RTV Svetac

Ko je ubio dobri duh Beograda

Rajko Roki Dvizac

 

Ovih dana stigla su mi dva poziva, jedan iz Beograda, a drugi iz Vašingtona.Oba su imala nešto zajedničko - razočarali su se u dobri duh Beograda. Posle više od 20 godina javio mi se jedan prijatelj iz Beograda. Ime poznato i meni i redakciji i najširoj javnosti. Ali,nije poenta u imenu,već u onom što mi je rekao. Rođeni Beograđanin,nekada je živeo u strogom centru grada i time se ponosio, zavideo mi je što sam ja iz Beograda ''pobegao'' u Potemkinovo selu iliti Inđiju. A on je smogao snage da ''pobegne'' samo u Novi Beograd.Objasnio mi je da ništa više nije ko nekad.Sve se promenilo.Dobri duh Beograda je jednostavno nestao.Neko ga je namerno ukrao, sakrio u podrum nekog muzeja i uspostavio novi trend - partizanštinu.Baš kao u tv emisiji Snežane Dakić ''U trendu''  TV Pink. U trendu su nove vrednosti - na ceni su legalizovane lopurde, lažni patriotski biznismeni, režimski poslušnici i proizvodi fabrike Saše Popovića - instant folk pevači za jednokratnu upotrebu.Programi radio i TV stanica deluju kao raštimovani orkestar.Svi sviraju jednu te istu melodiju ali svaka falšira na svoj način. Dobri duh Beograda je je već više od dve decenije zatvoren u bocu.

Ko god je živeo u Beogradu u ''ona vremena'', a ja sam tamo živeo i proživeo 3O godina, morao je na ovaj ili onaj način da zavoli Studio B. Ni je nisam bio imun. Jedno vreme, glavni i to veoma opasan rival bila mu je ''dvestdvojka''. Njihovo rivalstvo je podsećalo na suparništvo ''Bitlsa'' i ''Rolingstounsa''. Beograd 202 su bili ''Bitlsi'', a Studio B ''Rolingstounsi''. Beše to vreme romantike, entuzijazma, nade i skrivenog bunta.U zavisnosti od trenutnog raspoloženja okretala se skala čas na jednu,čas na drugu stanicu. I svi su bili na dobitku. I radio-stanice i slušaoci.Onda su se pojavili novi ''Rolingstounsi'' - Radio Index i B 92. Ali i novi ''Bitlsi'' - novosadska ''stotka'' ,veoma omiljena i u Beogradu. Izbor - boli glava. A danas ? U trendu su uglavnom radio bilteni ili pak kompjuterski  voditelji bez elementarnog znanja,bez šarma,bez duha.Od sivila jednoličnosti tek tu i tamo se izdvaja Radio S. Bivši radio ''Bitlsa'' i ''Rolingstounsi'' su posustali zauzdani ularom dnevne politike. Dobri duh je zamenjen podaničkom poslušnošću. Radio ne radio,više ti ne treba radio.Šteta, ja volim i dalje radio…

     Ni televizija nije ništa bolja, ako nije još gora. Sastavljena od gomile repriza,filmova od kojih se mali ekran zacrveni od krvi i nasilja, rijaliti budalaština i vulgarnosti, šatorskih šou-programa i TV serija čiji su scenariji pisani suzama. Prvo španskog a sada turskog i indijskog porekla.Večiti gosti su večiti političari.Sve u službi vlasti. Poslušnici napred,talenti stoj. E, tu dolazimo od drugog poziva - onog iz Vašingtona.

Javio mi se odličan student beogradskog FPN-a Mirko Čurović. Podsetio me je da sam onomad ''predvideo'' da je konkurs RTS-a za ''sto najtalentovanijih mladih novinara'' obična farsa, nameštaljka. Na navaljivanje svoje majke Vesne on se ipak nevoljno prijavio na taj konkurs iako joj je tvrdio da on tu,bez veza i vezica neće imati nikakve šanse. Dete je bilo u pravu.U međuvremenu, dok je čekao odgovor RTS-a koji nikako da dođe, spakovao je stvari i otišao u Ameriku. A Mirko ko Mirko, pametno čeljade, sa sobom u Vašington gde je otišao da radi kao volonter - konobar, poneo je i diplomu FPN. Jednog dana posle posla slučajno je prošao pored redakcije Glasa Amerike. Skupio je hrabrost, svratio i - odmah bio primljen.Ovo  nije ostvarenje američkog sna,već surova realnost srpske stvarnosti. Mirko Čurović nije bio dobar za RTS ali je odličan za Amerikance. Amerikanci su iz cuga otkrili Mirkov talenat, a Tijanić se nije udostojio čak ni da mu odgovori da je odbijen. Šta više reći? Odliv mozgova naše pameti i mladosti se nastavlja.Dokle? Pa sve dok neko hrabar ponovo ne otvori bocu i opet pusti na slobodu dobri duh Beograda.