Novi Sad

 

Prevare, pljačke, manipulacije, prodaja nepostojećih stanova, izigravanje zakona...

 

Graditelji lažnih čardaka

 

Jedna od najvećih pljački građana u Vojvodini odvija se preko stanogradnje, i to se po prirodi stvari najviše dešava u sred Novog Sada. Ali, i od ovog pravila ima izuzetak. Naime, oni koji su u dogovoru sa vlastima i pravosuđem, nemaju o čemu da brinu. Pošteni kupci stanova i po dve decenije ne mogu niti da dobiju plaćene stanove, niti svoje pare nazad, a srećnici koji nekako uspeju da se usele plaćaju reket Javnom komunalnom preduzeću koje sredstva deli sa saučesnicima: predsednicima Skupštine stanara. S obzirom na dužinu spiska rizičnih investitora u Novom Sadu kao da nema poštenih građevinaca!

  

Arpad Nađ

 

   U Novom Sadu je bez ikakve dozvole izgrađeno oko 35.000 stanova, kuća i poslovnog prostora. Manje od 5.000 tih objekata je do 11. marta 2009. legalizovano, a za još njih oko 3.500 postupak je u toku. Za ovakvo stanje, pored investitora, odgovorni su i nadležni organi, kao što su Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove, građevinska inspekcija, Zavod za izgradnju grada, katastar i drugi.

   Od strane Službe za borbu protiv organizovanog kriminala otkrivena je do sada samo jedna grupa od 113 osoba iz Novog Sada, Sremske Mitrovice, Futoga i Beograda, koja je prevarila pedesetak kupaca prisvojivši oko 50.000.000 dinara. Takvih, nesavesnih investitora, samo u Novom Sadu ima preko 50, a prevarenih kupaca oko 1.000, i to računajući samo one koji nikada više neće videti ni novac koji su dali, niti objekte koje su pošteno platili. Pojedini od njih su sve svoje obaveze izmirili još 1991. godine!

   Rekorder je, verovatno, jedna porodica koja je kod tri različita investitora uplatila kupovinu različitih objekata koji su trebali da budu gotovi pre tri do četiri godine i bila prevarena za ukupno 100.000 evra!

   Postoje investitori koji nisu još ni pripremili teren za novu izgradnju, a već su krenuli u prodaju stanova (ukupno se radi o 18 starih kuća koje još nisu srušene i to na 14 lokacija). Računi „investitora" su odavno blokirani, a 200 kupaca prevareno je od 11 investitora.

   Deset „investitora" je prevarilo 250 kupaca tako što su na 11 lokacija srušili ukupno 14 kuća i krenuli sa izgradnjom, a zatim stali. I njihovi računi su blokirani. Postoje „investitori" koji koriste jednostavan trik, tako što završetak radova predaju drugima, bez da iste obaveste da su započeti objekti prodati i naplaćeni. Drugi investitor tako objekte ponovo prodaje, a to rade i podizvođači koji cenu svojih usluga naplaćuju kroz dobijanje stambenog ili poslovnog prostora.

   Pojedini objekti na 12 lokacija prodavani su dva, tri ili čak i sedam puta. Tako imamo prevaru oko 350 kupaca sa duplim ili višestrukim ugovorima, a nadležni organi se najčešće prave nevešti stavljajući se tako na stranu prevaranata. Sudski postupci u ovim slučajevima traju ekstremno dugo, a postoje slučajevi gde su prijave podnete i pre više od pet godina, a da postupak ni do danas nije počeo.

   Na 21 lokaciji 17 „investitora" je započelo izgradnju i otišlo u stečaj, a pojedini objekti se zidaju 10, 15, pa čak i 19 godina.

   Poznati su i slučajevi gde su neovlašćena lica (članovi porodice ili podstanari) prodavali objekte koristeći fotokopije ličnih dokumenata pravih vlasnika, naivnost kupaca i korumpiranost odgovornih. Tako su Milenković Dragica i suprug kupili stan od Zorana Mirkovića iz Rume koji je, međutim, samo bio podstanar kod prave vlasnice, Smiljane Milić.

   U sitnije prevare spadaju obećanja prodavca da će on da izmiri dug za porez na prenos apsolutnih prava (ranije pet odsto, danas 2,5). Od toga, naravno nikada nije bilo ništa, a pojedini investitori duguju državi i po nekoliko stotina miliona dinara. Da bi izbegli plaćanje poreza mnogi kupci i prodavci su sklapali ugovore koji nisu overavali na sudu. Više stotina kupaca je prevareno na ovaj način i to ne samo od strane prodavca, već i neozbiljnih agencija za posredovanje u prometu nekretninama.

   Zavod za izgradnju grada Novog Sada objavio je podatak da je do 2011. bilo 62 investitora koji nisu izmirili svoje obaveze za komunalno opremanje zemljišta, a Toplane su odbile da priključe preko 40 objekata zbog neimirenih dugova. Istovremeno, JKP Informatika opomenulo je 40.000 Novosađana da plate porez, iako je njih 7.000 mrtvo?!

   Neki kupci su i sami neozbiljni, pa veruju da u Novom Sadu može da se nađe objekat u novogradnji gde kvadrat košta 250 evra. Naravno da se radi o prevari veštih manipulanata koji tako samo uzimaju pare od naivnih, a stanove nikada ne završavaju. Jedan takav investitor sam ima preko 100 tužbi za prevaru najmanje 80 kupaca.

   Na stranu kriminalnih investitora stavljaju se i nadležni u Novom Sadu, pa su tako pošteni građani jedine žrtve. Poznat je slučaj u kome prvi investitor od Gradske uprave dobija dozvolu za početak izgradnje i to četiri puta: 14. novembra 2003., 29. novembra 2006. (tri dokumenta), 25. septembra 2008. i 5. decembra 2008.

Zatim u celu priču ulazi drugi investitor, koji od prvog preuzima izgradnju na toj lokaciji koristeći dokumenta njemu izdata. Drugi investitor gradnju završava 1. novembra 2008, a prvi za isti objekat dobija novu dozvolu za početak izgradnje 5. decembra iste godine, da bi zatim nadležni drugom investitoru 22. decembra 2008. naložili rušenje objekta koji je već bio sazidan i tehnički primljen?! Da bi galimatijas bio potpun, sudije u postupku koji je usledio prihvataju postojeća dokumenta kao građevinsku dozvolu iako se radilo o privremenim dokumentima.

   Tabloid je u prethodnom broju objavio spisak investitora koji su na prevaran način došli do para od kupaca koji će teško ikada više da vide svoj novac ili kupljene objekte, koji se dopunjuje sledećim pravnim i fizičkim licima po stanju na dan 26. decembra 2012. godine:

   Elektromonter plus d.o.o, ZR Elektromonter SG i SZR Elektrotim GS, svi u vlasništvu Srđana Gluščevića, koji je bio i glavni i u SZR Elektroproduktu kome je fiktivni vlasnik bio Stevica Gavrilov. Tu su i Press Commerc d.o.o. Slavka Pušića, koji je vlasnik i Panorama inženjeringa d.o.o, kao i Novak d.o.o. Darka Novaka.

Zoran Stanković je na vreme digao sidro i pobegao istražnim organima kojima je dostupan Nebojša Živković, drugi vlasnik NS Pogleda d.o.o. U bekstvu je i Goran Milanović, vlasnik Miga d.o.o.

   Slede Deko gradnja d.o.o. Gorana Devića, Ipon gradnja d.o.o. Miloša Aleksića, Verting d.o.o. Aleksandra i Rade Mijanović, SS i d.o.o. Magma Roberta Borovića i Prizma inženjering d.o.o. koji je radio u saradnji sa Magnat nekretnine d.o.o. i Koala d.o.o.

   Porodica Karanović (Jovo, Saša i Emilija) vlasnik je Bk Grup građevine d.o.o. i Bk Grup kompani d.o.o. Tu su i Pro gradnja d.o.o. Jovice Košutića, Home sweet home d.o.o. Vojislava Žugića, Gat promet d.o.o. Zorana Pajića, Kovačević GP d.o.o. Ranka Kovačevića, Kruna d.o.o. Milorada Krtole, Turković gradnja d.o.o. Ise Turkovića i SZR Lako ćemo Gorana Boroje.

Za sledeće investitore nisu poznati pravi vlasnici: Piramida d.o.o, Srbomont invest d.o.o, Colosseum d.o.o, Nijagara d.o.o. i Lykos d.o.o, dok se za Veselinović gradnju d.o.o i Veselinović d.o.o. zna jedino da je vlasnik izvesni Veselinović.

   Fizička lica kao investitori koje treba izbegavati su: Stojan Stole Marić, Dragan M. Vojnović, Snežana Barači, Dragan Mušicki (u zatvoru), kao i već pominjana porodica Karanović čiji članovi znaju da se pojavljuju i kao fizička lica, pored toga što su istovremeno i vlasnici građevinskih preuzeća.

 

A 1.

 

Podmićivanje legalno, sve ostalo ilegalno

 

   Ni kada se usele u svoje stanove stanovnici Novog Sada nisu zaštićeni od krađe, koju tada na sebe preuzima Informatika, Javno komunalno preduzeće zaduženo za ubiranje para za komunalne troškove.

   Prikupljanje prihoda za skupštinu stanara je hvale vredna ideja, jer bi time mogla da se prikupe sredstva za radove na održavanju i obnovi objekata. Sve bi bilo u redu, da ovo nije Balkan na kome važe neka druga pravila nego u civilizovanom svetu, pa tako dolazi do česte zloupotrebe prikupljenih sredstava.

   Poreskoj upravi regionalnog centra u Novom Sadu obratili su se stanari zgrade u Stevana Hristića 31 sa zahtevom za kontrolu finansijskog poslovanja Skupštine stanara u periodu od 1. januara 2004. do 31. oktobra 2012.

Povod za ovaj zahtev je sumnja da je predsednik Skupštine stanara otuđio sredstva, pošto za ukupno oko 800.000 dinara podignutih sa računa nema kompletne evidencije na šta su utrošeni. Pri tome, da bi pospešila prikupljanje sredstava Informatika plaća predsednike skupština stanara mesečno i po 8.000 dinara da svoje komšije ubede kako je uredno plaćanje u opštem interesu, ali i da prikupljena sredstva preusmeravaju na neki od besmislenih, ali skupih projekata koje sprovode preduzeća u vlasništvu funkcionera grada ili Informatike.

   U Novom Sadu je tako legalizovano podmićivanje.