Beznađe
Ljubovija, azbukovički kraj
Na zapadu
novo jedino propadanje
Mladi odlaze u veće gradove i više se ne vraćaju. Pohode
svoja sela kada im je potrebna hrana ili da obezbede ogrevno drvo
M. Negovanović
Opština Ljubovija, tj.
azbukovički kraj, osetno stari. Broj stanovnika se smanjuje, pogotovo na
seoskom području. Šezdesetih godina prošlog veka ova podrinjska opština imala
je 21.076 stanovnika. Sada u Azbukovici živi nešto više od 16.000 stanovnika. U
G. Košljama, D. Orovici, Planini i Savkoviću, uglavnom žive staračka
domaćinstva.
I dok u susednoj opštini
Krupanj veliku pažnju posvećuju izgradnji putne mreže da bi obezbedili bolje
uslove života, što je lokalnoj vlasti bio prioritet, tako nije bilo i u
Ljuboviji. Dakle, seljani su bili prepušteni sebi. Zdravstvene ambulante su
izgrađene u Capariću, D. Orovici, Savkoviću, G. Trešnjici, V. Majdanu, ali
lekari retko dolaze. Ništa od toga da se lekarske usluge približe
Azbukovčanima. Opština Ljubovija je obezbeđivala gorivo, ali u Domu zdravlja Ljubovija
žale se da nemaju dovoljno lekara. Izgubilo se iz vida da se stipendiranjem
mogu obezbediti deficitarni visokostručni kadrovi. Pedesetih godina prošlog
veka ovaj kraj je oskudevao u učiteljima i nastavnicima. Stipendiranjem su za
nekoliko godina obezbeđeni prosvetni radnici. I prosvetari su okrenuli leđa
seljanima. Najveći broj učitelja i nastavnika su putnici koji posle nastave
odlaze svojim kućama, zaokupljeni svojim problemima. Tako nije bilo prethodnih godina.
- Dobro se sećam da sam
sa mladićima i devojkama Rujevca, gde sam radio, bio u finalu "Susreta
sela". Moji Rujevčani su se sastali u finalu sa ekipom Berlovina... -
priča učitelj Dragorad Sekulić, koji sada radi u osnovnoj školi u Ljuboviji.
O školama na seoskom
području ama baš niko ne brine. Seljani smatraju da je dovoljno što su pre 40
godina samodoprinosom gradili škole i da bi o njihovom održavanju trebalo da
brinu školski organi i, naravno, lokalne vlasti.
Školske zgrade u
Podnemiću, Lonjinu i Berlovinama su osetno urušene. Smanjio se i broj osnovaca
pa su one zatvorene.
- Žao mi je što je škola
u Berlovinama, gde sam završio četiri razreda osnovne škole, takoreći
raščerupana. Znam da je bračni par Negovanović, a radili su tada u toj školi,
izgradio školski vodovod i kupatilo, pa je subota bila dan čistoće. Zamislite,
bojleri su pokradeni, pa čak i štek-dozne, a dosta je pokradeno i crepa. Pojedinci koji su krali
kažnjeni su simboličnim novčanim kaznama - veli Dragojlo Milovanović, radnik
opštinske uprave Ljubovije.
Ne bi trebalo zaboraviti
da je škola u Berlovinama 1965. godine osvojila treću nagradu u akciji Crvenog
krsta Srbije "Tražimo najuređeniju školu". Zbog malog broja đaka
škola u Berlovinama je zatvorena 1972. godine. Bilo je predloga da se u
središtu sela, u zaseoku Lazići, izgradi zgrada za potrebe mesne zajednice i na
taj način iskoristi cigla, kamen i crep, ali nije bilo agilnih ljudi za taj
poduhvat!
U susednom selu Podnemić
škola je sklona padu. Prema ugovoru MZ Podnemić i DOO Duvan u tom
selu je trebalo da se izgradi zgrada za potrebe sela, jer je MZ Podnemić ustupila
svoju lokaciju u Ljuboviji gde je izgrađen tržni centar. Taj ugovor nije
sproveden.
- Tražićemo da DOO Dunav
izvrši svoje obaveze. Ako treba zatražićemo i zaštitu osnovnog suda u Loznici -
naglašava Milan Jovanović, predsednik MZ Podnemić.