https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

 

Rusija

 

Višegodišnje „zombiranje" Rusa i poniženje Rusije, nije opravdalo oèekivanja SAD-a i Evrope

 

„Medved" se probudio

 

Èesto èujem kako se govori: šteta što smo pre 15 godina, kada su NATO avioni bombardovali srpske gradove i sela, mi, Rusi, spavali. Predsednik Putin, govoreæi o vraæanju Krima, objasnio je varvarske akte SAD iz tog doba time da Americi niko nije smeo da se suprostavi. Èak ni Rusija. Ona je bila slaba. Amerika je pljunula na sve meðunarodne zakone, Evropa joj nije prigovorila. Rezultat: Avganistan, Irak, Libija, Srbija... Letragièni ruski san se, meðutim, završio. Slabost je prošla, držanje je mnogo samopouzdanije. Rezultat: Abhazija, Južna Osetija, Sirija, Krim. Proglašavajuæi sjedinjenje Krima sa Rusijom nezakonitim aktom, Amerikanci „nisu primetili" da su drsko i bestidno stali na šapu „ruskom medvedu". I on se probudio. Buðenje je izazvalo konfuziju i šok u SAD i Evropi. Oni nisu oèekivali takav obrt i sada ne shvataju šta dalje mogu da oèekuju. Plaši ih neizvesnosti, iako nikakve tajne nema. Rusija deluje otvoreno i transparentno. Ali, možda, to jednostavno samo ne odgovara amerièkim i zapadnim politièarima?

 

Viktor Hlistun

(dopisnik iz Moskve)

 

Izvinjavam se liderima evropskih država, ali u njihovom ponašanju u vezi sa dešavanjima u Ukrajini uoèljiv je instinkt stada. Nikakve samostalnosti tu nema. Kuda ih povede predvodnik, tuda i idu, kakvu im komandu da, oni je ispunjavaju, šta im kaže da govore, oni i govore. Ako za crno kaže da je belo, a za belo da je crno, i oni postaju daltonisti. Setite se evropske turneje predsednika SAD krajem marta. U Hagu, Briselu, Rimu, Barak Obama svima je govorio o tome da je Rusija aneksirala Krim nezakonito. Tada je predsednik Saveta Evrope i belgijski premijer Herman Van Rompej, kako bi ugodio „glavnom Amerikancu", poèeo da se busa u grudi: „Aneksija Krima je nezakonita! Sramota je da se to dešava u 21. veku i mi je ne priznajemo." Vrlo lepo i emotivno. Ne mogu da verujem da su takve emocije svojstvene ozbiljnom, obrazovanom èoveku, doktoru nauka, mudrom (takvim ga smatraju kolege) politièaru. Zar on zaista tako misli?! Sigurno ne. Jednostavno, nagovestili su mu da pred voðom stada treba da „pogne glavu" i on je „pognuo glavu". Mahinalno, instinktivno. I ne samo on, veæ praktièno lideri svih zemalja Evosaveza. Upravo tako! Slièna situacija bila je ne tako davno.

 

Danas belo, sutra crno

 

U Južnoj Osetiji. Noæu, 8. avgusta 2008. godine, Gruzija je poèela masivno bombardovanje, a potom je ušla vojska na teritoriju Južne Osetije. Tako je poèela operacija „spaljena zemlja". Ali, gruzijskim vojnicima ruski vojnici nisu dali da spale zemlju. Amerika, a za njom i evropske zemlje, odmah su objavile da je, kako im se èini, Rusija napala Gruziju i okupirala deo njene teritorije. Šta je bilo dalje? Amerika je preko noæi priznala da ipak Rusija nikoga nije napala. Da je rat zapoèela Gruzija. Nakon SAD, ovu èinjenicu je priznala i Evropa. Belo je postalo belo, a crno je postalo crno. Što se tièe krimske epopeje, moram da primetim: još 25. marta Barak Obama je javno priznavao da Rusija ne treba da se odrekne kontrole nad strateški važnim za nju, Krimom. Oèigledno, u buduænosti æe SAD priznati da je ovo poluostrvo rusko. Posle toga, sigurno æe i evropski lideri uraditi isto. Ali, nikako ne pre nego što to uèini SAD. Jer, ne treba trèati pred rudu.

Gruzijski napad na Južnu Osetiju namerno sam pomenuo. Radi se o tome da je bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili bio na Majdanu u Kijevu u trenutku kada su se strasti uzburkale. Govorio je pred pripadnicima radikalno-nacionalistièkog porkreta Desni sektor. Bilo je zabavno gledati ga. Prvi put je Sakašvili govorio na ruskom jeziku, ali ga niko nije slušao. Drugi put dali su mu papir. S mukom je izgovorio nekoliko reèi na ukrajinskom jeziku, pozvao ih je da se bore protiv Rusije i - zaæutao. Zatim je rekao nešto na gruzijskom, ali niko ništa nije razumeo...

Pažljivi posmatraè je, meðutim, mogao da zapazi jasnu vezu, nekakvo razumevanje i srodstvo èak, izmeðu „gruzijskog firera" i gomile boraca koji su vikali „Moskovljane na nož!" Oni mrze Ruse. A zakljuèak se sam nameæe: SAD i Zapad podržavaju sve koji istupaju protiv Rusije. Oni koji simpatišu Rusiju odmah dospevaju na crne spiskove. Tako su i Srbiju bombardovali i zato što tamošnji obièan svet Rusiju stavlja iznad Amerike i njenih evropskih satelita. A nisam jedini koji ovako u Rusiji misli.

 

Ko ne skaèe, taj je Rus

 

 

Zamislite, dragi èitaoci, ovakvu sliku. Malo je verovatno da su je videli evropski gledaoci. Ceo trg, najviše mladih ljudi, skakuæe u mestu i horski (u taktu sa skakanjem) glasno ponavlja: „Ko ne skaèe, on je Rus." Ne deluje ništa loše, skakati i vikati „ko ne skaèe, taj je Rus". Šta tu ima loše? Poskakivali i otišli. Eh, kad bi to bilo tako. Bezopasno skakanje i vikanje, to je, ako govorimo nauènim jezikom, neurolingvistièko programiranje mase. Nekoliko minuta skakanja i masa se može kontrolisati. Kolektivno zombiranje. Pojedinac, èak i ako je sam po sebi dobar, dejstvuje zajedno sa ostalima. Skakali, poèeli da razbijaju izloge na radnjama, da pale automobile, ruše spomenike, tuku prolaznike, a ako ne skaèu zajedno sa gomilom... Strašan prizor.

Za vreme nacionalne revolucije, kako neki politièari nazivaju nerede i pogrome u Ukrajini, bilo je puno ovakvih slika. I ne samo na kijevskom Majdanu nezavisnosti (Trg nezavisnosti), veæ po celoj zemlji, posebno u njenom zapadnom delu. Ovde je „neurolingvistièko skakanje" dobilo jako izraženu nacionalistièku, taènije antirusku crtu. Ako se varvarsko uništavanje spomenika Lenjinu (porušeno ih je više od 70) može objasniti mržnjom prema komunistima, šta im je na primer smetao spomenik ruskom komandantu Mihailu Kutuzovu u Brodiju (Lavovska oblast)? Možda su spomenik porušili zato što on nije mogao da skaèe kada je masa vandala skandirala: „Ko ne skaèe, on je Rus!" Ako govorimo bez ironije, jasno je: kljuèna reè nije „skakati" veæ „Rus". I više nije važno to što je Kutuzov (i to sa generalom Milorodovièem), ratovao 1812. godine u Galiciji (Zapadna Ukrajina) protiv Austrijanaca. I to veoma uspešno. Treba, takoðe, naglasiti da je Lenjin prvi definisao teritoriju Ukrajinske sovjetske republike, a da je Staljin prisajedinio Ukrajini Galiciju. Da li mladi ljudi koji su poskakivali znaju po èemu su poznata ta imena. U njihovom mozgu i na ustima su sasvim druga imena.

 

 

Doðu banderovci, uspostavi se red

 

 

Ove reèi, gomile mladih ljudi ponavljale su za onima koji su ih izvikivali skaèuæi u mestu. Nije teško primetiti da dužina reèenice zahteva drugi ritam kretanja, ne skokove, veæ strojevi korak. Da, da. Sa takvim gromoglasnim parolama promarširali su 1. januara 2014, kolone mladih sa upaljenim bakljama i bejzbol palicama u rukama (setite se marševa sa upaljenim bakljama u Nemaèkoj tridesetih godina 20. veka) po ulicama Kijeva, Luganska, Dnjepropetrovska, Ivano-Frankovska i drugih ukrajinskih gradova.

Tako su pripadnici nacionalistièke partije Sloboda (sada su èlanovi te partije predvoðeni liderom Tjagnibokom, ušli u parlament i zauzimaju važna mesta u vladi) obeležili dan roðenja Stepana Bandere. Onog istog Bandere èiji su odredi preuzeli na sebe, u vreme fašistièke okupacije SSSR-a 1941-44. godine najprljaviji posao uništavanja civilnog stanovništva. Banderovski kazneni odredi pokazali su neviðenu maštu - izumeli su oko 150 naèina ubistva. Zverstva koje su èinili ovi odredi strašno je i opisivati.

Prosudite sami. (Molim one èitaoce koji imaju slabe živce da propuste ovaj odeljak.)

Oèevici su prièali šta su odredi uradili jednoj jevrejskoj porodici. Prvo su zaklali muža i ženu, a desetogodišnju æerku su poštedeli. Voða grupe je pred polazak rekao: „Momci, da Židovka ne bi gladovala, isecite joj šnicle." I momci su isekli na komade roditelje izbezumljene devojèice i stavili ih na sto...

Banderovci, a ne Hitlerovci, zapalili su žive stanovnike beloruskog sela Hatin, uništili više od 100 hiljada Poljaka u Galiciji itd, itd. U enciklopediji Holokaust na teritoriji SSSR, izdatoj 2009. godine, a u èijem pisanju su uèestvovali istorièari iz Rusije, Izraela, SAD i zemalja EU, Organizaciji ukrajinskih nacionalista (OUN) posveæen je jedan èlanak. Najveæi deo èlanka bavi se uèestvovanjem Banderovaca u masovnim ubistvima ukrajinskih Jevreja. Ali, èak ni tamo nema taènog broja Jevreja koje su pripadnici OUN ubili u Ukrajini. Procenjuje se da ih je bilo hiljade i hiljade. Likvidirani su i Rusi, Rusini, Maðari, Romi. Masovnim istrebljenjem mirnih graðana bavile su se dve paravojne jedinice ukrajinskih nacionalista Galicija i Nahtigal, koje su bile u sastavu Abvera i SS-a.

Pišem o ovome ovako detaljno, ne zato da bih ponizio ili osramotio ukrajinski narod. (I ja sam sam poluukrajinac.) Narod nema nikakve veze sa tim. Ubistva su vršili „idejni" izrodi, èesto neljudi bolesnog uma, koji su prihvatili rasnu teoriju superiornosti jedne nacije nad drugom. Banderovce èesto uporeðuju sa ustašama. Možda u tome i ima neke istine, ali ovde se sada radi o neèem drugom. Ne znam šta se danas dešava sa ideologijom ustaštva, ali ideologija banderovskog fašizma je u poslednjih 20 godina u Ukrajini postala gotovo pa državna. Uostalom, rukovodstvo države kao da ne vidi da u zemlji cveta neonacizam. Štaviše, vlasti èak pozdravljaju nacionalistièka stremljenja. Tako je, na primer, ukazima predsednika Jušèenka, zvanje heroja Ukrajine bilo dodeljeno veæini komandira kaznenih jedinica na èelu sa Stepanom Banderom. Njihova imena danas nose ulice u gradovima, odredi mladih nacionalista, organizacije ukrajinskih nacionalista. Takvih organizacija u Ukrajini danas ima desetak. Skoro sve su uèestvovale u neredima na Majdanu nezavisnosti u Kijevu. Posebno su se isticali banderovci iz organizacije Trozubac koji su postali glavna snaga tzv. Desnog sektora. A sada porazmislite, dragi èitaoci, nad naizgled bezopasnim pozdravima majdanskih „ratnika": „Živela Ukrajina!" na koji se odgovara: „Živeli heroji!" Jasno je na koje heroje misle.

Ovome imam još da dodam i da je lider organizacije Trozubac Stepana Bandere, Dmitrij Jaroš registrovan kao kandidat na izborima za predsednika Ukrajine. Njegovi potèinjeni pozdravili su ovo uzvicima: „Doðu banderovci, uspostave red", „Živela Ukrajina" itd. Za fotelju predsednika boriæe se i lider nacionalistièke partije Sloboda, Oleg Tjagnibok. Sa kakvim programom nastupa ovaj kandidat? Možda sa onim koji je objavio govoreæi pred mladim ljudima u logoru za pripremu militantnih grupa? Evo kako glasi taj govor:

„Oni (banderovci iz 1941. godine) se nisu plašili, kao što ni mi danas ne treba da se plašimo. Oni su uzeli automate i pošli u šume, oni su se borili protiv Rusa, borili su se protiv Nemaca, borili su se protiv Jevreja, i sa drugim štetoèinama koji su hteli da uzmu našu ukrajinsku državu. Potrebno je, konaèno, dati Ukrajinu Ukrajincima."

Sanitarni pojas

Pišu oni, generalno, i strašne stvari o neonacistima, dok se u glavi raða misao: zar su i u Evropi i u Americi tako glupi politièari, da ne vide kako se na njihove oèi Ukrajina pretvara ne samo u unitarnu, veæ u polufašistièku državu?! Sve oni vide, dragi prijatelji, i sve shvataju. I još da kažem: u svojim zemljama oni postupaju veoma strogo kada se pomenu nacisti. Tako na primer, u Grèkoj, pre pola godine, zabranjena je neofašistièka partiija Zlatna zora. Njene voðe su uhapšene. Slièna paratija pod imenom Sloboda pojavila se i u Austriji. Šta je sa njom? Poražena je, a njen lider je „sluèajno" poginuo u automobilskoj nesreæi...

Zašto legalizacija fašizma u Ukrajini ne izaziva proteste zapadnih politièara? Ima nekoliko razloga. Prvi je - geopolitièki. O tome se otvoreno govori u SAD (Bžežinski) i na Zapadu. Ukrajinu treba odvojiti od ruske civilizacije. Na taj naèin æe se oslabiti Rusija kao velika država. Za te svrhe se ne biraju sredstva. Da li æe zaista da oslabi Rusiju sused sklon fašizmu - Ukrajina?! Drugi razlog možemo uslovno nazvati - trgovaèkim. Zapadu i SAD je žao novca koje su protraæili na „demokratizaciju" (èitaj „fašizaciju") Ukrajine. Koliko sredstava je potrošeno na donacije za ekstremistièke organizacije, na instruktore za pripremu ekstremista, na širenje meðu omladinom mrženje prema svemu što je rusko i pravoslavno. Treba reæi i to da je „bojni ovan" protiv Istoène Ukrajine i Rusije veæ napravljen, ali koliko je on jak - to je pitanje. Glavni razlog je ipak ideološki.

Suština ideologije Zapada prema spoljašnjem svetu - to je ideologija nadmoæi i iskljuèivosti, tzv. zapadne demokratije. Iskljuèivost se uèi u SAD i Evropi od malih nogu. U školama se i danas deci govori da na istoku žive varvari, da su pravoslavci ljudi drugog i treæeg reda. Zašto, mislite, u SAD mnogi smatraju da po Moskvi do dana današnjeg šetaju medvedi? Zato što drugo o Rusiji ne pišu i ne govore. Radi se to i zato da bi se Rusa bojali i da bi ih omrzli. A Rusiju, kao ogromnu u zlu zver, treba opkoliti sa svih strana. Ako u to ne uvede obiène graðane, odnosno poreske obveznike, kako æe onda opravdati velike rashode na naoružanje, na izgradnju vojnih baza usmerenih prema tom strašnom medvedu. Hvala Bogu, situacija se ipak malo menja. Zahvaljujuæi internetu. O tome kako se u Evropi i Americi menja predstava o Rusiji, može se naširoko govoriti. A o tome šta se dešava, jasno govori jedna, nazovimo je karikatura, koju sam video na internetu. Na slici se nacrtana Rusija, a oko nje crvenim taèkama su oznaèene amerièke vojne baze. Amerièki vojnik gleda na sliku i kaže: „Rusi su baš drski. Zašto su smestili svoju zemlju pored naših vojnih baza?"

Ako æemo ozbiljno, i baze, i zemlje èija rukovodstva šire mržnju prema Rusiji i podžavaju rusofobiju, ukljuèeni su u takozvani sanitarni kordon, pojas oko Rusije. Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija... Ukrajina je morala da postane deo tog pojasa, a Krim, vojna baza amerièke ili NATO flote. Vladimir Putin je u govoru povodom prisajedinjenja Krima Rusiji, rekao i to da mi ništa nemamo protiv NATO vojnika. Oni su sigurno „dobri momci", ali da nemamo prava da dopustimo da ruska mornarica plovi u goste u grad ruske slave Sevastopolj, kod NATO mornarice. Neka oni doðu nama u goste...

U narednim brojevima Tabloida reæi æu vam zašto su Rusima tako važni Sevastopolj i poluostrvu Krim, koji je Ernest Hemingvej nazvao ordenom na grudima majke zemlje, a sada æemo o neèem drugom.  Kada su u Kijevu i drugim gradovima Ukrajine (posebno na zapadu) marširale kolone sledbenika ukrajinskog nacionaliste Stepana Bandere (tzv. banderovci), u glavnom gradu Krima, Simferopolju zapalili su „strašilo" sa likom ovog nasilnika. Veæ tada, 1. januara 2014. godine postalo je jasno da spomenik Banderi (njega su hteli da podignu umesto spomenika ruskom heroju, admiralu Pavlu Nahimovu) neæe biti podignut. Nikada.

 

 

Hladan tuš posle hladnog rata

 

 

Mržnja nikoga ne može daleko odvesti, jer mržnja je kategorija kojoj nije svojstveno graðenje, veæ rušenje. Sa mržnjom je nemoguæe pobediti. Ove jednostavne misli se javljaju nakon analize èinjenica. Zašto je, na primer, ruska vojska isterala snage Napoleona, a sovjetska vojska slomila kièmu fašizmu? Zato što su oni veoma voleli svoju domovinu. Oni nisu mogli da dozvole da tuða èizma gazi njihovu domovinu, da ubijaju njihov narod. Rusi mogu mnogo da trpe: oskudicu, uvrede, èak i ruganje, ali... jednog dana „ruski medved" se budi. I tada se èuvaj.

Kako se to uklapa u višenacionalni sastav Rusije? Jednostavno. Tokom dugo vremena, druge nacionalnosti su prožete tim èisto ruskim, pravoslavnim, veoma dubokim oseæanjem ljubavi prema bližnjemu. (Ne poželi bližnjemu ono što sebi ne želiš!), one su u duši postali Rusi. Nije neobièno da u Rusiji èujete ruski Èeèen, a ne arapski, na primer, ili ruski Jakut, ruski Ukrajinac.

Evo jedne neobiène èinjenice koja se pojavila poslednjih dana. Na istoku Ukrajine graðani mole novinare da ih ne nazivaju stanovništvom koje govori ruski, veæ samo Rusima. I taj ruski duh nemoguæe je uništiti. Geni su to, šta li. Prosudite sami: 23 godine se u Ukrajini vodila besramna kampanja rusofobije. Od Rusije su pravili ðavola. Za 23 godine poraslo je novo pokolenje koje je, prema procenama amerièkih i zapadnih politikologa, treba da mrzi Rusiju. Ali, to se nije dogodilo. Na ulicama gradova u istoènoj Ukrajini i na Krimu, mladi (a ne stari) ljudi su na protestima uzvikivali parole: „Rusija, Rusija" i nosili ruske trobojke... Zašto dve decenije propagande nije uspelo da se „primi"? Možda se tu i nalazi tajna ruske duše!?

Tu èinjenicu nisu mogli da uzmu u obzir i shvate „pametne glave" „poznavaoci ruske duše" u Evropi i preko okeana. Sve rusofobe je umirila pobeda nad Sovjetskim Savezom u hladnom ratu. Ogromna zemlja, strah za Evropu i suparnik SAD, raspala se, kao kula od karata, izgubila deo svoje teritorije, njena ekonomija bila je praktièno uništena, a armija je disala „na slamèicu". Ni u meðunarodnoj areni nije bilo mnogo bolje. Ruskog ministra inostranih poslova, Kozirjeva, zbog njegovog saglašavanja tokom voðenja pregovora prozvali su „mister jes men" (mister da), dok su Gromika zvali „mister no" (gospodin ne). U to vreme se pripremala i agresija NATO na Srbiju. Ali, èak i tada su Rusi pokazivali svoj karakter i duh. Tako je u noæi izmeðu 11. i 12. juna 1999. godine, bataljon vazdušno-desantnih jedinica marširao 500km do Prištine, kako bi uzeli pod kontrolu aerodrom Slatina (meðunarodni aerodrom u Prištini), koji je ranije bio pod kontrolom britanskih snaga KFOR-a. Nažalost, tadašnji vladar Rusije Boris Jeljcin i njegovo okruženje su se uplašili i nisu iskoristili situaciju u svoju korist.

Zar je moguæe oporaviti se posle takvih udara? Nije, mislili su na Zapadu i u Americi. A Rusija se oporavila, poput ptice Feniks ponovo se rodila, vaskrsla iz pepela. Izvinite na visokoparnom stilu, ali to je zaista tako - Rusija je vaskrsnula. Naravno, Bela kuæa je u otcepljenju Krima od Ukrajine videla neuspeh rada svojih specijalnih službi i uspeh ruskih. Sasvim moguæe. Na kraju krajeva, ruske specijalne službe èesto su „trljale nos" i Nemcima, i Englezima, i Amerikancima, ali to ne menja suštinu onoga što se desilo. Referendum na Krimu delovao je na SAD i Evropu kao hladan tuš posle vruæe pobede u hladnom ratu. Posle prvog talasa preneraženosti, gotovo odmah je usledila oèekivana reakcija - kazniti Rusiju i Putina. Kako?

 

Ruska babuška spasla banku

 

 

Izjava Baraka Obame o prvim sankcijama protiv Rusije, Rusi su, od predsednika do obiènog graðanina, primili mirno, sa ironijom i humorom. Na internetu se pojavilo mnogo „reciproènih sankcija". Žitelj Podmoskovlja je okaèio na internet sliku mace sa potpisom „Predsedniku SAD Baraku Obami, a takoðe i èlanovima Kongresa SAD, zabranjuje se da maze moju macu". Mlada devojak iz Saranska upozorila je Obamu da mu je zabranjeno da joj priðe bliže od 40 metara. Pomoænik predsednika Vladislav Surkov zabranu ulaska u SAD je primio kao nagradu: „Smatram da je to svojevrstan politièki Oskar od Amerike, u kategoriji najbolja muška sporedna uloga"

Presednik Putin, èuvši da æe sankcije pogoditi banku Rusija, prvo je šaljivo obeæao da se otvoriti raèun u toj banci. Za jedan dan, raèun je bio otvoren, i na njega se sada uplaæuje plata predsednika. Ali, to nije sve. Zaista, upravo kako je pisao pesnik „umom Rusiju ne možeš razumeti". Objavljujuæi sankcije protiv banke, autori te kazne su mislili da æe klijenti da zatvore raèune i pokupe svoj novac, a da æe banka da propadne. Verovatno bi se kod njih tamo, u SAD i Evropi, to i desilo. Ali, ne i u Rusiji. Banku koju su kaznili Amerikanci zapljusnuo je veliki talas novih klijenata koji su uložili znaèajna finansijska sredstva. Hiljade novih klijenata je baš u tu banku donelo svoj novac na èuvanje. Zapamtio sam jednu bakicu koja je saèekala u dugaèkom redu da bi otvorila raèun u banci Rusija i na njega položila hiljadu rubalja - što je oko 10 centi.

Za nedelju dana banka je procvetala i to ju je podstaklo da preðe iskljuèivo na nacionalnu valutu - rublje. To je postavilo temelje stvaranju nacionalnog platežnog sistema. Amerièki ekonomist Džimi Sinkler nazvao je ekonomske i finansijske sankcije protiv Rusije „pucanjem sebi u nogu". Sinkle je, takoðe, upozorio da je Putin sposoban da obori dolar, ako Rusija preðe na svoju nacionalnu valutu. Odnosno, ako bude prodavao naftu i kupovao robu samo za rublje. To bi, kaže Sinkler, bilo strašnije od atomske bombe. Zabrana ulaska ruskim èinovnicima u SAD i zemalja EU, blokiranje njihovih raèuna, u stvari je išlo na ruku ruskim organima reda. Radi se o tome da je nedavno predsednik doneo odluku i zakon kojim se zabranjuje ruskim državnim èinovnicima da imaju raèune u inostranstvu. Sankcije æe, jasno, pomoæi da se identifikuju oni koji krše zakon, ako takvih ima.

O iskljuèenju Rusije iz G8, ministar inostranih poslova Ruske Federacije, Sergrej Lavrov bez žaljenja je izjavio: „Ako naši zapadni partneri smatraju da je taj format nadživeo sebe, to znaèi da tako i treba da bude."

 Valja istaæi da je ruska ekonomija brzo zauzela peto mesto i tako se brzo povezala sa svetskom ekonomijom. Zato bilo kakve sankcije zapadnih zemalja prema Rusiji predstavljaju „pucanj u sopstvenu nogu".

Prièe o tome da bi se Evropa odrekla ruskog gasa, nisu ozbiljni, a predlog Baraka Obame da se snabdevaju teènim gasom iz škriljaca deluje podrugljivo jer je taj gas jedan i po put skuplji od ruskog prirodnog gasa.

 

Još uvek nema odgovora

 

 

Evo šta izenanaðuje: Rusija još nije ni korak napravila na vojnom planu, a na Zapadu i u SAD se hvataju za glavu: da li æe Putin krenuti dalje? Kuda? To pitanje kao da kod zapadnih stratega ne izaziva sumnje. Generali NATO-a na primer razmatraju sledeæe kretanje ruskih trupa: Istoèna Ukrajina, Moldavija, Pridnjestrovlje, koje odavno želi da uðe u sastav Rusije. Zašto? To rastojanje je malo veæe od onoga kojim je prošao ruski bataljon iz Bosne i Hercegovine u Prištinu. Ipak, gospoda iz NATO-a ne treba da se boje: „ruski medved" se nije probudio zato da bi zgazio sve po redu. Nigde on neæe krenuti, ako u njemu ne probudite zver. Medved voli tišinu i mir. I Putina, i sve Ruse, više od svega brine drugo pitanje: kako zaštiti Ruse u Istoènoj Ukrajini, kako ne dozvoliti da doðe do krvoproliæa? Odgovora još uvek nema.

 

 

Aktuelni  vic!

 

Kod Obame dolazi pomoænik i govori: Imam dve vesti. Jedna je loša, druga dobra.

Dobra vest: Krim se vratio u Ukrajinu. Loša vest: Ukrajina se uklopila u Rusiju u svojstvu autonomne republike.

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane