Uvodnik

(Pr)osudite sami

Između redova

Milovan Brkić

Dabogda se osilio, stara je srpska kletva.

U ove vrele letnje dane u Srbiji je sve više onih koji su se osilili. Samo što ne puknu od nadmenosti. Gledaju nas prezrivo, preteći zatvorom, mučenjem, proterivanjem iz zemlje. Otimaju nam crno iza nokta.

Ane Brnabić, zvana Kalamiti Džejn, spodoba fluidne seksualnosti, udarna je pesnica Aleksandra Vučića, koja, po ceo dan, pljuje po opoziciji, po građanima. Veliča svog gazdu picoustog. Ona prodaje rudno bogatstvo, uzima kredite... Njoj je Alek dao opet na korišćenje vilu u kojoj je živela pokojna Jovanka Broz, Titova udovica. U vilu je uloženo više od pet miliona evra. Ane ima carsku poslugu i obezbeđenje. Nikada predsednik srpskog parlamenta nije živeo tako raskošno, ali ova raspomamljena kučka, koja kevće po ceo dan na građane, uzima sve što hoće. Gledamo je po ceo dan kako podmuklo gleda sve oko sebe i preti.

Svinjoliki Ivica Dačić, koji u poslednjih 30 godina nije ni kilometar prešao peške, već službenim kolima, raspomamio se. Preti nam specijalnim jedinicama, streljačkim vodovima. Kao da su ti momci njegovi sejmeni, koji dave sve one koje Ivica označi kao neprijatelje njegovog predsednika. Sve izdajničke i zločinačke odluke protiv nacionalnih interesa potpisivao je Ivica. Samo da bude i on na vlasti.

Pitam prijatelja šta se to događa sa ovim skotovima. Sa Milenkom Jovanovim, koji sve više liči na Anu, nalickan, napuderisan. Ane deluje muškobanjasto u odnosu na njega. Milenko kao da je na devetom nebu, gleda nas s visine.

Po Srbiji je početak bune na dahije.

Ničija sila, narodno je verovanje, nije Bogu mila.

Vučićev kartel je bezbožnička družina. Nema novca koji bi ovim alavim stvorenjima bio dovoljan.

Čitam knjigu Džona Loglanda (John Laughland). Francuz u njoj opisuje ''Tehniku državnog udara''. Poslednjih dve decenije svedoci smo naglog porasta broja „revolucija" koje izbijaju širom sveta.

Pokušaji i atentati na viđene ličnosti su sve češći. Pucano je na Fica u Slovačkoj, ubijen je Raisi u Iranu, pogođen je Donald Tramp u Sjedinjenim Državama...

Svakoga dana Vučićevi odbrambeni psi i Velika propaganda laži preti građanima hapšenjem, progonom, javnim blaćenjem, zbog lošeg mišljenja o njihovom Vođi.

Zaista je teško živeti u zemlji u kojoj, od ranog jutra, pa do ponoći, na svim televizijama, novinama, Vučić objavljuje svoje prevare, gadosti, istorijske uspehe zemlje i naroda koji je pred nestankom.

Ne plaši se on, poručuju nam on i njegovi buldozi, pretnji ni njemu ni njegovoj porodici. Ima njega ko da čuva.

Ipak, neke razumnije u njegovoj bandi, podilazi jeza kada se sete da je 800 hiljada penzionera pod blokadom penzija od strane javnih izvršitelja, da deset hiljada zaposlenih u policiji ima takođe zabranu na isplatu dela zarade, da pet hiljada zaposlenih u ministarstvu odbrane takođe ima obustavu zarade, da 120 hiljada zaposlenih takođe je u dužničkom ropstvu... Da seljaci najavljuju blokadu puteva zbog teške letnje suše, zbog neisplaćenih količina predate pšenice, kukuruza, mleka, zbog uvoza voća i povrća iz Albanije, kojim se uništava njihova letina... Da prosvetari najavljuju štrajk početkom septembra, da se država u ovoj godini zadužuje za novih 6,2 milijarde evra...

Mnogo je sirote raje kojoj otimaju decu, da ljudi umiru po bolnicama u najtežim mukama.

U svojoj letnjoj, nadamo se poslednjoj ofanzivi, Vučićeva banda donosi zakone kojima će obespraviti svakog građanina, a državu imovinu, zemlju, stanove i posao daće strancima, da Srbi nestanu ili pobegnu iz ove zemlje.

Uoči streljanja u martu 2003. godine, Zoran Đinđić je najavljivao svoju smrt. Siguran sam da nije mogao ni da sluti da će atentat na njega organizovati kum Dragoljub Marković Krmoje iz Surčina i Čedomir Jovanović.

Nešto se sprema u Srbiji. Ovakvi događaji najavljuju se između redova u novinskim tekstovima i nastupima građana, seljaka, rudara, poslanika u Skupštini..

Umesto zaobilaznica i bespotrebnih stadiona, Vučić bi svom kartelu mogao da podari nov, komforan zatvor, da u njemu provedu ostatak života.