Otimanje

 

Pismo iz Velikog Gradišta

 

Ko je potopio Dunavku?

 

 

Veliko Gradište je varošica pored Srebrnog jezera u kojoj je privreda odavno propala, pa tako i nekada čuvena industrija kože Moda. Ostala je još samo fabrika za preradu ulja Dunavka, ali je i ona u samrtnom ropcu.

Ne tako davne 2001, ovo preduzeće sa poluvekovnom tradicijom u okviru privatizacije kupila je Delta agrar.

Jedna od retko uspešnih privatizacija - Delta agrar je uložio sredstva za obnovu, proizvodnja je krenula, u fabrici je bilo zaposleno više od 200 ljudi koji su uredno dobijali plate... Onda je 2006. od Delte agrara fabriku kupio Dragan Đurić, vlasnik Zekstra grupe.

U okviru Dunavke nekada su bila i dva D marketa i Grill restoran koji su sada u vlasništvu Mili mlina, nekadašnjeg Milinpeka.

Većinski paket akcija Mili mlina je 2004. kupio Vojislav Paunović iz Kučeva koji poseduje i Pek petrol. Manjinski vlasnici, sa udelom od 49 odsto u kapitalu firme, postali su rukovodioci Dunavke: direktor fabrike Milenko Bobić, finansijski direktor Dragan Jovanović, bivši rukovodilac službe za nabavku sirovina Dušan Praizović, bivši pomoćnik direktora Goran Borčak, kao i dotadašnja direktorka Mili mlina Jasmina Furundžić.

Nikome do danas nije jasno kako su ovi sadašnji i bivši funkcioneri Dunavke, koja je - eto čuda! u ovom poslu bila prodavac, uspeli da od svoje plate uštede toliki novac potreban za otkup jednog uspešnog preduzeća. Možda nisu platili u novcu, već u lojalnosti prema novom gazdi i nelojalnosti prema starim vlasnicima, čije su poslove vodili?

Bilo kako bilo, tek gorepomenuti su Dunavku napustili kada je brod počeo da tone i uhlebljenje pronašli u preduzeću Viktorija iz Novog Sada.

U međuvremenu, dok su još drmali Dunavkom, ovo preduzeće je na volšeban način ostalo bez dva apartmana za letovanje u bokokotrorskom letovalištu Donji Stoliv!

 Nestali su i dobavljači, kod kojih je ova grupa na sva usta kudila svoju sopstvenu firmu, Dunavku, i preporučivali im da počnu da sarađuju sa Viktorijom.

Od novembra prošle godine do maja ove godine radnici Dunavke bili su dva puta na prinudnom odmoru u ukupnom trajanju od 105 dana, za koje vreme su primali 60 odsto plate. I to sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci. U Dunavki danas vedre i oblače Dragan Jovanović, finansijski direktor, zatim Slobodan Urošević Zebec, šef skladišne službe, pored koga nesmetano nestaje uskladištena roba. Tu su i Bogoljub Vujčić, tehnički direktor, kao i Gordana Todorović, šef proizvodnje, koji su odgovorni i za izliv ulja u gradsku kanalizaciju pa u Dunav, o čemu opštinska inspekcija uporno ćuti. Pored ovakvog rukovodstva i neki radnici su se okuražili da kradu iz silosa i magacina, tako da je policija prošlog novembra uhapsila njih nekolicinu, ali su kolovođe ostale dobro zaštićene opštinskom vlašću. Jedino se u vezi tih krađa pominjalo ime Nenada Ivkovića, šefa službe održavanja i predsednika sindikalne organizacije, koje je na to mesto doveo pomenuti Slobodan Urošević.

O nepotizmu koji trenutno vlada u Dunavki mogao bi da se napiše ceo roman, ali ću samo da pomenemo slučaj blagajnice Slavice Mandarić, koju je kao svoju ljubavnicu Urošević ubacio u sindikalnu organizaciju da, kako je rekao, "radi papire", pa tako Narodnoj banci Srbije još nije predat završni račun za 2008. godinu.

Radnici sada više nemaju koga ni da pitaju za platu, jer su svi šefovi i sindikalno rukovodstvo u sprezi i dok radnici nemaju šta da jedu rukovodstvu plate ni ne trebaju jer imaju dodatne, nelegalne, prihode. Vlasnik Dunavke, Dragan Đurić, o svemu ovome nema pojma, u šta su se sami radnici uverili, jer mu rukovodstvo šalje frizirane izveštaje po kojima je u firmi sve u najboljem redu.

                        (ime i prezime poznati redakciji)