https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Svet

Svet

 

Evropa: Da li su zlatne rezerve osiguranje za vreme kada novac postane bezvredan?

 

Rat ili državni bankrot

 

Iz najnovijih saveta eksperata za prevazilaženje krize u Italiji vidi se da oni države namerno guraju u ambis iz koga ih posle izvlaèe po enormnoj ceni. Ne mora se biti pristalica teorije zavere pa uvideti da je celokupna svetska ekonomska kriza vešto režirana

 

Bernardo Vitulano

dopisnik iz Rima

 

Poèetkom poslednje decenije prošlog veka meðunarodni finansijski eksperti su nagovorili vlast Ruske Federacije da rasproda skoro sve svoje tadašnje zlatne rezerve, koje su iznosile oko pet hiljada tona, kako bi se smanjili budžetski deficit i opšta zaduženost zemlje. Jedan od rezultata ove bezumne politike bio je drastièan pad vrednosti rublje i poskupljenje skoro svega u Rusiji.

Ovih dana je vlada u Moskvi objavila kako planira da zlatne rezerve podigne na dve hiljade tona, a u dogledno vreme da se one vrate na nivo s poèetka devedesetih godina dvadesetog veka.

Najveæe rezerve zlata imaju SAD, 8.133,6 tona, na drugom mestu je Nemaèka sa 3.401 tonom, zatim sledi Italija koja ima više zlata od Meðunarodnog monetarnog fonda (2.814 tona) i Francuske (2.435,4 tone). Sada meðunarodni eksperti koji su jednom veæ osiromašili Rusiji italijanskoj vladi Marija Montija predlažu prodaju dela zlata iz rezervi kako bi se smanjio državni dug koji je dosegao vrtoglavih 1.972 milijarde evra, odnosno 120 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Italijanske zlatne rezerve su vredne oko 100 milijardi evra i njihova vrednost se poveæava iz dana u dan usled svetske ekonomske krize. Samo u prošloj godini se vrednost rezervi poveæala za 13 milijardi evra.

Struènjaci su po ovom pitanju podeljeni. Dok neki smatraju da bi na taj naèin zaraðene milijarde evra mogle pametno da se investiraju u privredu, drugi ukazuju na to da postoje i drugi naèini pribavljanja novca kao što je, na primer, privatizacija javnih preduzeæa. "Zlatne rezerve su neka vrsta super osiguranja za ono vreme kada novac ništa ne vredi. To su rat ili državni bankrot", smatra Masimo Siano italijanski ekspert za trgovinu zlatom.

Pritisak na Italiju raste od kako je kompanija za rejting Mudis najavila smanjenje rejtinga cele Evropske unije. Iako Italija nije meðu èetiri zemlje èije ekonomije uèestvuju sa 45 odsto u celokupnom budžetu Unije, privredna kriza u njoj itekako utièe na opšte ekonomsko stanje EU.

Ne treba zaboraviti da je Italija èlan kluba sedam najrazvijenijih država sveta i da bi bankrot njene privrede doveo do opšteg ekonomskog rasula na celom kontinentu. Italija nije tako lak pacijent kao Grèka iako raspolaže daleko veæim resursima od ovog svog mediteranskog suseda.

U meðuvremenu se zaoštrava i kriza u španiji, gde država hitno mora da investira novih 4,5 milijardi evra u Bankiu, nekada najveæi savez španskih štedionica, kome je obeæana pomoæ od ukupno 23,5 milijardi evra.

I španske provincije se sve èešæe javljaju sa zahtevima za veæu državnu pomoæ. Posle Katalonije, Valensije i Murcije nedavno je i Andaluzija zatražila pomoæ od centralnih vlasti u visini od milijardu evra. španska vlada je za ovu godinu planirala fond težak 18 milijardi evra iz koga bi se u hitnim sluèajevima pomagalo regionima, kojih u toj zemlji ima 17.

Vlada u Madridu trenutno proverava da li je fond od 100 milijardi evra za pomoæ posrnulim finansijskim institutima španije dovoljan da spreèi talas bankrotstava. Trenutno je sve više eksperata koji sumnjaju da je moguæe iz krize izvuæi Grèku, španiju i Italiju i istovremeno ih zadržati u evro-zoni. U sluèaju vraæanja na liru zato bi bilo znaèajno da Italija ima dovoljno snažne zlatne rezerve. Da li "dobronamerni" eksperti koji zagovaraju prodaju državnog zlata vode raèuna i o ovom aspektu ili namerno daju pogrešne savete?

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane