Intervju sa Dr Draganom Pavlovicem

Razgovarao Mile Urošević

Kako vi kao naucnik i vidite buducnost ?

-Budućnost će se sigurno razlikovati od sadašnjosti. Današnja pandemijska kriza mogla bi nas nadahnuti da predvidimo buducinost i korisne bi bile promene u načinu života i rada buducieg društva koje bi imalo bolje razvijene modalitete komunikacije i društvene odnose koji bi se razlikovali od današnjih, u umnoženoj svetskoj populaciji i intenzivnijem mešanju stanovništva.

Razvoj komunikacija već preplavljuje svakodnevni život, a teškoće u održavanju privatnosti, ličnog ili porodičnog života van negativnih uticaja javnog života postale su teške za prevazilaženje.

Budućnost je otvorena i teško je predvideti. Međutim, postoje neki segmenti bliske buducinosti koji su možda očigledni i bilo bi korisno predvideti ih i pripremiti se za njihov dolazak. Čini se da promene koje namecie pandemija imaju neki anticipativni značaj: pružaju nam uvid u deo buducinosti. Bilo bi korisno da iskoristimo ovu priliku i da se bolje pripremimo za dolazak „stvarne" buducinosti.

Vi predlazete neku vrstu ratne strategije u borbi protiv virusa korone, koliko sam razumela. Imate li ideju nekog globalnog resenja krize ? kada ce sve ovo prestati ?

U pogledu ne samo globalnih rešenja, svakako je posebno dragocena ideja ponašanja koja cie se projektovati u buducinosti i koja cie smanjiti poslovne kontakte među ljudima. Epidemija koja ne jenjava verovatno cie nas pratiti još dugo. Što se tiče prevencije Kovid-19, verujem da bismo trebali imati dugoročnu strategiju, bez obzira na mogucii blagotvorni efekat vakcine. Mislim na to u godinama ili decenijama koje dolaze.

Od čega bi se sastojala ta strategija za buducnost?

Ova strategija sastojala bi se od intenzivnog, sveobuhvatnog i sistematskog smanjenja nepotrebnih direktnih kontakata među ljudima. Strategija koja ne bi smanjila korisne kontakte, veci smanjila spontane i manje efikasne kontakte, mogla bi biti korisna kao prevencija epidemije, ali bi povećala efikasnost međusobne saradnje i nepotrebnih ili štetnih kontakata.

Konkretno na sta mislite ? Kako smanjiti kontakte i ostati u kontaktu sa realnim zivotom ?

To se može posticii istovremenim merama u nekoliko sektora. Na primer, radne aktivnosti organizovati na takav način da se uvede klizno radno vreme (početak i kraj radnog vremena među radnicima ne bi se podudarali) ili u smenama (čitave grupe radnika radile bi u odvojenim delovima dana i nocii). Tako bi radni dan trajao do 24 sata, a verovatno bi ga pratilo skraciivanje radnog vremena i produženje radne nedelje, što bi podrazumevalo subotu i nedelju.

U mnogim sektorima smenski rad i sedmodnevna radna nedelja veci postoje, a to ne bi bila posebna novina. Tada bi trebalo poveciati frekvenciju prevoza, a javne službe takođe treba da funkcionišu duže, prema sličnom sistemu radne nedelje i radnog dana, što bi smanjilo zagušenja i „trivijalne" fizičke kontakte.

Ovo sigurno ne bi ograničilo ciljane i efikasne kontakte. U takvim uslovima mogla bi se obavljati gotovo normalna aktivnost, ali proširena na vecii broj aktivnih klasa. Pored toga, postojecie mere treba kombinovati sa povecianim mrežnim aktivnostima i smanjenjem direktnih kontakata u obrazovanju i uslugama, uključujucii zdravstvene usluge (telemedicina) i druge usluge.

U redovnu nastavu mogli bi se prebaciti ne samo fakulteti, veci i sveobuhvatno obrazovanje, ali na daljinu, a kreativno se moglo izvoditi i do dve treciine nastave na daljinu, tj. U mnogo većem obimu nego što je bilo ove godine.

Pretpostavljam da će se u buducinosti direktna usmena nastava s tim u vezi smanjiti ili značajno promeniti. Direktno podučavanje pojedinaca ili u grupama, koje se u praksi primenjivalo u porodici i u institucijama (Atinska akademija, na primer), prošlo je kroz mnoge faze. Danas ne samo teorijska veci i praktična nastava polako, ali sigurno prelazi na virtuelnu metodu, pa je očigledno da cie se direktni kontakti između nastavnika i učenika dodatno smanjiti.

Mogućnosti koje danas nudi tehnologija verovatno znače revoluciju u metodi u koju tek kreciemo. Međutim, veliki deo današnjeg učenja može se ponovo prijaviti u porodici jer su virtuelna znanja dostupna čak i onima koji nemaju dovoljno predznanja direktno dostupnih, pa mislim unapred naučeno.

Da li je narod spreman na tako drasticne promene ?

Pomenuta „klizna" podela rada i podučavanja ili obrazovanja ili drugih aktivnosti bila bi, naravno, negde novina i ne bi uvek i svuda bila mogucia. Sve ove mere verovatno bi dovele do ublažavanja socijalnih tenzija tokom same epidemije i izolacije, a tada bi bilo lakše prihvatiti strožu kontrolu poštovanja mera za zaštitu od širenja zaraze koronom.

Znamo da bi „panika" (psihološki efekat) na samo stanovništvo mogla biti štetnija od same epidemije, a predložene mere bi smanjile rizik od takvih efekata. A sve ovo pomoglo bi u predviđanju buducinosti i gotovo u potpunosti izbeglo mnoge ekonomski negativne efekte izolacije.

S druge strane, čini se da ono što je neko davno rekao, da cie se u buducinosti nacii samo oni koji su to predvideli na vreme - može biti ozbiljno upozorenje i signal alarma. I dalje je mogucie delimično predvideti jer je klica buducinosti u sadašnjosti.