Govoreći otvoreno

Promene u Crvenoj zvezdi ili kako zalečiti štetu prethodnih vladara

Dugo toplo dugovanje

 
Nema mira na Marakani. Iako su oterane velike štetočine iz našeg najtrofejnijeg kluba, kao što su Den Tana, Saša Kozić, Mićović zvani Mešalica, Babarogić (samo za malu decu)... i mnogi drugi članovi bivše uprave koji su udarili glogov kolac našem najtrofejnijem klubu, ostavili su dug od preko 30 miliona evra, stvari još nisu dovedene u red.

Nikola Simić

 Na Marakani neka nova uprava, neki novi ljudi, pitanje je da li će i oni uspeti da ožive klinički mrtvu Crvenu zvezdu. Ali, ako to i ne uspeju, bar mogu mirno da spavaju (nešto su pokušali).
Kritičari kažu da je novi predsednik Vladan Lukić i njegov tim "tanak" za radikalne promene, za uspravljanje Crvene zvezde, ali neka se ti bar pošteno sete: drugog, hrabrog kandidata da poturi svoja leđa i Crvenu zvezdu odbrani od sve drskijih tajkuna - nije ni bilo.
Postojala je samo jedna opcija - Lukić ili propast. Lukić ili - stečaj. A kada je reč o stečaju i kako je on sprovođen u zemlji Srbiji, svi dobro znamo - čuveni ekonomski "eksperti", kojima je prvo zaposlenje bilo ministar za ovo, ministar za ono, sve živo su pokrali i do gole kože opljačkali državu. Nisu se ni obazirali na tvrdnje relevantnih ekonomskih stručnjaka da je koncept srpske privatizacije pogrešan, da se nije vodilo računa o poreklu novca, već je svakoj šuši bilo dozvoljeno da po Srbiji, za male pare, kupuje sve što su generacije i generacije radnih ljudi stvorile. Prosto, da peru pare.
Tako je, nekako, po ugledu na pljačkašku privatizaciju, koncipiran i novi Zakon o sportu, protiv kojeg su ustali svi čestiti sportisti i sportske institucije koje nisu uništene. Ponovo je nesrećna ministarka za sport Snežana Marković-Samardžić podlegla pritiscima tajkuna, baš onih koji su namerili da kupe Crvenu zvezdu i Partizan, i sad šta im je ostalo? Da uporno istrajavaju, i pored suprotnog raspoloženja sportske javnosti, na svakom nakaznom zakonu kako bi udovoljili naručiocima "finih radova" oko privatizacije sportskih klubova?

Ivićeva prevara!

Vratimo se, ipak, "slučaju Crvena zvezda". Posle sedam meseci rukovođenja crveno-belima, sa Marakane je oteran Den Tana. Vratio se u Los Anđeles, odakle je, kao da pre toga nije bio prvi čovek kluba, podržao Grupu za promene Vladana Lukića. Da im se dodvori, kako ne bi javno progovorili o mahinacijama za vreme njegovog kratkog mandata. Ispostavilo se, međutim, da on nije ni bio upisan u registar kao predsednik Crvene zvezde (tu se i dalje vodio Toplica Spasojević), pa tako ispada da su sve njegove odluke na Marakani - bile ništavne.
Jedna (to jest odluka) posebno je zanimljiva. To je ugovor sa sportskim direktorom Ilijom Ivićem, koji sada od Crvene zvezde  potražuje 230.000 evra za ugovor koji je potpisao sa lažnim predsednikom. I da je to samo jedina šteta koju je Ilija Ivić svojim radom u Crvenoj zvezdi napravio, ni po jada. Čovek je došao na Marakanu uz pomoć dvojice mešetara koji su tada sedeli u UO Zvezde, i potpisao ugovor na 600.000 evra za dve godine.
Den Tana i njegovi sledbenici su objasnili javnosti da mesečna plata od 25.000 evra i nije nešto naročito impresivna (?) u gladnoj Srbiji, jer su tako plaćeni i sportski direktori u Milanu, Interu, Čelziju, Mančester junajtedu... klubovima koji godinama redovno igraju u završnici Lige šampiona i čiji budžeti iznose od 400 miliona do milijardu evra.
Ovo je utoliko ciničnije kada se zna da je prethodni sportski direktor Zvezde - Stevan Stojanović, kapiten tima iz Barija (dakle, evropskog i svetskog prvaka) bio u stalnom radnom odnosu sa platom od 1.500 evra.
Ilija Ivić je - iako je Crvena zvezda grcala u dugovima - prva dva meseca stanovao u hotelu Hajat, ali kada su to beogradski novinari "provalili" i objavili, preselio se u stan kod svoje majke. Sa Crvenom zvezdom sklopio je ugovor da njegovoj majci Vukici Zvezda plaća kiriju. Pa sada, pored onih 230.000 evra koje "neće da oprosti Zvezdi", bezočno potražuje i tih šest hiljada za boravak u majčinom stanu!
No, nije to samo šteta koju je Ilija Ivić proizveo na Marakani - doveo je trenera početnika Čedomira Janevskog, koji nije imao kvaliteta da vodi ni tim iz seoske lige i koji je, pre toga, propao na konkursu za selektora Makedonije i trenera Vardara. Sada je dobio posao u nekom malenom klubu na Kipru, i to zahvaljujući boravku u Crvenoj zvezdi, u kojoj se praktično učio.
Ilija Ivić je (koga ćemo od sada pa nadalje u tekstu nazivati Velikom Štetočinom) doveo i silne igrače iz inostranstva, čitavo jedno afričko pleme, tako da sa tim pojačanjima Crvena zvezda nije mogla ni da konkuriše za titulu, čak ni za drugo mesto, već je završila na sramnoj trećoj poziciji.

Đelić oslobađa osumnjičene

     
Tim čovekom, bivšim predsednikom Crvene zvezde Draganom Stojkovićem Piksijem, bavili smo se u jednom od prošlih brojeva našeg lista. U stvari, javno smo postavili pitanje - zašto Piksi ne sme da se vrati u Srbiju. Kad ono, međutim, Piksi se jednog dana pojavio na Marakani da čestita novom predsedniku Crvene zvezde Vladanu Lukiću. Dočekala ga je svita njegovih novinara, kloniranih da postave bilo koje suvislo pitanje - gde si bio dosad, čoveče?
 Ali ono što ga nisu pitali, za doček pažljivo odabrani novinari, potrudio se da odgovori sam Piksi. Navodno, nije se dugo pojavljivao u Srbiji jer je "imao obavezu da se posveti porodici". Još je hrabro izjavio "da se on nikoga ne plaši, najmanje hapšenja", a uz njega su stajale nekakve glavonje, telohranitelji, šta li. Oni više zbog pretnji fudbalske mafije, odnosno raznih menadžera, "da će ga kad se pojavi u Srbiji - skratiti za glavu".
Niko, međutim, Dragana Stojkovića nije pitao kako je moguće da 18 meseci ne dođe da obiđe majku koja sama živi u Nišu? Kakav je on to sin? Tim pre što je njegov pomoćnik, Boško Đurovski, tri puta dolazio iz Japana, iz Nagoje, da se vidi s porodicom u Beogradu i u Makedoniji.
Možda se Dragan Stojković Piksi i nije uplašio mafije, njih i onako mora podmiriti (jer bi ga našli na kraju sveta), ali kako je moguće da on finansijski ojadi Crvenu zvezdu, da pod njegovim rukovodstvom jednostavno nestane preko 40 miliona evra (po kazivanju bivšeg genseka crveno-belih Saše Kozića), a da se pravosudni organi ozbiljnije ne pozabave "slučajem Piksi".
 Priča je dosta zanimljiva i dolazi baš u vreme kada je predsednik Srbije Boris Tadić "najavio" oštru i beskompromisnu borbu protiv korupcije. On, to jest Tadić, kaže:
- Nije jednostavno u Srbiji, koja je prožeta korupcijom, pronaći dokaz, ali je potrebno pronaći valjane dokaze koji rezultiraju osudom, kaznom zatvora za one koji su izvršili korupciju. Samo na taj način možemo izgraditi drugačiji vrednosni sistem.
Ono što, nažalost, nisu imali osumnjičeni Dragan Džajić ili Zvezdan Terzić, bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije, pronašao je Dragan Stojković Piksi. "Parisko poznanstvo" sa Božidarom Đelićem, jednim od potpredsednika Vlade Srbije, rezultiralo je da ovaj pozove tamo gde treba, prvog čoveka države i svoje stranke, i da kaže kako je Piksi "mnogo zadužio" Srbiju i da mu je pomogao u pregovorima sa japanskim ministrom finansija - pa da Piksi dobije amnestiju i slobodno dođe u Srbiju. Pravdanje da je želeo da se posveti porodici, jednostavno ne pije vodu, pred sumornom činjenicom da mu je i majka valjda deo porodice...
Suštinski, duboko je u pravu advokat Vladan Batić, zastupnik Zvezdana Terzića i narodni poslanik, kada kaže da Srbiji nije potrebna selektivna pravda. Jedni se amnestiraju, drugima se zaustavlja krivični postupak, dok treći bogati ko brodovi još više napreduju (Žarko Zečević). Samo oni četvrti, kao što su Džajić i Terzić, plaćaju danak selektivnoj pravdi čiji su egzekutori - i to je gospodin Batić apostrofirao - bili Vojislav Koštunica i Dragan Jočić.
Dobro, ako su oni, dok su bili na vlasti, fingirali borbu protiv korupcije (pred izbore), to ne znači da nova vlast, koju personifikuje Boris Tadić, ne može da napravi potrebnu distancu, ili otklon od bivšeg režima. Ili da priču o mahinacijama u srpskom fudbalu, srpskom sportu, bar dovede do kraja. Bez izuzetaka i selektivnih žrtava.
Predlažemo, na kraju, neka Boris Tadić počne od jednog od svojih najbližih saradnika Božidara Đelića, s pitanjem - kako je to isposlovao povratak Piksija u Srbiju i pored silnih optužbi za zloupotrebu službenog položaja. Ma, kakvog službenog položaja, reč je o organizovanom kriminalu od kojeg se Crvena zvezda nikada neće oporaviti... i pored časnih namera novog rukovodstva.