada Vučić danas diriguje novim crnogorskim rukovodstvom, upravlja destruktivnim procesima, podržava frakcije posrnulog DPS-a, formira novu opštinu Zeta, da je odvoji od Podgorice, komanduje vojvodi Mandiću da "pohvali" dobijanje "pozitivnog IBARA", uvodi svoje "investitore" na velika vrata, uvodi grad i regiju Budve u projekat EXPO 2027 i sprovodi u Crnoj Gori "naprednjačku" ideologiju, kojom je uspešno proterao više od sto hiljada Srba sa Kosova i Metohije.

Nikada se veća bitka od osnivanja Evropske unije nije vodila za pridruživanje jedne zemlje ovoj zajednici, kao što se danas vodi u Crnoj Gori. Zašto je potrebno Zapadu da gura "prst u oko" Srbiji na ovaj način, znaju oni koji su doveli na vlast Aleksandra Vučića i koji ga danas, "u zaustavnom vremenu", još malo koriste kao korisnog idiota. Ali, srpski diktator ima sve razloge da strahuje zbog predstojećih sudskih procesa u Crnoj Gori, posebno ukoliko glavni predator bude izveden da svedoči u svoju korist ili, da se brani od optužbi na poštenom suđenju. Neće biti iznenađenje da uskoro javnost bude svedok takvog spektakla, koji neće proći bez "velike prozivke", solo pevanja i horskih deonica.

Od stupanja na dužnost novog Specijalnog državnog tužioca (SDT) Vladimira Novovića, u martu 2022. godine, uhapšeni su i bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica i predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić, koje tužilaštvo sumnjiči za više teških krivičnih dela. Kako se radi o osobama koja su bile na samom vrhu crnogorskog pravosuđa, te kako su svi njima bliski ljudi i rodbina duboko povezani sa kriminalnim vrhom u Beogradu, neće biti teško da takvi procesi odvedu do Aleksandra Vučića i njegovih "poslova" sa crnogosrkim "biznismenima", čiji su omiljeni poslovi sa građevinskom mafijom uvezani, od pranja novca od narko kartela, do šverca oružja i korupcije na najvišem nivou.

Pre tačno godinu dana,16. juna 2023. godine, sada već bivši glavni specijalni tužilac Crne Gore (GST) Milivoje Katnić, pojavio se kao svedok u Višem sudu u Podgorici u nastavku suđenja kriminalnoj organizaciji Emila Tuzovića, Stefana Đukića i ostalih okrivljenih. Katnić je smatrao da je njegova glava bila "na panju" i da hoće da ga ubiju po narudžbini vlasti iz Beograda, zbog opasnosti da će "progovoriti" u slučaju da bude uhapšen. Upućeni tvrde da je Vučić za tu mogućnost unapred znao, čak i "okviran" datum njegovog hapšenja.

Nešto je izgleda i Katnić znao ili je "osnovano sumnjao", pa je tokom pomenutog svedočenja između ostalog rekao ovako nešto: "Neka im je bogom prosto samo da više ne pokušavaju. Motiv da ja budem likvidiran imale su duboka srpska i ruska država, a okrivljeni Đukić i Tuzović su imali cilj da razruše specijalno odjeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala i da dovedu druge tužioce".

Dve istine se u ovoj izjavi nalaze: istina je da je Katnić i sam po zlu poznat, koristio ovu priliku da sebe nekako "amnestira" time što će da upre prstom u Beograd, a što da ne i Moskvu. Istina je takođe da je strah od Katnićevog svedočenja za mnoge i u Podgorici i u Beogradu, opravdan. On je bio "čuvar svetih tajni" veza srpskih i crnogorskih kriminalaca sa Vučićevom mafijaškom "familijom". On je bio i najodaniji čuvar svega što kompromituje i vodi u zatvor "gospodara Mila".

Ono što je samo spekulacija, da li je neko hteo ili nije da ubije Milivoija Katnića, može da ima svoje utemeljenje u ovih par neospornih činjenica.

Paradoks ili ne, ali sled događaj je ovakav: što Crna Gora bude bliža Evropskoj uniji, to će zatvorski kapaciteti u Spužu ili negde drugde, morati da se šire.

Katnićeva zatvorska ćelija ima tačno osam kvadratnih metara. Nesrazmerno malo u odnosu na važnost i kriminalni gabarit ovako važnog optuženika i još važnijeg svedoka.