Govoreći otvoreno

 

Srbija na Mondijalu 2010. godine: Šta i kako dalje

 

 

Od Srbije pa do Gane, Zlatibore širi grane

 

 

  Intrige fudbalske čaršije u senci ogromnog uspeha srpskog fudbala, klimatski i drugi uslovi u Južnoj Africi, rasprave u Johanesburgu o učešću prostitutki na Svetskom prvenstvu, komšije sa Zlatibora na Mondijalu, teme su kojima se u ovom broju bavi stalni Tabloidov sportski komentator.

 

 

Nikola Simić

 

 

Za nešto više od šest meseci startovaće svetski šampionat u fudbalu u Južnoj Africi.    Umesto slavlja i zahvalnosti za plasman reprezentacije Srbije, koja prvi put sa ovim imenom nastupa na Mondijalu u Južnoj Africi, palanačka psihologija i ubuđali kafanski kadrovici ispredaju najfantastičnije priče o tome da Fudbalski savez Srbije neće da produži ugovor sa selektorom Radomirom Antićem, da su se u njegov izbor igrača umešali i neki menadžeri, da selektor i predsednik nisu na istoj talasnoj dužini, itd. Istine radi treba reći da u svemu tome, u ovoj fudbalskoj sapunici, ima i poneko zrnce istine.

Odjednom je najvažnija tema srpskog fudbala postalo pitanje da li će se sa Radomirom Antićem produžiti ugovor i posle Mondijala - da predvodi srpski nacionalni tim u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine.

Kao da se naprasno zaboravilo da Antić sa Savezom ima ugovor do završetka Svetskog prvenstva i da nije normalno, pa ni prirodno, da se sa selektorom sklapa neki novi ugovor dok mu stari ne istekne, odnosno ne završi započeti posao i ne vidimo kako će predvoditi tim na najvećoj fudbalskoj smotri u Južnoj Africi.

No, to s menadžerima i njihovim presudnim uticajem na selektorov izbor zaista deluje kao sasvim blesava priča. Poznato je da Radomir Antić ne trpi suflere i da ne dozvoljava da mu se iko meša u tim. To su, bar, osetili svi oni koji su pokušavali da utiču sa strane - kako bi učinili ovom ili onom igraču. Uostalom, plasman na Svetsko prvenstvo sasvim ubedljivo govori o tome da je Antić dobro radio svoj posao. U zemlji Srbiji ima bar osam miliona selektora, kojima se teško može ugoditi.

Sasvim drugo pitanje je što ovde, posle plasmana na SP, nije bilo preterane euforije. To i sam Antić nevoljno priznaje, govoreći da je plasman Srbije više i pozitivnije propraćen u inostranstvu nego kod nas. Čini se da Radomir Antić zaboravlja kako je to izgledalo pre tri godine, 2006, kada je tadašnji selektor Ilija Petković odveo tim na Svetsko prvenstvo u Nemačku.

Tada je nesrećni Petko, podlegavši opštoj euforiji, obećavao da će sa izabranim timom ispisati novu istoriju Srbije, da će prevazići sve njene dosadašnje istorijske pobede. Nerealnim obećanjima hipnotisao je naciju verom u taj epohalni događaj, da bi, na kraju, izgubio sve utakmice u početnoj fazi takmičenja, dok su njegovi izabranici postigli samo dva gola, i to u porazu protiv Obale Slonovače.

Taj prethodni Mondijal nije bio ni tako davno da bi nas sećanje zauvek napustilo. Sada srpski ljubitelji fudbala ćute i čekaju... Kako ćemo proći u Južnoj Africi?

Nikome više srpski fudbalski navijač nije spreman da pokloni poverenje, pa makar i da je reč o Radomiru Antiću koji je za nepune dve godine stvorio snažan državni tim, uspostavio duh zajedništva, podigao kod Orlova veliko samopouzdanje i pobednički mentalitet.

Šta nas to očekuje u Južnoj Africi? Kako trenutno stvari stoje, reprezentacija Srbije će odigrati u 2010. godini samo jednu kontrolnu utakmicu pre odlaska na šampionat sveta.

Malo, ali takav je red vožnje i svih ostalih reprezentacija. Što se destinacije na kojoj će se igrati Mondijal tiče, to je isključivo odluka predsednika Svetske fudbalske organizacije (FIFA) Sepa Blatera.

Izbor Južne Afrike za domaćina svetskog prvenstva se, sasvim izvesno, može posmatrati i kao trijumf vizije i upornosti gospodina Blatera koji mnogo svoje energije troši za razvoj afričkog i azijskog fudbala.

Uostalom, ne treba zaboraviti da su Blatera delegati sa ovih kontinenata i ustoličili za prvog čoveka svetske fudbalske organizacije. On im samo sada vraća ono što su oni za njega učinili.

Druga je stvar što je Južna Afrika u najmanju ruku diskutabilna kao destinacija za održavanje jedne tako velike smotre fudbala kao što je svetsko prvenstvo.

Poznato je da je u ovoj državi stopa kriminala jedna od najvećih u svetu. Pa se, logično, postavlja pitanje da li domaćin uopšte i može da obezbedi sigurnost svim učesnicima, a njih će biti tačno 32.

Već danima i mesecima se u Južnoafričkoj Republici vode žestoke polemike o tome da li treba legalizovati prostituciju još pre starta svetskog prvenstva. Jer i to je značajan izvor prihoda za domaćine, kao što je, uostalom, bio u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i mnogim drugim domaćinima Mondijala. Problem je, međutim, što je Južna Afrika centar HIV epidemije, sa više od pet miliona zaraženih.

Položaj zemlje, odnosno heterogena visinska razlika na kojima su smešteni stadioni, takođe će za, pre svega evropske reprezentacije, predstavljati veliki, možda i nepremostivi problem. O tome smo se iz prve ruke obavestili od nekadašnjeg trenera Partizana - Vladimira Vermezovića, koji upravo radi u Južnoj Africi, u jednom od njihovih najpopularnijih timova, Kajzer Čifs.

- Za ovo vreme koliko boravim u Južnoj Africi video sam većinu stadiona i mislim da će sve biti na najvišem nivou. Mali problem biće klimatski uslovi, jer će se Prvenstvo održati u zimskom periodu. Neće biti snega, ali jedna grupa će igrati na moru, druga u Johanesburgu, na 1.800 metra nadmorske visine, pa ćemo videti kako će se pojedine ekipe prilagoditi tome.

Dva naša stručnjaka će se od 10. juna naći na Svetskom fudbalskom prvenstvu. To su selektor Srbije Radomir Antić i "kouč" Gane, Milovan Rajevac. Dva Srbina predvodiće dve ozbiljne reprezentacije na Mondijalu 2010. godine.

Ni to nije sve.

Radomir Antić i Milovan Rajevac, kad su u Srbiji, žive na Zlatiboru, čak su i komšije, pa će na Mondijalu, ako je verovati njihovim prognozama - imati zapaženu ulogu.

Sreli smo se ovih dana i sa selektorom Gane, Rajevcem, koji nam je ispričao jednu zanimljivu priču:

- Dok se još nije znalo da li će Argentina uspeti da se plasira na Svetsko prvenstvo, prihvatio sam da sa Ganom sparingujem timu Dijega Maradone. Tada smo pričali o svemu. Maradona mi je kazao da neobično ceni srpski fudbal, i ako se njegov tim plasira na Prvenstvo, voleo bi da u finalu igra sa Srbijom. Opkladili smo se u večeru, koju će Maradona morati da plati, jer sam prognozirao da će se Argentina bez problema plasirati u završnicu Mondijala. Samo se u jednom ipak nismo složili - ja sam, naime, izrazio želju da Gana i Srbija igraju u finalu. Ja, protiv prijatelja Antića.

Sam Rajevac, iako ima visoko mišljenje o plasmanu svog tima, realno priznaje:

- Praktično, moja reprezentacija bi se zadovoljila i plasmanom u drugi krug. To bi bio naš realan domet.

O reprezentaciji Srbije i njenim mogućnostima, Milovan Rajevac (nekada trener Zvezde, Vojvodine i čačanskog Borca) kaže:

- Veliki adut Srbije je svlačionica, uzajamno poverenje igrača i selektora, pa sam siguran da će Orlovi u Južnoj Africi zadiviti svet.

Naravno, selektor Srbije Radomir Antić dosta je oprezan kada je u pitanju plasman Orlova na Mondijalu. Od njega se, zasad, jedino može čuti "da Srbija neće razočarati na Mondijalu".

Dosta se, takođe, spekuliše o tome koliko bi reprezentacija Srbije mogla da zaradi na Mondijalu. Nekako, sve računice ukazuju da bi Orlovi mogli da računaju na 10,5 miliona evra - 4,5 od učešća i šest miliona od marketinga. Mada nam to ne potvrđuje generalni sekretar FS Srbije Zoran Laković, koji kaže:

- FIFA će svakom učesniku krajem ove godine obezbediti određena sredstva za pripreme, ali će tek u prvoj polovini naredne godine moći da izađe sa preciznijim podacima.

Zanimljivi je i to da će igrači i stručni štab podeliti dobit od 50 procenata ukupne zarade, što je neka realna mera i kada su druge selekcije u pitanju. Na kraju, zna se i da će Orlovi imati veliku podršku naših ljudi u tom delu sveta. Jer, Srbe u Južnoj Africi snažno okupljaju dve stvari - crkva i fudbal.