https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Osmatraènica

Osmatraènica

 

Oružane snage Sjedinjenih Država najveæa su amerièka korporacija

 

 

Odbrana ratnog stanja

 

 

U amerièkoj vojsci, èiji dobrovoljci dolaze uglavnom iz redova završnog razreda srednje škole i univerzitetskih studenata, zaposleno je skoro tri miliona ljudi, a od toga se približno polovina nalazi u rezervnim snagama

 

Milan Balinda

 

Demokratski kongresmen èarls Rengel objavio je 31. decembra 2002. godine u Njujork tajmsu jedan èlanak o amerièkim vojnim snagama. Suština tog teksta ležala je u sledeæoj reèenici: "Neproporcionalni broj siromašnih i èlanova manjinskih grupa èine veæinu vojnika, dok najpovlašæeniji Amerikanci èine manjinu ili nisu ni prisutni u vojnim redovima". Ovu su reèenicu uèestalo ponavljali protivnici rata u Iraku, insistirajuæi pri tome da bi samo regularna regrutacija, umesto dobrovoljaca, adekvatnije rasporedila teret rata. Iza tih zahteva za vraæanje regrutacije stoji ideja da kad mladi iz svih društvenih i socijalnih slojeva budu morali da se izlože strahotama rata, onda bi Amerikanci dvaput da razmisle da li da ulaze u oružane sukobe. Pretpostavka je bila da privilegovani nisu voljni da ratuju, a da manje privilegovani nemaju izbora jer ipak od neèega moraju da žive, pa èak i da su neznalice koje ništa drugo ne bi mogle da rade u životu. Inaèe, opšta regrutacija napuštena je još 1973. godine i od tada amerièke oružane snage zavise samo od dobrovoljaca. Sjedinjene Države imaju profesionalnu vojsku.

Problem sa Rengelovim stavom leži u statistici, kako zvaniènoj tako i u onima koje su sastavili nezavisni struènjaci. Amerièka vojska dobrovoljaca veæ reflektuje prosek nacije. U proseku vojnici su nešto obrazovaniji od generalne populacije, više iz ruralnih delova zemlje  a manje iz velikih gradova, i dolaze iz porodica sliènih materijalnih situacija u ostatku zemlje. èlanovi manjinskih grupa proporcionalno su zastupljeni, ali u vojsci ima više južnjaka nego severnjaka, što se pripisuje tradiciji. Zanimljivo je da 98 odsto vojnika ima završenu srednju školu ili fakultet, dok u generalnoj populacije taj broj ne prelazi 75 odsto. Belci èine 77,4 odsto amerièkog stanovništva, a u vojsci su zastupljeni sa 75,8 odsto. Popularno verovanje, pre svega u ostatku sveta, da amerièka vojska prvenstveno vrbuje daleko najveæi broj vojnika iz gradskih crnaèkih èetvrti - nije taèno. Vojska ima jedan drugi problem - ne može da regrutuje dovoljan broj vojnika. Americi je potrebno 80.000 novih vojnika godišnje, a obièno se prijavi 7.000 manje. Ta èinjenica ima za posledicu da vojne vlasti ponekad prihvate i dobrovoljce koji nisu baš po vojnim standardima.

Dobrovoljci se testiraju i svrstavaju u pet kategorija. Kategoriji V nema mesta u vojsci. Iz kategorije IV u poslednjih 20 godina uziman je vrlo mali broj dobrovoljaca, ali se to donekle promenilo i dozvoljava se nešto veæi broj tih pojedinaca koji slabo urade standardni vojni test. To ne znaèi da neki vojnik iz kategorije IV nije dovoljno pametan da bi shvatio na koju stranu da puca, ali je potvrðeno da u proseku dobrovoljci iz kategorije IV ne samo da nisu dobri vojnici nego i mnogo više koštaju oružane snage. Vršena su ispitivanja efikasnosti u zavisnosti od inteligencije vojnika. Vojnici iz kategorije I ispalili su 20 raketa da bi uništili 10 neprijateljskih ciljeva. Kategoriji II bila je potrebna 21 raketa. Vojnici iz kategorije III ispalili su 22 rakete, a onima iz kategorije IV bilo je potrebno 24 projektila. Testiranje je vršeno s patriot raketama, a kako svaka od njih košta 2.000.000 dolara, vojnici iz kategorije IV koštali su svoje vojne snage 8.000.000 dolara više od pametnijih dobrovoljaca. Jedan drugi problem koji se pojavio prilikom regrutacije je i taj da su se u vojne redove provukli i neki pobornici neonacistièkih i rasistièkih grupacija, što je "no-no!" po amerièkom zakonu.

