https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Stav

Stav

 

Rasulo

 

  

   Pre devet godina, kada sam se konaèno razišao sa bahatim i korumpiranim tržišnim fundamentalistima, napisao sam da æe ta bratija nevaspitanih, pohlepnih, neiskusnih i instaliranih birokrata dovesti državu i naciju do rasula. I to se danas dešava. Na svakom mestu i u svakom trenutku prisustvujemo potpunom uništavanju institucija i potpunom razaranju svega što predstavlja državne ili nacionalne interese. To se radi, kao što sam to do sada bezbroj puta iznosio na ovom mestu, namerno. Graðani Srbije treba da shvate da nema sluèajnosti i da je sve dobro režirano. U centru moæi Upravljaèi sveta su doneli takvu odluku i domaæi politièari samo sprovode ono što su im drugi smislili i naredili. I to je najgori scenario koji nam se dešava.

 

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

U opštoj medijskoj blokadi, gušeæi sve demokratske principe i slobode graðana, totalitarni režim smerno sprovodi pakleni plan za konaèno uništavanje Srbije. Cilj je jasan: kazniti Srbe za sve što su do sada radili i slomiti ekonomsku kièmu Srbije da Srbi i Srbija nikada više ne budu ''remetilaèki faktor'' na Balkanu.

 Domaæi politièari su izvršili okupaciju iznutra i sprovode preuzete obaveze. Za takvu saradnju su nagraðeni tako da mogu slobodno, nesmetano i beskrupulozno da pljaèkaju državu i njene graðane. Meðunarodne institucije zatvaraju oèi pred tim banditskim pljaèkama pohlepnih i ostrašæenih tržišnih talibana koji sprovode neoliberalizam u Srbiji, uprkos tome što je taj model bankrotirao i što se sve razvijene države odrièu tog pogrešnog koncepta kapitalizma.

Šta èovek, struènjak, koji ima odgovornost prema društvu, državi, naciji, porodici, precima i potomcima da piše i predlaže kada to skotove na vlasti uopšte ne zanima, dok je narod sluðen, izmanipulisan, potkupljen i uplašen? Šta, gospodo drugovi, da pišem kako da nam bude bolje i kako da izaðemo iz ovog stanja kada to one koji imaju politièku moæ ne zanima? U toku je pregrupisavanje na politièkoj sceni i priprema za vanredne parlamentarne izbore, nakon kojih æe se napraviti nove koalicije i novi šuplji dogovori, ali æe ostati ista politika na vlasti i isti ljudi koje gledamo veæ 20 godina na našoj politièkoj sceni.

Šta predlagati tim ljudima koje ništa ne zanima nego da uveæaju svoj opljaèkani kapital? Neki su se nakrali pre dve decenije, neki pre deceniju, neki pre nekoliko godina, a neki i sada još kradu. Problem je, dakle, u tome što se politika kod nas doživljava kao organizovano i zakonsko pljaèkanje države i graðana Srbije. Da li sam u pravu?

Molim vas, posle devet godina pritiska struène javnost napokon su se odluèili da uvedu DRI  - Državnu revizorsku inspekciju koja je trebalo da ispita završne raèune države, jer Evropejci i tržišni fundamentalisti, uprkos proklamovanim ideologijama za predizborna nadmetanja u lažima i podvalama, nisu imali nijedan prekontrolisan završni raèun države. Kakva je to država koja tera stotine hiljada privrednih subjekata da predaju završne raèune, kontroliše ih i kažnjava, dok državne raèune i troškove niko ne kontroliše? To je dokaz bahatosti, primitivizma i prostakluka odnaroðenog režima u Srbiji. To se odnosi na sve one koji su vladali, bez obzira na to kojim se ideološkim lažima služili da bi obmanuli i izmanipulisali biraèe.

Kada su se smilovali i pustili državnog revizora da izvrši pregled državnih knjiga i troškova, pregledano je samo 27 odsto državnih raèuna; tada su utvrðene silne zloupotrebe i kriviène radnje naših ministara. Pazite, knjige je pregledao èovek kog su oni postavili! Zamislite da sam ja dobio tu moguænost da uðem sa svojim struènim timom i da napravimo finansijsku reviziju završnih raèuna države? Zamislite šta bismo sve pronašli? A kada nisu mogli da sakriju svoje utvrðene i dokazane pljaèke državne kase, onda su objavili da su za sve krive - državne knjigovoðe!

To je toliko besramno i podlo da najbolje govori o karakteru vlasti u Srbiji. Takvu vlast predvodi Boris Tadiæ koji vrši centralizaciju svoje partije kako bi, prema njegovim reèima, izvršio decentralizaciju Srbije. Kakve su ovo gluposti? Otkad se decentralizacija sprovodi veæom centralizacijom partije na vlasti? Stvar je, zapravo, obrnuta: bankrotirani režim Borisa Tadiæa, koji poèinje da gubi i lokalnu vlast u državi svestan da se nešto veliko sprema, da je ogromno nezadovoljstvo naroda, da je Srbija nepredvidiva zemlja i da se svašta može dešavati ukoliko narod masovno izaðe na ulice, taj režim poèinje da se zatvara u miloševiæevsku ljušturu da u njoj brani svoju vlast. Tako je sumanuti predsednik države doneo odluku, verovatno smišljenu u glavama njegovih savetnika-davitelja, da se zabrani slikanje Dvora. Toga se ni Despot nije setio. Centralizovani-decentralizovani predsednik jaèa partiju i državu navlaèeæi èizme na noge. Zar je to evropski put? Zar je to demokratija? Šta je sledeæe?

Ulazimo u veoma turbulentno vreme i smatram da su se teški olujni oblaci nadvili nad Srbijom. Rasulo države vidi se na sve strane. Opozicije nema. Mediji su stavljeni pod kontrolu. Tajkuni dave preostalu privredu i cede suvu drenovinu. Život je postao pretežak i nesnosan u Srbiji, pretežak jer privreda stoji, tržište je monopolizovano, teško se zaraðuje, još teže se naplaæuje, troškovi se svakog meseca uveæavaju i ljudi troše poslednje ušteðevine ili prodaju imovinu da bi nekako preživeli. Rade samo firme tajkuna i politièke oligarhije. Nijedan posao, recimo, moja kompanija nikada nije dobila na konkursu od države. Nijedan posao jer sam iznosio drugaèije mišljenje. U Srbiji se ne toleriše drugaèije mišljenje.

Možete da kradete državu, možete da varate, možete da lažete pred širom javnošæu, možete da se ljubite sa kriminalcima i ubicama u usta i da vozite njihove džipove; sve možete da radite - i to æe vam biti oprošteno, ali ne možete da imate suprotno mišljenje.

Možete da menjate stranke, ideologije, koalicije ili poslanièke grupe, možete da otcepljujete delove državne teritorije i da se vandalski ponašate, lomeæi tablu državnog RTS-a, možete da izdate državne tajne i da to unovèite - i sve æe vam biti oprošteno, ali ne smete da budete slobodni, nezavisni, da mislite svojom glavom i da o tome pišete i poduèavate svoj narod. To je opasna zaraza. Opasnija od pandemije svinjskog, kozjeg ili nekog drugog gripa smišljenog u laboratorijama bolesnih umova Upravljaèa sveta. Sve æe vam se oprostiti ako se nalazite u istom krugu vlasti i opozicije, ako jedni druge dopunjujete i branite, ako ne dirate u pljaèku i prevaru, ako ne dirate one koji su krali pre vas, ako sledite tu nakaradnu i zloèinaèku politiku i nastavite da kradete, jer vaši naslednici neæe vas dirati da bi sada oni mogli da unovèe svoju vlast, da bi mogli da kradu i otimaju do poslednje državne imovine i do poslednjeg nacionalnog bogatstva.

To je taj pakleni politièki savez koji nas uništava. I tu se, što je najžalosnije, ništa nije promenilo. Nastavlja se samo suludo brže i dalje upropašæavanje nacije i države.

Statut Vojvodine je uvod u dalje cepanje države, tako da uskoro oèekujem da dobijemo prve nezavisne pokrete za Republiku Srem, jer prgavi i vredni Sremci nikada neæe da pristanu da se zovu Vojvoðani i neæe pristati da im novosadska ugojena oligarhija odluèuje koliko æe im njihovog novca prebaciti za trošenje. I to deljenje i sitnjenje države æe se nastaviti stvaranjem Republike Zemun ili neke druge opštine koja hoæe da se otcepi od Srbije, kako bi postala decentralizovana u centralizovanoj partijskoj državi predsednika države. I tako može da ide u nedogled. Sve dok ne budemo svi u meðusobnom ratu i dok ekonomska kriza ne bude toliko velika da æe ostati da rade samo državne institucije i partijska oligarhija. Srbija - razbijena, podeljena, konfederalna i siromašna - biæe jedina zemlja u svetu u kojoj se neæe živeti od ekonomije i od proizvodnog rada, nego od politike, kriminala i medijskih kampanja.

Da li je takva država moguæa? Ako se može u svetu živeti bez ekonomije, onda æemo dobiti takvu državu. Pošto nam niko neæe davati novac da ga trošimo i politièki mudrujemo šta nam valja èiniti u sledeæoj izbornoj kampanji, pošto svetska ekonomska kriza svodi raèune i primorava sve države, narode i kompanije, sve graðane sveta koji žive od svoga rada da dobro proraèunaju prihode i da kontrolišu sve nastale troškove, smatram da æe naša politièka kvazielita vrlo brzo doæi pod udar realne ekonomske situacije. Graðani su to veæ doživeli. Graðanima niko više ništa ne treba da prièa. Graðanima je sve jasno. Oni su svesni da sledi velika nevolja i da su ljudi na vlasti nesposobni bilo šta korisno da urade. Ali graðani još uvek, nažalost, nemaju snage da se sami izbore. Nekada je bila opozicija koju smo prvo finansirali mi iz privrede, koji smo hteli neku drugu Srbiju, a onda su, kada su ulozi postali mnogo veæi, poèeli da je finansiraju Upravljaèi sveta, zahtevajuæi da se Srbija ekonomski slomi i da postane kooperativna.

Graðani su danas ostavljeni sami sebi. Upravljaèi sveta imaju svoje igraèe u Srbiji i nisu zainteresovani da se bilo šta menja. Politièkim oligarhijama odgovara da se neprestalno menjaju na vlasti. To rade veæ dvadeset godina. Njima ne odgovara istinska demokratizacija Srbije i stvaranje slobodnog tržišta, jer bi mnogi završili u zatvorima, nacionalizovana bi im bila imovina i nestali bi sa politièke scene.

Šta æe se desiti, pitate vi zabrinuto. Kako dalje? Hoæemo li opstati? Ima li nam spasa? Ima li izlaza iz ovog programiranog rasula?

Svako ko živi od svoje plate zna da je teško. Nažalost, biæe još teže. Moje mišljenje je da tek dolazi težak period i da æe to uticati na otrežnjenje graðana. Glavni krivci za sve što nam se dešava jesmo mi sami. Niko sa strane nije došao da glasa za ovu vlast. Za Miloševiæa su velikom veæinom demokratski glasali graðani, verujuæi da postoje preèice ka švedskom standardu. I sve su to bile zablude. Tržišni talibani i plaæeni reformatori su prevarili graðane. Ako vas, gospodo graðani, i danas varaju i ako im, posle svega, verujete, onda je to vaš veliki problem. Ne krivite nikoga. Ne krivite ogledalo ako nam je lice ružno.

Politièke stranke su ogledalo društva. Politièke stranke su takve kakvi smo mi. I zato više ne mogu da slušam to prenemaganje onih koji neprekidno glasaju za iste ljude, onih koji glasaju jer ne znaju za koga da glasaju, onih koji su razoèarani pa namerno glasaju za režim uz koji æe nam biti još gore, onih koji glasaju za režim jer svaka promena, kako kažu, može dovesti na vlast još gore - koji æe još više da nas kradu. Kakva je ovo logika? Kakve su ovo budalaštine, gospodo graðani? Zašto zabijate glavu u televizijske ekrane i gledate debile koji vas zabavljaju svojim prostaklukom i primitivizmom? Zašto ste nezadovoljni svojim životima? Zašto vam je mali životni standard? Zašto nemate plate? Zašto nemate novac?

Nisu za to krivi Upravljaèi sveta. Oni ne glasaju za vaše predstavnike. Oni ne biraju vašeg predsednika, oni samo pomažu da se ostvare njihovi interesi. Tamo gde mogu da utièu i biraju. Tamo gde ne mogu, oni se dogovaraju i pregovaraju. Nije, dakle, taèna ta toliko raširena teza da ništa ne može da se politièki uradi bez dogovora sa Vašingtonom. To nije taèno jer su se sada pojavile i druge sile. Ova kriza je izbacila neke nove imperije. Nije sve u Vašingtonu, sada se pitaju i Moskva i Peking i Nju Delhi. Gde æemo sada da idemo da nam stave okove? Kakav je to prokleti mazohizam da sami podmeæemo vratove za jaram koji nam stavljaju.

Ta politièka doktrina - gospodo Upravljaèi sveta, da smo mi primitivni i glupi, da smo nesposobni da se sami organizujemo i da napravimo jaku i modernu državu, da napravimo snažnu i izvoznu privredu, da uredimo društvo u korist graðana a ne u korist tajkuna i politièke oligarhije, ta politièka doktrina da drugi treba da nas kolonizuju, kontrolišu i upravljaju nama, vreða inteligenciju ovoga naroda koji je pre hiljadu godina imao SVOJU državu i koji se izborio da ima NEZAVISNU državu. Zašto? Zašto su se borili naši preci? Zašto su ginuli? Mogli su i oni da se poklone pred moænim imperijama. I tada su postojale moæne sile. I svetski poreci. Postojali su i Upravljaèi sveta. Kako to da je tim našim precima uspelo da stvore svoju državu i svoju crkvu? Kako je to uspelo Stefanu Nemanji? Zašto nešto ne nauèimo od istorije? Sve se ponavlja. Samo smo mi ostali najveæi ponavljaèi. Uvek padnemo na istim greškama. Zar to nije glupo? Zar to mora tako?

Nije, dakle, taèno da se ne može i da nas drugi sputavaju. Niko nas ne sputava ako mi znamo šta hoæemo. Ako imamo planove i ako smo realni u proceni naših moguænosti. Niko nas ne sputava, osim naših ludih glava. Mi smo sami sebi najveæa prepreka. Zato i pišem ove redove. Zato i nastupam.

Znam da ima dosta onih koji slièno misle. I oni me zovu i hrabre. Jer sve što ja pišem, to bi i oni napisali. Sigurno i bolje od mene. Ali, gospodo, drugovi, prijatelji, zemljaci, roðaci, kumovi, poznanici i sugraðani - moramo nešto i da uèinimo. Moramo jer to je naša istorijska obaveza. Jedini naèin da nešto uradimo je da se - ORGANIZUJEMO! Samo organizovani možemo da prekinemo ovu agoniju i ponudimo nešto novo. Nešto što se razlikuje od svega što je do sada bilo. Nešto što æe u sebi imati MORAL. Bez moralne obnove ne vredi da se trudimo. Tu je najvažniji problem koji moramo da rešimo. I sve dosadašnje politike su padale na tome.

Ako se mi organizujemo da bismo, kao bolje organizovani, smenili sadašnje okupatore na vlasti i onda poèeli da krademo i pljaèkamo, onda je taj posao uzaludan jer to veæ imamo. Mora da nastane nova politièka ideja. Nova politièka ideja zasnovana na novom moralu. Novi moral sa novim ljudima. Novi ljudi koji æe biti pošteni, iskreni, vredni, razumni, struèni, dobri, iskusni i koji æe pristati da rade u svom interesu, interesu svoje porodice, firme, grada, države i nacije. Ljudi koji stvaraju i dele. Takvi ljudi nam trebaju. Ima li takvih ljudi? Ako nemamo takve ljude, onda je sve ovo što pišem uzaludno. Mislim da još uvek imamo dosta takvih ljudi. Mislim da je to veæina u našem narodu, ali da nije organizovana. Dozvolili su da ih ološ i fukara vode kroz život i da nas uništavaju.

Gospodo graðani, nema više zatvaranja oèiju pred nevoljom u kojoj smo se našli. Mi smo krivi za ovo rasulo i mi smo dužni da izvedemo narod iz ovog stanja. Zato, poènite da se povezujete sa svim ljudima koje godinama znate i za koje možete da kažete da su moralni ljudi. Pravite kružoke, obrazujte se i dogovorite kako æete dalje delovati. Kada cela Srbija bude premrežena klubovima nezadovoljnih graðana, onda æe odozdo u konkurenciji ideja i rešenja izniæi neki novi ljudi. Ljudi koji æe moæi da nas povuku napred iz ovog rasula. Verujem da je to moguæe. Verujem da takvih ljudi imamo.

Oslobodite se i krenite. Niste sami. Možda baš vi posedujete harizmu, energiju i znanje koji su nam preko potrebni. Budite odluèni i nepotkupljivi. Srbija se umiriti ne može.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane