Zrenjanin

Država, suvlasnik Jugoremedije, ne(i)ma interes da pomogne strateškog partnera

 

Maćeha i dželat

 

Vlast u Srbiji se maćehinski i selektivno odnosi prema strateškim privrednim subjektima i istinskim potencijalima. Kada premijer i nadležni ministri u sve podobne mikrofone kažu kako ne mogu pomoći svima, onda je, praksa to pokazuje, izvesno da istinski neće pomoći nikome, pa makar se radilo o predizbornom vremenu sa (ne)izvesnim ishodom po ovu i ovakvu vlast

 

Zoltan Horvat

 

Nakon Srboleka, giljotinu u našem bolesnom zdravstvu čeka i zrenjaninska Jugoremedija, kojoj u godini jubileja (50 godina od osnivanja) sa preko 460 radnika preti nestanak i pretvaranje farmaceutskog objekta u svinjske obore. Iako je obećano sa najvišeg mesta, pomoć države kao manjinskog vlasnika Jugoremedije izostaje, što je Zdravka Deurića, izvršnog direktora zrenjaninske farmaceutske fabrike, i njegove saradnike vodi u očaj.

- Od države kao manjinskog akcionara sa 42 procenta vlasništva tražimo da nam obezbedi ono što je u stanju da uradi, da nam obezbedi kredit od 8 miliona evra sa kamatom od 4 procenta kako bismo prevazišli dugove u istom iznosu  prema dobavljačima koji su nas pretrpali tužbama - kaze Deurić.

- Počev od saniranja duga prema Aventisu u iznosu od 900.000 evra kao i prema drugim dobavljačima, povoljnim kreditom obezbeđenim od našeg strateškog partnera, države, stvorili bismo povoljne uslove za ulaganje u proizvodnju. Nastavak proizvodnje veoma traženih lekova poput lasiksa, trentala, festala i drugih deficitarnih preparata za koje posedujemo licencu, omogućila bi nam da stanemo na noge i vratimo nadu u opstanak fabrike i svih zaposlenih koji nisu dobili plate puna četiri meseca.

Premijer Cvetković i nadležni ministar Ćiric zakazali su još za 29. decembar sastanak povodom iznalaženja rešenja za konkretnu pomoć Jugoremediji i drugim firmama kojima preti gašenje, ali do dana današnjeg taj sastanak nije održan. - Pre krize naša godišnja proizvodnja bila je vredna 25 miliona evra, dok je danas 14 miliona. Objektivno, ako nam pomoć od države u vidu kredita ne stigne do polovine februara, mi smo praktično mrtva firma. Poznato je da začarani krug u zdravstvu počinje od države, pri čemu Republički Fond za zdravstveno osiguranje neredovno plaća zdravstvene ustanove, što opet lančano proizvodi njihovo neplaćanje veledrogerijama. One pak duguju nama, proizvođačima lekova, a njihova cena se administrativno određuje daleko ispod troškova proizvodnje. Ako je država ta koja zbog ličnih interesa pojedinih državnih funkcionera forsira uvoznički lobi i u ovoj oblasti sa potencijalom za stabilnu proizvodnju, onda zaista nema nade za proizvodnju u ovoj zemlji. Šta tek reći za daleko veću fabriku lekova Galeniku, preostalog domaćeg proizvođača lekova, koja ima 3.000 radnika i koja se takođe nalazi u izuzetno teškoj situaciji bez konkretnije naznake pomoći.

Nadležni ministar Nebojša Ćirić ne odgovara direktno na pitanje zašto izostaje neophodna pomoć države Jugoremediji i Galenici, ali kao "prekaljeni" političar govori o potrebi donošenja propisa kojima bi se država aktivnije uključila u upravljanje firmama u kojima je akcionar.

- Koliko mi je poznato, država kao suvlasnik svojevremeno nije pokazala interes da upravlja Jugoremedijom. Pre nekoliko godina raskinut je ugovor sa bivšim vlasnikom Jovicom Stefanovićem Ninijem, reagovala je i policija, pa su upravljanje u firmi preuzeli radnici na čelu sa Deurićem. Kako se radi u Jugoremediji pokazuje trenutno stanje: kasne plate, dugovi rastu, račun je blokiran. I, naravno, sada rukovodstvo zrenjaninske fabrike traži pomoć.  

Zrenjaninska javnost je podeljena nakon (ne)zainteresovanosti države za svoju imovinu. Jedni su (pre)oštri u kritici prema Deuriću i njegovim saradnicima jer radnici gladuju bez plata, dok drugi navode da je državna imovina ostavljena na milost i nemilost bahatim i osionim funkcionerima. Da li ima osam miliona evra za kredit i spas Jugoremedije u državnoj kasi, odgovor nije sporan. Ima, ali neki od glavnih igrača iz Beograda imaju odomaćenu naviku da se ugrađuju i ovaj inače spasonosni projekat za zrenjaninsku privredu.

U Jugoremediji se u teškoj krizi ponovo javljaju podele među radnicima. Poslovni objekat za proizvodnju penicilina koji se u neposrednoj blizini firme gradi sredstvima šezdesetak zaposlenih, budi nadu u eventualni spas, ali samo pod jednim uslovom - da visoki funkcioner u Srbiji preuzme odgovornost i zasuče rukave, odnosno pomogne onima koji u ovoj zemlji zaista žele i mogu sebi da pomognu. Čak i u uslovima kada gotovo sve izgleda beznadežno.