U amerièkoj vojsci, èiji dobrovoljci dolaze uglavnom iz završnog razreda srednje škole i univerzitetskih studenata, radi skoro tri miliona ljudi, a od toga je približno polovina u rezervnim snagama. To je druga po velièini vojna sila na svetu, nakon kineske. Iz državnog budžeta za vojsku se odvaja oko 711 milijardi dolara godišnje, a to èini skoro polovinu vojnih troškova na svetu. Vojni budžet Sjedinjenih Država nadmašuje udružene troškove 14 zemalja koji je slede na listi. Prvih deset najskupljih vojski na svetu saèinjavaju, po redu potrošnje: Sjedinjene Države, Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Nemaèka, Japan, Italija, Saudijska Arabija i Indija. Mada žene mogu da služe u vojnoj policiji, borbenim avionima, na ratnim brodovima. ženama nije dozvoljeno da uèestvuju u izvesnim kopnenim snagama, osim ako se nisu u borbi neplanirano zatekle, kao ni služenje u podmornicama. Homoseksualci mogu da budu vojnici ukoliko ne obelodane svoju seksualnu orijentaciju. To pravilo je poznato po zakonu nazvanom "ne pitaj, ne reci". Zakon je ustanovljen za vreme predsednika Klintona 1993. godine.

Podaci od marta prošle godine pokazuju da se amerièka vojska nalazila u više od 820 vojnih instalacija širom sveta. U Iraku je bilo 142.000 amerièkih vojnika. U Nemaèkoj 56.200. U Japanu 33.122, a 28.500 u Južnoj Koreji. U Avganistanu se nalazilo 31.000 amerièkih vojnika, ali je taj broj poveæan, ili je na putu da bude poveæan, za oko 17.000 vojnika u poslednjih nekoliko nedelja. Nešto manje od 10.000 Amerikanaca u uniformama nalazi se u Italiji i otprilike isto toliko u Velikoj Britaniji. Interesantno je da se 38 velikih i srednjih pomorskih i vazduhoplovnih vojnih amerièkih baza po broju skoro poklapaju sa 36 vojnih baza koje je oko sveta posedovala Velika Britanija na vrhuncu svoje imperijalne moæi 1898. godine. Rimska Imperija je 117. godine starog veka imala 37 veæih vojnih ispostava rasprostranjenih od Armenije, Egipta, španije do Britanije. èini se da za vojnu kontrolu imperije potreban broj velikih vojnih baza oscilira od 35 do 40, ali možda je to samo sluèajnost. Te amerièke baze zapošljavaju nešto više od 200.000 lokalnih radnika. Procenjuje se da vrednost amerièkih vojnih baza širom sveta, izuzimajuæi one u samim Sjedinjenim Državama, prevazilazi sumu od 127 milijardi dolara.

Sva vojna lica dobijaju takozvanu osnovnu platu. Pola sume svakog prvog, a drugu polovinu svakog 15. u mesecu, što je uglavnom praksa u veæini amerièkih biznisa. Osnovna plata svakog vojnika zavisi od radnog staža i èina. Veæina dobrovoljaca stupaju u vojsku kao redovi. Prosek primanja u amerièkoj vojsci, koja zapošljava završene srednjoškolce kao i doktore nauka, iznosi oko 52 do 54.000 dolara godišnje. Redov sa manje od dve godine staža godišnje zaraðuje od 16.794 do 18.824 dolara. Nakon èetiri meseca plata se poveæava za 100 dolara meseèno. Osim osnovne plate, vojnici, ukoliko služe u ratnoj zoni kao što su Irak ili Avganistan, dobijaju specijalni dodatak. Postoji i dodatak za odvojeni život od porodice, deèji dodatak i tome slièno. Vojnici imaju lekarsko i životno osiguranje, kao i obezbeðenu penziju. što se podoficira i oficira tièe, oni zaraðuju znatno više. Kapetan, na primer, sa manje od dve godine staža u vojsci prima 42.483 dolara godišnje, a sa šest godina i do 59.385 dolara. Od vojne plate se još niko nije obogatio i mladim vojnicima se preporuèuje da ne formiraju porodice pre nego što finansijski ojaèaju.

Amerièkoj vojsci mogu samo da pristupe amerièki državljani i legalni rezidenti. Odnosno, to je bilo negde do marta ove godine, kada je doneta odredba da u vojsku mogu da budu primljeni i strani državljani ukoliko za njihovu struènost postoje potrebe. Uglavnom postoji potreba za vojnicima koji imaju medicinsko umeæe kao i za one koji govore strane jezike. Taj program predviða da u prvoj godini prihvati do hiljadu vojnika stranog državljanstva. U prvom mesecu vojska je dobila 4.833 prijave, a prihvatila je 52 regruta. Od njih su 11  magistrirali, 31 su diplomirali na fakultetu, èetvoro ima višu školu, a preostalih šest imaju samo srednju školsku spremu. Najmanje 24 od njih govore korejski, 11 hindu, 9 kineski, troje govore ruski, troje arapski i jedna osoba govori urdu (Pakistan). Za razliku od legalnih rezidenta, stranci-vojnici ne moraju da èekaju po pet ili više godina i mogu da postanu amerièki državljani u roku od samo šest meseci. Istina, moraju da ispune svoj dogovoreni rok i sve vreme u rezervi, a to zavisi od njihove specijalnosti.

  

Poginuli u Iraku

 

Do kraja prošlog avgusta, pokazuje poslednja raspoloživa statistika, u ratu u Iraku poginulo je 4.335 amerièkih vojnika. Od tog broja najmanje 3.466 je poginulo u sukobima sa neprijateljem. U Iraku je takoðe poginulo 179 Britanaca, 33 Italijana, 21 Poljak, 18 Ukrajinca, 13 Bugara, 11 španaca, 7 Danaca, 5 Salvadoraca, 4 Slovaka i od jedan do tri vojnika iz još 10 zemalja.

Amerièka vojska je pre izvesnog vremena prestala da prebrojava poginule civile.

 

 

 

Nekompletna dominacija

 

Nakon više od šest godina otkako su Sjedinjene Države odstranile talibane sa vlasti u Avganistanu i režim Sadama Huseina u Iraku, èini se da amerièka vojna sila dominira u regionu. U Avganistanu i Iraku stacionirano je skoro 200.000 amerièkih vojnika. Izvan ove dve zemlje amerièka vojska je prisutna u veæini manjih zemalja Persijskog zaliva, kao i u republikama Kirgistan i Uzbekistan. Tome bi trebalo dodati i veliku pomorsku flotu koja patrolira tim delom sveta.

Ipak, ta dominacija nije kompletna i vojna sila Sjedinjenih Država pokazuje znatne slabosti. Situacija bi bila nešto gora da u Iraku Suniti nisu shvatili da ne mogu i protiv šiita i SAD pa su se uglavnom primirili. Nedavno se obelodanilo da Vašington nema sigurnu rutu za snabdevanje svojih snaga u Avganistanu. Doskora je Amerika zavisila od jednog puta preko Pakistana, ali se situacija u toj zemlji pogoršala, zahvaljujuæi agresiji talibana, i put je postao teško prohodan. Mnogo brža i bezbednija ruta snabdevanja bila bi iz iranske luke èehbehar, pa preko Pakistana dalje do veæih avganistanskih gradova. Prošlog februara komandant NATO pakta u Avganistanu izjavio je da se NATO ne bi protivio bilateralnom dogovoru sa Iranom o toj ruti za snabdevanje NATO trupa u Avganistanu.

 

 

Trgovina uprkos krizi

 

Tokom prošle godine meðunarodna prodaja oružja opala je zahvaljujuæi aktuelnoj ekonomskog krizi, ali to nije smetalo Sjedinjenim Državama da poveæaju svoju prodaju na više od dve treæine celokupnog svetskog biznisa oružjem. Tokom prošle godine Vašington je potpisao trgovaèke ugovore o prodaji oružja u vrednosti od 37,8 milijardi dolara. Italija se nalazi na dalekom drugom mestu sa ugovorima u vrednosti od 3,7 milijardi. Rusija je na treæem mestu prodavši oružje za 3,5 milijardi dolara. Vrednost svetske trgovine oružjem prošle godine iznosila je 55,2 milijardi dolara. To je za 7,6 odsto manje nego u 2007. godini.

Sjedinjene Države su tokom prošle godine potpisale ugovor sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u vrednosti od 6,5 milijardi dolara. Maroku su prodali oružje za 2,1 milijardu dolara, a Tajvanu æe isporuèiti vojne helikoptere u vrednosti od dve milijarde dolara.

 

 

 

 

Vojska ima problem - ne može da regrutuje dovoljan broj vojnika. Americi je potrebno 80.000 novih vojnika godišnje, a obièno se prijavi 7.000 manje

 

 

Prvih deset najskupljih vojski na svetu saèinjavaju, po redu potrošnje: Sjedinjene Države, Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Nemaèka, Japan, Italija, Saudijska Arabija i Indija.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane