Prokleta avlija

Ispovest osuđenika koji se zbog teške saobraćajne nesreće našao u paklu Zabele sa kriminalcima svetskog formata

Pismo sa onog sveta

Straža je u Zabeli sve i svja. Kolika je moć stražara u srpskim zatvorima najbolje svedoči slučaj načelnice iz KPD bolnice u Beogradu, dr Svjetlane Nikšić, koju su stražari jedne noći zatvorili u ordinaciju kako bi nesmetano prebijali robijaše

Zabeležio: Igor Milanović

Kada uđete u Zabelu dočekaće vas lepo sređeni park sa fontanom i paunovi koji, šepureći se, pokazuju svoje raskošne boje. Ulazak u raj? Da, ako ste pripadnik organizovanog kriminala, narkodiler ili, jednostavno, bogataš sa odličnim vezama.U protivnom, boravak u najstrožem zatvoru u Srbiji ostaviće vam traume za ceo život.
 Zamislite sebe oženjenog, oca maloletne dece, sa stalnim poslom i solidnom pozicijom u društvu, kako se tamo zatičete zbog teške saobraćajne nesreće koju ste prouzrokovali. Uvode vas u karantin, u zajedničku spavaonicu u kojoj vas ima dvadesetak. Na drugom kraju kratkog hodnika je još jedna, ista takva spavaonica.
Uprava se, bar u izveštajima, trudi da razvrsta i odvoji povratnike od onih koji su prvi put na robiji. Da razdvoji osuđenike za teška i lakša krivična dela. U praksi, to nikako ne funkcioniše. Ako imate sreće, u krevetu do vašeg će ležati jedan po nadimku Jape, koji je već odležao jednu kaznu od petnaest godina zbog ubistva, a sada je zbog istovetnog dela osuđen na dvadeset godina zatvora.
Nepopravljiv, ali u zatvoru nije agresivan. Ako nemate sreće, pored vas će se zateći narkoman koji je u krizi, ili višestruki povratnik bez ikakvih porodičnih kontakata, kome je u zatvoru jedini izvor zarade naivni ili fizički slabiji cimer.
  Pri uvođenju, stražar kome je fetiš da bude oslovljavan sa "komandire" ukratko će vam objasniti vaša prava i obaveze i prepustiti vas vašoj sudbini. Straža ionako, uglavnom, služi da vas maltretira ako uradite nešto pogrešno, ili da vam nabavi nešto zabranjeno ako ste platežno sposobni. Ako vas posle doručka zateknu da bez dozvole ležite na krevetu, dobićete batine. Ako isuviše glasno insistirate na svojim pravima, koja vam garantuju ZIKS ili Kućni red, dobićete nekoliko šamara ili, ako je stražar dobre volje, odrediće vam za kaznu neki težak ili prljav posao (npr. celonedeljno ribanje klozeta).
 U karantinu ostajete najduže mesec dana za koje vreme imate šetnju od sat vremena jednom dnevno. To vam je sve od rekreacije. Posle vas šalju u neki od paviljona. U zatvorenom delu zatvora, takozvanom krugu, najbolji je drugi paviljon. Samo u njemu i u prvom paviljonu postoje male sobe sa najviše deset osuđenika, u ostalim paviljonima su spavaonice sa po tridesetak nesrećnika. U drugom paviljonu su i najbolja radna mesta: kuhinja, trpezarija, kantina, pekara, a to znači da bar nećete da gladujete. Osuđenici iz ostalih paviljona ili idu u pogon "Preporoda" da tamo kradu Bogu dane, ili ceo dan sede zaključani u TV sali. Ako ste iz neke od pomenutih, privilegovanih grupa, budite sigurni da ćete da dobijete najbolje moguće radno mesto, a po potrebi i smeštaj u bolnici gde ne morate ništa daradite i gde po ceo dan možete, po volji, da spavate ili gledate TV, odnosno DVD.
   Otkako je zbog propusta prilikom rasporeda i dodeljivanja pogodnosti smenjen prethodni upravnik Dragoljub Brajović, povukavši sa sobom i načelnika prevaspitne službe Radojicu Šutovića, nadzornik drugog paviljona, Mirče, izmislio je poseban, zakonu i kućnom redu nepoznat tretman: lične pogodnosti. To znači da se vi, kao privilegovani osuđenik, na papiru vodite da radite na jednom radnom mestu, ali ste interno, u dogovoru sa šefom i stražom, prebačeni na drugo, mnogo povoljnije radno mesto. Kako se smatra da je rashod (pravo da boravite izvan paviljona, na radnom mestu) posebna privilegija, koja se dobija vezano za određeno radno mesto, to će vam nadzornik, po potrebi, a mimo kućnog reda i rešenja upravnika, odobriti da u paviljon ulazite kada hoćete i da na neka ili sva brojanja niste obavezni da dođete. Tako se danas dešava da osobe osuđene pred specijalnim sudom, ili osuđenici za najteža krivična dela, budu lišeni svake kontrole od 6:30 do 21 čas, a da istovremeno to nigde ne bude zavedeno.
    Uopšte, straža je sve i svja u Zabeli. Tako nadzornik straže u zatvorskoj bolnici, po svom sopstvenom nahođenju otpušta iz bolnice osuđenike za koje smatra da im tu nije mesto. Raniji v.d. nadzornika, poznat pod nadimkom Manča, tako je svojevremeno izbacio iz bolnice jednog teškog srčanog bolesnika da bi napravio mesta za svog štićenika. Ovakva otpuštanja se, kao po pravilu, dešavaju petkom ili uoči državnih praznika, jer se opravdano veruje da će do sledećeg radnog dana kada načelnik bolnice ponovo bude došao, prašina da se slegne i problem zaboravi. Da bi ceo sistem neformalnih premeštaja što bolje funkcionisao, potrudila se i uprava, koja je na posebno osetljiva radna mesta postavlja ljude sa prošlošću, kako bi ih lakše kontrolisala. Tako je donedavni nadzornik straže u osmom, poluotvorenom paviljonu, bio čovek sa međunarodne poternice, dok se i za samog zapovednika straže sumnja da je u Hrvatskoj osuđen za ratne zločine.
    Kolika je moć stražara u srpskim zatvorima neka najbolje pokaže slučaj  načelnice iz KPD Bolnice u Beogradu, dr Svjetlane Nikšić, koju su stražari jedne noći zatvorili u njenu ordinaciju kako bi nesmetano mogli da prebiju trojicu zatvorenika.
   Sa druge strane i sama straža ima interesa da se ovakvo stanje zadrži. Ili neko ozbiljno veruje da trgovina drogom, alkoholom ili mobilnim telefonima može da se odvija bez pristanka i pomoći stražara? Straža je ta koja će, ako treba, da zažmuri i na oba oka kada dileri fizičkim maltretiranjem disciplinuju neurednog dužnika. U jednom, nama poznatom slučaju, išlo se dotle da je dužnik bio prisiljavan da prostitucijom nabavi novac koji je dugovao.
     Straža ima još jedan izvor prihoda koji zakon ne poznaje: iznuđivanje hrane od osuđenika zaposlenih u kuhinji, a pod motom "najgori komandir je gladni komandir". Zaposleni civili na krugu nemaju potrebe za nečim takvim - za njih se u kuhinji Zavoda spremaju posebni obroci u kojima samo šnicla nema manje od 250 grama najkvalitenijeg mesa, a koji ništa ne koštaju. Ovo sve je, međutim, samo isplativa zanimacija niže rangiranih službenika. Upravnik, njegov zamenik, zapovednik i načelnici se ne spuštaju na ovaj nivo. Njihovi prihodi su mnogo veći i potiču od mnogo kvalitetnijih poslova. Pri tome naplaćivanje dodele pogodnosti ili posebnog radnog mesta (oko 1.000 evra), ili prebacivanja iz zatvorenog u poluotvoreni ili otvoreni deo zatvora (od 2.000 evra pa naviše) čini tek zanemarljivi delić njihovog ilegalnog dohotka. Daleko su isplativije mućke oko nabavke ili obnove Zavoda.
     Da li se sećate da je u vreme dok je ministar pravde bio Vladan Batić, a upravnik KPZ Zabela Žarko Kovrlija, u pobuni spaljeni sedmi paviljon dva puta svečano puštan u rad: jednom je "obnovljen" da bi se javnosti pokazalo gde odlaze pare iz budžeta, a drugi put za potrebe predizborne kampanje. Inače, ovaj paviljon je svoje prve "goste" primio tek pola godine posle drugog "svečanog otvaranja", a njegova predviđena obnova ni do danas nije završena. Po potrebi, kada treba da se u javnosti opravdaju previsoki troškovi Ministarstva pravde, novinarima se prikazuje bazen sportskog centra Zavoda, kao da je on upravo juče napravljen, a ne pre trideset godina. Nedavno je u istu svrhu poslužila i obnova bolnice, koja je finansirana iz inostranih donacija: fasada je obnovljena sa tri strane, dok je četvrta, fasada sa zadnje strane, ostala netaknuta, mada je račun ispostavljen za kompletno renoviranje.
    Za kraj još samo da napomenemo da i oni koji su uhvaćeni u mućkama, od ove države ne treba da očekuju dramatične sankcije. Već pomenuti Radojica Šutović je posle afere sa Bracanovićem premešten sa mesta načelnika prevaspitne službe na mesto vaspitača u prvom paviljonu. Njegov dotadašnji upravnik i saborac Dragoljub Brajović, prošao je još bolje: danas je na mestu upravnika Centra za obrazovanje straže u Nišu. Kako još uvek boravi u stanu koji je dobio u Požarevcu, a novi službeni stan u Nišu se još traži, to ga do radnog mesta svakog dana vozi vozač u službenoj limuzini. A sve to od para poreskih obveznika ove države.

antrfile 1

Mobilni 300, a heroin 50 evra

U najstrožem i, navodno, najbolje čuvanom zatvoru u Srbiji, KPZ Zabeli, trgovina narkoticima i mobilnim telefonima cveta. Iako ćemo ovoj temi da posvetimo jedan od sledećih nastavaka, za sada ćemo samo da ukažemo na najvažnije činjenice do kojih smo došli u našem istraživanju. U Zabeli jedan mobilni telefon košta od 300 evra pa naviše, jedna kapsula trodona nije ispod 2 evra, dok je gram nečega što izdaleka liči na heroin najmanje 50 evra. Straža, ali i pojedini drugi zaposleni, najčešće imaju samo zadatak da ove supstance prošvercuju na krug i predaju osuđeniku od poverenja, koji to dalje distribuira. Straža onda samo nadgleda dalje obavljanje poslova i interveniše jedino ako neko želi finansijski da prevari njihovog dilera.

antrfile 2

Koske u 100 grama mesa

      Svakodnevni izvor ilegalnih prihoda je mućkanje sa nabavkom hrane za osuđenike. ZIKS predviđa da svakom osuđeniku za ručak sleduje najmanje 100 grama mesa. Tako se i prikazuje u računima, ali u upravi "zaboravljaju" da navedu da njihovih 100 grama koje naplaćuju sadrži i kosti, kožu, mast i ostale nejestive supstance.
Mesa ima jedva 50 grama! Kada se uzme u obzir da se u zavodskoj kuhinji spremaju ručkovi za oko 1.700 osuđenih lica, dnevni prihod od ove prevare nikako nije zanemarljiv.
Dodamo li tome da se meso, kao i veliki deo ostale hrane, nabavlja od firme koja je vlasništvo samog Zavoda, a koja posluje na zemljištu Zavoda koji on bagatelno prepušta i uz rad osuđenika, dolazimo do sume od koje se već vrti u glavi.